ZAKON O UPRAVLJANJU OTPADOM: Nedovoljna kontrola upravljanja otpadom

Otpaci hrane, iznošena garderoba, stare novine, plastična ambalaža i ostali komunalni otpad završava na svega 12 sanitarnih deponija. Tačnije, samo 42 procenta smeća iz stanova, kuća, škola, kancelarija odlaže se na deponije koje su izgrađene po visokim standardima. Poslednji izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine iz 2022. godine kaže da se većina ovog otpada sklanja na 134 opštinska smetlišta izgrađena davno, mimo ekoloških propisa, a uz to i već dobro prepunjena. Zato, upozoravaju ekolozi, gotovo da nema razlike hoće li otpad završiti na tim smetlištima ili na nekoj od oko 3.500 divljih deponija. Posledica ovakvog odlaganja, pored uticaja na zdravlje građana i životnu sredinu, i reciklaža je niska - tek oko 17 odsto.

Kako će se upravljati otpadom, planovima je predvidela tek trećina lokalnih samouprava, odnosno 40 gradova i opština. Naime, Zakon o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 14/2016, 95/2018 - dr. zakon i 35/2023) iz 2009. obavezuje skupštine opština i gradova da usvoje lokalne planove na period od deset godina, uz reviziju na svakih pet. Ovi planovi sadrže podatke o očekivanim vrstama, količinama, poreklu i kretanju otpada, program sakupljanja otpada iz domaćinstava, ali i onog opasnog, industrijskog, mere sanacije, procenu troškova, rokove za izvršenje…

- Nepropisno odlaganje otpada pravi velike probleme u celoj Srbiji. Ali možda je najznačajniji problem nedostatak propisanih dokumenata, iz kojih bismo dobili merodavne podatke o stanju i planirali aktivnosti na unapređenju. Opštine i gradovi su ispunjavali ovu obavezu, te su do polovine prošle decenije lokalne planove upravljanja otpadom (LPUO) imale 124 opštine od 145 koliko ih ima u centralnoj Srbiji i Vojvodini. Planovi su posle deset godina istekli, a nove je uradilo samo njih 40 i još 22 opštine su se izjasnile da je izrada novih u toku - objašnjava Dejan Maksimović iz Ekološkog centra “Stanište” iz Vršca, šta su pokazali rezultati istraživanje koje je ova organizacija uradila sa nekoliko partnerskih udruženja.

Zakon takođe predviđa i obavezu da lokalne samouprave jednom godišnje analiziraju izveštaj o sprovođenju plana, a potom da ga dostave Ministarstvu ekologije i Agenciji za zaštitu životne sredine. Ovi dokumenti trebalo bi da budu deo izveštaja o stanju životne sredine, koji se svake godine podnosi republičkoj skupštini.

- Međutim, jedino je Skupština grada Beograda usvojila izveštaje za 2021. i 2022, kako je propisano, a izveštaj za 2022. javno je i dostupan na sajtu grada. Zbog gotovo potpunog izostanka razmatranja izveštaja u lokalnim skupštinama, javnost, ali ni vlasti, ne mogu znati stvarno stanje i efekte po kvalitet životne sredine, što je glavni zaključak istraživanja - naglasio je Maksimović.

Iako lokalne skupštine nemaju izveštaje, Agencija za zaštitu životne sredine ipak objavljuje godišnja dokumenta o stanju zaštite životne sredine u kojima se nalaze i podaci o upravljanju otpadom. Kako?

- To su podaci iz obrazaca koje gradska komunalna preduzeća šalju agenciji. Oni sadrže značajne podatke, ali LPUO ima daleko širi spektar aktivnosti i ciljeva. Tek bi iz sveobuhvatnog izveštaja moglo da se sagleda pravo stanje. Donošenje i usvajanje ovih izveštaja osnovni su preduslovi za plansko upravljanje otpadom, jer se ne može upravljati onim što se ne meri i ne prati - napominje Igor Jezdimirović iz novosadskog udruženja Inženjeri zaštite životne sredine, i dodaje da značajan broj preduzeća i opština ne šalje čak ni ove obrasce agenciji.

On naglašava da se sistem upravljanja otpadom mora tretirati kao ulaganje u zdravlje ljudi i očuvanje životne sredine, a ne kao nepotreban trošak i socijalna kategorija.

Dragana Arsić iz Pokreta “Odbranimo šume Fruške Gore”, smatra da je sačinjavanje i javno objavljivanje planova i izveštaja najmanje što su donosioci odluka i državna uprava mogli da urade.

- Neuspeh da se ustroji čak i ovaj osnov, kamoli da počne automatizam primene standarda, ukazuje na zapušteno stanje u sistemu upravljanja otpadom. Neodgovornost nadležnih u dužem periodu institucionalno je urušila sistem i stavila ga na margine političkih prioriteta. Arhuska konvencija Srbiju odavno obavezuje na to da građani moraju biti uključeni u odlučivanje u pitanjima životne sredine. Kada se poštuju prava građana, onda je lakše da im se i neka obaveza nametne, jer i jedno i drugo je javni interes - ističe Dragana Arsić.

Na pitanje da li je moguće adekvatno upravljati otpadom ako ne postoje planovi i izveštaji, Ministarstvo zaštite životne sredine nije odgovorilo. Bez odgovora je ostalo i pitanje da li gradovi i opštine koji ignorišu ove obaveze trpe određene sankcije.

Izvor: Vebsajt Politika, Višnja Aranđelović, 08.05.2024.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija