Nazad na elektronske dodatke

Zalihe čine značajan deo imovine većine privrednih subjekata, bilo da su u pitanju oni koji se bave proizvodnjom, veleprodajom, maloprodajom ili oni koji pružaju usluge.

Računovodstveni ciklus zaliha obuhvata tri velike grupe transakcija. To su:

• proizvodnja,
• skladištenje (sirovina, rezervnih delova i proizvoda/robe) i
• isporuka zaliha.

Osnovne vrste zaliha su:

• sirovine, koje se nabavljaju i čuvaju sve do momenta ulaska u proces proizvodnje, odnosno koje su namenjene za konverziju ili potrošnju u proizvodnji proizvoda ili pri pružanju usluga;
• proizvodnja u toku, koja se sastoji od sirovina koje su samo delimično transformisane u gotove proizvode ili od komponenti koje još nisu potpuno instalirane ili sklopljene;
• gotovi proizvodi, koji su spremni da se nose, jedu, voze ili koriste na neki drugi način i koji samo čekaju kupca;
• rezervni delovi, koji su namenjeni za popravku i održavanje mašina, kompjutera i druge opreme;
• trgovačka roba, nabavljena od drugih proizvođača, koja ne zahteva ili zahteva veoma malo ulaganja da bi se ponovo prodala.

Primarna kontrolna aktivnost koja se odnosi na zalihe u većini privrednih subjekata predstavlja fizički popis količina u skladištu i njihovo usaglašavanje sa magacinskim knjigama (karticama) i iznosima na računima glavne knjige.

Fizički popis zaliha veoma je efektivna kontrola. Termin "fizički popis" odnosi se na kvantitativno merenje zaliha (brojanje, merenje, vaganje, procena kvaliteta stanja i sl.), dodavanje ovako dobijenim podacima njihove monetarne vrednosti, sabiranje, kao i poređenje rezultata po popisu sa stanjem u knjigovodstvenim evidencijama.

Obaveza revizora da prisustvuje popisu zaliha jedan je od najznačajnijih postupaka revizije. Popis fizičkih zaliha ima vitalan značaj, jer obezbeđuje evidencije o količini i stanju zaliha koje ne mogu da se pribave drugim putem ili u nekom drugom momentu. Revizor ne može da izda pozitivno mišljenje ako nije prisustvovao popisu zaliha. Cilj prisustvovanja popisu zaliha je da se revizor uveri da zalihe postoje, kao i da kvantitativno i kvalitativno odgovaraju stanju koje je iskazano u računovodstvenim evidencijama.

Ukoliko revizor nije u mogućnosti da prisustvuje popisu na planirani datum, revizor može zahtevati vršenje popisa, na neki alternativni datum, pri čemu je neophodno da u tom slučaju proveri stanje zaliha, odnosno da proveri poslovne promene koje utiču na zalihe, a koje su nastale u međuvremenu. Na ovu odluku revizora utiče i značaj koje zalihe imaju na finansijske izveštaje. Naime, ta odluka zavisi od samog postupka internih računovodstvenih kontrola koje privredni subjekt primenjuje na zalihe, rizika nastanka materijalno značajne greške, prirode samih zaliha, kao i lokacije na kojoj su zalihe smeštene.

O prisustvovanju popisu zaliha, kao postupku pribavljanja dokaza revizije, razmatra se u Međunarodnom standardu revizije - ISA 501 - Revizijski dokaz - specifična razmatranja za odabrane pozicije ("Sl. glasnik RS", br. 100/2018).

Ciljevi revizije zaliha

Finansijski izveštaji predstavljaju tvrdnje rukovodstva koje izražavaju ciljeve finansijskog izveštavanja. Na primer, da iskazane zalihe stvarno postoje, da su sve zalihe u vlasništvu privrednog subjekta iskazane, da su sve transakcije na zalihama proknjižene u obračunskom periodu u kome su i nastale, da su iznosi iskazanih zaliha tačni, da su zalihe procenjene u skladu sa odgovarajućim računovodstvenim politikama. Da bi ostvarilo postavljene ciljeve finansijskog izveštavanja, rukovodstvo mora da obezbedi da je iznos na poziciji zaliha u potpunosti usklađen sa ovim tvrdnjama.

