Nazad na elektronske dodatke

Prema članu 2. Pravilnika o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem ("Sl. glasnik RS", br. 89/2020 - dalje: Pravilnik o popisu) pravna lica i preduzetnici prilikom sprovođenja redovnog godišnjeg popisa, pored ostalih bilansnih pozicija, obavezni su da popišu i obaveze, kako kratkoročne tako i dugoročne.

Pored obaveza, popisom se obuhvataju i računi dugoročnih rezervisanja, pasivnih vremenskih razgraničenja, kao i vanbilansne evidencije.

Popis rezervisanja

Računovodstveno evidentiranje rezervisanja regulisano je:

• Međunarodnim računovodstvenim standardom - MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020 - dalje: MRS 37),

• Paragrafom 21. Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja (IFRS) za male i srednje entitete ("Sl. glasnik RS", br. 83/2018 - dalje: MSFI za MSP),

• Čl. 33-34. Pravilnika o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 89/2020 - dalje: Pravilnik za mikro i druga pravna lica).

Osnovni smisao rezervisanja je u omogućavanju pravnog sučeljavanja prihoda i rashoda u istom obračunskom periodu. Formiranje dugoročnih rezervisanja zasnovano je na načelu uzročnosti prihoda i rashoda, odnosno za prihode tekućeg perioda vezuju se rashodi budućih perioda, koji nastaju kao posledica prihoda tekućeg perioda.

Osnovni uslovi za priznavanje rezervisanja su:

- privredni subjekt ima sadašnju obavezu (zakonsku ili izvedenu) kao posledicu prošlog događaja;

- verovatno je da će odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi biti zahtevan da se izmiri obaveza; i

- može da se napravi pouzdana procena iznosa obaveze.

Takođe, pored navedenih uslova, rezervisanja se priznaju samo u onim slučajevima kada je iznos tih rezervisanja materijalno značajan.

Potrebno je praviti razliku između rezervisanja i potencijalnih obaveza koje predstavljaju:

- moguću obavezu koja nastaje po osnovu prošlih događaja i čije postojanje će biti potvrđeno samo nastankom ili nenastankom jednog ili više neizvesnih budućih događaja koji nisu u potpunosti pod kontrolom entiteta; ili

- sadašnju obavezu koja nastaje po osnovu prošlih događaja, ali nije priznata jer nije verovatno da će odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi biti zahtevan za izmirenje obaveze ili se iznos obaveze ne može dovoljno pouzdano proceniti.

Potencijalne obaveze se, za razliku od rezervisanja, ne priznaju kao obaveze, već se obelodanjuju u Napomenama uz finansijske izveštaje kod privrednih subjekata koji imaju obavezu njihovog sastavljanja.

U skladu sa Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 89/2020 - dalje: Pravilnik o Kontnom okviru) dugoročna rezervisanja iskazuju se na sledećim računima:

• Račun 400 - Rezervisanja za troškove u garantnom roku

Na računu 400 iskazuju se dugoročna rezervisanja za rizike po osnovu troškova garantnog roka.

Privredni subjekti koji za svoje proizvode, robu i usluge izdaju garancije za period duži od godinu, na osnovu iskustva iz prethodnog perioda procenjuju iznos troškova popravki u garantnom roku i tako utvrđenu obavezu knjiže zaduživanjem računa 541 - Troškovi rezervisanja za garantni rok, a odobravanjem računa 400 - Rezervisanja za troškove u garantnom roku.

Knjiženje na računu 400 se vrši kumulativno, tako da je na svaki datum bilansa potrebno izvršiti obračun rezervisanja i ukoliko je taj obračunati iznos veći od prethodno priznatog rezervisanja vrši se priznavanje dodatnog rezervisanja na teret rashoda, a ukoliko je manji, računovodstveno se evidentira prestanak priznavanja dela rezervisanja u korist prihoda.

• Račun 401 - Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava

Na računu 401 iskazuju se dugoročna rezervisanja za obnavljanje zemljišta i za obnavljanje šuma u skladu sa računovodstvenom politikom.

Obaveza izdvajanja novčanih sredstava za reprodukciju šuma i amortizaciju intenzivnih šumskih zasada propisana je članom 77. Zakona o šumama ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010, 93/2012, 89/2015 i 95/2018 - dr. zakon).

Obaveza zaštite zemljišta na kome su se izvodili radovi i mere zaštite i sanacije životne sredine i voda, radi bezbednosti i zdravlja ljudi i bezbednosti imovine, propisana je Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima ("Sl. glasnik RS", br. 101/2015, 95/2018 - dr. zakon i 40/2021).

