• Porodica
• Posao
• Kuća
• Krivično i prekršajno pravo
• Nasleđivanje
• Strazbur
• Socijalna zaštita
• Zdravstvena zaštita
• Izvršni postupak
• Ugovori
• Parnični postupak
• Carina
• Prava građana
• Trgovina
• Preduzetnici
• Pravo intelektualne svojine

KAPARA I AVANS

Autor: Mirjana Stojanović

Objavljeno: 06.01.2013.

Sadržaj:

1. Obezbeđenje ugovora
2. Kapara kao sredstvo obezbeđenja
3. Funkcije kapare
4. Avans
5. Kapara i avans u praksi
6. Pravna dejstva kapare
7. Problemi u praksi

Obezbeđenje ugovora

Ugovori se zaključuju sa ciljem potpunog ispunjenja ugovornih obaveza. Upravo radi potpunog izvršenja ugovora predviđena su i odgovarajuća sredstva obezbeđenja, koja se mogu podeliti na stvarna (kapara, kaucija, zaloga i hipoteka) i lična (ugovorna kazna, jemstvo, odustanica i solidarnost dužnika) sredstva obezbeđenja. 

Kod stvarnih sredstava, suština je u tome da poverilac stiče neko stvarno pravo na dužnikovoj stvari, te ukoliko dužnik ne izmiri svoju obavezu o dospelosti, poverilac se iz te stvari može namiriti.

Kapara kao sredstvo obezbeđenja

Kapara kao stvarno sredstvo obezbeđenja podrazumeva predaju određenog iznosa novca ili drugih zamenljivih stvari jedne strane u pravnom poslu drugoj, radi obezbeđenja i ispunjenja ugovornih obaveza ali i predstavlja znak da je ugovor zaključen. Osnovno obeležje kapare jeste da se predaje u trenutku zaključenja ugovora. Kada je za zaključenje ugovora predviđeno davanje kapare, ugovor se smatra zaključenim tek kada kapara bude predata. Sama kapara se daje na osnovu ugovora o kapari i neophodno je da strane izričito ugovore da će predati iznos predstavljati kaparu. Dakle, kapara se ne pretpostavlja već upravo suprotno, ukoliko nije izričito ugovorena, ono što je jedna strana dala drugoj pre zaključenja ugovora ima se smatrati avansnim davanjem.

Funkcije kapare

Funkcije kapare su višestruke: ona je znak da je ugovor zaključen, predstavlja sredstvo obezbeđenja ispunjenja ugovora, njome se vrši svojevrstan vid psihološkog pritiska na davaoca kapare da svoju obavezu ispuni kako mu kapara ne bi propala ali i na primaoca kako ne bi vratio dvostruki iznos kapare i može imati i značenje delimičnog ispunjenja ugovorne obaveze. Takođe, ukoliko je uz kaparu ugovoreno pravo da se odustane od ugovora, to pravo će imati svaka ugovornica uz primenu pravila: ukoliko odustane davalac kapare, on je i gubi, a ukoliko odustane primalac kapare, dužan je vratiti je u dvostrukom iznosu. Na taj način kapara ima i funkciju odustanice, te se, donekle, može smatrati i ličnim sredstvom obezbeđenja.

 Avans

Avans je suma novca ili određena količina zamenljivih stvari koju jedna ugovorna strana predaje drugoj unapred ili prilikom zaključenja ugovora. Avans, dakle, predstavlja svojevrsno akontaciono davanje koje se može smatrati i prevremenim i delimičnim ispunjenjem obaveze. Njegova funkcija jeste da podstakne davaoca na izvršenje svoje obaveze.

Značajna razlika u odnosu na kaparu jeste to da avans ne predstavlja sredstvo obezbeđenja izvršenja ugovorne obaveze. Takođe, nema tako rigorozno dejstvo kao kapara jer ukoliko strana koja je dala avans odustane od od ispunjenja svoje obaveze, uračunaće se u izvšenje obaveze davaoca ili u naknadu štete. S druge strane, ukoliko primalac avansa ne ispuni svoju obavezu, davalac će imati pravo na povraćaj datog avansa u jednostrukom iznosu i to po osnovu neosnovanog obogaćenja. 

Kapara i avans u praksi

Kada se sagleda suština ova dva davanja, dolazi se do problema koji se često javljaju u praksi.