Revizija zaliha ima za cilj da potvrdi da su sve navedene tvrdnje rukovodstva tačne, čime se obezbeđuje integritet finansijskih izveštaja.

Ako su zalihe materijalno značajna stavka u bilansu, revizori treba da prikupe dovoljno revizorskih dokaza koji se odnose na postojanje i stanje zaliha. Ovi dokazi obuhvataju:

• vrednovanje uputstava i procedura koje je pripremilo rukovodstvo za knjiženje i kontrolu rezultata fizičkog popisa zaliha;
• posmatranje izvođenja fizičkog popisa zaliha;
• ispitivanje (inspekcijsko ispitivanje) sredstava na zalihama;
• brojanje zaliha na test osnovi;
• izvođenje odgovarajućih revizorskih procedura nad računovodstvenim evidencijama o zalihama radi utvrđivanja adekvatnosti odslikavanja rezultata fizičkog popisa zaliha.

Odnos tvrdnji rukovodstva i ciljeva revizije zaliha može se povezati na sledeći način:

Provera tačnosti razgraničenja može da se izvrši ispitivanjem prijemnica i otpremnica izdatih nekoliko dana pre i nekoliko dana posle datuma bilansa.

Provera matematičke tačnosti zaliha može da se izvrši množenjem količine sa cenama iz popisnih lista i sabiranjem iznosa na popisnim listama. Stanje na popisnim listama ili zbirovi stanja na popisnim listama treba da odgovaraju stanjima zaliha u računovodstvenim evidencijama i glavnoj knjizi.

U većini privrednih subjekata, na pravilnu klasifikaciju zaliha ukazuje i to koji organizacioni deo ima kontrolu nad zalihama u vreme popisa, pa se one i na osnovu toga mogu klasifikovati kao materijal (sirovine), nedovršeni proizvodi ili gotovi proizvodi.

Zahtevi za obelodanjivanjem zaliha obuhvataju:

• vrstu zaliha,
• metod obračuna izlaza sa zaliha materijala,
• dugoročne ugovore o nabavci zaliha,
• nabavke od povezanih lica,
• zalihe date na konsignaciju,
• založene zalihe,
• gubitke na zalihama i gubitke na vrednosti zaliha,
• obaveze u garantnom roku, itd.

Jedan od glavnih ciljeva revizije zaliha je da se utvrdi da li značajni iznosi zaliha prikazani u finansijskim izveštajima i zaista postoje i da li su procenjeni u skladu sa odgovarajućom računovodstvenom regulativom. Efektivne procedure za pribavljanje tih dokaza jesu vršenje fizičkog popisa ili pregled izvršenog popisa, kao i pribavljanje stručne procene o vrednosti zaliha.

Ako su iznosi zaliha datih na čuvanje ili pod kontrolom trećih lica materijalno značajni, revizor treba da pribavi dovoljno odgovarajućih dokaza u pogledu njihovog postojanja i stanja putem pribavljanja nezavisne konfirmacije o količini i kvalitetu tih sredstava od strane trećih lica ili da sam izvrši ispitivanja ili obavi druge revizorske procedure primerene datim okolnostima.

Odgovornost za fizički popis zaliha

Kada je reč o popisu zaliha, mora se napraviti jasna razlika između zahteva za prisustvom revizora procesu fizičkog popisa zaliha i odgovornosti rukovodstva za obavljanje tog popisa.

Naime, primarnu odgovornost za planiranje i sprovođenje fizičkog popisa zaliha ima rukovodstvo. Rukovodstvo privrednog subjekta odgovorno je i za utvrđivanje i sprovođenje takvih procedura koje obezbeđuju pouzdan, tačan i pravilan postupak popisa zaliha. Da bi popis bio valjana osnova za pripremu finansijskih izveštaja, rukovodstvo uobičajeno donosi procedure u skladu sa kojima se fizički popis zaliha odvija.