• Račun 402 - Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite

Na računu 402 iskazuju se dugoročna rezervisanja za troškove koji će se s velikom izvesnošću javiti u narednim godinama po osnovu zadržanih kaucija i depozita za posao izvršen kvalitetno i u roku i sl.

Ova vrsta rezervisanja uglavnom se javlja u poslovnim knjigama izvođača radova ili proizvođača opreme, kada u skladu sa ugovorom investitor ne isplaćuje ukupan iznos naknade za izvršeni posao izvođaču radova, već se određeni iznos zadržava kako bi se iz tih sredstava otklonili eventualni nedostaci na izgrađenim objektima ili opremi nastali u garantnom roku, ako nedostatke ne otkloni izvođač radova, odnosno proizvođač opreme.

• Račun 403 - Rezervisanja za troškove restrukturiranja

Na računu 403 iskazuju se dugoročna rezervisanja za troškove po osnovu restrukturiranja u skladu sa računovodstvenom politikom.

Restrukturiranje je program koji značajno menja obim posla ili način poslovanja. Kao primeri se u MRS 37 navode:

- prodaja ili prestanak dela poslovanja;

- zatvaranje poslovnih lokacija u državi ili regionu ili premeštanje poslovnih aktivnosti iz jedne države ili regiona u drugi;

- promene u strukturi rukovodstva, na primer, ukidanje jednog nivoa rukovodstva; i

- suštinske reorganizacije koje imaju materijalno značajni efekat na prirodu i fokus poslovanja privrednog subjekta.

Pored opštih uslova za priznavanje rezervisanja, kod rezervisanja za troškove restrukturiranja potrebno je da budu ispunjeni i sledeći dodatni uslovi:

- privredni subjekt ima detaljan formalni plan restrukturiranja i

- privredni subjekt je izazvao opravdano očekivanje, među onima koji su planom restrukturiranja obuhvaćeni, da će sprovesti restrukturiranje, odnosno započelo sa primenom plana za restrukturiranje ili saopštilo glavna obeležja plana za restrukturiranje onima na koje utiče.

Rezervisanje za troškove restrukturiranja obuhvata samo direktne troškove koji proizlaze iz samog restrukturiranja i koji nisu povezani sa tekućim poslovanjem privrednog subjekta.

Kada se utvrđuje iznos rezervisanja za restrukturiranje, ne uzimaju se u obzir dobici po osnovu očekivane prodaje imovine, čak i ako je prodaja imovine predviđena planom restrukturiranja.

• Račun 404 - Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih

Na računu 404 iskazuju se dugoročna rezervisanja po osnovu beneficija, kao što su otpremnine prilikom odlaska u penziju, jubilarne nagrade i druge obaveze prema zaposlenima, koje se isplaćuju u skladu sa stečenim pravima u toku trajanja i nakon prestanka zaposlenja.

• Račun 405 - Rezervisanja za troškove sudskih sporova

Rezervisanja za troškove po osnovu sudskih sporova vrše se za postojeće sudske sporove koji se vode protiv pravnih lica i preduzetnika, a za koje postoji velika verovatnoća da će biti izgubljeni, što će prouzrokovati verovatan odliv resursa po okončanju spora.

Nasuprot tome, sudski sporovi čiji je ishod neizvestan obelodanjuju se u Napomenama uz finansijske izveštaje kod privrednih subjekata koji imaju obavezu njihovog sastavljanja.

• Račun 409 - Ostala dugoročna rezervisanja

Na ovom računu evidentiraju se rezervisanja za izdate garancije i druga jemstva i ostala rezervisanja u skladu sa računovodstvenom politikom.

Pored računa za iskazivanje dugoročnih rezervisanja Pravilnikom o Kontnom okviru propisan je i račun 467 - Obaveze za kratkoročna rezervisanja, na kome se iskazuju kratkoročna rezervisanja za troškove i rizike koji se priznaju i vrednuju u skladu sa računovodstvenom politikom.

Kada nastane odliv sredstava po osnovu obaveze za koju je prethodno izvršeno rezervisanje, stvarni troškovi se ne iskazuju ponovo kao rashod, već se knjiženje sprovodi zaduženjem računa rezervisanja, a u korist odgovarajućeg računa obaveza (prema vrstama) ili odgovarajućeg računa sredstava (zalihe, novčana sredstva) u zavisnosti od karaktera rezervisanja, vrste nastale obaveze i načina na koji je ona izmirena. Neiskorišćeni iznos rezervisanja ukida se u korist računa 678 - Prihodi od ukidanja dugoročnih i kratkoročnih rezervisanja.

