ZAKON O ZAPOŠLJAVANJU STRANACA: Stranci koji rade na “crno” nelojalna konkurencija domaćim radnicima. Sindikati smatraju da bi trebalo uvesti kontrolu i određena pravila, i obezbediti im bolje uslove za rad i veća radna prava

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u Srbiji je lane izdato 52.169 dozvola za rad strancima. Najviše državljanima došlo je da radi u Srbiju iz Ruske Federacije - 20.396 (5.567 žene), potom iz Kine - 10.603 (1.119 žene), Turske - 5.071 (133 žene), Indije -5.010 (60 žene) i sa Nepala -1.123 (260 žene).

- Najmanje radnih dozvola, preciznije po jedna, u 2023. godini izdato je državljanima sledećih zemalja: Andora, Zelenortska ostrva, Kongo Gvatemala, Gvineja... - napominju u NSZ-a.

Na ovu temu nedavno su se oglasili i reprezentativni sindikati u Srbiji koji, očito, nemaju jedinstven stav oko zapošljavanja stranih radnika - u Savezu samostalnih sindikata Srbije (SSSS) smatraju da je to pogrešna politika, a u UGS “Nezavisnost” da oni popunjavaju upražnjena mesta u Srbiji i nisu konkurencija domaćoj radnoj snazi.

Cilj dolaska više od 50.000 stranih radnika u Srbiju u toku prošle godine bio je zadržavanje niske cene rada kako bi se privlačile strane direktne investicije. Kako smatra Zoran Mihajlović, sekretar Veća u Savezu samostalnih sindikata Srbije, broj stranih radnika u Srbiji je inače i veći od zvaničnog podatka.

- Radnici nam dolaze i preko stranih agencija za zapošljavanje i ima ih dosta koji rade na crno. Te agencije ne mogu da se kontrolišu, a taj rad se mahom odvija stihijski - tvrdi Mihajlović.

Ti strani radnici, posebno oni koji rade na “crno” su, prema njegovim rečima, nelojalna konkurencija domaćim radnicima. Na “crno” često rade i na gradilištima.

- Primera radi, Ministarstvo trgovine je nedavno objavilo da je priliv stranih turista u Srbiju uvećan za 40 odsto. Tu su Turci, Rusi Kinezi... Pitanje je da li oni dolaze ovde samo kao turisti ili da bi radili, mahom na crno. Pitanje je i koliko su te radne dozvole koje dobijaju validne - dodaje on.

- Inače, uslovi za dolazak i zapošljavanje stranaca u Srbiji dosta je liberalizovani od kada je usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca ("Sl. glasnik RS", br. 62/2023) i omogućeno dobijanje jedinstvene dozvole za rad i boravak na tri godine preko portala u roku od 15 dana, ali strani radnici ne prolaze potrebnu obuku ili psihološki test.

- Ipak, treba istaći da nismo protiv zapošljavanja stranaca u Srbiji, ali da bi trebalo uvesti kontrolu i određena pravila, to je tačno. Treba im obezbediti i bolje uslove za rad i veća radna prava - smatra Mihajlović.

Prema rečima Čedanke Andrić, predsednice UGS “Nezavisnost”, objedinjavanje dobijanja radne i boravišne dozvole je usklađivanje sa propisima u zapadnim zemljama.

- Kada se pogleda struktura radnika koji su prošle godine došli u Srbiju, oko 20.000 je došlo iz Rusije, uglavnom se bave informatikom i da bi izbegli rad pod sankcijama u toj zemlji i oni plaćaju porez državi Srbiji. Kineski radnici su vezani za firme iz te zemlje koje rade u Srbiji, a ostatak radnika iz Indije, Turske, Nepala i drugih zemalja su, uglavnom, sa niskom školskom spremom i popunjavaju upražnjena radna mesta i deficitarna zanimanja - podsetila je Andrić.

Izvor: Vebsajt Politika, Marija Brakočević, 05.05.2024.
Naslov: Redakcija