Nazad na elektronske dodatke

Odredbom člana 21. stav 1. Zakona o akcizama ("Sl. glasnik RS", br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005, 101/2005 - dr. zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010, 43/2011, 101/2011, 6/2012 - usklađeni din. izn., 43/2012 - odluka, 76/2012 - odluka, 93/2012, 119/2012, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 4/2014 - usklađeni din. izn., 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 4/2015 - usklađeni din. izn., 5/2015 - usklađeni din. izn., 55/2015, 103/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 108/2016, 7/2017 - usklađeni din. izn., 18/2018 - usklađeni din. izn., 30/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 5/2020 - usklađeni din. izn., 7/2020 - izm. usklađenih din. izn., 78/2020 - izm. usklađenih din. izn., 153/2020, 11/2021 - usklađeni din. izn., 53/2021, 32/2022 - odluka, 46/2022 - odluka, 50/2022 - odluka, 62/2022 - odluka, 73/2022 - odluka, 84/2022 - odluka, 89/2022 - odluka, 97/2022 - odluka, 110/2022 - odluka, 121/2022 - odluka, 130/2022 - odluka, 144/2022 - odluka, 6/2023 - odluka, 15/2023 - odluka, 25/2023 - odluka, 75/2023 i 30/2024 - usklađeni din. izn. - dalje: Zakon), propisano je da je obveznik akcize dužan da obračuna akcizu u momentu stavljanja akciznih proizvoda u promet.

Stavom 2. tač. 3) i 4) istog člana Zakona, propisano je da se stavljanjem u promet akciznih proizvoda, između ostalog, smatra i:

- manjak proizvoda u akciznom skladištu, osim manjka koji se može pravdati višom silom;

- rashod (kalo, rastur, kvar i lom) u akciznom skladištu, iznad količine utvrđene propisom koji donosi Vlada.

Iz navedenog, akciza se obračunava na manjak proizvoda u akciznom skladištu (osim manjka koji se može pravdati višom silom), kao i na rashod (kalo, rastur, kvar i lom) u akciznom skladištu koji je iznad količine utvrđene propisom koji donosi Vlada.

Kako je i propisano članom 2. Zakona, a za svrhe obračuna akcize na manjak i rashod akciznih proizvoda utvrđen popisom imovine i obaveza za 2024. godinu, akcizom se oporezuju sledeći proizvodi:

1) derivati nafte;

2) biogoriva i biotečnosti;

3) duvanske prerađevine, uključujući i duvanske prerađevine koje se pri upotrebi greju, ali ne sagorevaju;

3a) nikotinske vrećice;

4) alkoholna pića;

5) kafa;

6) tečnosti za punjenje elektronskih cigareta;

7) električna energija za krajnju potrošnju.

Obveznik akcize je proizvođač, odnosno uvoznik akciznih proizvoda (član 6. Zakona).

Obračun akcize na manjak akciznih proizvoda

Ukoliko se u akciznom skladištu proizvođača akciznog proizvoda utvrdi manjak nekog od akciznih proizvoda, obveznik akcize je dužan da na tako utvrđen manjak obračuna i plati propisan iznos akcize.

Ukoliko je manjak u akciznom skladištu obveznika akcize nastao kao posledica više sile, ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja akcize.

Manjak kao posledica više sile je manjak koji je nastao usled elementarnih i drugih nepogoda (npr. poplava, požar, zemljotres i dr.), odnosno, to je događaj uzrokovan dejstvom prirodnih sila ili ljudskom aktivnošću koja prekida normalno odvijanje života u meri koja prevazilazi redovnu sposobnost pojedinca i lokalne zajednice da se oporave bez pomoći države, i koji je kao takav proglasila Vlada.

Naime, prema odredbama člana 5. st. 1. i 2. Zakona o obnovi nakon elementarne i druge nepogode ("Sl. glasnik RS", br. 112/2015), elementarna i druga nepogoda je, u smislu ovog zakona, događaj uzrokovan dejstvom prirodnih sila ili ljudskom aktivnošću, koji prekida normalno odvijanje života u meri koja prevazilazi redovnu sposobnost pojedinca i lokalne zajednice da se oporave bez pomoći države i prouzrokuje materijalnu štetu koja je veća od 10% budžeta jedinice lokalne samouprave i koji je kao takav proglasila Vlada.

Izuzetno, Vlada može proglasiti neki događaj za elementarnu i drugu nepogodu i odlučiti o državnoj pomoći i kada je prouzrokovana šteta manja od 10% budžeta jedinice lokalne samouprave kada za to postoje posebno opravdani razlozi, a na predlog Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.

