Nazad na elektronske dodatke

Prema članu 2. Pravilnika o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem ("Sl. glasnik RS", br. 89/2020 - dalje: Pravilnik) imovina koja je predmet popisa obuhvata, pored ostalih bilansnih pozicija i zalihe materijala. Ove zalihe mogu biti veoma raznovrsne, a pretežno se sastoje od materijala, sirovina, rezervnih delova, goriva i maziva, auto guma, alata i inventara, ambalaže i ostalih materijala koji se koristi u proizvodnom procesu.

Članom 10. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 89/2020 - dalje: Pravilnik o Kontnom okviru) za računovodstveno evidentiranje zaliha materijala predviđeni su računi grupe 10, odnosno sledeća sintetička konta:

- 100 - Obračun nabavne vrednosti zaliha materijala, rezervnih delova, alata i sitnog inventara,

- 101 - Materijal,

- 102 - Rezervni delovi,

- 103 - Alat i sitan inventar,

- 104 - Materijal, rezervni delovi, alat i sitan inventar u obradi, doradi i manipulaciji.

Na posebnim računima otvorenim u okviru računa ove grupe, iskazuje se ispravka vrednosti materijala, rezervnih delova, alata i sitnog inventara utvrđena kao pozitivna razlika između njihove knjigovodstvene vrednosti i neto ostvarive cene, odnosno po osnovu obezvređenja.

Prilikom računovodstvenog evidentiranja i vrednovanja zaliha privredni subjekti primenjuju sledeću regulativu:

• Međunarodni računovodstveni standard - MRS 2 Zalihe ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020 - dalje: MRS 2),

• Odeljak 13 Međunarodni standard finansijskog izveštavanja (IFRS) za male i srednje entitete ("Sl. glasnik RS", br. 83/2018 - dalje: MSFI za MSP) ili

• Član 26. Pravilnika o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 89/2020 - dalje: Pravilnik za mikro i druga pravna lica).

MRS 2 definiše zalihe kao sredstva:

- koje pravno lice drži radi prodaje u redovnom poslovanju,

- u procesu proizvodnje i kao takva se prodaju i

- u obliku osnovnog i pomoćnog materijala koji se troši u proizvodnom procesu ili prilikom pružanja usluga.

Odmeravanje zaliha se vrši po nabavnoj vrednosti/ceni koštanja ili neto prodajnoj (ostvarivoj) vrednosti ukoliko je ona niža.

Nabavna vrednost materijala se utvrđuje na osnovu kalkulacije nabavne cene, a kao njeni sastavni elementi se pojavljuju:

- fakturna vrednost umanjena za popuste i rabate,

- uvozne dažbine, takse i porezi, osim onih koji se mogu naknadno povratiti od poreskih organa,

- transportni troškovi koji uključuju troškove tranzitnog osiguranja,

- manipulativni troškovi (troškovi utovara i istovara),

- troškovi pozajmljivanja (samo kod privrednih subjekata koja primenjuju MRS/MSFI i Pravilnik za mikro i druga pravna lica pod propisanim uslovima),

- troškovi naručivanja, primanja i skladištenja zaliha, ako ih je moguće alocirati na specifične stavke zaliha (ukoliko to nije slučaj ovi troškovi se priznaju na teret rashoda obračunskog perioda) i

- drugi troškovi koji se mogu direktno pripisati nabavci, kao što su špediterski i posrednički troškovi, troškovi pratnje kod prevoza specijalnih vrsta zaliha, troškovi kala, rastura, loma i kvara u transportu, troškovi osiguranja u transportu i slično.

