Nazad na elektronske dodatke

Prema članu 2. Pravilnika o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem ("Sl. glasnik RS", br. 89/2020 - dalje: Pravilnik) predmet redovnog godišnjeg popisa jesu i finansijski plasmani i potraživanja.

Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 89/2020 - dalje: Pravilnik o Kontnom okviru) predviđene su sledeće grupe računa za računovodstveno evidentiranje finansijskih plasmana i potraživanja:

- 04 - Dugoročni finansijski plasmani,

- 05 - Dugoročna potraživanja,

- 20 - Potraživanja po osnovu prodaje,

- 21 - Potraživanja iz specifičnih poslova,

- 22 - Druga potraživanja i

- 23 - Kratkoročni finansijski plasmani.

Prilikom popisa finansijskih plasmana i potraživanja komisija za popis proverava ispravnost računovodstvene dokumentacije na osnovu koje su priznate ove bilansne pozicije i procenjuje naplativost priznatih potraživanja, posebno obraćajući pažnju na potraživanja kod kojih je istekao rok za naplatu. Na osnovu ovih procena, komisija za popis daje predlog za ispravku vrednosti i otpis potraživanja koja se ne mogu naplatiti u celini ili delimično.

Pored toga, komisija za popis proverava ispravnost klasifikacija prema ročnosti na kratkoročne i dugoročne plasmane, kao i prema izabranoj računovodstvenoj regulativi finansijskog izveštavanja na hartije od vrednosti po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednostima iskazuju u bilansu uspeha, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća, zajmove i potraživanja, u poslovnim knjigama privrednog subjekta koji primenjuje Međunarodni standard finansijskog izveštavanja (IFRS) za male i srednje entitete ("Sl. glasnik RS", br. 83/2018 - dalje: MSFI za MSP). Ispravnost klasifikacija hartija od vrednosti se proverava na osnovu raspoložive dokumentacije koja potvrđuje nameru rukovodstva u vezi sa raspolaganjem i otuđenjem hartija od vrednosti.

Takođe, u poslovnim knjigama privrednog subjekta koji primenjuje MRS/MSFI odnosno Pravilnik o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 89/2020 - dalje: Pravilnik za mikro i druga pravna lica), komisija za popis proverava ispravnost klasifikacije finansijskih plasmana i to po amortizovanoj vrednosti, po fer vrednosti kroz ukupni ostali rezultat odnosno po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Imajući u vidu da popisna komisija prilikom sprovođenja popisa proverava osnovanost knjiženja na računima finansijskih plasmana i potraživanja, kao i da vrši procenu naplativosti i daje predloge za ispravku vrednosti i otpis potraživanja, jasno je da članovi popisne komisije trebaju biti stručna lica koja imaju relevantno znanje iz oblasti računovodstvene regulative i da budu dobro upoznata sa izabranim računovodstvenim politikama privrednog subjekta.

Popis dugoročnih finansijskih plasmana

Dugoročni finansijski plasmani, koji se evidentiraju na odgovarajućim računima grupe 04, obuhvataju učešća u kapitalu i druge hartije od vrednosti koje se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat, kredite i zajmove sa rokom dospeća preko godinu dana od dana njihovog nastanka, odnosno do datuma bilansa, dugoročne hartije od vrednosti koje se drže do dospeća, otkupljene sopstvene akcije i ostale dugoročne plasmane. Takođe, na računima ove grupe iskazuju se i pripisane kamate po dugoročnim finansijskim plasmanima (interkalarne kamate, odnosno kamate u toku grejs perioda).

Pravna lica koja primenjuju MRS/MSFI priznavanje i naknadno vrednovanje dugoročnih finansijskih plasmana vrše u skladu sa odredbama sledećih računovodstvenih standarda:

- Međunarodni računovodstveni standard - MRS 27 Pojedinačni finansijski izveštaji ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020 - dalje: MRS 27),

- Međunarodni računovodstveni standard - MRS 28 Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020 - dalje: MRS 28),

- Međunarodni standard finansijskog izveštavanja - MSFI 9 Finansijski instrumenti ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020 - dalje: MSFI 9),

- Međunarodni standard finansijskog izveštavanja - MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020 - dalje: MSFI 10),

- Međunarodni standard finansijskog izveštavanja - MSFI 11 Zajednički aranžmani ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020 - dalje: MSFI 11),

- Međunarodni standard finansijskog izveštavanja - MSFI 12 Obelodanjivanje o učešćima u drugim entitetima ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020 - dalje: MSFI 12),

- drugi relevantni MRS/MSFI.

Privredni subjekti koji primenjuju MSFI za MSP prilikom računovodstvenog evidentiranja dugoročnih finansijskih plasmana primenjuju sledeće odeljke MSFI za MSP:

- Odeljak 11 - Osnovni finansijski instrumenti,

- Odeljak 12 - Pitanja vezana za ostale finansijske instrumente,

- Odeljak 14 - Investicije u pridružene entitete,

- Odeljak 15 - Investicije u zajedničke poduhvate,

- Odeljak 19 - Poslovne kombinacije i gudvil,

- Odeljak 27 - Umanjenje vrednosti imovine i

- drugi relevantni odeljci MSFI za MSP.

Međutim, ovi privredni subjekti imaju mogućnost da umesto Odeljaka 11 i 12 primenjuju MRS 39 (i to verziju MRS 39 koja je objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 35/2014), s tim što u tom slučaju obelodanjivanja vezana za finansijske instrumente vršiti prema zahtevima Odeljaka 11 i 12 MSFI za MSP.

Priznavanje i vrednovanje dugoročnih finansijskih plasmana regulisano je i čl. 22-25. Pravilnika za mikro i druga pravna lica.

Privredni subjekti mogu da formiraju posebnu popisnu komisiju koja će vršiti popis dugoročnih finansijskih plasmana ili pak jednu komisiju kojoj će biti poveren zadatak popisa finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza, u zavisnosti od veličine ovih bilansnih pozicija.

Učešće u kapitalu drugih pravnih lica

Učešća u kapitalu predstavljaju dugoročna finansijska ulaganja u kapital drugih pravnih lica koja nisu pribavljena sa namerom da se prodaju u bliskoj budućnosti. Za njihovo računovodstveno evidentiranje su predviđena tri sintetička konta 040, 041 i 042, u zavisnosti od kategorije u koju spadaju, odnosno da li su u pitanju ulaganja u zavisna, pridružena pravna lica i zajedničke poduhvate ili ostala pravna lica.

Učešće u kapitalu može biti iskazano u formi akcija ili udela, u zavisnosti od konkretne pravne forme društva u čiji kapital se ulaže.

• Na računu 040 - Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica, iskazuju se akcije i udeli u kapitalu pravnih lica nad čijim poslovanjem postoji kontrola. Dakle, uslov za evidentiranje na ovom računu je da postoji odnos matično - zavisno pravno lice.

Da li pravno lice ima kontrolu nad pravnim licem u koje je investiralo određuje se na osnovu odredbi MSFI 10. Prema paragrafu 7 ovog standarda, kontrola postoji kada pravno lice ima:

- moć nad pravnim licem u koje je investiralo;

- izloženost, ili prava na varijabilne prinose po osnovu svog učešća u tom pravnom licu; i

- sposobnost da koristi svoju moć nad njim kako bi uticalo na iznos prinosa.

U skladu sa tim, može se zaključiti da kontrola postoji kada pravno lice poseduje, direktno ili indirektno preko zavisnih pravnih lica, više od polovine kapitala, odnosno glasačkih prava u pravnom licu u koje je investiralo. Takođe, kontrola postoji čak i kada je matično pravno lice vlasnik polovine ili manje prava glasa, ako ima:

- moć nad više od polovine glasačkih prava na osnovu sporazuma sa ostalim investitorima;

- moć upravljanja finansijskim i poslovnim politikama pravnog lica na osnovu statuta ili sporazuma;

- moć imenovanja ili opoziva većine članova upravnog odbora ili ekvivalentnog upravljačkog tela, a kontrola nad entitetom je u rukama tog odbora ili tela; ili

- moć većinskog glasanja na sastancima upravnog odbora ili ekvivalentnog upravljačkog tela, a kontrola nad pravnim licem je u rukama tog odbora ili tela.

Dakle, pod kontrolom se smatra da matično pravno lice ima moć upravljanja finansijskom i poslovnom politikom zavisnog pravnog lica u cilju ostvarivanja koristi od njegovih aktivnosti, što se prvenstveno postiže većinskim pravom glasa u organima pravnog lica.