Popis rezervisanja se vrši na taj način što popisna komisija utvrđuje iznos rezervisanja koji treba da bude priznat i isti unosi u popisne liste. Po preuzimanju podataka iz knjigovodstva, eventualne razlike između knjigovodstvenog stanja i stanja procenjenog od strane komisije se unose u posebnu kolonu popisne liste.

Popisom dugoročnih rezervisanja ne utvrđuju se manjkovi ili viškovi, nego se proverava da li su rezervisanja iskazana u skladu sa primenjenim okvirom finansijskog izveštavanja i internim aktom privrednog subjekta.

Dakle, popis dugoročnih rezervisanja je provera iznosa rezervisanja u poslovnim knjigama, odnosno preispitivanje da li su iznosi rezervisanja iskazani u skladu sa izabranom računovodstvenom regulativom finansijskog izveštavanja.

Popis obaveza

Predmet popisa su sve obaveze koje privredni subjekt ima na datum bilansa, a koje se evidentiraju na sledećim sintetičkim računima:

41 - Dugoročne obaveze;

42 - Kratkoročne finansijske obaveze;

43 - Obaveze iz poslovanja;

44 - Obaveze iz specifičnih poslova;

45 - Obaveze po osnovu zarada i naknada zarada;

46 - Druge obaveze;

47 - Obaveze za porez na dodatu vrednost;

48 - Obaveze za ostale poreze, doprinose i druge dažbine.

Obaveze se priznaju i vrednuju u skladu sa Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja - MSFI 9 Finansijski instrumenti ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020 - dalje: MSFI 9), Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja - MSFI 13 Odmeravanje fer vrednosti ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020) i drugim relevantnim MRS/MSFI.

Privredni subjekti koji primenjuju MSFI za MSP obaveze iskazuju i vrednuju u skladu sa Odeljkom 11, Odeljkom 12, Odeljkom 22 i drugim relevantnim odredbama MSFI za MSP, dok subjekti koji primenjuju Pravilnik za mikro i druga pravna lica primenjuju odredbe čl. 35-37. ovog pravilnika prilikom računovodstvenog evidentiranja obaveza.

Prilikom popisa obaveza komisija za popis proverava ispravnost računovodstvene dokumentacije na osnovu koje su priznate ove bilansne pozicije i analizira njihovu naplativost i zastarelost. Na osnovu ovih procena, komisija za popis daje predlog za oprihodovanje, odnosno ukidanje u korist kapitala kod transakcija sa vlasnicima, obaveza koje za to ispunjavaju uslove.

Napominjemo da prema paragrafu 3.3. MSFI 9, entitet treba da ukloni finansijsku obavezu (ili deo finansijske obaveze) iz svog izveštaja o finansijskoj poziciji, tj. iz Bilansa stanja kada, i samo kada, je ona ugašena - to jest, kada je ugovorom određena obaveza ispunjena, otkazana, ili je istekla i u tom slučaju razlika između knjigovodstvene vrednosti finansijske obaveze (ili dela finansijske obaveze) koja je ugašena ili preneta drugoj strani i plaćene nadoknade, uključujući i sva preneta negotovinska sredstva ili preuzete obaveze, priznaje se u bilansu uspeha.

Skrećemo pažnju, da prema mišljenju Ministarstva finansija, prilikom evidentiranja u poslovnim knjigama dužnika, za transakciju konverzija obaveze u kapital, koja se realizuje između matičnog i povezanog pravnog lica, ne primenjuje se Tumačenje - IFRIC 19 Poništavanje finansijskih obaveza sa instrumentima kapitala ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020), već se evidentiranje sprovodi tako što se umanjuje, odnosno isknjižava obaveza koja se konvertuje (u iznosu knjigovodstvene vrednosti), a uvećava se osnovni kapital za iznos konvertovane (isknjižene) obaveze, odnosno navedena transakcija, nema efekata na Bilans uspeha dužnika:

Takođe, podsećamo da kod transakcija kod kojih s jedne strane učestvuje privredni subjekt a sa druge strane osnivači, odnosno vlasnici kapitala privrednog društva odnosno preduzetnici, povećanja i smanjenja ekonomskih koristi koja nastaju po osnovu doprinosa vlasnika privrednih subjekata u transakcijama subjekata sa njihovim vlasnicima ne predstavljaju prihode i rashode, odnosno dobitke i gubitke i ne prikazuju se u okviru Bilansa uspeha i Izveštaja o ostalom rezultatu, već predstavljaju zasebne promene u okviru kapitala, a što je potvrđeno i Mišljenjem Ministarstva finansija, br. 011-00-232/2021-04 od 27.5.2021. godine i Mišljenjem Ministarstva finansija, br. 011-00-660/2021-04 od 24.8.2021. godine. U prilog navedenom izvodi:

Pored toga, komisija za popis proverava ispravnost klasifikacija prema ročnosti na kratkoročne i dugoročne obaveze u skladu sa Konceptualnim okvirom za finansijsko izveštavanje ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020).

Imajući u vidu da popisna komisija prilikom sprovođenja popisa proverava osnovanost knjiženja na računima obaveza, kao i da analizira njihovu naplativost i zastarelost, jasno je da članovi popisne komisije trebaju biti stručna lica koja imaju relevantno znanje iz oblasti pravne i računovodstvene regulative, kao i da budu dobro upoznata sa izabranim računovodstvenim politikama privrednog subjekta.

Zastarelost obaveza se određuje prema rokovima propisanim prvenstveno Zakonom o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 18/2020), ali i drugim zakonima koji propisuju rokove zastarelosti pojedinih potraživanja. Zakonske odredbe o rokovima zastarelosti su imperativne i ne mogu da se menjaju voljom strana.

Detaljnija objašnjenja vezana za prestanak obaveza usled zastarelosti i oprosta duga dali smo u tekstu Stručni komentar - Poresko-računovodstveni instruktor: PRESTANAK OBAVEZA USLED ZASTARELOSTI I OPROSTA DUGA: • Računovodstveni, poreski i pravni aspekt •, koji je u relaciji sa ovim stručnim komentarom.

Pravna lica i preduzetnici su obavezni, prema članu 22. Zakona o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019 i 44/2021 - dr. zakon - dalje: Zakon), da pre sastavljanja finansijskih izveštaja, usaglase međusobna potraživanja i obaveze što se dokazuje odgovarajućom ispravom.

U praksi se najčešće u te svrhe koristi obrazac IOS (Izvod otvorenih stavki), mada se, s obzirom da Zakonom nije propisana forma potvrde o izvršenom usaglašavanju međusobnih potraživanja i obaveza, mogu primenjivati i druge isprave. Pored toga, Zakonom nije preciziran ni rok u kome privredni subjekti treba da izvrše usaglašavanje međusobnih potraživanja i obaveza, ali se smatra najsvrsishodnijim da se usaglašavanje vrši na datum bilansa ili na neki drugi datum koji je što bliži danu na koji se sastavljaju finansijski izveštaji, tj. danu na koji se završava izveštajni period (31.12). Dakle, svaki privredni subjekt, svojim internim aktom, treba da bliže uredi način i rokove usaglašavanja potraživanja i obaveza.

Usaglašavanje međusobnih potraživanja i obaveza treba da inicira poverilac tako što pre sastavljanja finansijskih izveštaja dostavlja dužniku spisak neplaćenih računa sa naznačenim datumom na koji se vrši usaglašavanje. Ukoliko se dužnik slaže sa stanjem svojih obaveza prikazanim u primljenoj ispravi, isto potvrđuje svojim potpisom ili drugom identifikacionom oznakom. Ukoliko to nije slučaj, potrebno je da dužnik sačini pisano obrazloženje svojih razloga za neslaganje za svaki pojedinačni račun koji je sporan i dostavi ga poveriocu, nakon čega je poverilac dužan da ispita uzroke neslaganja. Usklađivanje se vrši poređenjem proknjiženih promena na karticama dužnika i poverioca. Najčešći uzrok neslaganja je postojanje neevidentiranih obaveza u poslovnim knjigama dužnika. U tom slučaju potrebno je da poverilac dokaže osnovanost potraživanja verodostojnom računovodstvenom dokumentacijom (fakturom, otpremnicom i sl.), kao i da istu dostavi dužniku na knjiženje. Nakon usaglašavanja, dužnik i poverilac sastavljaju zapisnik o usaglašavanju i overavaju ga svojim potpisima ili drugim identifikacionim oznakama. Ovako sastavljen dokument predstavlja dokaz da su dužnik i poverilac uskladili međusobna potraživanja i obaveze.