Na obvezniku akcize je da dokaže da je manjak posledica više sile, što čini na osnovu odgovarajućih dokumenata nadležnih organa iz kojih se može jasno utvrditi da je manjak posledica više sile.

Važno je napomenuti da se manjak akciznih proizvoda koji nastane usled npr. saobraćajnog udesa, krađe, ili loših vremenskih uslova, ne smatra manjkom koji je posledica više sile, što znači da se na ovaj manjak obračunava akciza.

Iz mišljenja Ministarstva finansija, br. 43-00-279/2005-04 od 27.2.2006. godine:

Obračun akcize na manjak akciznih proizvoda vrši se tako što se količina akciznog proizvoda koja je utvrđena kao manjak pomnoži sa propisanim iznosom akcize po jedinici proizvoda.

Obračun akcize na rashod akciznih proizvoda

Odredbama čl. 2-4. Uredbe o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća akciza ("Sl. glasnik RS", br. 137/2004, 109/2009, 96/2012, 88/2017 i 119/2017 - dalje: Uredba), utvrđuje se količina rashoda (kalo, rastur, kvar i lom - dalje: rashod) akciznih proizvoda, na koji se, u smislu člana 21. stav 2. tačka 4) Zakona ne plaća akciza.

Rashodom se smatraju gubici koji nastaju pri manipulaciji sa proizvodima, a koji su nesumnjivo posledica tehnološkog procesa, odnosno preduzimanja neophodnih radnji u postupanju sa proizvodima u akciznom skladištu.

Utvrđivanje rashoda u smislu stava 1. ovog člana i člana 21. stav 2. tačka 4) Zakona, smatra se i utvrđivanje rashoda koji je nastao kod proizvođača kafe u postupku proizvodnje kafe, pod kojom se u smislu ove uredbe smatra prženje nepržene kafe, odnosno pakovanje mlevene pržene kafe.

Obveznik akcize utvrđuje rashod neposredno pošto je određeni rashod nastao redovnim ili vanrednim popisom robe u akciznom skladištu.

Izuzetno, proizvođač kafe rashod utvrđuje neposredno nakon nastanka određenog rashoda ili redovnim, odnosno vanrednim popisom proizvoda.

Utvrđivanje rashoda vrši ovlašćeno lice ili popisna komisija poreskog obveznika, a o izvršenom popisu obavezno se sastavljaju zapisnik i popisna lista.

Akciza se ne plaća na rashod, najviše do količine utvrđene prema Normativu za utvrđivanje rashoda na koji se ne plaća akciza (dalje: Normativ rashoda).

Normativ rashoda izražava se u procentu od količine proizvoda koji je u određenom obračunskom periodu proizvođač smestio u akcizno skladište.

Normativ rashoda za kafu izražava se kao procenat rashoda od količine kafe koji je nastao prilikom prženja kafe, odnosno prilikom pakovanja mlevene kafe u određenom obračunskom periodu. U Normativ rashoda za kafu u procesu prženja, može se priznati i rashod na ljuspice i opne od kafe iz tarifne oznake nomenklature CT 0901 90 10 00 iz člana 14. stav 1. tačka 3) Zakona, pod uslovom da se iste, nakon procesa prženja kafe, kao komunalni otpad uništavaju u skladu sa propisima kojima se uređuje upravljanje otpadom, o čemu proizvođač kafe mora posedovati odgovarajuću dokumentaciju, i to do visine utvrđene u Normativu rashoda, tako da ukupni rashod na kafu u prženju ne može preći utvrđen rashod u Normativu rashoda pod rednim brojem 9).

Normativ za utvrđivanje rashoda, na koji se ne plaća akciza

Iz navedenog se može zaključiti da se na svaki utvrđeni rashod cigareta i ostalih prerađevina od duvana plaća akciza, s obzirom da je Normativom rashoda za cigarete i ostale prerađevine od duvana stopa nula. Na biogoriva i biotečnosti nije propisan normativ rashoda, kao ni za tečnosti za punjenje elektronskih cigareta.

Dozvoljeni rashod na koji se ne plaća akciza utvrđuje se kada se procenat koji je propisan u Normativu rashoda pomnoži sa količinom proizvoda kojom je zaduženo akcizno skladište. Rashod na koji se ne plaća akciza utvrđuje se po vrstama proizvoda i za svako akcizno skladište.

Obračun akcize na utvrđeni rashod akciznih proizvoda vrši se tako što se količina akciznog proizvoda koja je utvrđena kao rashod pomnoži sa propisanim iznosom akcize po jedinici proizvoda.