Prema članu 31. Zakona o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019 i 44/2021 - dr. zakon - dalje: Zakon) matična pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja obavezno primenjuju MRS/MSFI, dok ona koja su izuzeta od obaveze sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja, u skladu sa članom 32. Zakona, mogu primenjivati i druge okvire finansijskog izveštavanja, u zavisnosti od svoje veličine i opredeljenja.

Prema MRS 27 učešće u kapitalu zavisnog pravnog lica, u pojedinačnim finansijskim izveštajima matičnog pravnog lica obuhvata se:

- po nabavnoj vrednosti,

- po fer vrednosti u skladu sa MSFI 9.

Učešća koja su obračunata po metodu nabavne vrednosti obuhvataju se u skladu sa Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja - MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020), kada su klasifikovane kao one koje se drže radi prodaje ili raspodele (ili su uključene u grupu za otuđenje koja je klasifikovana kao grupa koja se drži za prodaju ili raspodelu). Vrednovanje učešća koja su računovodstveno obuhvaćena u skladu sa MSFI 9 se u takvim okolnostima ne menja.

Model nabavne vrednosti podrazumeva da se učešće u kapitalu zavisnog pravnog lica, nakon početnog priznavanja po vrednosti koja je plaćena za sticanje akcija ili udela, vodi po nabavnoj vrednosti umanjenoj za eventualno umanjenje vrednosti. Naime, pravno lice treba, na kraju svakog izveštajnog perioda, da procenjuje da li postoji neki objektivan dokaz da je došlo do umanjenja vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava.

Smatra se da je vrednost finansijskog sredstva umanjena ukoliko postoje objektivni dokazi umanjenja vrednosti kao rezultat događaja koji se odigrao nakon početnog priznavanja sredstva ("nastanak gubitka") i taj nastanak gubitka (ili nastanci gubitka) ima uticaja na procenjene buduće tokove gotovine od finansijskog sredstva koji se mogu pouzdano proceniti. Objektivni dokazi umanjenja vrednosti obuhvataju uočljive podatke koje vlasnik sredstva može da primeti o nastanku gubitka, kao što su:

- značajna finansijska teškoća emitenta;

- kršenje ugovora, kao što je neispunjenje obaveze ili zakasnele isplate kamate ili glavnice;

- visoka verovatnoća bankrota ili druge finansijske reorganizacije emitenta;

- nestanak aktivnog tržišta za konkretno finansijsko sredstvo zbog finansijskih teškoća;

- drugi uočljivi podaci koji pokazuju da postoji merljivo smanjenje budućih tokova gotovine od finansijskog sredstva.

Pored ovih događaja, objektivni dokazi o umanjenju vrednosti investicije u instrument kapitala obuhvataju informacije o značajnim promenama sa štetnim uticajem koje su se odigrale u tehnološkom, tržišnom, ekonomskom ili pravnom okruženju u kom emitent posluje, kao i značajan ili dugotrajan pad fer vrednosti investicije u instrument kapitala ispod nabavne vrednosti.

Nestanak aktivnog tržišta zato što se finansijskim instrumentima određenog subjekta više ne trguje javno, nije dokaz umanjenja vrednosti. Pad kreditnog rejtinga privrednog subjekta nije, sâm po sebi, dokaz umanjenja vrednosti, mada može biti dokaz umanjenja vrednosti kada se uzmu u obzir i druge dostupne informacije. Pad fer vrednosti finansijskog sredstva ispod nabavne ili amortizovane vrednosti nije neophodno dokaz umanjenja vrednosti (na primer, pad fer vrednosti investicije u dužnički instrument koji je rezultat povećanja kamatnih stopa oslobođenih rizika).

Umanjenje vrednosti učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica se računovodstveno evidentira na teret računa 583 - Rashodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana i drugih hartija od vrednosti koje se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat.

Model fer vrednosti podrazumeva da se nakon početnog priznavanja po fer vrednosti uvećanoj za troškove transakcije, vrednost iskazana na računu 040 usklađuje na svaki datum bilansa sa promenom fer vrednosti, odnosno tržišne cene akcija na berzi, pri čemu se promene fer vrednosti priznaju kroz bilans stanja kao komponenta kapitala, odnosno na računu 332 - Dobici ili gubici po osnovu ulaganja u vlasničke instrumente kapitala.

U skladu sa navedenim, mogućnost izbora između modela nabavne vrednosti i modela fer vrednosti imaju samo ona pravna lica koja su učešće u kapitalu zavisnog pravnog lica stekli po osnovu kupovine akcija zavisnog društva koje se kotiraju na berzi. Dakle, potrebno je da zavisno pravno lice bude javno društvo, odnosno društvo čijim se akcijama trguje na berzi. Privredni subjekti koji primenjuju MSFI za MSP vrednovanje učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica, vrše u skladu sa Odeljkom 9 ovog standarda:

- po fer vrednosti sa promenama fer vrednosti koje se priznaju u dobitku ili gubitku, ako se fer vrednost akcija može pouzdano odmeriti, ili

- po nabavnoj vrednosti umanjenoj za obezvređenje.

Dakle, razlika u odnosu na MRS/MSFI je što se prema MSFI za MSP promene fer vrednosti evidentiraju kao rashod ili prihod perioda, a ne preko revalorizacionih rezervi.

Privredni subjekti koji primenjuju Pravilnik za mikro i druga pravna lica, postupaju na isti način kao i subjekti koji primenjuju MRS/MSFI. Naime, kao i kod MRS/MSFI i Pravilnik za mikro i druga pravna lica propisuje klasifikaciju finansijskih instrumenata, shodno čemu je data mogućnost evidentiranja efekata usklađivanja sa fer vrednošću finansijskih instrumenata preko ostalog rezultata u okviru kapitala. Dakle, za vrednovanje i klasifikaciju finansijskih instrumenata prema Pravilniku za mikro i druga pravna lica koriste se odredbe koje se oslanjaju na MSFI 9.

• Na računu 041 - Učešća u kapitalu pridruženih pravnih lica i zajedničkim poduhvatima, iskazuju se učešća u kapitalu pravnih lica na čije poslovanje postoji značajan uticaj i učešće u zajedničkim aranžmanima dva ili više lica, u skladu sa računovodstvenom politikom.

Značajan uticaj podrazumeva moć učestvovanja u donošenju odluka o finansijskoj i poslovnoj politici povezanog pravnog lica, ali ne i kontrolu nad tim politikama.

Ako pravno lice ima, direktno ili indirektno (preko zavisnih pravnih lica), 20 ili više procenata glasačke moći pravnog lica (a najviše do 50%) u koje je investiralo odnosno uložilo, pretpostavlja se da pravno lice ima značajan uticaj, osim ako se može jasno dokazati da to nije tako.

Postojanje značajnog uticaja od strane pravnog lica u skladu sa MRS 28 obično se dokazuje na jedan ili više sledećih načina:

- zastupljenost u upravnom odboru ili ekvivalentnom upravljačkom telu pravnog lica u koje je investirano;

- učešće u procesima postavljanja propisa, uključujući učešće u donošenju odluka o dividendama ili drugim raspodelama dobiti;

- materijalno značajne transakcije između pravnog lica i povezanog pravnog lica u koje je investirano;

- razmena rukovodećih lica; ili

- pružanje suštinskih tehničkih informacija.

MSFI 11 se primenjuje na sve privredne subjekte koji učestvuju u zajedničkom poslu. Zajednički aranžman je aranžman u kome dve ili više strana imaju zajedničku kontrolu na osnovu ugovora kojim se definiše način podele kontrole nad zajedničkim poslom.

Zajednički aranžman se pojavljuje u dva oblika, kao zajedničko poslovanje i zajednički poduhvat. Razlika između ova dva oblika zajedničkih aranžmana je u vrsti prava i obaveza koja imaju ugovorne strane. Kod zajedničkog poslovanja, ugovorne strane imaju pravo na imovinu i odgovornost za obaveze koje se odnose na aranžman, dok kod zajedničkog poduhvata, ugovorne strane imaju pravo na neto imovinu aranžmana.

Knjiženje promena na računu 041, privredni subjekti koji primenjuju MSFI za MSP vrše u skladu sa odredbama Odeljka 14 i Odeljka 15 ovog standarda, dok se subjekti koji primenjuju Pravilnik za mikro i druga pravna lica oslanjaju na odredbe čl. 22-25. Pravilnika za mikro i druga pravna lica.

Računovodstveno evidentiranje učešća u kapitalu pridruženih pravnih lica i zajedničkih poduhvata se vrši na isti način kao i evidentiranje učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica, s tim što se u skladu sa MRS 27 učešće u kapitalu pridruženog pravnog lica, zajedničkim poduhvatima, u pojedinačnim finansijskim izveštajima matičnog pravnog lica obuhvata metodom udela u skladu sa MRS 28.

Metod udela je računovodstveni metod prema kome se udeo u kapitalu pridruženog pravnog lica početno priznaje po nabavnoj vrednosti, odnosno visini investicije, a zatim se, nakon datuma sticanja, knjigovodstvena vrednost povećava ili smanjuje da bi se priznao udeo investitora u dobitku ili gubitku pridruženog pravnog lica. Udeo investitora u dobitku ili gubitku pridruženog pravnog lica priznaje se u dobitku ili gubitku investitora, dok se udeo pravnog lica u ukupnom ostalom rezultatu pridruženog pravnog lica priznaje u okviru ostalog rezultata matičnog pravnog lica.

U skladu sa navedenim, kod metode udela ostvarena dobit pridruženog pravnog lica se priznaje u poslovnim knjigama investitora kao povećanje učešća u kapitalu tog pravnog lica, uz priznavanje prihoda nezavisno od toga kada će formalno dividenda biti isplaćena.

Raspodele dobiti primljene od pridruženog pravnog lica umanjuju knjigovodstvenu vrednost udela. Drugim rečima, dividenda se u slučaju primene metoda udela ne knjiži u korist prihoda, već kao smanjenje vrednosti udela u poslovnim knjigama.

Ako povezano pravno lice posluje sa gubitkom, učešće u kapitalu se smanjuje za srazmerni deo gubitka koji snosi investitor. Nakon što se učešće svede na nulu, vrši se rezervisanje za eventualne dalje gubitke i obaveza se priznaje samo do iznosa za koji pravno lice snosi pravnu ili konstruktivnu obavezu ili je izvršio plaćanje u korist pridruženog pravnog lica. Ako pridruženo pravno lice kasnije posluje sa dobitkom, investitor ponovo počinje da priznaje svoj udeo u toj dobiti samo nakon što se njegov udeo u dobiti izjednači sa udelom u gubitku koji ranije nije bio priznat.

Takođe, može biti neophodno korigovanje knjigovodstvene vrednosti udela zbog promena proporcionalnog udela investitora u pridruženom pravnom licu, a koje proizilazi iz promena u ostalom ukupnom rezultatu pridruženog pravnog lica. U takve promene spadaju promene koje su posledica revalorizacije nekretnina, postrojenja i opreme i razlika u deviznim kursevima. Investitorov udeo u tim promenama priznaje se u ostalom ukupnom rezultatu investitora.

• Na računu 042 - Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica i dugoročne hartije od vrednosti koje se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat, iskazuju se akcije i udeli u kapitalu drugih pravnih lica nad čijim poslovanjem ne postoji kontrola niti značajan uticaj i druge dugoročne hartije od vrednosti koje se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat. Na računima ove grupe iskazuju se i pripisane kamate po dugoročnim finansijskim plasmanima (interkalarne kamate, odnosno kamate u toku grejs perioda).

Dakle, na ovom računu se vrši evidentiranje u slučaju kada pravno lice poseduje direktno ili indirektno (na primer, preko zavisnih entiteta), manje od 20 procenata kapitala drugog pravnog lica, odnosno glasačke moći u tom pravnom licu.

U delu klasifikacije i merenja finansijskih sredstava došlo je do mnogih izmena u skladu sa MSFI 9. Klasifikacija finansijskih sredstava se utvrđuje na početku inicijalnog priznavanja, odnosno kada entitet postane strana u ugovornim odnosima u vezi sa instrumentom.

Nakon početnog priznavanja, sva sredstva koja spadaju u okvir MSFI 9, kao i okvir Pravilnika za mikro i druga pravna lica, odmeravaju se na jedan od sledećih načina:

- Po amortizovanoj vrednosti;

- Po fer vrednosti kroz ukupni ostali rezultat (FVTOCI);

- Po fer vrednosti kroz bilans uspeha (FVTPL).

Klasifikacija i vrednovanje finansijskih sredstava u skladu sa MSFI 9 kao i u skladu sa Pravilnikom za mikro i druga pravna lica zavisi od dva osnovna kriterijuma:

a) poslovnog modela na osnovu kojeg se upravlja finansijskim sredstvom;

b) karakteristika ugovorenih novčanih tokova finansijskog sredstva ("SPPI" test - Solely Payments of Principal and Interest).

Procena poslovnog modela na osnovu kojeg se upravlja finansijskim sredstvima je ključna za klasifikaciju finansijskih sredstava. Poslovni model se utvrđuje na nivou koji odražava kako se upravlja grupom finansijskih sredstava da bi se postigao određeni poslovni cilj. Poslovni model ne zavisi od namera rukovodstva za pojedinačni instrument. Drugim rečima, ovaj uslov ne posmatra svaki instrument pojedinačno već viši nivo grupisanja. Moguće je da entitet ima više od jednog poslovnog modela na osnovu kojeg se upravlja finansijskim sredstvima.

Test poslovnog modela se praktično može primeniti na sledeći način:

• Podeliti finansijska sredstva u posebne grupe ili portfolija u skladu sa načinom kako se njima upravlja (na primer: zajmovi i potraživanja se mogu grupisati zajedno jer se drže za naplatu keša, a retko ili skoro nikad za prodaju);

• Identifikuju se ciljevi koji se koriste u toku poslovanja za upravljanje tim grupama ili portfolijom sredstava (na primer cilj za potraživanja je da se drže i naplaćuju (prikuplja keš));

• Na bazi tih ciljeva, klasifikuje se svaka grupa ili portfolio kao "drže se za prikupljanje novčanih tokova", "drže se za prikupljanje novčanih tokova i prodaju" i "ostalo".

Da bi se neko sredstvo klasifikovalo u kategoriji po amortizovanoj vrednosti potrebno je da budu ispunjena oba kriterijuma:

- Poslovni model: finansijsko sredstvo se drži radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova;

- SPPI test: da li ugovoreni uslovi daju pravo na novčane tokove koji predstavljaju samo plaćanje glavnice i kamate.

Da bi se neko sredstvo klasifikovalo u kategoriji po fer vrednosti kroz ukupni ostali rezultat (FVTOCI) potrebno je da budu ispunjena oba kriterijuma:

- Poslovni model: finansijsko sredstvo se drži radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova i prodaje;

- SPPI test: da li ugovoreni uslovi daju pravo na novčane tokove koji predstavljaju samo plaćanje glavnice i kamate.

Gledano praktično, samo zajmovi, potraživanja, ulaganja u dužničke hartije i slični dužnički instrumenti mogu da se kvalifikuju za odmeravanje po amortizovanoj vrednosti ili FVTOCI. U slučaju da dužnički instrument ne ispunjava ove kriterijume odmerava se po fer vrednosti kroz bilans uspeha (FVTPL).

Od privrednih subjekata se zahteva da ponovo procene poslovne modele na kraju svakog izveštajnog perioda kako bi se utvrdilo da li je došlo do promene u poslovnom modelu u odnosu na prethodni period. U tom slučaju vrši se reklasifikacija finansijskih sredstava u odgovarajuću kategoriju (amortizovana vrednost, FVOCI, FVPL). Treba napomenuti da reklasifikacija finansijskih obaveza nije dozvoljena.

Sva ulaganja u vlasničke instrumente (učešća u kapitalu) koja spadaju u obuhvat MSFI 9, kao i ulaganja u vlasničke instrumente definisana Pravilnikom za mikro i druga pravna lica, odmeravaju se inicijalno po fer vrednosti, sa promenama koje se evidentiraju kroz bilans uspeha, uz izuzetak onih vlasničkih ulaganja za koje je privredni subjekt odabrao da efekte promene u vrednosti prikazuje kroz ukupni ostali rezultat. Uprkos zahtevu da se svi vlasnički instrumenti odmeravaju po fer vrednosti, standard sadrži uputstva kada se nabavna vrednost može koristiti kao najbolja procena fer vrednosti.