Fakturna vrednost materijala je vrednost iskazana u fakturi dobavljača. U slučaju nabavke materijala od dobavljača iz inostranstva veoma često se postavlja pitanje koji je kurs potrebno primeniti prilikom utvrđivanja dinarske protivvrednosti iznosa iskazanog u fakturi. Odgovor na ovo pitanje regulišu odredbe Međunarodnog računovodstvenog standarda - MRS 21 Efekti promena deviznih kurseva ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020) i Zakona o deviznom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014 i 30/2018). Prema navedenoj regulativi obračun nabavne vrednosti materijala po fakturi dobavljača iz inostranstva izračunava se preračunom fakturisane vrednosti u stranoj valuti primenom zvaničnog srednjeg kursa NBS na dan kada su rizici i koristi prešle sa prodavca na kupca, što je potvrđeno i mišljenjem Ministarstva finansija koje navodimo u nastavku teksta:

Međutim, prema članu 39. stav 1. Carinskog zakona ("Sl. glasnik RS", br. 95/2018 i 91/2019 - dr. zakon, 144/2020 118/2021 i 138/2022) ukoliko je neophodno da se iznos u stranoj valuti preračuna u dinare zato što se elementi koji se upotrebljavaju za određivanje carinske vrednosti robe izražavaju u stranoj valuti, primenjuje se devizni kurs koji nadležni organi objavljuju, odnosno čine dostupnim na internetu.

PDV plaćen prilikom nabavke materijala se uključuje u njegovu nabavnu vrednost ukoliko privredni subjekt nije u sistemu PDV, ili je pak obveznik PDV, ali ne ispunjava opšte uslove za odbitak prethodnog poreza propisane članom 28. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 5/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 108/2016, 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 13/2018 - usklađeni din. izn., 30/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 72/2019, 8/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020 i 138/2022 - dalje: Zakon o PDV). Suprotno tome, ukoliko su ispunjeni uslovi za odbitak prethodnog PDV, on se priznaje na teret računa grupe 27, odnosno ne predstavlja sastavni element nabavne vrednosti zaliha.

Troškovi prevoza zaliha uvećavaju nabavnu vrednost materijala, pri čemu je potrebno razlikovati dve situacije. Ukoliko pravno lice, odnosno preduzetnik za prevoz zaliha angažuje drugi privredni subjekt, troškovi prevoza se uključuju u nabavnu vrednost u iznosu iskazanom na fakturi dobavljača za pruženu uslugu prevoza. S druge strane, ukoliko pravno lice obavlja prevoz zaliha u sopstvenoj režiji, nastali troškovi se uključuju u nabavnu vrednost materijala najviše do tržišne vrednosti usluge prevoza. U ovom slučaju knjiženje se vrši zaduživanjem računa zaliha, uz istovremeno odobravanje računa 621 - Prihodi od aktiviranja ili potrošnje proizvoda i usluga za sopstvene potrebe. Isto se odnosi i na manipulativne troškove, odnosno troškove utovara i istovara zaliha.

Kada su u pitanju troškovi pozajmljivanja koji neposredno mogu da se vežu za sticanje, izgradnju ili izradu kvalifikovanog sredstva bitno je praviti razliku između privrednih subjekata koji primenjuju MRS/MSFI i Pravilnik za mikro i druga pravna lica i onih koji primenjuju MSFI za MSP. Naime, obavezu kapitalizovanja ovih troškova imaju samo subjekti koji primenjuju Međunarodni računovodstveni standard - MRS 23 Troškovi pozajmljivanja ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020 - dalje: MRS 23) i Pravilnik za mikro i druga pravna lica. MRS 23 definiše sredstvo koje se kvalifikuje kao sredstvo kojem je obavezno potreban značajan vremenski period da bi bilo spremno za svoju nameravanu upotrebu ili prodaju. Pored toga, da bi se troškovi pozajmljivanja uključili u nabavnu vrednost sredstva neophodno je da postoji verovatnoća da će oni imati za rezultat buduće ekonomske koristi za subjekt i da se mogu pouzdano odmeriti. Dakle, troškovi kamate na pozajmljena sredstva iz kojih se finansira nabavka zaliha materijala se mogu uključiti u nabavnu vrednost samo kod onih zaliha koje zahtevaju duži vremenski period pribavljanja, pri čemu se kapitalizovanje vrši do trenutka završetka procesa pribavljanja istih i dovođenja u stanje predviđeno za njihovu upotrebu. Takve zalihe se uglavnom sreću u građevinskoj industriji, u brodarstvu, avionskom prevozu i slično. S druge strane, zalihe sa kraćim rokom pribavljanja ne smatraju se kvalifikovanim sredstvom u smislu MRS 23 i Pravilnika za mikro i druga pravna lica i u njihovu nabavnu vrednost se ne uključuju troškovi pozajmljivanja.

