ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU I O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA: Ukoliko je na adresi bez saglasnosti registrovan neki privredni subjekt, vlasnik ima pravo da pokrenete tužbu i traži brisanje sedišta iz APR-a

Poreski savetnik Aleksandar Vasić objasnio je šta možete uraditi ako je neko prijavio firmu na vašu adresu. "Ako vi kao zainteresovana strana znate da je na vašoj adresi bez vaše saglasnosti registrovan neki privredni subjekt, imate pravo da pokrenete tužbu i tražite brisanje sedišta iz APR", kaže on.

Forbes Srbija je objavio vest da je jedna igraonica bila registrovana na – adresi Vlade Srbije.

Vasić se na početku našalio i rekao da se “mi inače hvalimo time da smo kao narod i kreativni i hrabri”.

“Moram da kažem da je bilo i ‘kreativnijih’ rešenja, a to je da smo mi imali situaciju da je postojao veliki broj privrednih društava koja su bila registrovana u sedištu Poreske uprave. Ako bi neko hteo da pokaže svu apsurdnost administracije, onda je to šala, a ako je neko to uradio iz zle namere, to je onda drugi aspekt priče”, kaže on.

Sigurno da, dodaje, “postoje motivi”.

“Ono što je iz prakse evidentno državnih i kontrolnih organa, uvek iza registrovanja firmi na fiktivnim adresama stoji nešto drugo. Sama činjenica da ste registrovali firmu na netačnoj adresi, neće vas spasiti eventualnih posledica”, kaže.

APR je, objašnjava, agencija za privredne registre i bave se registracijom.

“Postupaju po načelu formalnosti, to znači da ne ulaze u suštinu dokumenata niti podataka koji su dostavljeni, za njih odgovara lice koje je poslalo prijavu za registraciju preduzeća. Da li je to dobro ili ne, o tome možemo da razgovaramo. U pojednostavljenju smo zaokružili krug i ponovo došli do apsurda, da je sve jednostavno, sve u skladu sa zakonom, a podaci netačni”, kaže on.

Nije ovo, dodaje, “jedina stvar gde je forma iznad suštine”.

“Firma po pravilu, kada počne da posluje, daje vrstu poreskog punomoćja na primer računovođi. To možete podneti, a da mene kao računovođu ne pitate za saglasnost. Ovaj kreativni preduzetnik, kada se već registrovao na adresi Vlade, mogao je premijera odabrati za punomoćnika”, rekao je Vasić u šali.

Objasnio je da se ranije poreski broj dodeljivao firmi nakon što poreski inspektori izađu na teren i provere da li je firma na adresi.

“To je ukinuto u cilju pojednostavljenja administrativnih procedura, danas to niko ne proverava u momentu registracije, ali poreska uprava može da proveri, ima ovlašćenja. Nekada je osnovni rizik koji je poreska uprava prepoznavala bio kada se uputi neko poresko rešenje, a poreski obveznik to ne primi, a danas je dostava pretežno elektronskim putem, smatra se dostavljenim kada se dostavi u poresko sanduče”, objašnjava on.

Nedavno je, kaže, menjan Zakon o privrednim društvima.

“Uveden je novi institut koji je dosta dobar. Ako vi kao zainteresovana strana znate da je na vašoj adresi bez vaše saglasnosti registrovan neki privredni subjekt, imate pravo da pokrenete tužbu i tražite brisanje sedišta iz APR. To sve kada vi znate da imate firmu na adresi”, kaže on.

Objašnjava da APR radi registracije i da svaki građanin ima mogućnost preko njihovog sajta da uđe i pretraži firme, ali nažalost, ne prema adresi.

“Ukoliko imate sreću u nesreći da je ta firma na neki način komunicirala sa poreskom upravom ili nekim drugim, pa na vašu adresu dođe pošta za koju vidite da glasi na naziv neke firme, po nazivu firme možete da pretražite u APR da li postoji, ali trenutno ne postoji mogućnost pretrage prema adresi”, kaže on.

A šta ako dođu izvršitelji?

“Izvršitelji sprovode izvršenje nad celokupnom imovinom. Pretpostavlja se da je imovina na adresi sedišta imovina firme, nažalost zbog ovoga treba tu pretpostavku obrisati iz propisa i glava izvršitelja. Vi u postupku izvršenja možete tražiti da se izuzme, dokazati do to nije imovina firme, već vaša. Prvo, to košta, a drugo postavlja se pitanje zašto bih ja trpeo posledice. Ja apelujem na državu, ima sve mehanizme da to promeni, ne mora neko da izađe na adresu firme da bi video da firma tu ne postoji”, kaže Vasić.

Upitan za posledice koje može da snosi onaj ko prijavi firmu na lažnoj adresi, kaže da “postoje, ali nisu mnogo značajne”.

“Snosiće posledice. U ovim situacijama je važno videti šta se krije iza namere da se registruje na adresi koja to nije, da li je to samo šala ili se krije nešto drugo. Suštinsko pitanje ovde uopšte nije gde je adresa firme, danas adrese gube svoj smisao, problem je da li firma radi zakonito van registrovanog sedišta i da li je do nje moguće doći. Ako ću se ja odazvati na mejl poreskog inspektora, onda sama činjenica da ne sedim na mestu sedišta, koje nije moje sedište, i nije toliki problem”, kaže on.

Izvor: Vebsajt N1, 03.04.2024.
Naslov: Redakcija