Odgovornost rukovodioca

Odgovornost rukovodstva je da obezbedi istinit i tačan prikaz stvarnog stanja zaliha u finansijskim izveštajima. To podrazumeva da:

• iznosi na računima zaliha prikazuju samo zalihe koje stvarno postoje i da na tim računima budu iskazane sve zalihe koje su u vlasništvu privrednog subjekta,
• računovodstvene evidencije sadrže i izveštaj o fizičkom popisu zaliha.

Odgovornost eksternog revizora

Eksterni revizor je u obavezi da posmatra i proceni valjanost postupaka popisa koje privredni subjekt primenjuje i da izvede zaključak o tome da li su ti postupci u datim okolnostima odgovarajući.

Revizor snosi odgovornost za pribavljanje dovoljnih revizorskih dokaza o stanju zaliha na osnovu:

• evidencija o zalihama;
• sistema internih kontrola u ciklusu zaliha;
• rezultata o izvršenom popisu;
• revizorskih popisa na test osnovi.

Revizor je u obavezi i da prisustvuje fizičkom popisu zaliha ako su iznosi zaliha materijalno značajni.

Metode inventarisanja (popisa)

Privredni subjekt može da izvrši popis zaliha jednom od sledećih metoda:

• popis zaliha na kraju godine,
• popis zaliha pre ili nakon kraja godine i
• permanentni popis.

Sa stanovišta revizora, popis zaliha na kraju godine najbolji je momenat za vršenje popisa zaliha.

Ako se popis vrši pre ili nakon kraja poslovne godine, do stanja zaliha na kraju godine dolazi se primenom metoda preračuna:

• ako je fizički popis izvršen pre kraja godine, stanje na kraju godine izračunava se po formuli:

• ako je fizički popis izvršen nakon kraja godine, stanje na kraju godine izračunava se po formuli:

Pouzdanost revizorskih dokaza u ovom slučaju zavisi od:

• dužine perioda između datuma popisa i kraja godine (što je ovaj period duži, pouzdanost dokaza je slabija),
• sistema internih kontrola nad zalihama,
• kvaliteta evidencija o promenama na zalihama u periodu od datuma popisa do kraja godine.

Permanentni popis se vrši na taj način da su poslovi popisa raspoređeni tokom čitave godine.

U slučaju permanentnog popisa zaliha, revizori proveravaju da li rukovodstvo:

• obezbeđuje da sve linije zaliha budu obuhvaćene programom popisa tokom godine, odnosno da su sve vrste zaliha popisane bar jednom u toku godine;
• održava adekvatne i ažurne evidencije o zalihama (revizori mogu da porede transakcije nabavke i prodaje sa promenama na zalihama i da vrše druge testove o iznosima zaliha iskazanim u računovodstvenim evidencijama, na primer, proveru razvrstavanja i klasifikacije zaliha);
• ima zadovoljavajuće procedure za popis zaliha i prebrojavanje na test osnovi (revizori treba da potvrde da su organizacija popisa i uputstva za permanentni popis zaliha dovoljno rigorozna i da odgovaraju onima koja se primenjuju na kraju godine; uobičajene tehnike uveravanja obuhvataju pregled programa i uputstava i prisustvo permanentnom popisu zaliha; posebna pažnja usmerava se na razgraničenja, kako bi se obezbedilo da nema promena na zalihama dok popis traje, kao i da su evidencije o zalihama ažurne na dan popisa);
• ispituje i vrši korekcije svih materijalno značajnih razlika (razlozi odstupanja treba da budu objašnjeni, kao i opis potrebnih korekcija; sve ispravke treba da budu odobrene od rukovodioca koji nije uključen u vršenje fizičkog popisa; ove procedure neophodne su radi zaštite od mogućnosti da evidencije o zalihama mogu da se preprave tako da se sakriju manjkovi; revizori proveravaju da li se ove procedure odvijaju pravilno).

