ZAKON O MALOLETNIM UČINIOCIMA KRIVIČNIH DELA I KRIVIČNOPRAVNOJ ZAŠTITI MALOLETNIH LICA: Zakonom je predviđeno upućivanje maloletnih učinilaca krivičnih dela sa mentalnim poremećajima u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje, ali do danas takva ustanova nije formirana

Pravosudna praksa potvrđuje da se krivični postupak sve češće vodi prema maloletnicima koji imaju ozbiljne zdravstvene teškoće: psihološke probleme, mešovite smetnje u ponašanju i emocijama, različita mentalna oboljenja, čak i psihoze razvojnog doba. Pokazuje i da je sve više dece počinilaca krivičnih dela, s izraženom potrebom za psihijatrijskim lečenjem, da se granica uzrasta pomera nadole – ranije se javljaju mentalna oboljenja i stanja, a adekvatnog odgovora nema. Ovaj problem nije novina, odavno je prepoznat. Najprimerenije rešenje – upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje – predviđeno je Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005) još 2005. godine, ali do danas takva ustanova nije osnovana. Pre pet godina, u maju 2019, Savet za praćenje i unapređenje rada organa krivičnog postupka i izvršenje krivičnih sankcija prema maloletnicima (Savet za maloletnike), koji čine eminentni znalci sa ogromnim iskustvom, pokrenuo je inicijativu da se hitno formira pomenuta posebna ustanova. Isti apel ponovio je 2023, posle masovnog ubistva koje je trinaestogodišnjak počinio u OŠ “Vladislav Ribnikar”. Inicijativa je podneta svim relevantnim instancama, a praksa krivičnog postupka opominje da ona ne sme ostati zagubljena u lavirintima birokratije. Da je uspostavljanje posebne ustanove za lečenje i osposobljavanje neophodno istakli su saglasno članovi Saveta za maloletnike i na nedavno održanom sastanku.

Članovi saveta su podsetili da deca koja nisu napunila 14 godina nisu krivično odgovorna, a da krivično odgovorni mogu biti – mlađi maloletnici, od navršenih 14 a pre navršene 16. godine života, i – stariji maloletnici, od navršene 16. a pre nego što napune 18 godina. Mlađim maloletnicima ne može se izreći kazna maloletničkog zatvora čak i kada počine najteže krivično delo, a najteže što im se može izreći je upućivanje u vaspitno-popravni dom. Starijim maloletnicima može biti izrečena i kazna maloletničkog zatvora. Samo u izuzetnim slučajevima postoje uslovi za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, a uslovi za realizaciju ove mere u Srbiji su izuzetno nepovoljni.

– Problem je što se ta mera kod nas može realizovati samo u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, koja je namenjena odraslim, punoletnim licima, jedina je takva u Srbiji i prebukirana je. Kapacitet joj je 450 mesta za pacijente, odnosno štićenike, a tamo ih je bilo smešteno više od 900 prilikom naše posete u februaru ove godine – objašnjava u razgovoru Ljubinka Marković, psiholog i savetnik za maloletna lica u krivičnom postupku Višeg suda u Beogradu, kao konsultant i stručnjak koji je od početka uključen u rad Saveta za maloletnike.

Iako je pri Specijalnoj zatvorskoj bolnici određena jedna soba za maloletnike, svi programi su za punoletne osobe, i ne postoji pravni osnov da se angažuju specijalisti dečje psihijatrije. Ona ukazuje i da kada su štićenici u fazi stabilne remisije, kada je meru obaveznog čuvanja i lečenja u zdravstvenoj ustanovi potrebno zameniti merom obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, to se najčešće prolongira – u nedostatku boljeg rešenja.

– I mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi se izuzetno teško realizuje kod mladih koji nemaju roditelje, ili nemaju adekvatnu roditeljsku brigu i porodični prihvat. Najčešće su to deca koja nam, po iskustvu beogradskog suda, dolaze iz rezidencijalnog smeštaja sistema socijalne zaštite. Ova dečica nemaju nikoga. Roditelji, ako ih i imaju, lišeni su roditeljskog prava. Postoji šansa da ovi mladi nastave da borave u ustanovama socijalne zaštite, ali se to vrlo teško realizuje, jer ove ustanove nemaju kapaciteta da odgovore na potrebe ove dece. Većina nema ni medicinsku sestru ili tehničara, nekoga ko bi kontrolisao da li dete pravilno uzima propisanu terapiju. I odlazak maloletnika na redovne kontrole kod psihijatra i psihoterapiju ne može da se osigura, jer deca iz ovih ustanova često beže, a zaposleni ne mogu, nemaju pravo, da ih zadrže – razjašnjava Markovićeva.

