ZAKON O POSREDOVANJU U REŠAVANJU SPOROVA: Medijacija – human i dobrovoljan postupak

Medijacija ili posredovanje u rešavanju sporova jeste vansudski postupak u kojem strane dobrovoljnim putem nastoje da sporni odnos reše putem pregovaranja, uz pomoć treće neutralne strane – posrednika, tj. medijatora. Medijacija je u našem pravnom sistemu regulisana Zakonom o posredovanju u rešavanju sporova ("Sl. glasnik RS", br. 55/2014). Medijator jeste lice koje je završilo odgovarajuću osnovnu obuku za medijatora i koji poseduje licencu od strane Ministarstva pravde.

Medijacija nije nov pojam, ona se pojavljuje još u Antičkoj Grčkoj. Takođe, u literaturi se navodi da je primenu imala čak i u Feničanskoj trgovini, ali da su istu poznavali i Stari Rimljani. Posredovanje ima veoma dugu tradiciju u Kini, Japanu i Liberiji. Međutim, medijacija kakvu danas poznajemo počinje da se razvija drugom polovinom XX veka u Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji i Velikoj Britaniji, da bi zatim počela da se primenjuje i u Evropi, najpre u Nemačkoj i Francuskoj. U Srbiji medijacija se prvi put spominje pre više od dvadeset godina, dok je 2005. godine donet prvi zakon koji uređuje ovu materiju (Zakon o posredovanju – medijaciji("Sl. glasnik RS", br. 18/2005)).

Posredovanje je pogodno u porodičnim sporovima (poput razvoda braka, podele bračne imovine, alimentacije i slično), u potrošačkim sporovima, sporovima intelektualne svojine, privrednim sporovima (velike pogodnosti kod postupka stečaja), radnim sporovima, sporovima naknade štete, pa čak i u krivičnim postupcima (postupci po privatnoj tužbi ili kod maloletnih učinioca krivičnih dela).

Važno je napomenuti da je medijacija dobrovoljan postupak, sem izuzetka kod potrošačkih sporova kada je trgovac dužan da se odazove medijaciji, jer u suprotnom plaća novčanu kaznu. Sledeće karakteristike medijacije jesu da je ona neformalan postupak, poverljiv postupak (dakle, javnost je isključena), fokus je na tačkama oko kojih se strane slažu a sve u cilju postizanja dogovora obe strane. Medijacija je, pre svega, jedan human postupak jer medijator nastoji da pomiri dve suprotstavljene strane. Takođe, za razliku od sudskog postupka, u posredovanju imamo win-win situaciju gde ni jedna strana ne gubi, već su obe strane na dobitku.

Pod tim se podrazumevaju i manji troškovi za obe strane, bez preskupih sudskih taksi. Istraživanja su pokazala da je postupak medijacije jeftiniji od sudskog postupka od 30% pa i do 70%, što zavisi od vrednosti spora, broja sesija. Dobrobiti medijacije su i u tome da ona mnogo kraće traje od sudskog postupka. Vama sudski postupak može trajati i tri godine, dok spor putem medijacije možete okončati u jednoj ili dve sesije. Generalno, rok za sprovođenje medijacije jeste 60 dana. S tim u vezi, em što štedite novac, štedite i vreme. Medijacija je, takođe, od velikog značaja i za naš pravosudni sistem jer pomaže u rasterećivanju sudija od velikog broja predmeta i time se postiže da se sporovi koji nisu medijabilni reše u razumnom roku.

Medijator nije sudija, u postupku medijacije ne donosi se odluka već se zaključuje sporazum koji može imati snagu izvršne isprave, a to je isto kao i sudska presuda koja može prinudno da se izvrši. Medijator nema pravo da iznosi predloge, već je tu da vodi i kontroliše razgovor između suprotstavljenih strana, kao i da pruža podršku da dođe do dogovora obe strane.

Medijacija je hitan postupak koji se sprovodi bez odlaganja, a može se pokrenuti pre samog sudskog postupka, tokom već započetog sudskog postupka (tada dolazi do zastoja sudskog postupka), tokom postupka po pravnim lekovima, ali i u toku izvršnog postupka.

Postupak posredovanja započinje zaključenjem sporazuma o pristupanju posredovanju. Postupak mogu sprovesti jedan ili više izabranih posrednika koje strane same izaberu. U slučaju da se strane ne mogu sporazumeti oko izbora posrednika, to može, na predlog strana, učiniti sud ili drugi organ pred kojim se vodi postupak. Posrednik vodi zajednički razgovor sa obe strane, ali ukoliko je to potrebno može voditi i odvojeni razgovor. Ono što je strana posredniku rekla na odvojenoj sesiji, posrednik može preneti drugoj strani samo ako ima dozvolu te strane. U samom postupku medijacije, strane mogu prisustvovati i sa svojim advokatom. Svaka strana može u svakom trenutku odustati od postupka medijacije, bez posledica. Takođe, posrednik može obustaviti postupak medijacije ukoliko proceni da dalje sprovođenje postupka nije celishodno. Ali, posrednik poslednji odustaje! Ohrabrujući je podatak da se čak 80% pokrenutih postupaka medijacije okonča uspešno, odnosno zaključenjem sporazuma.

Navela bih iskustvo Italije gde se godišnje pokrene čak 200 hiljada medijacija. U Italiji medijacija je zasnovana na obaveznim prvim sastancima pre odlaska na sud kod određenih građanskih i komercijalnih sporova. U Turskoj je medijacija obavezna u radnim sporovima, a od 2019. godine postala je obavezna i u privrednim sporovima. U Singapuru veliku ulogu u pokretanju postupka medijacije imaju sudije, jer oni upućuju stranke na istu. U ovoj državi medijacija nije obavezna, ali su propisane sankcije za onu stranu koja neosnovano odbije medijaciju.

Za sam kraj, nadam se da će građani prepoznati dobrobiti posredovanja, odnosno medijacije i da će se mnogo više opredeliti za ovaj human postupak. Takođe, velika uloga u promovisanju medijacije i ohrabrivanju stranaka da se opredele za istu je na sudijama. Kao što sam navela, dobrobiti medijacije su brojne, a najviše se ističe to što je mnogo jeftiniji i brži postupak od sudskog postupka, ali je vrlo značajna i s psihološkog aspekta za same strane jer na taj način izbegavaju nepotreban stres od odlaska na sud, kao i od dugogodišnjeg suđenja. Navela bih samo još primer Holandije koja još uvek nema zakon o posredovanju, a gde je medijacija vrlo zastupljena (50.000 pokrenutih postupaka na godišnjem nivou), koji se uspešno okončaju. Svakako, moj savet je da se uvek pokuša vansudskim putem rešiti spor pa, u slučaju da baš nikako nije moguće postići sporazum, onda da se strane odluče za sudski postupak.

 Jedna sesija traje 60 minuta i podeljena je na 4 faze.

Izvor: Vebsajt Lawlife, Miroslava Puzić, saradnik u nastavi i medijator, 17.05.2024.
Naslov: Redakcija