Troškovi koji se ne uključuju u nabavnu vrednost zaliha, već se priznaju na teret rashoda perioda su, na primer:

- neuobičajeno visoki iznosi utrošenog materijala, rada i drugi proizvodni troškovi;

- troškovi skladištenja, osim ako su ti troškovi neophodni u proizvodnom procesu pre sledeće faze proizvodnje;

- opšti administrativni troškovi koji ne doprinose dovođenju zaliha na sadašnju lokaciju i u sadašnje stanje;

- troškovi prodaje.

Pravna lica i preduzetnici mogu da za obračun nabavne vrednosti materijala primenjuju račun 100 na kome se evidentira fakturna vrednost i svi zavisni troškovi nabavke, mada za to ne postoji propisana obaveza.

Materijal, rezervni delovi, alat i sitan inventar proizvedeni za sopstvene potrebe procenjuju se po ceni koštanja, koju čine direktni troškovi i pripadajući indirektni troškovi.

Zalihe se odmeravaju po neto ostvarivoj vrednosti ukoliko je ona niža od nabavne vrednosti/cene koštanja. Neto ostvariva vrednost je procenjena cena prodaje u okviru redovnog poslovanja umanjena za procenjene troškove dovršenja i procenjene troškove neophodne za realizaciju prodaje.

Svođenje vrednosti zaliha na neto prodajnu vrednost najčešće se vrši u slučaju smanjenja upotrebnih svojstava zaliha, kao što su oštećenje, zastarelost i sl. ili smanjenja tržišnih cena. Pri tome, neophodno je računovodstveno evidentirati obezvređenje na teret računa 584 - Rashodi od usklađivanja vrednosti zaliha, a u korist analitičkog računa ispravke vrednosti zaliha. Zalihe se obično svode na neto ostvarivu vrednost po principu stavka po stavka. Međutim, ukoliko su u pitanju slične ili povezane stavke zaliha moguće je za potrebe svođenja na neto ostvarivu vrednost izvršiti njihovo grupisanje. To može biti slučaj sa zalihama artikala iste proizvodne linije, sa sličnom namenom ili krajnjom upotrebom, koje se proizvode i prodaju na istom geografskom području, i ne mogu se procenjivati odvojeno od drugih stavki iz te proizvodne linije.

U slučaju da je neto prodajna vrednost niža od nabavne vrednosti/cene koštanja osnovnog i pomoćnog materijala koji se koristi u proizvodnom procesu, a privredni subjekt proceni da će se gotovi proizvodi dobijeni od tog materijala prodavati po ceni koja je jednaka ceni koštanja ili viša od nje, ne vrši se svođenje zaliha materijala na neto prodajnu vrednost. U obrnutoj situaciji neophodno je izvršiti svođenje na neto prodajnu vrednost koju je najmerodavnije utvrditi u visini troškova zamene materijala.

MRS 2 predviđa dva metoda obračuna izlazne vrednosti zaliha kod stavki koje uobičajeno nisu međusobno zamenljive, kao i dobara i usluga koja su proizvedena i namenjena za konkretne projekte i to FIFO metod ("prvi ulaz - prvi izlaz") i metod ponderisanog prosečnog troška.

FIFO metod pretpostavlja da se zalihe materijala koje su prve nabavljene ili proizvedene prve i troše u procesu proizvodnje ili pružanja usluga. Obračun troškova se vrši množenjem utrošenih količina sa cenama prvih nabavki. Kada se utroše ukupne količine iz jedne nabavke prelazi se na cene iz naredne nabavke.