Iskazivanje podataka o obračunatoj akcizi na utvrđeni manjak i rashod akciznih dobara u Obrascu PP OA - Poreska prijava o obračunu akcize

Prema odredbama člana 24. Zakona, obveznik akcize dužan je da poresku prijavu za obračun akcize podnese u roku od 15 dana po isteku meseca za taj mesec.

Obveznik akcize - proizvođač akciznih proizvoda dužan je da sa stanjem na dan 31. decembra kalendarske godine izvrši popis zatečenih zaliha akciznih proizvoda u svim skladištima, uključujući i akcizna skladišta, posebno po svakoj vrsti akciznog proizvoda i da popisne liste dostavi nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave najkasnije 31. januara naredne godine (član 26. Zakona).

Odredbama člana 31. Zakona, propisano je da je obveznik dužan da na osnovu verodostojne dokumentacije uredno i ažurno vodi poresku evidenciju o akciznim proizvodima na način koji omogućuje utvrđivanje i kontrolu obaveze akcize u svakom obračunskom periodu.

Prema odredbama člana 1. Pravilnika o načinu obračunavanja i plaćanja akcize, vrsti, sadržini i načinu vođenja evidencije, dostavljanja podataka i podnošenju poreske prijave ("Sl. glasnik RS", br. 3/2005, 54/2005, 36/2007, 63/2007, 53/2009, 63/2012, 95/2012, 96/2012 - ispr., 56/2013, 67/2015, 101/2016, 86/2017, 20/2018 i 48/2018 - dalje: Pravilnik) obračunavanje akcize, u skladu sa članom 21. Zakona vrši se tako što proizvođač akciznog proizvoda (dalje: proizvođač), u momentu stavljanja akciznih proizvoda u promet, u računu, otpremnici, dostavnici, odnosno drugoj verodostojnoj računovodstvenoj ispravi koja služi kao osnov za knjiženje, pored ostalih propisanih podataka unosi i podatke o osnovici za obračun akcize i stopu, odnosno iznos za obračun akcize i iznos obračunate akcize.

U skladu sa članom 10. st. 1. i 2. Pravilnika, obveznik akcize obezbeđuje, u skladu sa članom 31. Zakona, u svom knjigovodstvu ili u vanknjigovodstvenoj evidenciji podatke o osnovici akcize po svakoj stopi, odnosno iznosu akcize posebno, a na osnovu kojih se vrši obračunavanje i plaćanje akcize.

Ako obveznik akcize, analitičko evidentiranje osnovica akcize na koje se primenjuju različite stope, odnosno iznose akcize obezbeđuje vanknjigovodstvenom evidencijom, ta evidencija mora da bude usaglašena sa knjigovodstvenom evidencijom.

Sastavljanje obračuna akcize uređeno je odredbama člana 16. Pravilnika, kojim je propisano da obveznik akcize - proizvođač akciznih proizvoda, kao i obveznik akcize iz člana 6. stav 2. tač. 4), 5), 5a) i 5b) Zakona, mesečni obračun akcize sastavlja na osnovu knjigovodstvenih i drugih evidencija, tako što sabira iznose akciza iz faktura, otpremnica, dokumenata na osnovu kojih je utvrđen manjak i drugih dokumenata na osnovu kojih je akciza obračunata.

Mesečni obračun akcize sastavlja se za period od 1. u mesecu do zadnjeg dana u mesecu za koji se obračun sastavlja.

Obračunati iznos raspoređen po uplatnim računima, obveznik akcize unosi u Obrazac PP OA - Poreska prijava o obračunu akcize.

Poreska prijava, kao i izmenjena poreska prijava podnosi se isključivo u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave kao jedinstveni zapis iskazan XML jezikom ili popunjavanjem prijave u okviru korisničke aplikacije.

Obveznik akcize - proizvođač akciznih proizvoda podnosi poresku prijavu i za obračunski period u kome ne postoji obaveza plaćanja akcize.

Poresku prijavu o obračunu akcize podnosi poreski obveznik, poreski punomoćnik ili drugo lice koje je poreski obveznik ovlastio za podnošenje poreske prijave, zakonski zastupnik i zastupnik po službenoj dužnosti (dalje: podnosilac prijave).

Radi obračuna akcize na utvrđeni manjak i rashod akciznih proizvoda, u prilogu dajemo uporedni pregled iznosa i stopa akcize u 2024. godini.

Pregled iznosa i stopa akciza u 2024. godini

Bojan Mitković