Ukoliko poverilac ne inicira usaglašavanje međusobnih potraživanja i obaveza, mišljenja smo da je potrebno da to učini dužnik.

Izvod otvorenih stavki, odnosno drugi dokument o usaglašavanju potpisuju lica koja su za to ovlašćena odgovarajućim aktom privrednog subjekta ili su pak ovlašćenje dobila od zakonskog zastupnika.

Napominjemo da se IOS ili drugi dokument o izvršenom usaglašavanju međusobnih potraživanja i obaveza potpisan od strane ovlašćenog lica ne može smatrati izjavom o priznavanju duga, osim u slučaju da je lice ovlašćeno za potpisivanja dokumenta o usaglašenosti istovremeno ovlašćeno od strane zakonskog zastupnika da se odrekne zastarelosti potraživanja.

Privredni subjekt koji je obveznik sastavljanja Napomena uz finansijske izveštaje, dužan je da neusaglašene obaveze zajedno sa neusaglašenim potraživanjima obelodani u istim, i to obelodanjivanjem:

1) broja i ukupnog iznosa neusaglašenih potraživanja i njihov odnos prema broju i ukupnom iznosu potraživanja; i

2) broja i ukupnog iznosa neusaglašenih obaveza i njihov odnos prema broju i ukupnom iznosu obaveza.

Popis obaveza se vrši po analitičkim računima na kojima se vode u knjigovodstvu i prema poveriocima, a posebne popisne liste se formiraju za:

- obaveze sadržane u hartijama od vrednosti;

- obaveze u dinarima;

- obaveze u devizama;

- obaveze za koje ne postoje uredne isprave.

Obaveze iskazane u stranoj valuti, kao i one za koje je ugovorena valutna klauzula, kao mehanizam zaštite od rizika, popisuju se u predmetnoj valuti i u dinarima. Za utvrđivanje dinarske protivvrednosti obaveza u stranoj valuti na datum bilansa primenjuje se zvanični srednji kurs NBS na dan 31.12, dok se za utvrđivanje dinarske protivvrednosti obaveza za koje je ugovorena valutna klauzula primenjuje ugovoreni kurs.

Popis obaveza po osnovu poreza na dodatu vrednost i obaveza po osnovu drugih poreza na datum bilansa vrši se sravnjenjem i usaglašavanjem sa Poreskom upravom i jedinicama lokalne samouprave po osnovu drugih javnih prihoda koji su u njihovoj nadležnosti.

Popis vremenskih razgraničenja (osim odloženih poreza)

Računovodstveno evidentiranje na računima vremenskih razgraničenja omogućava poštovanje načela nastanka poslovnog događaja i načela uzročnosti prihoda i rashoda. Načelo nastanka poslovnog događaja podrazumeva da se imovina, obaveze, kapital, prihodi i rashodi, dobitak i gubitak priznaju kada nastanu i u finansijskim izveštajima perioda na koji se odnose, a ne kada dođe do priliva ili odliva gotovine po tom osnovu. Slično, načelo uzročnosti prihoda i rashoda podrazumeva da priznavanje transakcija i drugih događaja nije vezano za momenat kada se gotovina ili gotovinski ekvivalenti, po osnovu tih transakcija ili događaja, prime ili isplate, već se vezuju za momenat kada se dogode. Na taj način omogućeno je adekvatno sučeljavanje prihoda i rashoda u obračunskom periodu na koji se odnose i time ispravan obračun rezultata.

Aktivna vremenska razgraničenja se odnose na troškove plaćene u toku poslovne godine koji se odnose na narednu poslovnu godinu i prihode po osnovu kojih su nastali troškovi u tekućoj godini, a koji nisu fakturisani za tekuću godinu. U skladu sa Pravilnikom o Kontnom okviru, aktivna vremenska razgraničenja evidentiraju se na računima grupe 28 - Aktivna vremenska razgraničenja.

Pasivna vremenska razgraničenja se računovodstveno evidentiraju na računima grupe 49 - Pasivna vremenska razgraničenja, a odnose se na unapred naplaćene, odnosno obračunate prihode i troškove tekućeg perioda za koje nije primljena isprava, ili kad obaveza plaćanja nastaje u budućem periodu, kao i odložene poreske obaveze.

