ANALIZA GRADSKIH PROPISA: Svi sadrže koruptivne rizike, a neki od njih su takvog karaktera da mogu prouzrokovati ozbiljnu štetu gradskom budžetu i imovini

Analiza 60 gradskih propisa pokazala je da svi sadrže koruptivne rizike, a da su neki od njih takvog karaktera da mogu prouzrokovati ozbiljnu štetu gradskom budžetu i imovini, saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS), predstavljajući analizu rizika od korupcije u propisima koje je doneo Grad Beograd i još 27 gradova.

Programski direktor TS Nemanja Nenadić objasnio je da je smisao analize da se utvrdi da li u nekom od aktu lokalne samouprave nije urađeno sve kako treba što može, i dovodi, do korupcije, kako bi se to ispravilo i predupredilo.

Podsetivši da javna rasprava podrazumeva učešće građana, on je naveo da čak 58 odsto gradova uopšte nije uredilo javnu raspravu u donošenju svojih propisa, strategija, akcionih planova, budžeta i svega drugog što lokalne samouprave donose.

Kako je naglasio, to se u principu ne može prevazići primenom postojećih opštih pravila i zakonska rešenja, jer za mnoge propise nije naveden način kako će se konsultovati građani i obaviti javna rasprava.

"Na primer, Zakon o budžetskom sistemu to nije propisano kad je reč o budžetu, pa je apsolutno neophodno da svaki grad i opština donese akt kojim će da uredi ovo pitanje", istakao je Nenadić.

Gradovi imaju obavezu da svojim aktima urede javnu raspravu, što su, ukazao je Nenadić, i uradili na načelnom nivou u svojim statutima - ali to nije dovoljno jer ne znači da je razrađena cela procedura i koja će prava imati učesnici rasprave.

On je rekao da su dobro radili gradovi koji su pratili modele Stalne konferencije gradova i opština, međutim, primećeno i je korišćen i selektivno.

Pa tako, ilustrovao je, ako je je predviđeno da javna rasprava traje 30 dana, određivali su period od 7 do 30 dana što znači da neki akt kod donošenja "može da se provuče da ga građani ne vide".

Govoreći o finansiranju udruženja na konkursima, Nenadić je naveo da je tek oko trećine gradova donelo opšti akt o tome, dok su drugi doneli posebne odluke za razne kategorije - socijalna zaštita, sport.

Prema njegovim rečima, i tamo gde postoji akt, u izrazitoj manjini su gradovi koji unapred precizno uređuju kriterijume i vrednovanja, što omogućava da se oni "prilagode" određenom dobitniku.

Uz to, naveo je, u petini slučajeva je ostavljena mogućnost da se novac iz gradskog budžeta dodeli "naročito važnim" projektima bez konkursa.

Izvor: Izvod iz vesti, Izvor: Vebsajt Novi Magazin, 1.7.2024.
Naslov: Redakcija