Značaj razgraničenja zaliha

Pojam razgraničenja vezuje se za jedno od osnovnih računovodstvenih načela - načela nastanka poslovnog događaja (načelo uzročnosti). Da bi postigli svoje ciljeve, finansijski izveštaji pripremaju se na načelu nastanka poslovnog događaja. Po ovom načelu, učinci poslovnih promena i drugih događaja priznaju se u momentu nastanka (a ne kada se gotovina ili njen ekvivalent primi ili isplati) i evidentiraju u poslovnim knjigama i uključuju u finansijske izveštaje u periodima na koje se odnose.

Jedan od zadataka popisa je da se utvrdi da li su sve transakcije na zalihama proknjižene u obračunskom periodu u kome su i nastale.

Razgraničenje ima najveći značaj za tačno knjiženje transakcija u proizvodnim privrednim subjektima u određenim momentima u računovodstvenom ciklusu, i to u momentu:

• nabavke i prijema robe i usluga,
• trebovanja sirovina za proizvodnju,
• prenosa proizvodnje u toku na gotove proizvode,
• prodaje i isporuke gotovih proizvoda.

Rukovodstvo je odgovorno za pravilnu primenu procedura razgraničenja, odnosno procedura koje imaju za cilj da obezbede da se momenat prenosa na, u okviru i sa zaliha pravilno utvrđuje i iskazuje u računovodstvenim evidencijama.

Fakture za nabavku zaliha knjiže se kao obaveze samo onda kada je roba primljena pre datuma bilansa na koji se popis odnosi. Pregled robe koja je primljena, a za koju nisu ispostavljene fakture, priprema se posebno, a stanje na ovoj listi iskazuje se kao obaveza za nefakturisane stavke.

Fakture za prodate zalihe izdate nakon datuma bilansa na koji se popis odnosi ne prikazuju se u Bilansu uspeha perioda.

Interne kontrole nad razgraničenjima obuhvataju uspostavljanje odgovarajućeg sistema za knjiženje prijema i isporuke robe, kao i sistema za dokumentovanje trebovanja materijala. Prijemnice i otpremnice treba da su unapred numerisane. Ovi brojevi služe za potrebe kontrole tačnosti razgraničenja. Procedure razgraničenja zaliha koje su u posedu trećih lica takođe moraju biti uspostavljene.

U idealnom slučaju, tokom popisa ne bi trebalo da nastaju promene na zalihama. Poželjno je da prijem i isporuka budu odloženi do završetka popisa. U slučaju da to nije moguće, svaki prijem tokom popisa treba razdvojiti od drugih zaliha i pažljivo dokumentovati.

Po završetku popisa proverava se da li su popisne liste pravilno sastavljene na osnovu izvršenog popisa i da li je stanje zaliha u knjigama usaglašeno sa stanjem na popisnim listama.

Ako do promena na zalihama dolazi tokom fizičkog popisa, potrebno je utvrditi procedure koje obezbeđuju potpunu tačnost popisa i onemogućavaju dupliranje stavki.

Planiranje vremenskog perioda za popis zaliha

Popis zaliha obično se vrši na kraju godine, ako su promene na zalihama veoma dinamične ili ako su kontrole u računovodstvenim evidencijama neefektivne. Ako su te kontrole efektivne, popis može da se izvrši i ranije, na primer, ako privredni subjekt vrši permanentni popis, tokom cele godine.

Drugi važan činilac pri izboru momenta popisa je izbor momenta popisa za proizvodnju u toku. Popis treba izvršiti istovremeno u svim delovima privrednog subjekta, kako bi se izbeglo višestruko popisivanje istih zaliha tokom perioda od nekoliko dana.

Određivanje lokacija na kojima se vrši popis zavisi od prirode poslovanja. Na primer, neki proizvodni procesi mogu da uključuju i prenos materijala iz jednog organizacionog dela u drugi, pa na dan popisa zalihe mogu biti na putu. Zalihe proizvodnje u toku mogu biti i na udaljenim lokacijama u rukama trećih lica.

