ZAKON O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA: Šta kupac može da uradi kada se pokvari sistem za plaćanje karticama?

Iako se veliki marketi vode idejom da povećaju broj plaćanja platnim karticama, što se može primetiti i po sve većem broju kasa na kojima je moguć samo takav vid izmirenja računa, neretko se dešava da usled tehničkih problema to nije izvodljivo.

Sigurno ste makar jednom prisustvovali sceni u nekom od velikih marketa, gde kupac nakon polučasovne kupovine čeka red na kasi i kada su svi njegovi proizvodi otkucani kartica “ne prolazi” - aparat se pokvario, loša je internet veza ili je ceo sistem trenutno u zastoju.

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača, ističe da su te situacije “veoma neprijatne, kao i da stvaraju nelagodu i zbog drugih kupaca”. Iako postoji zakonski način na koji oštećeni kupac može da se žali, procedura je predugačka i često bez rezultata.

“U takvim situacijama možemo samo da se pozivamo na Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 139/2014). Za vreme guvernera Šoškića taj deo zaštite potrošača je prebačen u zaštitu korisnika finansijskih usluga, pa je nadležnost prebačena na Narodnu banku Srbije koja potrošačke sporove prosleđuje Ministarstvu trgovine da utvrdi u čemu je problem. To je borba sa vetrenjačama. Pored neprijatnosti koju ste doživeli, vi ste izgubili i vreme, možda ste propustili važan sastanak”, kaže Papović.

Na pitanje šta se u takvim situacijama radi sa kvarljivim proizvodima koji su ostali na kasi i ko vrši njihovu kontrolu, on kaže da “tu nema odgovora”.

“Mi možemo da izražavamo sumnju da se takva roba ne proverava, a oni tvrde da se proverava i ko će to sada dokazivati”, navodi sagovornik i dodaje da rešenje ovakvih problema vidi u “ozbiljnom inspekcijskom nadzoru”.

Sa druge strane, iz kompanije Lidl poručuju da ukoliko dođe do situacije da plaćanje karticom nije moguće iz tehničkih razloga “po hitnom postupku u saradnji sa IT sektorom pokreće se proces da se ovaj izazov reši u što kraćem roku”.

Na licu mesta, kako navode, “postavlja se obaveštenje na kase sa informacijom da trenutno nije moguće platiti račun karticom, a pušta se i identično audio obaveštenje”.

Roba koja je, usled nemogućnosti da bude plaćena, ostala na kasi vraća se na mesto, izuzev kada je u pitanju neka specifična vrsta artikla.

“Budući da ovakav slučaj nije čest, nezavisno od dužine trajanja - koja varira u zavisnosti od različitih okolnosti - naše kolege u prodavnicama vraćaju proizvode na njihova mesta, ukoliko nije u pitanju specifična vrsta artikla koja je kvarljiva. Tada se prate mere koje se tiču očuvanja bezbednosti proizvoda. Na primer, artikli koji su u režimu hlađenja otpisuju se kada je temperatura van granične propisane deklaracijom”, navode iz ove kompanije.

Izvor: Vebsajt Biznis, Milica Vojtek, 29.02.2024.
Naslov: Redakcija