Svi derivati koji su u obuhvatu ovog standarda se odmeravaju po fer vrednosti. Sve promene se priznaju kroz bilans uspeha.

Efekti promene fer vrednosti hartija od vrednosti koje se obuhvataju preko bilansa stanja, po fer vrednosti kroz ukupni ostali rezultat, evidentiraju se na računu 337 - Dobici ili gubici po osnovu hartija od vrednosti koje se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat.

Preporuka je da se u okviru računa 337 otvori analitika dobitaka i gubitaka po konkretnim hartijama od vrednosti. Na navedeni način se obezbeđuje da ne dođe do prebijanja dobitaka i gubitaka različitih vrsta hartija od vrednosti.

MSFI 9 i Pravilnik za mikro i druga pravna lica uveli su novi način za priznavanje obezvređenja finansijskih sredstava koji se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti ili fer vrednosti kroz ukupni ostali rezultat (FVOCI) - obezvređenje po očekivanom kreditnom gubitku (Expected credit loss). Suština primene MSFI 9 je da se očekivani gubitak priznaje, iako možda još uvek ne postoje objektivni razlozi za obezvređenje finansijskog sredstva.

MSFI 9 i Pravilnik za mikro i druga pravna lica uvode model tri nivoa za određivanje obezvređenja finansijskih sredstava, koji se baziraju na tome da li je došlo do značajnog pogoršanja kreditnog rizika sredstva. Od nivoa u kome je sredstvo zavisiće iznos obezvređenja koji je potrebno da se prizna kao i iznos prihoda po osnovu kamate:

Nivo 1: Kreditni rizik se nije značajno povećao od dana inicijalnog priznavanja - Priznaje se 12-mesečni očekivani kreditni gubitak;

Nivo 2: Kreditni rizik se značajno povećao od dana inicijalnog priznavanja - Priznaje se očekivani kreditni gubitak za celo trajanje finansijskog sredstva. Prihodi od kamate se priznaju na bruto principu;

Nivo 3: Finansijska imovina već obezvređena - priznaje se očekivani kreditni gubitak za celo trajanje finansijske imovine. Prihodi od kamate se priznaju na neto osnovi.

Očekivani kreditni gubitak za 12 meseci se računa tako što se verovatnoća nastanka neispunjenja po sredstvu (default) u narednih 12 meseci, množi sa ukupnim očekivanim kreditnim gubitkom (tokom celog trajanja sredstva) koji bi nastao kao rezultat neispunjenja, bez obzira kada će se gubici desiti. Dakle, 12-mesečni očekivani kreditni gubici predstavljaju očekivane kreditne gubitke za celo trajanje sredstva koji su očekivani da će se desiti kao posledica mogućih neispunjenja u narednih 12 meseci od pribavljanja ili datuma izveštavanja.

Očekivani kreditni gubitak za celo trajanje finansijskog sredstva predstavlja sadašnju vrednost očekivanih kreditnih gubitaka koji će se desiti ako dođe do neispunjenja od strane dužnika u bilo kom momentu tokom važenja ugovorenih obaveza.

MSFI 9 ne definiše šta čini neispunjenje obaveza (default). Prilikom utvrđivanja neispunjenja obaveza za potrebe određivanja rizika od neispunjenja, privredni subjekt primenjuje definiciju neispunjenja obaveza koju koristi za vlastito upravljanje kreditnim rizicima. Međutim, postoji oboriva pretpostavka da neispunjenje obaveza ne nastupa nakon prekoračenja dospeća finansijske imovine od 90 dana, osim ako entitet raspolaže razumnim i pouzdanim podacima kojima se dokazuje da je primerenije merilo za duže neispunjenje obaveza.

U slučaju značajnog povećanja kreditnog rizika, potrebno je da se umesto 12-mesečnog očekivanog gubitka priznaje očekivani kreditni gubitak za celo trajanje sredstva. Naglasak je na promenama u riziku neispunjenja, а ne na promenama u iznosu očekivanog kreditnog gubitka. Značajno povećanje kreditnog rizika (tj. prelazak sa Nivo 1 na Nivo 2) može da uključi sledeće: promene u opštim ekonomskim ili tržišnim uslovima, značajne promene u operativnom rezultatu ili finansijskoj poziciji dužnika, promene u iznosima finansijske podrške koja je dostupna entitetu, očekivano ili potencijalno kršenje kovenanata (posebnih odredaba u ugovoru), očekivano kašnjenje u plaćanju, itd.

Očekivani kreditni gubitak se računa na sledeći način:

1) Identifikuju se moguća scenarija (ishodi) koja mogu da se dese u praksi u vezi sa neispunjenjem obaveza (defaults);

2) Procenjuje se novčani gubitak u svakom od datih scenarija (ishoda);

3) Taj novčani gubitak se množi sa verovatnoćama dešavanja tih scenarija (ishoda) i

4) Na kraju se tako ponderisani iznosi svih scenarija (ishoda) sabiraju i dobija se očekivani kreditni gubitak.

MSFI 9 i Pravilnik za mikro i druga pravna lica ne zahtevaju od privrednih subjekata da identifikuju svaki mogući ishod, već najmanje dva ishoda se moraju razmotriti: verovatnoća da će se desiti kreditni gubitak i verovatnoća da se kreditni gubitak neće desiti.

MSFI za MSP pruža mogućnost izbora između primene Odeljka 11 i 12 ovog standarda i primene MRS 39 (i to verzije MRS 39 koja je objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 35/2014) za vrednovanje hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju. U slučaju izbora druge navedene računovodstvene politike, obelodanjivanja vezana za finansijske instrumente se vrše prema zahtevima Odeljaka 11 i 12.

Transakcioni troškovi, odnosno troškovi koji se direktno pripisuju kupovini, emitovanju ili prodaji finansijske imovine se u slučaju primene Odeljaka 11 i 12 ne uključuju u nabavnu vrednost, pošto se mere po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Dakle, ukoliko se privredni subjekt u svom Pravilniku o računovodstvu i računovodstvenim politikama opredeli za primenu Odeljaka 11 i 12, efekte usklađivanja sa fer vrednošću hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju iskazuje preko bilansa uspeha. Međutim, ukoliko se opredeli za primenu MRS 39, efekte usklađivanja računovodstveno evidentira preko računa 337.

Ako fer vrednost učešća u kapitalu drugih pravnih lica nije moguće pouzdano utvrditi, što se naročito odnosi na udele u društvima s ograničenom odgovornošću i akcije nejavnih (bivših zatvorenih) akcionarskih društava, tada se ta učešća u kapitalu iskazuju po nabavnoj vrednosti, s tim što rukovodstvo na datum bilansa, u skladu sa zahtevima navedenih odeljaka MSFI za MSP, procenjuje da li se ta vrednost može nadoknaditi.

S obzirom da se Pravilnik za mikro i druga pravna lica oslanja na odredbe MSFI 9, priznavanje i vrednovanje hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju vrši na isti način kao privrednih subjekata koji primenjuju MSFI 9.

U slučaju da privredni subjekt ima učešće u kapitalu pravnog lica nerezidenta Republike Srbije, priznavanje i vrednovanje se vrši na potpuno isti način kao i da je u pitanju domaće pravno lice. Početno priznavanje se vrši po nabavnoj vrednosti koja se dobija prevođenjem deviznog iznosa koji je plaćen za sticanje učešća po zvaničnom srednjem kursu NBS na datum transakcije. Kako učešća u kapitalu pravnih lica u inostranstvu ne karakteriše pravo na primanje ili obaveza izdavanja fiksnog ili odredivog broja novčanih jedinica, isti se ne smatraju monetarnom stavkom tako da se ne vrši njihovo naknadno kursiranje na datum bilansa, odnosno ne utvrđuju se pozitivne i negativne kursne razlike po tom osnovu.

Popis učešća u kapitalu drugih pravnih lica i hartija od vrednosti koje se vrednuju po fer vrednosti kroz ukupan ostali rezultat ili kroz bilans uspeha, vrši se po analitičkim računima na kojima se iskazuju. Pri tome, popisna komisija proverava dokumentovanost knjiženja promena na tim računima i u popisne liste unosi broj akcija ili udela, vrednosti sadržanih u akcijama i udelima, procenata učešća u kapitalu, kao i osnova za posedovanje kontrole nad pravnim licima u čijem se kapitalu poseduje manje od polovine vlasništva, kao što su ugovori, sporazumi i slično. U slučaju da je do dana popisa privredni subjekt dobio potvrdu za izvršeno ulaganje umesto akcija ili udela, popis se vrši na osnovu dobijenih potvrda. Ukoliko to nije slučaj, odnosno privrednom subjektu nisu izdate akcije/udeli, a ni potvrde, smatra se da se radi o potraživanjima, pa se njihov popis vrši zajedno sa ostalim potraživanjima.

