ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA: Zaštitnik građana uputio niz predloga izmena, između ostalog i obavezno izbacivanje iz škole srednjoškolaca koji počine najteže prestupe

Pojačan vaspitni rad s učenikom zbog izgreda koji je počinio moći će da traje, ne jednu školsku godinu, nego do kraja osnovnog ili srednjeg obrazovanja. Premeštanje osnovca u drugu osmoletku, kao i udaljavanje srednjoškolca iz škole, ono što se kolokvijalno zove izbacivanje učenika, biće krovnim prosvetnim zakonom propisana obaveza, a ne samo najteža moguća posledica za đačke prestupe koji se najstrože kažnjavaju. A sprovođenje društvenokorisnog ili humanitarnog rada kao mere pojačanog vaspitnog rada biće detaljnije definisano. Sve to, pod uslovom da tvorci obrazovnih politika uvaže sugestije zaštitnika građana.

Ombudsman Zoran Pašalić dostavio je Ministarstvu prosvete niz predloga za izmene i dopune krovnog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakon, 10/2019, 27/2018 - dr. zakon, 6/2020, 129/2021 i 92/2023). Korekcije predložene na devet strana tiču se ponajviše članova ZOSOV-a kojima se definišu odgovornost učenika (član 83), vaspitno-disciplinski postupak (član 85) i vaspitne i vaspitno-disciplinske mere i pravna zaštita učenika (član 86).

Pravilnik o obavljanju društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada u ustanovama obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 10/2024) već godinama postoji. Nakon poslednjih izmena stupio je na snagu u februaru ove godine. To korigovanje je usledilo u skladu s promenama seta prosvetnih zakona radi unapređivanja vaspitne uloge škole i prevencije i suzbijanja nasilja, što su u više navrata naglašavali tvorci obrazovnih politika. Sve društvenokorisne aktivnosti koje se u aktuelnom pravilniku predlažu, kako tu i piše, treba da doprinesu i vaspitanju i zaštiti od nasilja, razvoju tolerancije, empatije, međusobnog uvažavanja, nenasilne komunikacije.

„Da, ali to su opšta mesta. Ako je društvenokoristan rad u cilju vaspitanja dece za neko ponašanje koje se odnosi na zaposlene u školi, ne samo nastavni kadar nego, na primer, tetkice, što mediji najviše pominju, onda dete treba da gleda kako one rade, da im pomaže, da shvati težinu njihovog posla“,  ilustruje ombudsman.

Situacije slične ovoj koju pominje Pašalić u prethodnoj verziji pravilnika o društvenokorisnom radu u školama bile su predviđene među aktivnostima koje su se po starom mogle odrediti đaku uz izrečenu vaspitno-disciplinsku meru za teže povrede obaveza učenika (tu spada niz prestupa, od uništavanja imovine i prepravljanja evidencije škole do ponašanja kojim se narušava bilo čija bezbednost). Među tim merama je, primera radi, bila „pomoć domaru i pomoćno-tehničkom osoblju u tehničkom održavanju škole (čišćenje snega, lišća)”, ili „pomoć zaposlenima angažovanim na održavanju higijene oko sređivanja prostorija u školi i upoznavanje s ovim zanimanjem, kao i zaštitom na radu za poslove koje obavljaju (odlaganje smeća, reciklaža)”. Važećim pravilnikom predlozi društvenokorisnih i humanitarnih aktivnosti nisu baš tako eksplicitno opisani. Predloženo je, recimo, organizovanje ekoloških i akcija zaštite životne sredine i reciklaže, što bi se moglo protumačiti kao eufemizam za skupljanje đubreta, sortiranje otpada, pomoć čistačicama. Među aktuelnim predlozima društvnokorisnih aktivnosti je i uređenje prostora škole ili u lokalnoj zajednici, kao što su parkovi, sportski tereni, dvorišta, ali tu se, kako je pojašnjeno, misli na sađenje drveća, cveća, postavljanje kućica za ptice...

Praksa pokazuje, uverava Pašalić, da deca vrlo dobro znaju do koje granice mogu da idu, a da nemaju nikakve sankcije. Na naš komentar da praksa pokazuje i da su propisi dobri, a da je njihovo sprovođenje loše, ombudsman kaže da i on to misli.