Kapara je znak da će ugovor biti izvršen, a ne da će tek biti zaključen. Probem koji kapara najčešće zadaje u praksi jeste taj da strane u pravnom poslu kaparu shvataju ne kao znak da će ugovor biti izvršen već, pogrešno, kao znak da će ugovor biti zaključen. Na taj način, davanje koje stranke imenuju kao kaparu može predstavljati jedino avans odnosno, neimenovano davanje ali ne i kaparu. Cilj kapare je obezbeđenje izvršenja, što podrazumeva da je ugovor već zaključen da bi se mogao izvršiti. Suprotno, ne može se obezbediti ugovor koji nije ni zaključen, te iz tog razloga svako prethodno davanje ne može predstavljati kaparu. Iz ovoga prizlazi jednostavan i logičan princip: zaključenje ugovora-davanje kapare-izvršenje ugovora. 

Odnos kapare i glavnog ugovora. Ugovor o kapari (bez obzira na to da li je u glavnom ugovoru predviđen kao klauzula o kapari ili postoji kao poseban ugovor) je sporedni, akcesorni ugovor u odnosu na samostalni, glavni ugovor čijem obezbeđenju služi. Sledi da dejstvo ugovora o kapari nastupa samo ukoliko je pravovaljan i punovažan glavni ugovor.  Dakle, ukoliko glavni ugovor ne ispunjava sve zakonom propisane uslove, neće biti pravovaljan ni ugovor o kapari, odnosno sama kapara će biti bez pravnog dejstva. Tipičan primer ugovora i samim tim i kapare bez dejstva jeste ugovor o kupoprodaji nepokretnosti koji ne ispunjava zakonom propisanu formu (potpisi ugovarača nisu overeni u sudu):

„Predugovor koji je zaključen u pismenoj formi a koji nije overen kod suda, smatra se da nije ni nastao. To je izričito predviđeno odredbama člana 4. st. 2. i 3. Zakona o prometu nepokretnosti. Prema navedenoj zakonskoj odredbi, ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje se u pismenoj formi, a potpisi ugovorača overavaju od strane suda. Prema odredbi člana 45. ZOO predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zaključi drugi, glavni ugovor. Propisi o formi glavnog ugovora važe i za predugovor ako je propisana forma uslov punovažnosti ugovora. S obzirom da predugovor nije overen kod suda onda nije ni nastao pa se izvršena isplata ne može smatrati kaparom. Kapara je akcesoran, sporedan ugovor, i ne može egzistirati bez postojanja glavnog ugovora odnosno glavne obaveze. Otuda se izvršena isplata jedino može tumačiti kao isplata dela kupoprodajne cene. Kako do zaključenja glavnog ugovora nije došlo, osnov za isplatu se nije ostvario, pa su tuženi u smislu člana 210. ZOO, u obavezi da primljeni iznos vrate tužilji u obimu propisanom odredbom člana 214. ZOO." (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3104/2004 od 7.4.2005. godine); „Ništavost ugovora o prodaji nepokretnosti prenosi se i na akcesorni ugovor, tj. ugovor o kapari. Pravo na povraćaj odnosno zadržavanje kapare vezano je za pravnu valjanost osnovnog pravnog posla tj. ugovora o prodaji nepokretnosti. Obzirom da ugovor o prodaji nepokretnosti ne proizvodi pravno dejstvo, tuženi je u obavezi da tužiocu vrati datu kaparu" (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 802/2005 od 31.3.2005. godine).

Momenat davanja kapare. Zakon o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) predviđa da se kapara daje u trenutku zaključenja ugovora. Tako se, na primer, kod ugovora o kupoprodaji nepokretnosti kod kojeg se zahteva stroža forma (pismena forma i overa potpisa ugovarača pred sudom) kapara daje u momentu overe ugovora. Dakle, svako davanje izvršeno pre nego se ispune uslovi za zključenje ugovora se ni u kom slučaju ne može smatrati kaparom, pa sve i da su same stranke to davanje imenovale kao kaparu. Naravno, negativne posledice su neminovne. Ukoliko je određeni iznos novca dat pre zaključenja ugovora, a do zaključenja ugovora i ne dođe, strana čije je pravo povređeno neće moći u sudskom postupku zahtevati da joj se vrati dvostruki iznos kapare odnosno, neće moći da primljeni iznos zadrži, jer se tako unapred dat iznos novca ne može smatrati kaparom i svako ima vratiti ono što je dao po pravilima sticanja bez osnova:

„Pošto predugovori o kupoprodaji stana nisu overeni od nadležnog organa, ne mogu proizvoditi pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti, pa se u reviziji neosnovano navodi da tuženi nisu dužni da primljeni iznos vrate. Tačno je da je članom 454 Zakona o obligacionim odnosima predviđeno da se ugovor o kupoprodaji zaključuje u pismenoj formi. Međutim, ovo je opšti propis, a on ima slabiju pravnu snagu od posebnog propisa iz člana 4 Zakona o prometu nepokretnosti po kome ugovor o prometu nepokretnosti mora biti i overen od nadležnog organa. Bez overe nema ugovora, a kad nema ugovora, nema ni kapare koja nastaje u trenutku zaključenja ugovora. Čim nema kapare, postoji obaveza vraćanja primljenih iznosa." (Rešenje Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3990/01 od 27.9.2001. godine)

Pravna dejstva kapare

Pravna dejstva kapare zavise od toga da li su obaveze koje su predviđene ugovorom i čije ispunjenje kapara obezbeđuje već ispunjenje ili nisu kao i od toga na čijoj je strani krivica za delimično ispunjenje ili neispunjenje ugovornih obaveza, ali se dejstva svode na slučajeve neizvršenja ugovora i delimičnog izvršenja:

• Kapara se vraća ili uračunava ukoliko je to moguće, ukoliko obe strane ispune svoje obaveze;
• Ukoliko dođe do prestanka glavnog ugovora, prestaje i ugovor o kapari;
• Ukoliko dođe do sporazumnog raskida glavnog ugovora, pri čemu obe strane ne ispune svoje obaveze, kapara se vraća;
• Ukoliko dođe do delimičnog ispunjenja obaveze, odredbe člana 81 ZOO predviđaju sledeće:

„(1) U slučaju delimičnog ispunjenja obaveze, poverilac ne može zadržati kaparu, nego može tražiti ispunjenje ostatka obaveze i naknadu štete zbog zadocnjenja, ili tražiti naknadu štete zbog nepotpunog ispunjenja, ali se u oba slučaja kapara uračunava u naknadu.
(2) Ako poverilac raskine ugovor i vrati ono što je primio kao delimično ispunjenje, on može birati između ostalih zahteva koji pripadaju jednoj strani kad je ugovor ostao neizvršen krivicom druge.“

• za slučajeve neizvršenja ugovora, odredbe člana 81 ZOO propisuju:

 „(1) Ako je za neizvršenje ugovora odgovorna strana koja je dala kaparu, druga strana može po svom izboru tražiti izvršenje ugovora, ako je to još moguće ili tražiti naknadu štete, a kaparu uračunati u naknadu ili vratiti, ili se zadovoljiti primljenom kaparom.
(2) Ako je za neizvršenje ugovora odgovorna strana koja je primila kaparu, druga strana može, po svom izboru, tražiti izvršenje ugovora, ako je to još moguće, ili tražiti naknadu štete i vraćanje kapare, ili tržiti vraćanje udvojene kapare.
(3) U svakom slučaju, kad druga strana traži izvršenje ugovora, ona ima pravo i na naknadu štete koju trpi zbog zadocnjenja.
(4) Sud može na zahtev zainteresovane strane smanjiti preterano veliku kaparu.“

Problemi u praksi

Navedeni problemi i nedoumice se najčešće javljaju kod kupoprodaje ili zakupa nepokretnosti posredstvom agencija. Agencije najčešće stranama dostavljaju priznanice o kapari, u kojima je predviđeno da će se ugovor zaključiti u roku od nekoliko dana. Na ovaj način agencije onemogućavaju ugovorne strane da kasnije eventualne povrede svojih prava od strane nesavesnog ugovarača na adekvatan način sankcionišu pred sudom. Zato, u ovakvim situacijama, da bi se izbegle negativne posledice, agencijama treba skrenuti pažnju na gore navedeno, te zahtevati da se davanje pre zaključenja označi avansom, a davanje nakon zaključenja ugovora kaparom.