Popis vremenskih razgraničenja se sprovodi ispitivanjem tačnosti i opravdanosti priznavanja razgraničenja u poslovnim knjigama privrednog subjekta uvidom u računovodstvenu dokumentaciju koja služi kao osnova njihovog knjiženja. Popisna komisija takođe proverava da li je priznavanje i vrednovanje vremenskih razgraničenja izvršeno u skladu sa usvojenim računovodstvenim politikama privrednog subjekta, kao i da li su one konzistentno primenjivane na sve vrste vremenskih razgraničenja. Popis vremenskih razgraničenja možemo posmatrati kroz:

• pripremu popisnih lista i računovodstvenih isprava koje se odnose na bilansne pozicije vremenskih razgraničenja,

• ispitivanje verodostojnosti računovodstvenih isprava koje se odnose na vremenska razgraničenja,

• utvrđivanje iznosa stvarnog stanja računa vremenskih razgraničenja,

• utvrđeno stvarno stanje vremenskih razgraničenja popisna komisija unosi u popisne liste i nakon preuzimanja knjigovodstvenog stanja iskazuje eventualne razlike.

Popisom vremenskih razgraničenja ne mogu se utvrditi manjkovi i viškovi, već samo ispravke koje je potrebno izvršiti na evidentiranim vremenskim razgraničenjima.

Imajući u vidu da se popis vremenskih razgraničenja vrši na osnovu uvida u računovodstvene isprave, preispitivanje takvih računovodstvenih isprava može se izvršiti tek nakon završetka svih knjiženja na računima vremenskih razgraničenja i nakon dostave svih računovodstvenih isprava koje se odnose na evidentirana vremenska razgraničenja članovima popisne komisije.

Popis vanbilansne evidencije

Prema članu 64. Pravilnika o Kontnom okviru na računima grupe 88 - Vanbilansna aktiva, iskazuju se preuzeti proizvodi i roba za zajedničko poslovanje, komisiona roba, roba u konsignaciji, materijal i roba primljeni na obradu i doradu, sredstva uzeta u zakup po osnovu ugovora o poslovnom lizingu, data jemstva, garancije i druga prava i ostala sredstva koja nisu u vlasništvu pravnog lica i preduzetnika.

Na računima ove grupe iskazuju se i hartije od vrednosti koje su van prometa, avali, garancije i druga jemstva, kao i imovina koja se nalazi kod drugih subjekata.

Prema članu 65. Pravilnika o Kontnom okviru na računima grupe 89 - Vanbilansna pasiva, iskazuju se obaveze po osnovu sredstava iskazanih na računima grupe 88.

U skladu sa članom 2. Pravilnika o popisu privredni subjekt kod koga se nalazi imovina drugih privrednih subjekata (pravnih lica, odnosno preduzetnika ili fizičkih lica koja nisu preduzetnici) dužan je da tu imovinu popiše na posebnim popisnim listama, koje dostavlja privrednom subjektu vlasniku tih sredstava u roku od deset dana od dana na koji je popis izvršen.

Dakle, popisna komisija nakon sprovođenja popisa imovine evidentirane u vanbilansnim evidencijama unosi stvarno stanje imovine u posebne popisne liste za svakog vlasnika imovine i jedan primerak dostavlja vlasniku. Na osnovu dobijenih popisnih listi vlasnik imovine poredi knjigovodstveno i stvarno stanje i računovodstveno evidentira popisom utvrđene razlike u svojim poslovnim knjigama. Pored toga, vlasnik obaveštava privredni subjekt kod koga se imovina nalazi o izvršenom usaglašavanju stvarnog i knjigovodstvenog stanja, kako bi se knjiženja izvršila i u vanbilansnoj evidenciji privrednog subjekta kod koga se imovina nalazi.

Prilikom popisa konsignacione robe, imajući u vidu da je ista pod carinskim nadzorom i da o njoj evidenciju vodi i nadležna carinarnica, potrebno je da se stanje utvrđeno popisom kod konsignatora uporedi sa evidencijom kod carinarnice.

Data jemstva i garancije se popisuju pregledom zaključenih ugovora o jemstvima i garancijama i druge dokumentacije, poređenjem te dokumentacije sa podacima o izdatim jemstvima i garancijama dobijenim od Udruženja banaka Srbije - Kreditni biro, kao i na osnovu dobijenih IOS poslovnih banaka o iskazanim vanbilansnim stavkama.

Osnovni podaci o Udruženje banaka Srbije - Kreditnom birou su sledeći:

Bulevar Kralja Aleksandra 86/II
11000 Beograd
Tel: 011 3020768, 011 3020571, 0113020765
E-mail: kreditni.biro@ubs-asb.com
Web adresa: www.ubs-asb.com

Redakcija