S druge strane, kod metoda ponderisanog prosečnog troška privredni subjekt utvrđuje ponderisanu prosečnu cenu zaliha materijala i tu cenu primenjuje za obračun izlazne vrednosti zaliha. Prosek se može izračunavati periodično ili prilikom svake nabavke, u zavisnosti od okolnosti u samom subjektu i to tako što se stanje zaliha uveća za novu nabavku i podeli se količinom tih zaliha.

Privredni subjekt bira metod obračuna izlazne vrednosti zaliha i isti iskazuje, zajedno sa ostalim računovodstvenim politikama i principima odmeravanja vrednosti zaliha, u Pravilniku o računovodstvu i računovodstvenim politikama. Izabrani metod je potrebno primenjivati dosledno u dužem vremenskom periodu i na sve zalihe. Primena različitih metoda obračuna izlazne vrednosti zaliha može biti opravdana samo u slučaju zaliha različite prirode ili upotrebe.

MRS 2 ne dozvoljava primenu LIFO metode ("poslednji ulaz - prvi izlaz") koju karakteriše obračun izlazne vrednosti zaliha primenom cena po kojima su izvršene poslednje nabavke materijala. Dakle, kod ove metode za obračun izlaza zaliha se primenjuje poslednja ulazna cena.

Prema članu 8. Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 113/2017, 95/2018, 86/2019, 153/2020 i 118/2021) troškovi materijala se priznaju u poreskom bilansu u iznosima obračunatim primenom metode ponderisane prosečne cene ili FIFO metode.

U savremenim privrednim uslovima koje karakteriše opšti rast cena, FIFO metoda u poređenju sa metodom ponderisanog prosečnog troška dovodi do iskazivanja veće dobiti i time većeg poreskog nameta po osnovu poreza na dobit, s obzirom da se podrazumeva utvrđivanje troškova realizovanih zaliha primenom prvih nabavnih cena koje su u inflatornim uslovima niže od tekućih nabavnih cena. S druge strane, zalihe u bilansu stanja su iskazane po većim vrednostima. Obrnuta je situacija u uslovima pada cena.

Računovodstveno evidentiranje zaliha materijala može se voditi:

- samo u finansijskom knjigovodstvu na računu 101 - Materijal, ili

- u finansijskom knjigovodstvu na računu 101 - Materijal i u pogonskom knjigovodstvu na računu 910 - Materijal.

Naime, prema članu 66. Pravilnika o Kontnom okviru privredni subjekti koji obavljaju proizvodnu delatnost u Klasi 9 obavezno vode osnovne račune 900, 902, grupe računa 95 i 96 i račune 980, 982 i 983, dok ostale račune predviđene u Klasi 9 ova lica vode u skladu sa svojim potrebama i načinom obračuna troškova i učinaka, što je potvrđeno i mišljenjem Ministarstva finansija koje citiramo u nastavku:

Ako se podaci o početnom stanju, nabavci i trošenju materijala, rezervnih delova, alata i sitnog inventara vode na računima grupe 10 - Zalihe materijala, u okviru finansijskog knjigovodstva, nabavka zaliha se računovodstveno evidentira zaduživanjem računa grupe 10 uz istovremeno odobravanje računa grupe 43 - Obaveze iz poslovanja. Potrošnja zaliha se evidentira na teret odgovarajućeg računa klase 5 - Rashodi, a u korist računa grupe 10. Nakon toga se troškovi preuzimaju u pogonsko knjigovodstvo preko računa 902 - Račun za preuzimanje troškova.