Komisija za popis praktično tržišnu vrednost utvrđuje tako što broj akcija pomnoži sa tržišnom vrednošću akcije na datum bilansa koja se javno objavljuje na vebsajtu Beogradske berze (www.belex.rs), ukoliko su akcije domaćih pravnih lica ili na nekoj drugoj inostranoj berzi ukoliko su u pitanju akcije stranih pravnih lica.

Bitno je proveriti da li su ulaganja u druga pravna lica izvršena u cilju dalje prodaje akcija ili udela, s obzirom da se ulaganja koja su izvršena radi dalje prodaje, bez obzira u kom procentu se ostvaruje učešće u kapitalu, računovodstveno obuhvataju kao finansijski instrumenti kojima se trguje, a ne kao učešća u kapitalu. Pored toga, bitno je utvrditi osnovanost knjiženja i klasifikacije između hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju, hartija od vrednosti kojima se trguje i hartija od vrednosti koje se drže do dospeća, imajući u vidu njihov različiti računovodstveni tretman.

Dugoročni plasmani

Dugoročni plasmani obuhvataju pozajmice date drugim pravnim licima sa rokom dospeća dužim od godinu dana.

Član 557. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 18/2020) propisuje da predmet zajma može biti novac ili druge zamenljive stvari.

Prema Pravilniku o Kontnom okviru računovodstveno evidentiranje dugoročnih plasmana se vrši na računima 043, 044 i 045, u zavisnosti da li se pozajmice odobravaju povezanim pravnim licima u zemlji, povezanim pravnim licima u inostranstvu ili ostalim pravnim licima.

Početno priznavanje datih zajmova se vrši po fer vrednosti uvećanoj za troškove transakcija koji se mogu direktno pripisati odobravanju zajma, dok se naknadno vrednovanje vrši po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamate.

Amortizovana vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze je iznos po kome se finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza odmerava prilikom početnog priznavanja umanjen za isplate glavnice, uz dodavanje ili oduzimanje kumulirane amortizacije primenom metoda efektivne kamate za sve razlike između početnog iznosa i iznosa pri dospeću i uz oduzimanje svakog umanjenja (direktno ili kroz račun rezervisanja) po osnovu umanjenja vrednosti ili nenaplativosti.

Metod efektivne kamate je metod izračunavanja amortizovane vrednosti finansijskog sredstva ili finansijske obaveze (ili grupe finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza) i raspodele prihoda od kamate ili rashoda od kamate tokom relevantnog perioda. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje očekivane buduće gotovinske isplate ili primanja tokom očekivanog roka trajanja finansijskog instrumenta ili gde je prikladno, tokom kraćeg perioda na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Kada izračunava efektivnu kamatnu stopu entitet treba da proceni tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovorne uslove finansijskog instrumenta (na primer, plaćanje unapred, kupovne i slične opcije), ali ne treba da razmatra buduće kreditne gubitke.

To praktično znači da se početno evidentiranje datih dugoročnih pozajmica vrši u iznosu u kome su dati, odnosno po nominalnoj vrednosti, a naknadno se evidentiraju po inicijalnoj vrednosti umanjenoj za otplate glavnice i eventualni otpis usled nemogućnosti naplate ili obezvređenja.

U slučaju kada se dugoročne pozajmice odobravaju po niskim kamatnim stopama, prema MRS/MSFI pravna lica imaju obavezu da u napomenama uz finansijske izveštaje obelodane poštenu fer vrednost tih pozajmica, koja predstavlja neto sadašnju vrednost, odnosno diskontovanu vrednost budućih novčanih tokova primenom tržišne kamatne stope.

Nema značajne razlike u načinu vrednovanja datih zajmova kod privrednih subjekata koji primenjuju MSFI za MSP u odnosu na MSFI 9 osim u načinu obračuna umanjenja vrednosti kao što je prethodno navedeno.

Popisne liste datih dugoročnih pozajmica se sastavljaju po analitičkim računima na kojima se knjiže, odnosno po pojedinim dužnicima, a popunjavaju se unošenjem osnova nastanka zajmova, isprava na osnovu kojih je izvršeno evidentiranje, salda na njihovim računima, datuma odobrenja i datuma dospelosti. Zajmovi kojima je istekao rok za naplatu se unose u posebne popisne liste. Popis dugoročnih plasmana u stranoj valuti se vrši u predmetnoj valuti, pri čemu popisna komisija proverava ispravnost kursiranja po zvaničnom srednjem kursu NBS na datum bilansa. Kod dugoročnih pozajmica datih u dinarima, potrebno je razlikovati dve situacije. Kod dugoročnih plasmana za koje nije ugovorena zaštita od rizika u formi valutne klauzule popis se vrši u dinarima, dok se kod plasmana kod kojih je ugovorena valutna klauzula popis vrši u ugovorenoj valuti. Popisna komisija nakon toga prevodi iznose u valuti primenom ugovorenog kursa, bez obzira na izabranu računovodstvenu regulativu finansijskog izveštavanja, i tako utvrđene dinarske iznose unosi u popisne liste.

Popisna komisija treba da proveri:

- da li se poštuje ugovorena dinamika vraćanja datih dugoročnih pozajmica i ukoliko to nije slučaj, ispituje razloge i daje predloge za ispravku vrednosti datih pozajmica;

- dokumentaciju u vezi registracije ino pozajmica kod NBS, promena, naplate i raskida ugovora;

- da li je deo datih dugoročnih pozajmica na deo koji se odnosi na narednu godinu reklasifikovan na račun 234 - Deo dugoročnih finansijskih plasmana koji dospeva do jedne godine.

Reklasifikacija se vrši nakon kursiranja ili usklađivanja sa efektima valutne klauzule, a zahtev za reklasifikaciju je postavljen paragrafom 66 Međunarodnog računovodstvenog standarda - MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020 - dalje: MRS 1), Odeljkom 3 MSFI za MSP, kao i Pravilnikom o Kontnom okviru.

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća se računovodstveno evidentiraju na računu 046. Prema Pravilniku o Kontnom okviru na ovom računu se iskazuju finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim iznosima plaćanja i sa fiksnom dospelošću, za koje pravno lice i preduzetnik imaju verovatnu nameru i sposobnost da ih drže do dospeća. Dakle, radi se o dužničkim hartijama od vrednosti sa rokom dospeća dužim od godinu dana koje privredni subjekt namerava i može da drži do dospeća.

U našoj zemlji u ovu grupu hartija od vrednosti se mogu svrstati obveznice stare devizne štednje Vlade Republike Srbije, štedni zapisi NBS i eventualno druge obveznice koje se pojave na tržištu (države, Narodne banke, lokalne samouprave, pravnih lica), kao i obveznice stranih država i pravnih lica.

Finansijsko sredstvo može da se odmerava po amortizovanoj vrednosti, ako su ispunjena oba navedena uslova:

a) finansijsko sredstvo se drži u okviru poslovnog modela čiji cilj je držanje finansijskih sredstava radi naplate ugovornih tokova gotovine i

b) uslovi ugovora finansijskog sredstva na naznačene datume uzrokuju tokove gotovine koji su isključivo otplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice.

Početno priznavanje hartija od vrednosti koje se drže do dospeća se vrši po fer vrednosti uvećanoj za troškove transakcija koji se mogu direktno pripisati sticanju finansijskog sredstva, kao što su provizije brokera, berzanske provizije, troškovi platnog prometa, porezi, takse, naknade za pružene pravne usluge i slično.

Kada privredni subjekt koristi računovodstveno obuhvatanje na datum izmirenja za sredstvo koje se naknadno odmerava po amortizovanoj vrednosti, to sredstvo se početno priznaje po njegovoj fer vrednosti na datum prodaje.

Posle početnog priznavanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća se odmeravaju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti, koristeći metodu efektivne kamatne stope, odnosno na isti način kao i u slučaju dugoročnih plasmana.

Nema značajne razlike u načinu vrednovanja hartija od vrednosti koje se drže do dospeća kod privrednih subjekata koji primenjuju MSFI za MSP i Pravilnik za mikro i druga pravna lica u odnosu na MSFI 9, osim u pogledu obračuna umanjenja vrednosti.

