UKOLIKO DRŽAVLJANIN SRBIJE POTRAŽI HITNU MEDICINSKU POMOĆ U ZEMLJAMA SA KOJIMA NIJE POTPISAN SPORAZUM U OBLASTI ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA SAM SNOSI TROŠKOVE, A PRAVO NA REFUNDACIJU UTVRĐUJE FOND: Neophodno je da pre polaska na put preuzme potvrdu o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu, Obrazac OZ-12

Sezona godišnjih odmora je u toku, a mnogi „za svaki slučaj“ uplate i privatno putno zdravstveno osiguranje kako bi mogli da naplate troškove ukoliko im na letovanju zatreba lekarska pomoć. Međutim, i o teretu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje građani Srbije mogu da dobiju zdravstvenu zaštitu tokom privremenog boravka u inostranstvu. U više od 20 zemalja važi potvrda o zdravstvenom osiguranju iz Srbije.

Iz RFZO objašnjavaju da osigurana lica za vreme privatnog boravka u inostranstvu (turistički boravak) imaju pravo na korišćenje zdravstvene zaštite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja samo u slučaju hitne medicinske pomoći kako bi se otklonila neposredna opasnost po život i zdravlje osiguranih lica. To važi i za decu i za odrasle.

„Hitna medicinska pomoć podrazumeva pružanje pomoći osiguranom licu kako bi se što pre sanirale povrede i sprečile bolesti, kao i onu koja se pruži u roku od 12 sati od momenta prijema lica u zdravstvenu ustanovu, a osim hitnog zbrinjavanja tu spada i dijagnostika“, ističu u RFZO.

Srbija je zaključila međunarodne sporazume u oblasti zdravstvenog osiguranja sa 25 zemalja i jednom provincijom, u kojima naši građani za vreme boravka imaju pravo na pružanje hitne medicinske pomoći. To su Austrija, Belgija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Holandija, Italija, Luksemburg, Mađarska, Severna Makedonija, Nemačka, Švajcarska Konfederacija, Rumunija, Slovačka, Francuska, Hrvatska, Crna Gora, Češka, Slovenija, Turska, Tunis, Velika Britanija, Poljska, Danska, Norveška, Švedska i provincija Kvibek.

Procedura, kako kažu u RFZO, zavisi od zemlje u kojoj se srpski pacijent nalazi. Čak 20 zemalja, po principu osiguranja, obavezalo se ugovorom da svaka od njih plaća troškove svojih osiguranika i njihovih porodica, nastalih zbog korišćenja zdravstvene zaštite na teritoriji druge zemlje.

„Ukoliko pacijent boravi u nekoj od zemalja sa kojima Srbija ima zaključen sporazum, u slučaju potrebe za medicinskom pomoći, osigurano lice predaje dvojezični obrazac, koji je pribavio pre polaskla na put, nosiocu inostranog zdravstvenog osiguranja u mestu privremenog boravka. Taj obrazac omogućava da troškovi hitne medicinske zaštite budu preuzeti od strane RFZO“, navode iz fonda za zdravstveno osiguranje.

Za one koji borave u Velikoj Britaniji i Poljskoj, kao dokaz za osiguranje dovoljno je da imaju zdravstvenu legitimaciju i važeći pasoš, jer je sa ovim državama sklopljen sporazum po principu reciprociteta, odnosno troškovi korišćenja zdravstvene zaštite padaju na teren one države ugovornice na čijoj teritoriji se pruža zdravstvena zaštita.

U Danskoj, Norveškoj ili Švedskoj, u slučaju potrebe za hitnom medicinskom pomoći kao dokaz o osiguranju služi zdravstvena knjižica i važeći pasoš. Ali, s obzirom na to da ove tri zemlje sa Srbijom imaju sporazum po principu refundacije, iz RFZO objašnjavaju da osiguranici i članovi njihovih porodica najpre sami snose troškove korišćenja zdravstvene zaštite, a plaćene iznose im refundira RFZO ukoliko su ispunjeni propisani uslovi.

Takođe, RFZO refundira i troškove za povratak do mesta stanovanja u Srbiji, samo je potrebno da podnesu zahtev za nadoknadu troškova.

Da bi osigurana lica ostvarila pravo na korišćenje zdravstvene zaštite od strane RFZO u zemljama u kojima Srbija nema zaključen sporazum neophodno je da pre polaska na put preuzmu potvrdu o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu Obrazac OZ-12.

„U ovom slučaju osigurano lice plaća sve troškove hitne zdravstvene zaštite a pravo na refundaciju troškova i sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrđuju stručni medicinski organi Republičkog fonda”, navode iz RFZO.

Kakva je procedura oko izdavanja potvrde?

Građani Srbije mogu besplatno da izvade Potvrdu, odnosno dvojezični obrazac u nadležnoj filijali RFZO, koja im je i izdala karticu zdravstvenog osiguranja (knjižicu).

Procedura je sledeća: osigurano lice sa sajta RFZO preuzima Obrazac potvrde o zdravstvenom stanju, koji treba da popuni izabrani lekar, zatim taj dokument uz važeću karticu zdravstvenog osiguranja predaje lično Lekarskoj komisiji nadležne filijale RFZO.

„Dvojezični obrazac / potvrda se izdaje na osnovu nalaza i mišljenja Lekarske komisije, da lice ne boluje, odnosno da nije bolovalo od akutnih ili hroničnih bolesti u akutnoj fazi, u poslednjih 12 meseci, za koje je potrebno duže ili stalno lečenje, odnosno da se osigurano lice ne nalazi u stanju koje bi ubrzo po dolasku u inostranstvo zahtevalo duže lečenje, odnosno smeštaj u stacionarnu zdravstvenu ustanovu, uključujući i druge zdravstvene usluge”, objašnjavaju proceduru na sajtu RFZO.

Potvrda se izdaje najduže do 90 dana, o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja.

 

Ukoliko dvojezični obrazac nije izdat pre polaska na put, a ukazana je hitna medicinska pomoć u inostranstvu, dvojezični obrazac se, na zahtev inostranog nosioca zdravstvenog osiguranja, izuzetno može i naknadno izdati, ukoliko je ova mogućnost predviđena međunarodnim ugovorom, stoji u obrazloženju RFZO.

Kako nadoknaditi troškove od RFZO?

U slučaju da osigurano lice nije pribavilo potvrdu pre odlaska na put i hitne zdravstvene usluge u inostranstvu budu naplaćene, po povratku u zemlju, podnosi RFZO (direkcija, filijale, ispostave) zahtev za naknadu troškova.

Uz zahtev za naknadu troškova potrebno je da se priloži fotokopija medicinske dokumentacije iz zdravstvene ustanove u kojoj su pružene zdravstvene usluge kao i originalni račun, odnosno dokaz da su zdravstvene usluge plaćene.

Izvor: Izvor: Vebsajt Danas, R. Marković, 2.7.2024.
Naslov: Redakcija