Ako se podaci o stanju, nabavci i trošenju materijala vode na računu 910 - Materijal, zalihe materijala se na početku obračunskog perioda preuzimaju u pogonsko knjigovodstvo stavom 910/900. Nabavka materijala u toku obračunskog perioda u finansijskom knjigovodstvu knjiži se zaduženjem računa 510 - Nabavka materijala, u korist odgovarajućeg računa grupe 43 - Obaveze iz poslovanja, a u pogonskom na teret računa 910, a u korist računa 901 - Račun za preuzimanje nabavke materijala i robe. Utrošeni materijal se knjiži zaduženjem računa grupe 92 - Računi mesta troškova nabavke, tehničke uprave i pomoćnih delatnosti, 93 - Računi glavnih proizvodnih mesta troškova, 94 - Računi mesta troškova uprave, prodaje i sličnih aktivnosti i 95 - Nosioci troškova, a za prodat materijal zaduženjem računa 991 - Gubitak i dobitak po osnovu prodaje materijala, za manjkove računa 992 - Manjkovi materijala i robe, za otpise računa 993 - Otpisi materijala i robe, a sve u korist računa 910. Za viškove materijala zadužuje se račun 910, a odobrava 994 - Viškovi materijala i robe.

Izlaz materijala se knjiži i u Klasi 5, zaduženjem računa 511 - Troškovi materijala za izradu, 512 - Troškovi ostalog materijala (režijskog), 513 - Troškovi goriva i energije, 573 - Gubici od prodaje materijala, 574 - Manjkovi, a u korist računa 510 - Nabavka materijala, a za viškove zaduženjem računa 510 u korist računa 674 - Viškovi.

U skladu sa navedenim, kako ne postoji obaveza vođenja zaliha materijala u pogonskom knjigovodstvu, svaki privredni subjekt treba da se opredeli da li će ove zalihe voditi samo na računu 101 ili na oba gore navedena računa finansijskog i pogonskog knjigovodstva. Izabranu računovodstvenu politiku evidentiranja zaliha materijala privredni subjekt navodi u svom internom aktu.

Prilikom izbora načina evidentiranja zaliha materijala, potrebno je imati u vidu osnovnu prednost vođenja ovih zaliha na računu 910 koja se ogleda u mogućnosti efikasnijeg praćenja podataka o prihodima, rashodima i ostvarenoj dobiti na nivou užih organizacionih celina u privrednom subjektu.

Svaki privredni subjekt se svojim internim aktom opredeljuje da li će se zaliha materijala voditi po stvarnoj nabavnoj ili po planskoj nabavnoj ceni.

Primena metoda planskih nabavnih cena podrazumeva da se na početku svake poslovne godine utvrdi planska cena po svakoj vrsti materijala koja se ne menja u toku godine. Sve promene na zalihama materijala se evidentiraju po tako utvrđenoj planskoj ceni. U skladu sa tim, nabavka materijala se računovodstveno evidentira zaduživanjem računa grupe 10 po planskoj vrednosti i 270 za prethodni PDV, a odobravanjem računa obaveze prema dobavljačima i analitičkog računa odstupanje od planskih cena materijala za razliku između planske i nabavne vrednosti zaliha materijala. Na kraju obračunskog perioda, troškovi materijala se koriguju za vrednost odstupanja nabavnih od planskih cena. Najpre se izračunava prosečna stopa odstupanja, a zatim se njenom primenom na izlaz zaliha po planskim cenama dobija iznos odstupanja. Za utvrđeni iznos odstupanja se koriguju priznati troškovi materijala preko računa odstupanja. Formule koje se pri tome primenjuju su:

Prodaja materijala se knjiži po neto principu, što znači da se razlika između prodajne i knjigovodstvene vrednosti zaliha evidentira na teret računa 573 - Gubici od prodaje materijala ukoliko je knjigovodstvena vrednost veća od prodajne ili u korist računa 673 - Dobici od prodaje materijala u slučaju da je prodajna vrednost veća od knjigovodstvene.

Rashodi po osnovu kala, rastura, kvara i loma zaliha materijala se računovodstveno evidentiraju zaduživanjem računa 577 - Rashodi po osnovu rashodovanja zaliha.