Popis hartija od vrednosti koje se drže do dospeća popisna komisija sprovodi pregledom dokumentacije na osnovu koje su izvršena knjiženja priznavanja i promena na računu 046 i unošenjem njihovog stvarnog stanja u popisne liste. Hartije od vrednosti koje glase na stranu valutu se popisuju u valuti u kojoj su iskazane, a potom se vrši njihovo prevođenje na dinarsku protivvrednost primenom zvaničnog srednjeg kursa NBS na datum bilansa.

Otkupljene sopstvene akcije i otkupljeni sopstveni udeli

Prema Pravilniku o Kontnom okviru na računu 047 - Otkupljene sopstvene akcije i otkupljeni sopstveni udeli, iskazuju se otkupljene sopstvene akcije i otkupljeni sopstveni udeli u nominalnoj vrednosti, koje je pravno lice dužno da otuđi u roku dužem od godinu dana od dana sticanja. Dakle, u pitanju su akcije i udeli koje je pravno lice steklo od svojih vlasnika, a rukovodstvo je donelo odluku prilikom njihovog sticanja i inicijalnog priznavanja da neće biti prodati u periodu kraćem od godinu dana, kao i akcije i udeli za koje je naknadnom odlukom rukovodstva promenjena namena i izvršena reklasifikacija sa računa 237 - Otkupljene sopstvene akcije namenjene prodaji ili poništavanju i otkupljeni sopstveni udeli namenjeni prodaji ili poništavanju.

U skladu sa navedenim, otkupljene sopstvene akcije i otkupljeni sopstveni udeli se računovodstveno evidentiraju na računu 047 ili računu 237, u zavisnosti od roka u kome će isti biti otuđeni u skladu sa odlukom rukovodstva.

Postupak i uslovi sticanja sopstvenih akcija i udela, kao i njihovo otuđenje ili poništenje su regulisani Zakonom o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021).

Sopstvene akcije i sopstveni udeli se mogu steći ukoliko su ispunjeni uslovi postavljeni gore pomenutim zakonom.

U skladu sa paragrafom 33 Međunarodnog računovodstvenog standarda - MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020 - dalje: MRS 32):

- otkupljene sopstvene udele i akcije treba klasifikovati kao odbitnu poziciju od sopstvenog kapitala; i

- nikakav dobitak ili gubitak ne treba da se prizna po osnovu kupovine, prodaje, emitovanja ili poništavanja sopstvenih udela i akcija. Odgovarajuća naknada koja se plaća, treba da se prizna direktno u kapital.

Početno priznavanje i naknadno vrednovanje otkupljenih sopstvenih akcija i udela se vrši po nominalnoj vrednosti.

U slučaju sticanja sopstvenih akcija može se pojaviti pozitivna ili negativna emisiona premija, kao razlika između nominalne vrednosti akcija i njihove kupovne vrednosti, koja se iskazuje na računu 306 - Emisiona premija. Negativna emisiona premija, odnosno dugovni saldo na ovom računu, na datum bilansa prenosi se na račun 340 - Neraspoređeni dobitak ranijih godina ili račun 350 - Gubitak ranijih godina.

Računovodstveno evidentiranje otkupljenih sopstvenih akcija i udela na isti način vrše privredni subjekti koji primenjuju MSFI za MSP i Pravilnik za mikro i druga pravna lica.

Detaljnije u Stručni komentar - Poresko-računovodstveni instruktor: RAČUNOVODSTVENI I PORESKI ASPEKT STICANJA I RASPOLAGANJA SOPSTVENIM UDELIMA, koji je u relaciji sa ovim stručnim komentarom.

U popisne liste otkupljenih sopstvenih akcija i udela se unosi broj akcija i njihova vrednost, odnosno vrednost udela, kao i osnov sticanja. Pored toga, popisna komisija utvrđuje koliko je vremena proteklo od trenutka sticanja sopstvenih akcija i udela i unosi taj podatak u popisnu listu. Ovo posebno iz razloga što ukoliko društvo ne raspodeli stečene sopstvene udele postojećim članovima društva ili ih ne prenese uz naknadu članovima ili trećim licima u roku od tri godine od dana sticanja, dužno je da sopstveni udeo poništi i sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala. Ukoliko je period držanja udela duži od navedenog roka, popisna komisija to treba da navede u svom izveštaju na osnovu čega će biti izvršeno poništenje udela.

Ostali dugoročni finansijski plasmani

Na računu 048 - Ostali dugoročni finansijski plasmani, iskazuju se ostala dugoročna ulaganja koja nisu iskazana na ostalim računima u okviru grupe 04, kao što su dugoročni zajmovi dati zaposlenima i ostalim fizičkim licima, dugoročni depoziti i kaucije i slično.

Popis ostalih dugoročnih finansijskih plasmana se vrši po analitičkim računima na kojima se vode u knjigovodstvu, unošenjem podataka o njihovom osnovu, datumu nastanka i vrednosti. Pored toga, popisna komisija proverava da li se ovi plasmani vraćaju u ugovorenim rokovima.

Primer popisne liste dugoročnih finansijskih plasmana na dan 31.12.2024. godine

Popis dugoročnih potraživanja

Prema Pravilniku o Kontnom okviru na računima grupe 05 - Dugoročna potraživanja, iskazuju se potraživanja sa rokom dospelosti dužim od dvanaest meseci posle izveštajnog perioda u skladu sa računovodstvenom politikom. Privredni subjekti koji primenjuju MSFI za MSP na računima ove grupe iskazuju dugoročna potraživanja u skladu sa Odeljkom 4, Odeljkom 11, Odeljkom 20 i drugim relevantnim odredbama MSFI za MSP.

Pravilnikom o Kontnom okviru su propisana sledeća sintetička konta za računovodstveno evidentiranje dugoročnih potraživanja:

- 050 - Potraživanja od matičnog i zavisnih pravnih lica;

- 051 - Potraživanja od ostalih povezanih lica;

- 052 - Potraživanja po osnovu prodaje na robni kredit;

- 053 - Potraživanja za prodaju po ugovorima o finansijskom lizingu;

- 054 - Potraživanja po osnovu jemstva;

- 055 - Sporna i sumnjiva potraživanja;

- 056 - Ostala dugoročna potraživanja.

Na posebnom računu, odnosno računima otvorenim u okviru odgovarajućeg trocifrenog računa ove grupe, iskazuje se ispravka vrednosti dugoročnih potraživanja utvrđena po osnovu obezvređenja, u skladu sa računovodstvenom politikom. Formiranje, smanjenje i ukidanje ispravke vrednosti dugoročnih potraživanja vrši se shodno postupanju sa računima ispravke potraživanja u grupi 20.

Prema odredbama MSFI 9, pri početnom priznavanju, privredni subjekt treba da odmerava potraživanja po osnovu prodaje po njihovoj ceni transakcije (kao što je definisano u Međunarodnom standardu finansijskog izveštavanja - MSFI 15 Prihod od ugovora sa kupcima ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020 - dalje: MSFI 15)) ako potraživanja po osnovu prodaje ne sadrže značajnu komponentu finansiranja u skladu sa MSFI 15 (ili kada subjekt primenjuje praktični primer u skladu sa paragrafom 63 MSFI 15).

Prema MRS/MSFI početno priznavanje dugoročnih potraživanja se vrši po ceni transakcije uvećanoj za troškove transakcije koji se mogu direktno pripisati sticanju ili emitovanju potraživanja, dok se njihovo naknadno vrednovanje vrši po amortizovanoj vrednosti koristeći metod efektivne kamate.

Prilikom računovodstvenog evidentiranja dugoročnih potraživanja u poslovnim knjigama privrednih subjekata koji primenjuju MRS/MSFI bitno je imati u vidu odredbe MSFI 15. Naime, priznavanje prihoda u skladu sa MSFI 15 se razmatra kroz model od pet koraka:

- Identifikacija ugovora sa kupcima;

- Identifikacija ugovorne obaveze (obaveze činjenja) tj. da li je to isporuka dobra ili usluge;

- Utvrđivanje cene transakcije;

- Alokacija cene transakcije na ugovorne obaveze;

- Priznavanje prihoda kada se ispune ugovorne obaveze.

Dakle, primena MSFI 15 zahteva dobro poznavanje i analizu ugovora sa kupcima.