Neadekvatnim odgovorima društva, naglašava ona, nisu ugroženi samo maloletnici kojima je određena neka od mera obaveznog lečenja. Ugroženo je, pojašnjava, daleko više njihovih vršnjaka u krivičnom postupku koji ispoljavaju kombinovane probleme ili poremećaje mentalnog zdravlja koji zahtevaju odgovarajući psihijatrijski tretman, ali ne i meru bezbednosti obaveznog lečenja, a nemaju adekvatnu roditeljsku brigu.

– Ustanova za lečenje i osposobljavanje, predviđena zakonom o maloletnicima, pravi je odgovor u ovim slučajevima. Taj zakon je stupio na snagu 1. januara 2006. godine, ali do danas ova ustanova nije formirana. Izricanjem bilo koje druge krivične sankcije, na šta smo prinuđeni, jer ova posebna ustanova ne postoji, osim što se umanjuje mogućnost ostvarivanja svrhe same krivične sankcije – direktno se krše prava deteta. Kada se ne obezbedi da dete redovno uzima terapiju i odlazi na kontrole, kada se njegovo ponašanje ne prati i stručno kontroliše, a izostaje primerena podrška i obrazovanje, velika je verovatnoća da će ta mlada osoba stagnirati u daljem razvoju i ponovo biti opasna i po sebe i po druge, sa tendencijom eskalacije problema na svim životnim planovima – ukazuje Markovićeva.

Ona posebno ističe da ova deca nisu samo nasilnici, da često postaju žrtve, a da praksa pokazuje da svakom nasilju prethodi trpljenje. Upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje je najprimerenija vaspitna mera kojom se može postići svrha krivične sankcije, a svaka druga krivična sankcija izlaže mlade ne samo recidivima u vršenju krivičnih dela već daljem progresivnom zdravstvenom i socijalnom propadanju i životno je ugrožava, izričit je stav Saveta za maloletnike.

– Važno je naglasiti da je ova ustanova, koja je primarno socijalno-zdravstvenog tipa, primeren odgovor i za decu sa različitim mentalnim problemima koji zahtevaju kontinuiran nadzor, lečenje i podršku, a nemaju adekvatno roditeljsko staranje. U tom slučaju bi u ovu ustanovu bila smeštena po odluci organa starateljstva i uz odgovarajući nalaz zdravstvene službe, kako je predviđeno Zakonom o socijalnoj zaštiti. Naglašavamo da je ova ustanova primerena i za decu mlađu od 14 godina, sa mentalnim problemima, koja počine dela koja mogu biti kvalifikovana kao krivična – ukazuje Markovićeva.

Odgovori nadležnih ministarstava na inicijativu Saveta za maloletnike potvrđuju da je posebna ustanova za lečenje i osposobljavanje potrebna, ali i da je za njeno osnovanje neophodna interresorna saradnja. I tu se stalo. Daljih koraka ka uspostavljanju te interresorne saradnje nije bilo, ukazuju članovi ovog savetodavnog tela.

– Realne potrebe maloletničkog pravosuđa i maloletnika sa mentalnim smetnjama, pa i krivično neodgovorne dece, ukazuju na preku potrebu da se što hitnije uspostavi saradnja ministarstava nadležnih za pravosuđe, zdravlje, socijalnu zaštitu, brigu o porodici i prosvetu i da se ovakva ustanova što pre osnuje – ističe Ljubinka Marković.

Savet za praćenje i unapređenje rada organa krivičnog postupka i izvršenja krivičnih sankcija prema maloletnicima, kraće – Savet za maloletnike, osnovali su Ministarstvo pravde i Vrhovni sud novembra 2009. godine, a odluka o aktuelnom sazivu saveta doneta je u januaru 2018. Savet ima 11 članova, među kojima su stručnjaci u oblasti pravosuđa, sudije i tužioci, zatim predstavnici ministarstava nadležnih za pravosuđe, socijalnu zaštitu i unutrašnje poslove, kao i advokature. Ovo savetodavno telo okuplja eminentne stručnjake sa zadatkom da na osnovu analiza donose mišljenja i pokreću inicijative i predloge u vezi sa prestupništvom maloletnika i zaštitom maloletnih lica u krivičnom postupku – dece kao oštećenih i svedoka krivičnih dela, s ciljem da se poboljšaju politika, propisi i praksa u ovoj oblasti.

Izvor: Izvor: Vebsajt Politika, Milenija Simić-Miladinović, 07.07.2024.
Naslov: Redakcija