Viškovi i manjkovi materijala utvrđeni poređenjem stvarnog i knjigovodstvenog stanja knjiže se u korist računa 674 - Viškovi, odnosno na teret računa 574 - Manjkovi, na osnovu odluke nadležnog organa privrednog subjekta. Pri tome je potrebno imati u vidu da se u skladu sa članom 4. st. 4. i 5. Zakona o PDV i članom 8. stav 2. Pravilnika o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 37/2021, 64/2021, 127/2021, 49/2022, 59/2022, 7/2023, 15/2023, 60/2023, 96/2023, 116/2023, 29/2024, 65/2024 i 73/2024), sopstvenom potrošnjom smatra i manjak dobara, osim manjka koji se smatra rashodom na koji se ne plaća PDV u skladu sa Zakonom i manjka koji se može pravdati višom silom ili drugim opravdanim razlogom (elementarna nepogoda, krađa, saobraćajni udes i dr.), koji se dokazuje aktom nadležnog organa, odnosno organizacije. U zavisnosti od dobara na koje je utvrđen manjak, PDV se obračunava primenom opšte stope od 20% pri čemu se računovodstveno evidentiranje vrši na računu 474 - Obaveze za porez na dodatu vrednost po osnovu sopstvene potrošnje po opštoj stopi ili primenom posebne stope od 10%, pri čemu se računovodstveno evidentiranje vrši na računu 475 - Obaveze za porez na dodatu vrednost po osnovu sopstvene potrošnje po posebnoj stopi.

Popis zaliha materijala

Prema Pravilniku o Kontnom okviru zalihe materijala, u vidu sirovina, osnovnog i pomoćnog materijala, ostalog materijala, goriva i maziva, materijala za pakovanje (ambalaža sa jednokratnim otpisom), se evidentiraju na računu 101. U okviru ovog sintetičkog računa svaki privredni subjekt treba da otvori odgovarajuću analitiku prema vrstama materijala i računopolagača, odnosno magacionerima koji se zadužuju po količini i vrednosti materijala u magacinu.

Član 12. Zakona o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019 i 44/2021 - dr. zakon) propisuje mogućnost izbora u vođenju analitičkih evidencija pomoćnih knjiga (materijalno knjigovodstvo) od strane pravnog lica odnosno preduzetnika. Ukoliko se internim aktom (Pravilnik o računovodstvu), privredni subjekt odluči da vodi materijalno knjigovodstvo, za svaku vrstu materijala je potrebno otvoriti karticu na kojoj će se voditi njegova detaljnija evidencija. Ove kartice uglavnom sadrže sledeće podatke:

- broj analitičkog računa,

- naziv materijala,

- nomenklaturni broj,

- jedinica mere,

- ulaz, izlaz i stanje po količini i vrednosti,

- način obračuna izlaza sa zaliha,

- optimalne, minimalne i maksimalne zalihe,

- mesto uskladištenja,

- rok upotrebe i sl.

Popis materijala se vrši po analitičkim računima na kojima se vode u knjigovodstvu, kao i po magacinima i računopolagačima, odnosno magacionerima. Popisna komisija pre početka popisa dobija popisne liste u kojima su navedeni samo nazivi materijala i njihovi nomenklaturni brojevi. Stvarno naturalno stanje zaliha materijala komisija za popis utvrđuje brojanjem i menjanjem obima i težine. U slučaju materijala koji se lageruje u silose, cisterne, tankere i sl., a koji poseduju sopstvene automatske merače, u popisne liste se unose podaci o težini koje pokažu ti merači, dok se kod materijala u neotvorenim pakovanjima uzimaju podaci o količini koji su navedeni na samom pakovanju. Nakon unošenja stvarnog stanja utvrđenog fizičkim inventarisanjem, u popisne liste se unose cene materijala iz knjigovodstva i vrši vrednosni obračun popisanih zaliha, a potom se nakon preuzimanja knjigovodstvenog stanja utvrđuju viškovi i manjkovi materijala.

Oštećene, zastarele i sve ostale zalihe čija je vrednost umanjena unose se u posebne popisne liste. Takođe, u posebne popisne liste se unose podaci o materijalu koji se nalazi kod drugih privrednih subjekata, na obradi i doradi, na putu i slično. Ukoliko privredni subjekt ne dobije popisne liste ovih zaliha od subjekata kod kojih se one nalaze, popis se vrši na osnovu verodostojne računovodstvene dokumentacije, kao što su otpremnice, ugovori i slično.