Rukovodioci odgovorni za popis često održavaju i po nekoliko sastanaka tokom faze planiranja, radi dobre organizacije popisa. Prisustvo revizora na ovim sastancima veoma je poželjno, jer mu to pruža mogućnost da bolje upozna prirodu poslovanja privrednog subjekta i rizike povezane sa zalihama i tako efektivnije planira reviziju ovog segmenta poslovanja.

Interne kontrole u procesu fizičkog popisa zaliha

Rukovodstvo privrednog subjekta odgovorno je da u proces fizičkog popisa zaliha ugradi takve interne kontrole koje obezbeđuju postizanje ciljeva popisa. Osnovne kontrole odnose se na sastav popisne komisije, pripremu plana popisa i utvrđivanje takvih procedura koje obezbeđuju pouzdan, tačan i pravilan postupak popisa zaliha, to su:

• jasna uputstva i procedure za svakog člana popisne komisije utvrđuju se pre početka fizičkog popisa (na primer, ko pregleda i broji zalihe, a ko unosi podatke u popisnu listu, jer se obično za prvu aktivnost angažuju stručnija lica);
• za organizaciju i nadzor nad popisom i istraživanje razlika i uzroka odstupanja zadužuje se lice koje nije uobičajeno odgovorno za zalihe u smislu da je zaduženo tim sredstvima, da odlučuje o nabavci, utrošku, prodaji, plaćanju i drugim postupcima koji dovode do promena na zalihama, kao ni lica koja evidentiraju ove promene u knjigovodstvu, niti njihovi neposredni rukovodioci;
• pre popisa, sve lokacije treba da budu očišćene i zalihe treba da budu raspoređene na uredan način;
• popisnim komisijama daju se unapred numerisane popisne liste, koje se vraćaju na kraju popisa, uključujući i nepopunjene liste. Popis putem popisnih listi je najjeftiniji i najjednostavniji način popisa, ali zahteva dosta vremena i povećava mogućnost nastanka greški iz subjektivnih razloga. Takođe, ako postoje stavke koje nisu unete u listu, ili stavke koje nisu na svom mestu, može se desiti da one ne budu popisane. Mnogo tačniji, ali i skuplji, način popisa je onaj koji se vrši putem čitača bar kodova. Ovo je najefikasniji metod, jer se podaci unose direktno u kompjuter. On zahteva odgovarajući softver i postavljanje bar koda na svakoj stavci;
• sva sredstva treba da su jasno označena i treba ih markirati nakon brojanja nekom oznakom, tako da se jasno vidi da su već prebrojana;
• popisana sredstva moraju biti raspoloživa i spremna za ponovno prebrojavanje;
• o robi koja se primi ili izda tokom popisa vodi se posebna evidencija (obično prema broju prijemnice ili otpremnice);
• roba primljena u toku popisa razdvaja se fizički od druge robe do završetka popisa;
• roba koja treba da bude isporučena u toku popisa fizički se razdvaja od ostale robe na unapred označeno mesto ili se jasno označava, kako bi se zbog slučajne nepažnje, izbeglo istovremeno prikazivanje stavke, jednom na zalihama i istovremeno i na potraživanjima od kupaca.

Kontrole koje su ugrađene u proces fizičkog popisa predmet su revizorskih ispitivanja. Revizor pregleda i daje svoje komentare na program, plan i uputstva o procedurama koje se primenjuju u toku popisa.

Revizor pregleda sastav popisnih komisija da bi se uverio u nepostojanje konflikta interesa i u kompetentnost njenih članova.

Lica koja su odgovorna za prijem, isporuku i čuvanje zaliha, knjiženje zaliha i drugih transakcija vezanih za zalihe, ne mogu biti članovi popisne komisije, niti zadužena za nadzor nad radom popisnih komisija. Zahtev za razdvajanje ovih dužnosti ima za cilj da se umanji mogućnost prikrivanja ili otpisivanja zaliha koje su uništene ili oštećene zbog neodgovarajućeg ili nepažljivog rukovanja ili čuvanja zaliha ili onih koje su otuđene prevarnim radnjama.

