ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU: Nalog za pretres mobilnog telefona i računara je u praksi isto što i nalog za pretres stana. Tragovi krivičnog dela često se ne nalaze u stvarnom nego u digitalnom prostoru, u vidu fotografija, dokumentacije, dopisivanja i dogovaranja. Takvu naredbu mogu izdati i tužilaštvo i sud

Uviđaj mobilnog telefona kao “mesta zločina” postao je sve češća kriminalističko-tehnička operacija u praksi policije, tužilaštava i sudova. Postoje precizna pravila o tome kako se istražuje mobilni telefon i kako se vrši uvid u profil na društvenim mrežama, kada je potrebno utvrditi da li je neko izvršio krivično delo.

U jednom slučaju, gde je optuženi oglašen krivim za krivično delo iznošenje ličnih i porodičnih prilika, izveden je kao dokaz - uvid u izvod sa fejsbuk profila i utvrđeno da su podešavanja navedenih objava fotografija i ispisanog teksta javna, to jest dostupna svim korisnicima ove društvene mreže.

Sud je konstatovao da su objave sa opcijom “javno” dostupne i onima koji nisu korisnici “Fejsbuka” i koji nisu u neposrednom kontaktu pod opcijom “prijatelji” sa optuženim koji je objavio inkriminišuću informaciju. Štaviše, ističe sud, za razliku od štampanih ili pisanih medija, informacija objavljena na internetu ostaje duže vremena dostupna svakom korisniku interneta.

O ovoj temi govorilo se na nedavnom savetovanju sudija u Vrnjačkoj Banji, koje organizuje Vrhovni sud Srbije. U analizi sudske prakse, koju je predstavila sudija ovog suda Bojana Paunović, nalaze se detalji koji objašnjavaju kako organi gonjenja vrše uviđaj u telefone, prepiske i naloge na društvenim mrežama.

U jednom slučaju primanja mita, Tužilaštvo za organizovani kriminal donelo je četiri naredbe za veštačenje mobilnih telefona i pripadajućih SIM kartica, koje su privremeno oduzete od okrivljenih, a veštačenje je povereno ovlašćenim službenim licima Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku sa zadatkom da utvrdi postojanje imenika ili određene liste kontakata, istoriju odlaznih, dolaznih i propuštenih poziva, sadržaj SMS-a i MMS-a, “’vajbera’, ’vocapa’ i drugih aplikacija koje služe za razmenu poruka, razgovora i drugih sadržaja, fotografije i video i audio-zapise memorisane u telefonskim aparatima, a naročito između okrivljenih”.

U ovom slučaju Vrhovni sud je utvrdio da su zapisnici o veštačenjima pribavljeni na zakonit način, u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 - odluka US i 62/2021 - odluka US). Laički rečeno, nalog za pretres mobilnog telefona i računara je u praksi isto što i nalog za pretres stana. Tragovi krivičnog dela često se ne nalaze u stvarnom nego u digitalnom prostoru, u vidu fotografija, dokumentacije, dopisivanja i dogovaranja. Takvu naredbu mogu izdati i tužilaštvo i sud.

U jednom slučaju krivičnog dela neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka okrivljeni su oglašeni krivim da su objavili fotografiju ličnog karaktera bez pristanka lica koje je prikazano na fotografiji i time osetno zadrli u njegov lični život i uvredili ga. Najpre je prvookrivljeni, koristeći računarski program za obradu slika - fotošop, kreirao fotografiju tako što je na aktera već postojeće fotografije vulgarne, eksplicitno seksualne sadržine umetnuo lik - glavu privatnog tužioca stvarajući tako novu fotografiju iz koje proizlazi da je privatni tužilac uslikan u seksualnom odnosu sa drugim muškarcem. Tako načinjenu fotografiju poslao je drugookrivljenom, koji je zatim prosledio putem aplikacije “mesindžer” drugim radnicima istog preduzeća u kojem je zaposlen oštećeni, koji je zbog toga trpeo posledice u ličnom životu, osećajući sramotu i postiđenost pred ostalim kolegama na radnom mestu, navedeno je u presudi.

Dokazi u ovakvim krivičnim postupcima obezbeđuju se i uvidom u skrinšot komunikacije, uvidom u snimke ekrana sa internet foruma, veb-sajtova i društvenih mreža, izvodima i kopijama sa fejsbuk profila, ali je uvek potrebno utvrditi i da li su ovi izvodi autentični.

U jednom slučaju sud je morao da utvrdi da li je reč o pravom ili lažnom fejsbuk profilu.

“Suprotno navodima odbrane da privatni tužilac nije dokazao da profil na društvenoj mreži ’Fejsbuk’ pripada upravo okrivljenom, i to nalog na kome su objavljene fotografije stranice konkretne nepravnosnažne presude, sud je utvrdio, analizom vizuelnog izgleda profila, činjenice da je kao profilna fotografija postavljena fotografija okrivljenog sa svojom ćerkom, a zatim iz sadržaja ispisanog teksta koji prati objavljenu fotografisanu presudu, gde su izneti detalji iz odnosa porodice privatne tužilje i okrivljenog, koje poznaje samo učesnik takvih odnosa i događaja, što sve govori da je upravo okrivljeni napisao navedene tekstove i objavio sporne fotografije”, navedeno je u jednoj presudi.

Opisan je i jedan slučaj krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti na aplikaciji “vajber”, kada je utvrđeno da su pretnje upućene sa mobilnog telefona okrivljenog. Uvidom u foto-dokumentaciju, sud je utvrdio izgled telefona i izgled dolaznih i odlaznih poruka.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 09.06.2024.
Naslov: Redakcija