Ukoliko se kod privrednog subjekta nalazi tuđ materijal, popisna komisija podatke o ovim zalihama unosi u posebne popisne liste i nakon završenog popisa jedan primerak šalje njihovim vlasnicima.

Prilikom popisa materijala posebno je bitno voditi računa o materijalu koji je trebovan i izdat iz magacina, a nije utrošen, niti je započeta njegova obrada u proizvodnom procesu. Ovaj materijal koji je trebovan, a koji nije utrošen popisuje se kao zaliha u magacinu. Za vrednost ovih zaliha u knjigovodstvu treba stornirati troškove materijala iskazane na računima grupe 51, a povećati zalihe na računu 101 ukoliko se promet zaliha iskazuje na ovom računu. Početkom naredne godine, za vrednost tog materijala treba ponovo zadužiti klasu 5 i odobriti račun 101.

Ukoliko je popis zaliha materijala izvršen pre ili posle 31.12. potrebno je stvarno stanje iskazano u popisnim listama korigovati za sve ulaze i izlaze materijala iz magacina između datuma bilansa i dana na koji je popis izvršen, kako bi se dobilo stvarno stanje na datum bilansa.

Primer popisne liste materijala na dan 31.12.2024. godine

Popis zaliha rezervnih delova

Pravilnikom o Kontnom okviru za evidentiranje zaliha rezervnih delova je propisan račun 102. Računovodstveno evidentiranje, vrednovanje i popis rezervnih delova se vrši na potpuno isti način kao i u slučaju zaliha materijala. Specifičnosti koje se mogu pojaviti kod ovih zaliha se odnose na sledeće:

• Važniji i krupniji rezervni delovi čiji je procenjeni vek upotrebe duži od godinu dana, a vrednost veća od vrednosnog praga za priznavanje osnovnih sredstava definisanog internim aktom privrednog subjekta računovodstveno se evidentiraju u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom - MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020) kao nekretnine, postrojenja i oprema.

• Sitniji rezervni delovi čiji je rok upotrebe kraći od godine dana i koji služe za investiciono održavanje osnovnih sredstava evidentiraju se kao zaliha. U trenutku njihovog stavljanja u upotrebu vrši se priznavanje troškova. U pitanju su indirektni troškovi s obzirom da ove zalihe posredno učestvuju u proizvodnji većeg broja proizvoda preko postrojenja i opreme, te ih je moguće na njih alocirati jedino uz pomoć odgovarajućih ključeva za alokaciju.

• Rezervni delovi koji se ugrađuju u sopstvene gotove proizvode se smatraju materijalom i priznaju na teret računa 101.

Popis zaliha alata i sitnog inventara

Na računu 103 - Alat i sitan inventar, iskazuje se vrednost zaliha alata i sitnog inventara koji se u celini otpisuju u momentu davanja na korišćenje, kao što su sitan inventar, auto gume i ambalaža, ako se u celini otpisuju u obračunskom periodu.

Osnovni uslov za priznavanje alata i sitnog inventara na računu 103 jeste da je njegov procenjeni korisni vek trajanja kraći od godinu dana. Pored toga, svaki privredni subjekt svojim računovodstvenim politikama definiše vrednosni prag za priznavanje alata i sitnog inventara kao stalnih sredstava, odnosno kao zaliha.

Stavljanje alata i sitnog inventara u upotrebu se knjiži na teret računa 515 - Troškovi jednokratnog otpisa alata i inventara, a u korist analitičkog računa ispravke vrednosti alata i sitnog inventara. U narednom stavu zadužuje se račun alata i sitnog inventara u upotrebi, a odobrava račun alata i sitnog inventara na zalihama. Nakon priznavanja troškova u finansijskom knjigovodstvu kod privrednih subjekata koji obavljaju proizvodnu delatnost vrši se njihovo preuzimanje u pogonsko knjigovodstvo preko računa za preuzimanje troškova.