Proveravanje kompetentnosti članova ima za cilj da osigura da među članovima popisnih komisija ima lica koja su dovoljno stručna i koja poznaju prirodu i kvalitet zaliha.

Članovi popisnih komisija ne treba da imaju podatke o stanju zaliha iskazanom u knjigovodstvenim evidencijama i na analitičkim karticama.

Pored toga, revizori razmatraju da li je planirano dovoljno vremena da bi popis bio potpun i tačan i da će zalihe sa sporim obrtom (nekurentne zalihe), zastarele zalihe i oštećene zalihe biti valjano identifikovane.

Ciljevi revizije tokom prisustvovanja fizičkom popisu zaliha

Prisustvovanje fizičkom popisu zaliha obuhvata nekoliko revizorskih procedura, a to su:

• ispitivanje (inspekcijsko ispitivanje) sredstava radi uveravanja da ona postoje i radi provere kvaliteta njihovog stanja, kao i njihovo prebrojavanje i fizičko merenje;
• posmatranje poštovanja i primene uputstava koje je izdalo rukovodstvo, kao i kontrole nad obradom rezultata fizičkog popisa i poštovanje procedura knjiženja; i
• prikupljanje revizorskih dokaza o pouzdanosti procedura popisa.

Ove procedure mogu da imaju ulogu testova kontrola ili testova valjanosti, zavisno od revizorske procene rizika, planiranog pristupa i planiranih postupaka revizije.

Posmatranje je jedna od revizorskih tehnika prikupljanja dokaza. Revizor posmatra odvijanje nekog procesa ili postupke primene neke procedure koju druga lica primenjuju tokom rada. Na primer, u postupku popisa, revizor posmatra kako zaposleni u privrednom subjektu obavljaju popis i da li poštuju propisane procedure, odnosno da li sprovode sve predviđene kontrolne aktivnosti.

Revizorski ciljevi posmatranja popisa zaliha usmereni su na tvrdnje rukovodstva da zalihe postoje i da su tačno popisane (količine i stanje zaliha), kao i da se popisano stanje slaže sa knjigovodstvenim evidencijama. Posmatranje je efektivan način uveravanja da određena sredstva na zalihama postoje na dan posmatranja. Međutim, ova procedura nije efektivna za uveravanje u druge tvrdnje, kao što su potpunost, vlasništvo, procena vrednosti, prikazivanje i obelodanjivanje. Na primer, samo posmatranje nije dovoljno za izvođenje zaključka da je društvo stvarni vlasnik sredstva koje se posmatra. Uveravanje u tvrdnju vlasništva zahteva ispitivanje niza dokumenata povezanih sa transakcijama na ovim sredstvima sve do knjigovodstvenih evidencija.

Tokom posmatranja procedura popisa zaliha, revizor treba da zabeleži i proceni procedure koje se primenjuju pri identifikovanju sredstava koja se pomeraju sa jednog mesta na drugo, na primer, iz odeljenja u odeljenje, ili iz jedne faze procesa proizvodnje u drugu, na primer sa mesta prijema na skladište, robu u magacinu koja nije u vlasništvu privrednog subjekta, robu datu u zalog, robu za odobravanje, robu koja je u tuđem vlasništvu, a koja je vraćena na popravku ili je tu po nekom drugom osnovu. Sve zalihe koje pripadaju drugima treba evidentirati odvojeno, da bi se izbegle greške ili namerno unošenje u sopstvene zalihe.

Posebno treba pratiti proizvodnju u toku u svim fazama popisa. Članovi popisne komisije moraju biti vični da prepoznaju stavke u ovoj fazi procesa, njihovo stanje i stepen završenosti. Zalihe u određenom odeljenju mogu da se smatraju na datom prosečnom stepenu završenosti. Ako su zalihe u nekom odeljenju raznovrsne, utvrđuje se prosečna mera završenosti, putem formule ili neke druge karakteristike.

