DIGITALNO NASILJE: Problem XXI veka koji posebno pogađa decu

U velikoj sali Palate pravde u Nišu, po prvi put u saradnji sa niškim Višim sudom, u četvrtak, 13. juna 2024. godine, USAID-ov projekat ‘Pravda za sve’ organizovao je tematska otvorena vrata na temu digitalnog nasilja. U ambijentu koji krasi monumentalno delo slikara Bože Ilića s polovine 20-og veka, ‘Boj na Čegru’, razgovarali smo sa sudijama, tužiocima, psiholozima i prisutnim građanima o drugoj vrsti bitke čiji smo deo ili svedoci svakodnevno, koje vode ‘ratnici za tastaturama’, a to je nasilje u digitalnom prostoru, pre svega na društvenim mrežama.

Događaju je prisustvovalo oko 40 građana i studenata Pravnog fakulteta. Pozitivna činjenica je to što su sagovornici bili stručnjaci iz različitih oblasti, što je omogućilo da tema bude sagledana sa više aspekata.

Prvi se okupljenima obratio Tomislav Trajković, sudija Apelacionog suda u Nišu i v.f. predsednika Višeg suda u Nišu koji je govorio uopšteno o digitalnom nasilju, pojmu, oblicima, rasprostranjenosti, krivičnopravnoj regulativi digitalnog nasilja (da li je ono sankcionisano Krivičnim zakonikom i dr.) i koja su najčešća krivična dela koja se vrše preko interneta. Naglasio je da su se mnoga krivična dela koja postoje otkad je sveta i veka, poput prevara, uspešno preselila na internet i zaodenula u ruho anonimnosti koje nudi skrivena IP adresa ili neregulisani ‘dark web’. Ovo je uslovilo potrebu da kako policija tako i tužilaštvo i pravosuđe stalno unapređuju načine otkrivanja ovakvih krivičnih dela i njihovih učinioca kako bi mogli biti adekvatno sankcionisani.

Jasmina Vuković, psiholog Centra za socijalni rad u Nišu, istakla je šta digitalno nasilje predstavlja sa aspekta psihologa, predočila da li psiholozi ili Centri za socijalni rad posmatraju šire digitalno nasilje u odnosu na “pravo” i koji su iz njenog iskustva najrasprostranjeniji vidovi digitalnog nasilja. Ukazala je i na specifičnosti digitalnog nasilja i veliku rasprostranjenost vršnjačkog digitalnog nasilja, navodeći da je od svih prispelih prijava nasilja na nacionalnoj platformi ‘Čuvam te’ čak 20% vezano upravo za digitalno nasilje. Okupljeni studenti i građani čuli su i koje mere preduzima Centar za socijalni rad kada se digitalno nasilje dogodi, koliko je bitan rad sa žrtvama i šta se može preduzeti po pitanju prevencije.

Sanja Kostić, sudija Apelacionog suda u Nišu, osvrnula se na to da li pravni sistem Srbije prepoznaje digitalno nasilje samo sa aspekta krivičnopravne odgovornosti ili postoje i drugi vidovi pravne zaštite, kao što je građanskopravna regulative. Poseban akcenat stavila je na govor mržnje i ukazala da određeni oblici digitalnog nasilja mogu predstavljati diskriminaciju. Sudija Kostić objasnila je i šta se dešava u slučajevima u kojima je dete ili maloletnik žrtva digitalnog nasilja i na kraju sumirala šta žrtva može da dobije u parničnom postupku ako se dokaže postojanje digitalnog nasilja.

Irena Radivojević, javni tužilac u Višem javnom tužilaštvu u Nišu, ukratko je predstavila organizaciju Tužilaštva za visokotehnološki kriminal i njegov značaj za dokazivanje digitalnog nasilja, kao i važnost pribavljanja zakonitih dokaza kako bi digitalno nasilje dobilo sudski epilog.

Ivana Milovanović, sudija Višeg suda u Nišu, svoje izlaganje je fokusirala na rodno zasnovano digitalno nasilje, kako se ono najčešće ispoljavanja i koji se problemi u sudskoj praksi javljaju u vezi sa rodno zasnovanim digitalnim nasiljem. Akcenat je stavila na tzv “osvetničku pornografiju, proganjanje i polno uznemiravanje, kao i na drugu pojavu koja često prati ova dela, a to je tzv. doksing, odnosno javno objavljivanje u digitalnom prostoru ličnih podataka poput imena i broja telefona žrtvi. Takođe je ukazala na neke nove oblike ovog vida nasilja koji su “nevidljivi”.

Imali smo prilike da od građana čujemo njihova iskustva sa digitalnim nasiljem u školama te generalnu opservaciju da je ono sveprisutnije i da počinje u sve ranijem uzrastu. Istaknuto je da je neophodno intenzivirati edukaciju učenika o prepoznavanju i reagovanju na digitalno nasilje, jer oni moraju biti svesni opasnosti koje nosi internet, kao i načina na koje mogu da se zaštite i kome da se obrate za pomoć.

Takođe, roditeljima je potrebna veća podrška i informisanost o digitalnom nasilju. Edukativne radionice i seminari za roditelje mogu im pomoći da bolje razumeju digitalne platforme koje njihova deca koriste i da prepoznaju znake potencijalnog nasilja. Informisani roditelji su ključni za pravovremeno prepoznavanje i sprečavanje problema.

Problematika digitalnog nasilja zahteva interdisciplinarni pristup koji uključuje saradnju između nastavnika, roditelja, psihologa i šire zajednice. Redovni sastanci, radionice i panel diskusije mogu pomoći u razvijanju strategija i delotvornih mera za prevenciju i rešavanje digitalnog nasilja.

Izvor: Vebsajt USAID-ovog projekta ‘Pravda za sve’, Otvorena vrata pravosuđa, 13.06.2024.
Naslov: Redakcija