Bez obzira što je prilikom stavljanja u upotrebu vrednost alata i sitnog inventara u poslovnim knjigama svedena na nulu preko računa ispravke vrednosti, ova imovina realno postoji u privrednom subjektu i kao takva obavezno se obuhvata popisom.

Popis zaliha alata i sitnog inventara se vrši na isti način kao i popis materijala, pri čemu je potrebno formirati posebne popisne liste za alat i sitan inventar na zalihama, alat i sitan inventar koji je izdat u upotrebu, ali se i dalje koristi, kao i za dotrajao i neupotrebljiv alat i sitan inventar za koji popisna komisija daje predlog za rashod.

Na posebnom analitičkom računu u okviru računa 103 se računovodstveno evidentira povratna ambalaža čiji je procenjeni korisni vek upotrebe kraći od 12 meseci, kao što su gajbe, palete, staklene flaše i sl. Povratna ambalaža čiji je korisni vek upotrebe duži od godinu dana, a vrednost veća od vrednosnog praga za priznavanje osnovnih sredstava definisanog Pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama privrednog subjekta priznaje se na računu 026 - Ostale nekretnine, postrojenja i oprema.

Popisna komisija unosi u posebne popisne liste podatke o zalihama povratne ambalaže u magacinu, povratne ambalaže u upotrebi i oštećene, polomljene, odnosno neupotrebljive povratne ambalaže. Povratna ambalaža data kupcima fizičkim licima se popisuje na osnovu verodostojne dokumentacije o prodaji robe, odnosno gotovih proizvoda, dok se povratna ambalaža kod drugih privrednih subjekata popisuje na osnovu popisnih listi dobijenih od tih subjekata, a ukoliko se popisne liste ne dostave privrednom subjektu vlasniku povratne ambalaže, popis ovih zaliha se vrši na odnosu dokumentacije o isporučenoj robi ili gotovim proizvodima, kao što su fakture, otpremnice, ugovori i sl.

Auto gume čiji je rok trajanja kraći od godinu dana, a nabavljene su odvojene od vozila evidentiraju se kao zalihe na računu 103. Nasuprot tome, gume koje su nabavljene zajedno sa vozilom ulaze u njegovu nabavnu vrednost i knjiže se na teret računa 023.

Popisna komisija zadužena za inventarisanje auto guma takođe popunjava tri posebne popisne liste, u koje unosi podatke o auto gumama na zalihama, auto gumama u upotrebi i neupotrebljivim auto gumama.

Popis zaliha materijala, rezervnih delova, alata i sitnog inventara u obradi, doradi i manipulaciji

Zalihe materijala, rezervnih delova, alata i sitnog inventara u obradi, doradi i manipulaciji se obuhvataju na računu 104. U slučaju da se materijal odmah po nabavci daje na doradu i obradu, za njegovu fakturnu vrednost i zavisne troškove nabavke se direktno zadužuje račun 104. Nasuprot tome, ukoliko je materijal inicijalno priznat na nekom od računa grupe 10, a potom dat na obradu i doradu, data poslovna promena se knjiži stavom 104/10. Nakon toga se na računu 104 priznaju svi troškovi koji nastaju prilikom obrade materijala, kako po fakturi dobavljača za pruženu uslugu, tako i po osnovu aktiviranja sopstvenih učinaka, odnosno utrošenog materijala i sopstvenog rada. Na taj način se na ovom računu formira nova nabavna cena po kojoj se zalihe materijala nakon završene obrade i dorade vraćaju na odgovarajući račun grupe 10.

Popis zaliha materijala, rezervnih delova, alata i sitnog inventara u obradi, doradi i manipulaciji se vrši na osnovu popisnih listi dobijenih od privrednih subjekata kod kojih se zalihe nalaze ili pak na osnovu verodostojne računovodstvene dokumentacije o predaji materijala.

Redakcija