Prisustvovanje popisu zaliha daje revizoru mogućnost da stekne i opštu sliku o sistemu internih kontrola u privrednom subjektu i kontrola u procesu fizičkog popisa zaliha. Na primer, verovatnoća da će uredno složene zalihe biti tačno popisane i prebrojane je veća, nego ako su zalihe razbacane. Znači, zastarelosti i manjkavosti često su očigledni, na primer, prašina na kutijama ili rđa na metalnim predmetima, koji prirodno ukazuju na pitanja njihove upotrebne vrednosti i mogućnosti njihove prodaje. Stanje zaliha posebno je važno za proizvode koji moraju zadovoljiti stroge tehničke kvalitete. Odstupanje od zadate specifikacije kvaliteta i u najmanjem detalju može da ukaže da se radi o otpadu, a ne o korisnim dobrima. Da bi mogao da stekne mišljenje o stanju zaliha, revizor mora dobro da poznaje prirodu poslovanja privrednog subjekta.

Revizori posvećuju najveću pažnju procedurama koje se primenjuju u toku fizičkog popisa zaliha. Predmet posmatranja su i pažnja i vičnost članova popisne komisije, stepen njihove pažljivosti u prebrojavanju zaliha, merenju težine i dimenzija sredstava, sposobnost prepoznavanja vrste sredstava i načina na koji opisuju zalihe, kao i metode kojima se služe da bi se uverili da nema dupliranja stavki ili da neke nisu izostavljene.

Revizori posmatraju da li su prisutna lica koja nadziru popis, kako se procedure prebrojavanja odvijaju, da li se primenjuju procedure razgraničenja, kako se dokumentuju rezultati popisa, kako se kontroliše proces popisa u svakom od odeljenja i kako se zaključuju popisne liste, kao i da li se sva uputstva poštuju.

Revizor takođe može da ispituje fizičko stanje sredstava, na test osnovi prebrojava stavke da bi potvrdio tačnost popisa i zabeležio potkrepljujuće dokaze o postojanju zaliha radi naknadnog usaglašavanja sa sintetičkim evidencijama.

Usklađivanje knjigovodstvenog stanja zaliha sa stanjem po popisu

Po okončanju popisa, potrebno je uskladiti knjigovodstveno stanje zaliha sa stanjem po popisu. Ovo usklađivanje započinje utvrđivanjem naturalnih razlika i njihovih uzroka, a završava se istraživanjem vrednosnih razlika. Pošto se vrednost zaliha izračunava kao proizvod količinskih iznosa i jedinične cene, ključnu ulogu u ovom momentu ima adekvatna primena usvojenih računovodstvenih politika za procenjivanje zaliha.

Sa stanovišta finansijskog izveštavanja, važno je da privredni subjekt ima unapred utvrđene računovodstvene politike, metode i tehnike za procenjivanje zaliha i da ih dosledno primenjuje iz perioda u period.

Konačan rezultat popisa je Izveštaj o izvršenom popisu. Izveštaj o izvršenom popisu zaliha sadrži podatke o naturalnim iznosima, jediničnoj ceni i vrednosti popisanih zaliha, kao i njihovo knjigovodstveno stanje i utvrđene razlike između stvarnog i knjigovodstvenog stanja. Uzroci neslaganja, ako ih ima, moraju biti objašnjeni. Ova objašnjenja čine osnov za evidentiranje razlika.

Imajući u vidu navedeno, kada je u pitanju organizacija popisa, saradnja sa revizorom je od posebnog značaja, kako za privredni subjekt koji je nameran da dobije pozitivno mišljenje revizora o finansijskim izveštajima, tako i za revizora koji treba da obezbedi dovoljne i adekvatne dokaze da bi izrazio pozitivno mišljenje o finansijskim izveštajima privrednog subjekta.

dr Marina Protić