U najvećem broju slučajeva naknada se pojavljuje u vidu gotovine ili gotovinskih ekvivalenata, pa je prihod jednak iznosu gotovine ili gotovinskih ekvivalenata koji je primljen ili se potražuje. Međutim, u slučajevima kada je priliv gotovine ili gotovinskih ekvivalenata odložen, fer vrednost naknade može biti manja od nominalnog iznosa gotovine koja je primljena ili potraživana, kao što je slučaj, na primer, kod beskamatnih kredita odobrenih kupcima. Tada je potrebno primeniti postupak diskontovanja za dobijanje fer vrednosti naknade. Ovim postupkom se vrši svođenje svih budućih primanja na sadašnju vrednost korišćenjem izvedene kamatne stope.

Izvedena kamatna stopa je ona koja se jasnije može odrediti između sledeće dve:

- pretežna stopa za slične instrumente izdavaoca sa sličnim kreditnim rejtingom (odnosno uobičajena kamatna stopa za npr. menice); ili

- kamatna stopa kojom se diskontuje nominalni iznos tog instrumenta na tekuće cene za gotovinsku prodaju, odnosno kamatnom stopom kojom se cena na budući dan svodi na tekuću.

Kamatna stopa kojom se diskontuje nominalni iznos tog instrumenta na tekuće cene robe ili usluga za gotovinsku prodaju, odnosno kamatnom stopom kojom se cena na budući dan svodi na tekuću utvrđuje se primenom sledeće formule:

i - kamatna stopa u procentima za period (mesec, godinu),

n - broj perioda (meseci, godina).

Razlika između fer vrednosti i nominalnog iznosa naknade priznaje se kao prihod od kamate.

Fer vrednost utvrđuje se po sledećoj formuli:

Д - diskontovani iznos odnosno fer vrednost prihoda,

H - ugovoreni iznos naknade za isplatu,

i - izvedena kamatna stopa za period iskazana u decimalnom broju,

n - broj perioda.

Prihod od kamate utvrđuje se na sledeći način:

K = H - Д

K - prihod od kamate,

H - ugovoreni iznos naknade za isplatu,

Д - diskontovani iznos odnosno fer vrednost prihoda.

Međutim, usled složenosti ovog modela obračuna, u praksi se češće koristi jednostavniji model koji polazi od činjenice da iznos razlike između prodajne cene za buduće plaćanje i cene za trenutno plaćanje predstavlja faktički iznos implicitne kamate. Iznos kamate koji tereti svaku godinu dobija se prostim računom, uzimajući u obzir period kreditiranja i period kreditiranja u godini za koju se kamata obračunava.

Isti način početnog priznavanja i naknadnog vrednovanja dugoročnih potraživanja je propisan Pravilnikom za mikro i druga pravna lica.

Početno priznavanje dugoročnih potraživanja, uključujući i potraživanja po osnovu prodaje na robni kredit, privredni subjekti koji primenjuju MSFI za MSP vrše po ceni transakcije, uključujući i troškove neposredno vezane za tu transakciju. Na kraju svakog izveštajnog perioda, privredni subjekt treba da odmerava ove bilansne pozicije po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamate.

Kada su u pitanju potraživanja po osnovu jemstva, bitno je napomenuti da dato jemstvo predstavlja potencijalnu obavezu jemca koja se iskazuje na računima vanbilansne evidencije, odnosno zaduživanjem računa 884 - Data jemstva, garancije i druga prava, a odobravanjem računa 894 - Obaveze za data jemstva, garancije i druga prava. U momentu aktiviranja datih jemstava isplatu novčanih sredstava sa svog računa jemac knjiži na teret računa 054 - Potraživanja po osnovu jemstva, ukoliko su očekivanja da će biti izmirena u dužem periodu vremena. Pored toga, potrebno je i iz vanbilansne evidencije isknjižiti data jemstva, knjiženjem na teret računa 894 u korist računa 884.

Popisna komisija prilikom popisa potraživanja treba da obrati pažnju na ona potraživanja koja se nalaze u sporu i proveri da li je izvršeno njihovo preknjižavanje na račun 055, imajući u vidu činjenicu da sudski spor traje najmanje dvanaest meseci. Pored toga, za sumnjiva potraživanja treba proceniti period naplate, pa ukoliko je on duži od dvanaest meseci od izveštajnog perioda izvršiti preknjižavanje na račun 055.

Prilikom popisa dugoročnih potraživanja popisna komisija utvrđuje i unosi u popisne liste osnov i datum nastanka potraživanja i stvarno stanje utvrđeno popisom. Pored toga, članovi popisne komisije proveravaju da li se poštuju ugovoreni rokovi naplate potraživanja, da li je došlo do aktiviranja datih jemstava, da li postoje potraživanja u vezi kojih je pokrenut spor i na osnovu procene naplativosti utvrđuju potraživanja koja će biti naplaćena u periodu dužem od godinu dana, kao i ona čija je naplativost neizvesna i u skladu sa tim daju predlog za ispravku vrednosti dugoročnih potraživanja i knjiženje na računima otvorenim u okviru odgovarajućeg trocifrenog računa ove grupe, u skladu sa računovodstvenom politikom privrednog subjekta.

Popis kratkoročnih potraživanja i plasmana

Prema članu 12. Pravilnika popis finansijskih plasmana i potraživanja vrši se prema stanju u poslovnim knjigama, pod uslovom da je njihovo usklađivanje sa dužnicima i poveriocima izvršeno najmanje jednom godišnje i da o tome postoji verodostojna isprava.

Pravna lica i preduzetnici su takođe obavezni, prema članu 22. Zakona, da pre sastavljanja finansijskih izveštaja, usaglase međusobna potraživanja i obaveze što se dokazuje odgovarajućom ispravom. U praksi se najčešće u te svrhe koristi obrazac IOS (Izvod otvorenih stavki), mada se, s obzirom da zakonskim propisima nije propisana forma potvrde o izvršenom usaglašavanju međusobnih potraživanja i obaveza, mogu primenjivati i druge isprave. Pored toga, zakonskim propisima nije preciziran ni rok u kome pravna lica i preduzetnici treba da izvrše usaglašavanje međusobnih potraživanja i obaveza, ali se smatra najsvrsishodnijim da se usaglašavanje vrši na datum bilansa ili na neki drugi datum koji je što bliži datumu kada se sastavljaju finansijski izveštaji (31.12).

Dakle, svako pravno lice, odnosno preduzetnik svojim internim aktom treba da bliže uredi način i rokove usaglašavanja potraživanja i obaveza.

Usaglašavanje međusobnih potraživanja i obaveza treba da inicira poverilac tako što pre sastavljanja finansijskih izveštaja dostavlja dužniku spisak neplaćenih računa sa naznačenim datumom na koji se vrši usaglašavanje. Ukoliko se dužnik slaže sa stanjem svojih obaveza prikazanih u primljenoj ispravi, isto potvrđuje svojim potpisom ili drugom identifikacionom oznakom. Ukoliko to nije slučaj, potrebno je da dužnik sačini pisano obrazloženje svojih razloga za neslaganje za svaki pojedinačni račun koji je sporan i dostavi ga poveriocu, nakon čega je poverilac dužan da ispita uzroke neslaganja. Usklađivanje se vrši poređenjem proknjiženih promena na karticama dužnika i poverioca. Najčešći uzrok neslaganja je postojanje neevidentiranih obaveza u poslovnim knjigama dužnika. U tom slučaju potrebno je da poverilac dokaže osnovanost potraživanja verodostojnom računovodstvenom dokumentacijom, odnosno fakturom, otpremnicom i sl., kao i da istu dostavi dužniku na knjiženje. Nakon usaglašavanja, dužnik i poverilac sastavljaju zapisnik o usaglašavanju i overavaju ga svojim potpisima ili drugim identifikacionim oznakama. Ovako sastavljen dokument predstavlja dokaz da su dužnik i poverilac uskladili međusobna potraživanja i obaveze.

Ukoliko poverilac ne inicira usaglašavanje međusobnih potraživanja i obaveza, mišljenja smo da je potrebno da to učini dužnik.

Izvod otvorenih stavki, odnosno drugi dokument o usaglašavanju potpisuju lica koja su za to ovlašćena odgovarajućim aktom privrednog subjekta ili su pak ovlašćenje dobila od zakonskog zastupnika.