„Propisi su dobri, ali je nekim deklarativnim, neodređenim normativnim rešenjima ostavljen prostor za mogućnost zloupotrebe, odnosno manipulacije, i to treba korigovati. Na primer, kada počne disciplinski postupak, mora da se završi do kraja školske godine, ali ako neko napravi izgred pet dana pred kraj školske godine, praktično ništa više ne može da se vodi. Mi predlažemo da, ako je napravljen disciplinski prekršaj, recimo, u četvrtom ili petom razredu osnovne škole, da se disciplinski postupak može voditi do kraja osnovnog obrazovanja“ , razjašnjava Pašalić.

Prema krovnom zakonu koji je na snazi vaspitna mera, koja sleduje za lakše prestupe, kao i vaspitno-disciplinska, za teže izgrede, izriču se školskoj godini u kojoj je učinjena povreda obaveze učenika. Novim pravilnikom trajanje društvenokorisnog ili humanitarnog rada u okviru pojačanog vaspitnog rada produženo je sa pređašnjih 15 do 45 minuta, na 30 do 60 minuta do četiri puta nedeljno u toku četiri sedmice. Ombudsman je u dokumentu koji je uputio resornom ministarstvu predložio da se vaspitne i vaspitno-disciplinske mere, a mere nisu isto što i postupak, izriču dok je svrsishodno i moguće, to jest „do okončanja osnovne ili srednje škole”, uz jedno razgraničenje – da srednjoškolcu ne može da se izrekne mera za kršenje đačkih obaveza ili postupanje suprotno zakonskim zabranama u osnovnoj školi.

Ideja da se odvoji vaspitni od disciplinskog postupka

Vaspitno-disciplinski postupak za učinjenu težu povredu obaveze učenika pokreće direktor škole i okončava ga rešenjem u roku od 30 dana. Taj postupak, još kraće, maksimalno 20 dana, traje u slučaju da, na primer, učenik unese oružje u školu, nalaže krovni zakon.

„Ali, momenat je taj što taj postupak može da se završi samo u tekućoj školskoj godini“, ukazuje zaštitnik građana.

Školska godina, podsećamo, traje do kraja avgusta, a nastavna se za većinu đaka završava u junu, tako da ima dovoljno vremena da se sprovede započeti vaspitno-disciplinski postupak.

„Nema dovoljno, zato što je to vaspitno-disciplinski postupak, a naš je predlog da se odvoji disciplinski od vaspitnog, u smislu da direktor, razredni starešina, psiholog i pedagog škole budu dužni da utvrde da li će se i kako uopšte sprovoditi vaspitni postupak, uz obavezno obaveštavanje roditelja učenika. U praksi je bilo da se vaspitno-disciplinski postupak obustavlja kada se poboljša ponašanje učenika, a ideja je da se ta dva postupka razdvoje, da na direktoru, na razrednom starešini i na školskom psihologu bude da odluče da li će pored disciplinskog postupka do sada obavezan vaspitni postupak i postojati“, pojašnjava Pašalić.

Da za najteže prestupe bude obavezna najstroža kazna

Ombudsman je predložio da zbog težih prestupa, kao što su unošenje oružja ili pirotehnike u školu, ili posedovanje i podstrekivanje drugih da koriste psihoaktivne supstance, više ne bude izuzetak nego da bude pravilo da se učenik, ukoliko je osnovac – premešta u drugu osnovu školu, uz saglasnost osmoletke u koju prelazi, uz obaveštavanje roditelja, a ukoliko je srednjoškolac da se – isključi iz škole. Tražio je i da se iste ove mere obavezno izriču, da ne bude kao do sada da se „mogu izreći” ukoliko učenici prekrše čuvene članove 110, 111 i 112 Zakona kojima se zabranjuju diskriminacija, nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, kao i ponašanje koje vređa ugled, čast i dostojanstvo.

Izvor: Vebsajt Politika, M. Simić Miladinović, 27.6.2024.
Naslov: Redakcija