ZAKON O SOCIJALNOJ KARTI: Iznos socijalne manje od 400 dinara dnevno

Iznos novčane socijalne pomoći u Srbiji je izuzetno nizak i onemogućava izlazak iz kruga siromaštva, a svodi se na manje od 400 dinara po pojedincu dnevno, navela je Inicijativa A11 u svom najnovijem izveštaju o stanju ekonomskih i socijalnih prava u Srbiji.

U oblasti finansijske podrške porodici s decom, dečiji dodatak je ograničen brojem dece u porodici, što direktno ugrožava romske porodice i porodice nižeg obrazovnog nivoa i koje žive u lošijim stambenim uslovima, naveli su u saopštenju.

A11 podseća da država od kraja 2021. godine i dalje nema Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva kao jedinicu Vlade Srbije, jer je mandat ove projekte jedinice istekao i do sada nije obnovljen.

Kao najveći udar na siromašne tokom prethodne dve godine, Inicijativa A11 navela je početak primene Zakona o socijalnoj karti ("Sl. glasnik RS", br. 14/2021) koji je u primeni od 1. marta 2022. godine.

“Najmanje 44.000 ljudi je za dve godine ostalo bez socijalne pomoći, a da stopa siromaštva u Srbiji istovremeno nije smanjena. U trenutku kad korisnici ostanu bez socijalne pomoći zbog Informacionog sistema Socijalna karta, često moraju i da prolaze kroz žalbeni postupak, što ih zbog nezakonite prakse pojedinih centara za socijalnih rad sprečava da podnesu novi zahtev, čime su dodatno pogođeni”, navodi se u izveštaju.

Kao neke od retkih pozitivnih koraka u oblasti socijalne zaštite naveli su smanjenje stope dečijeg siromaštva, ali naglašavajući da je ona i dalje visoka u odnosu na prosek u Evropskoj uniji.

“Jedan od retkih pomaka predstavljalo je oglašavanje neustavnim odredbe Zakona o socijalnoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 24/2011 i 117/2022 - odluka US), koja je bila osnov za donošenje Uredbe o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći ("Sl. glasnik RS", br. 112/2014) – podzakonskog akta kojim je bio uveden prinudni rad korisnika novčane socijalne pomoći. Na ovu odluku Ustavnog suda, koja je doneta 2022. godine, čekalo se još od 2014. godine”, podsetili su iz Inicijative.

U toku 2023. godine pozitivnu promenu predstavljalo je i usaglašavanje pravnih akata kako bi se obustavila praksa nezakonitog umanjenja ili ukidanja prava korisnika novčane socijalne pomoći zbog prihoda koje su ostvarili obavljanjem sezonskih poslova.

Pre toga, korisnicima socijalne pomoći koji su obavljali sezonske poslove i tako ostvarivali dodatan prihod, ukidana je socijalna pomoć zbog trenutnih većih primanja.

Inicijativa A11 u svom izveštaju dotakla se i oblasti radnih prava, pa je podsetila da radnici i dalje čekaju neophodne izmene Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) i finaliziranje Nacrta zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima.

“Minimalna cena rada u Srbiji i dalje je izuzetno niska, znatno ispod minimalne potrošačke korpe, na nezadovoljno radničkih sindikata koji kontinuirano učestvuju u neuspešnim pregovorima koji se vode u okviru Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije. Na minimalac – koji se minimalno povećava, je oko 250.000 građana Srbije, a veliki deo njih novac dobija “na ruke” i deo vraća poslodavcu”, naveli su iz ove organizacije.

Inicijativa A11 je navela da je dokumentovala i slučaj fiktivnog zapošljavanja Roma i Romkinja u neformalnom naselju Vuka Vrčevića koji su iskorišćeni “za nečiju dobit”, a zbog čega su ostali bez novčane socijalne pomoći.

“Do danas, niko nije odgovarao za ove zloupotrebe”, podsetili su.

Dodali su i da je cena dostojanstvenog rada i naknade za program “Moja prva plata”, kojim se mladima nudi ulazak u svet radnih odnosa, “ispod svakog razumnog nivoa”.

Kada je u pitanju zdravstvena zaštita, Inicijativa je upozorila da se građani suočavaju sa nizom diskriminatornih praksi, pogotovo ako ne poseduju lična dokumenta, ukoliko su pripadnici romske zajednice ili interno raseljena lica.

Takođe, na diskriminaciju u pogledu zdravstvene zaštite nailaze i beskućnici, korisnici ustanova socijalne zaštite, ali i radnici u pekari.

“Poseban problem u oblasti zdravstvene zaštite predstavlja naplaćivanje ili pokušaj naplaćivanja troškova porođaja ili zdravstvenih usluga u vezi sa trudnoćom i porođajem trudnicama i porodiljama koje nemaju zdravstveno osiguranje. Inicijativa A 11 se još od 2018. godine susretala sa slučajevima u kojima su romske trudnice ili porodilje bez dokumenata dobile izuzetno visoke račune za troškove porođaja ili zdravstvenih usluga u vezi sa trudnoćom i porođajem”, naveli su iz Inicijative.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, Katarina Pantelić, 23.05.2024.
Naslov: Redakcija