Napominjemo da se IOS ili drugi dokument o izvršenom usaglašavanju međusobnih potraživanja i obaveza potpisan od strane ovlašćenog lica ne može smatrati izjavom o priznavanju duga, osim u slučaju da je lice ovlašćeno za potpisivanja dokumenta o usaglašenosti istovremeno ovlašćeno od strane zakonskog zastupnika da se odrekne zastarelosti potraživanja.

U slučaju da poverilac ne ispuni svoju obavezu i ne dostavi dužniku stanje neplaćenih računa, Zakonom je predviđena novčana kazna od 100.000 do 3.000.000 dinara za pravno lice, od 20.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, odnosno od 100.000 do 500.000 dinara za preduzetnika.

Privredni subjekti koji sastavljaju Napomene uz finansijske izveštaje dužni su da u tom izveštaju obelodane neusaglašena potraživanja i obaveze u ukupnom iznosu. U suprotnom, biće obavezni da plate novčane kazne jednake kaznama predviđenim za neispunjavanje obaveze iniciranja usaglašavanja stanja od strane poverioca.

USAGLAŠAVANJE POTRAŽIVANJA I OBAVEZA - IZVOD OTVORENIH STAVKI (IOS OBRAZAC)

Skrećemo pažnju da su privredni subjekti kao dužnici i poverioci obveznika revizije dužni da odgovore na zahtev za nezavisnu konfirmaciju salda računa potraživanja i obaveza na određeni dan dostavljen od strane ovlašćenog revizora.

Dakle, kod imovine koja nije predmet robnog evidentiranja, odnosno ne može biti predmet fizičkog inventarisanja, kao što su potraživanja, popis se vrši na osnovu izvoda otvorenih stavki ili nekog drugog validnog dokumenta o usaglašenosti u knjigovodstvu, s tim što komisija za popis treba da proveri, utvrdi i proceni uzroke tih otvorenih stavki, njihovu realnost i dr.

Kada su u pitanju potraživanja potrebno je formirati najmanje četiri popisne liste za sledeće grupe potraživanja i plasmana:

• plasmani i potraživanja u dinarima čiji rok za naplatu nije istekao, kao i plasmani i potraživanja čiji je rok za naplatu istekao, a za koja još nije utvrđena nenaplativost i koja nisu osporena;

• plasmani i potraživanja u valuti čiji rok za naplatu nije istekao, kao i plasmani i potraživanja čiji je rok za naplatu istekao, a za koje još nije utvrđena nenaplativost i koja nisu osporena;

• plasmani i potraživanja za koja je utvrđena nenaplativost prema kriterijumima iz opšteg akta, kao i plasmani i potraživanja koji su zastareli;

• sumnjivi i sporni plasmani i potraživanja, za koja ne postoji uredna dokumentacija.

Pri tome, svaki privredni subjekt u okviru ovih osnovnih popisnih listi može formirati posebne popisne liste za pojedine vrste plasmana i potraživanja u zavisnosti od svojih potreba za informacijama.

Popis se vrši po nazivima dužnika i iznosima potraživanja, pri čemu se potraživanja iskazana u stranoj valuti, kao i ona za koje je ugovorena valutna klauzula, kao mehanizam zaštite od rizika, popisuju u predmetnoj valuti i u dinarima, primenom zaključnog kursa, odnosno zvaničnog srednjeg kursa NBS na datum bilansa.

Primer popisne liste za kratkoročne finansijske plasmane i potraživanja na dan 31.12.2024. godine

Napomena: kursiranje potraživanja iskazanih u stranoj valuti je izvršeno prema pretpostavljenom kursu na datum bilansa 1 EUR = 118 dinara.

Kao što je gore navedeno, potraživanja kod kojih je od roka za naplatu prošao duži vremenski period od onog definisanog internim aktom privrednog subjekta, najčešće Pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama, kao kriterijum za ispravku vrednosti potraživanja, unose se u posebnu popisnu listu. U istu popisnu listu unose se i potraživanja koja su procenom definisana kao verovatno nenaplativa s obzirom da ispunjavaju ostale uslove za indirektan otpis u skladu sa opštim aktom pravnog lica. Naime, svako pravno lice i preduzetnik treba da utvrdi računovodstvenu politiku u vezi sa priznavanjem, procenjivanjem i prezentacijom kratkoročnih potraživanja. Računovodstvenom politikom se utvrđuju principi i pravila procenjivanja potraživanja, a naročito rokovi u kojima se procenjivanje vrši i indikatori verovatne nenaplativosti potraživanja. Najčešći indikatori verovatne nenaplativosti potraživanja su kašnjenje kupca u izmirivanju svoje obaveze, pokretanje postupka stečaja ili likvidacije nad kupcem, nepriznavanje potraživanja od strane kupca prilikom usklađivanja i slično. Pored navedenih indikatora, prilikom procene treba uzeti u obzir i druge činjenice, kao i ranija iskustva vezana za pojedine kupce (blokada računa, kupac redovno kasni u izmirivanju svojih obaveza i dr.).

Podsećamo da i privredni subjekti koji primenjuju Pravilnik za mikro i druga pravna lica imaju obavezu utvrđivanja očekivanog kreditnog gubitka na potraživanjima, na način propisan Pravilnikom za mikro i druga pravna lica a koji se oslanja na MSFI 9 koji je objašnjen u okviru podnaslova dugoročnih finansijskih plasmana. Unošenje ovih potraživanja u zasebnu popisnu listu je posebno bitno zbog činjenice da je data potraživanja potrebno pratiti sve do dana odobravanja finansijskih izveštaja. Naime, ukoliko se potraživanja koja su indirektno otpisana naplate u periodu između datuma bilansa i dana odobravanja finansijskih izveštaja, takav događaj zadovoljava definiciju korektivnog događaja prema Međunarodnom računovodstvenom standardu - MRS 10 Događaji posle izveštajnog perioda ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020), te je u skladu sa tim potrebno ukinuti proknjiženu ispravku vrednosti konkretnih potraživanja na datum bilansa.

Na isti način postupaju privredni subjekti koji primenjuju MRS/MSFI, MSFI za MSP i Pravilnik za mikro i druga pravna lica.

Primer spiska potraživanja od kupaca za koja je od dana dospelosti za naplatu do 31.12.2024. godine proteklo više od _____ dana i kod kojih se vrši ispravka vrednosti

Ispravka vrednosti deviznih potraživanja se vrši na isti način i pod istim uslovima kao i potraživanja iskazana u domaćoj valuti.

Kod deviznih potraživanja je potrebno obratiti pažnju na član 4. Zakona o deviznom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014 i 30/2018) kojim je propisano da se izvoz i uvoz robe ili usluga ugovoreni u devizama ili dinarima koji nisu naplaćeni, odnosno plaćeni u roku dužem od godinu dana od dana izvršenog izvoza ili uvoza, kao i roba ili usluga unapred naplaćena, odnosno plaćena u devizama ili dinarima, koja nije izvezena, odnosno uvezena u roku dužem od godinu dana od dana izvršene naplate, odnosno plaćanja smatraju komercijalnim kreditima i zajmovima.

Prema tački 4. podtačka 7. Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom ("Sl. glasnik RS", br. 56/2013, 4/2015 i 42/2020), rezidenti su dužni da izveštavaju NBS o komercijalnim kreditima i zajmovima čija pojedinačna vrednost prelazi 100.000 dinara, odnosno protivvrednost tog iznosa u drugoj valuti, kao i o poslovima čija pojedinačna vrednost ne prelazi navedeni iznos ako ukupna vrednost ovih poslova rezidenta u izveštajnom periodu prelazi 1.500.000 dinara, odnosno protivvrednost tog iznosa u drugoj valuti, osim:

- kompenzacionih poslova koji se obavljaju u roku iz rešenja nadležnog organa kojim su odobreni, a posle isteka tog roka o njima se izveštava pod uslovima iz ove odluke,

- poslova kupovine u inostranstvu "alata dobavljača" koji se neposredno isporučuje u drugu državu ili carinsku teritoriju radi korišćenja prilikom uslužne proizvodnje u inostranstvu delova za proizvodni proces rezidenta.

Ukoliko pravno lice, odnosno preduzetnik ne ispuni obavezu izveštavanja NBS o komercijalnim kreditima i zajmovima, takav postupak se smatra deviznim prekršajem. Članom 59. stav 1. tačka 42) Zakona o deviznom poslovanju za ovaj prekršaj je predviđena novčana kazna od 100.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice, kao i od 5.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu.

Redakcija
dr Marina Protić