Nazad na elektronske dodatke

Nakon popunjavanja popisnih listi, utvrđivanja manjkova i viškova, kao i zaliha slabijeg kvaliteta, oštećenih i neupotrebljivih zaliha, ispitivanja i iznalaženja uzroka njihovog nastanka, komisija za popis pristupa izradi Izveštaja o sprovedenom popisu.

Član 13. Pravilnika o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem ("Sl. glasnik RS", br. 89/2020 - dalje: Pravilnik) navodi elemente koje Izveštaj o popisu mora minimalno da sadrži:

• stvarno stanje utvrđeno popisom i knjigovodstveno stanje imovine i obaveza,
• razlike između stvarnog stanja utvrđenog popisom i knjigovodstvenog stanja,
• uzroke neslaganja između stanja utvrđenog popisom i knjigovodstvenog stanja,
• predloge za likvidaciju utvrđenih razlika (prebijanje manjkova i viškova nastalih po osnovu zamena, način naknađivanja manjkova i prihodovanja viškova, otpisivanja zastarelih potraživanja, prihodovanja zastarelih obaveza i dr.),
• način knjiženja,
• primedbe i objašnjenja lica koja rukuju, odnosno koja su zadužena materijalnim i novčanim vrednostima o utvrđenim razlikama, kao i druge primedbe i predloge komisije za popis, odnosno lica koje vrši popis ukoliko se radi o mikro pravnom licu ili preduzetniku.

Za tačnost popisa i Izveštaja o popisu odgovorni su članovi popisne komisije, odnosno lice koje je kod mikro pravnih lica i preduzetnika imenovano za obavljanje popisa.

Komisija za popis, odnosno lice zaduženo za sprovođenje popisa kod preduzetnika i mikro pravnih lica, dostavlja Izveštaj o popisu nadležnom organu privrednog subjekta, internom revizoru, nadzornom odboru ili odboru revizora, ako ga ima, a ako je privredni subjekt po Zakonu o reviziji ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019) obveznik revizije finansijskih izveštaja i društvu za reviziju sa kojim je zaključio ugovor o reviziji.

Izveštaj o popisu mora biti dostavljen gore navedenim licima najkasnije 60 dana pre isteka roka za dostavljanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja, odnosno najkasnije 30 dana po izvršenom popisu u toku godine. Prema članu 44. Zakona o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019 i 44/2021 - dr. zakon - dalje: Zakon), pravna lica i preduzetnici dužni su da, za statističke potrebe i radi javnog objavljivanja, dostave Agenciji za privredne registre (dalje: Agencija), redovne godišnje finansijske izveštaje za izveštajnu godinu, do 31. marta naredne godine. Pravna lica, koja imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske, dužna su da za statističke potrebe i radi javnog objavljivanja dostave Agenciji, redovne godišnje finansijske izveštaje za izveštajnu godinu, najkasnije u roku od tri meseca od datuma bilansa.

Nadležni organ pravnog lica, odnosno preduzetnik, razmatra dostavljeni Izveštaj o popisu u prisustvu predsednika komisije za popis, odnosno lica zaduženog za sprovođenje popisa kod mikro pravnih lica i preduzetnika, internog revizora, nadzornog odbora ili odbora revizora, ako ga ima, kao i lica kome je pravno lice, odnosno preduzetnik poverio vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja i odlučuje o predlozima popisne komisije, odnosno lica koje je obavilo popis kod preduzetnika i mikro pravnih lica. Nakon toga, organ upravljanja pravnog lica, odnosno preduzetnik donosi Odluku o usvajanju Izveštaja o izvršenom popisu, najkasnije u roku od 60 dana pre isteka roka za dostavljanje podataka za redovne godišnje finansijske izveštaje, odnosno najkasnije 30 dana po izvršenom popisu u toku godine.

Dakle, krajnji rok za dostavljanje Izveštaja o popisu na usvajanje nadležnom organu privrednog subjekta i rok za donošenje odluka o usvajanju tog izveštaja je isti. Zbog toga je bitno da svako pravno lice, odnosno preduzetnik svojim internim aktom bliže uredi rok za dostavljanje Izveštaja o popisu kako bi nadležni organ pravnog lica, odnosno preduzetnik imao dovoljno vremena za njegovo razmatranje i donošenje Odluke o usvajanju.

Izveštaj o izvršenom popisu, zajedno sa popisnim listama i odlukama nadležnog organa privrednog subjekta dostavlja se na knjiženje radi usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem. Prema članu 11. Zakona, računovodstvene isprave i druga dokumentacija u vezi nastalih poslovnih promena se dostavljaju na knjiženje u roku od pet radnih dana od dana kada je poslovna promena nastala, odnosno u roku od pet radnih dana od datuma njihovog prijema. U slučaju popisa datumom nastanka poslovne promene se smatra datum donošenja Odluke o usvajanju izveštaja o popisu. Lica koja su zadužena za računovodstveno evidentiranje poslovnih promena, posle sprovedene kontrole primljenih računovodstvenih isprava, dužna su da ih proknjiže u poslovnim knjigama najkasnije u roku od pet radnih dana od dana prijema. Međutim, bez obzira na to, knjiženje se sprovodi na 31.12. godine na koju se popis odnosi, odnosno na poslednji radni dan poslovne godine, kako bi knjigovodstveno stanje na datum bilansa bilo usklađeno sa stvarnim stanjem utvrđenim popisom.

Računovodstveno evidentiranje manjkova i viškova

Knjiženje manjkova i viškova utvrđenih popisom vrši se na osnovu odluke nadležnog organa o načinu likvidacije utvrđenih razlika.

Manjkovi mogu nastati kao rezultat nepažnje zaposlenih i odgovornih lica, više sile, kao što su požari i poplave ili pak kao posledica namernih radnji poput krađe, itd. U skladu sa Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 89/2020 - dalje: Pravilnik o Kontnom okviru) računovodstveno evidentiranje manjka u finansijskom knjigovodstvu može se vršiti preko tri računa:

• 574 - Manjkovi, ukoliko manjak pada na teret pravnog lica u skladu sa odlukom nadležnog organa,
• 221 - Potraživanja od zaposlenih, ukoliko se manjak nadoknađuje od odgovornog lica i
• 226 - Potraživanja po osnovu naknada šteta, ukoliko je manjak nastao na osiguranoj imovini, pa se priznaje potraživanje od osiguravajućeg društva.

Manjkovi učinaka (nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda) koji se evidentiraju na računima troškova i učinaka u Klasi 9, knjiže se na računima te klase zaduženjem računa 983 - Otpisi, manjkovi i viškovi zaliha učinaka, a u korist računa na kojima se iskazuju ti učinci (računi grupe 95 i 96). U finansijskom knjigovodstvu manjkovi učinaka knjiže se zaduženjem računa 574 u korist računa 630.

Iz mišljenja Ministarstva finansija, br. 011-00-489/2021-04 od 24.9.2021. godine:

U slučaju kada se zalihe materijala i robe vode u obračunu troškova i učinaka, njihov manjak po popisu se knjiži zaduživanjem računa 992 - Manjkovi materijala i robe, a odobravanjem računa 91 - Materijal i roba.

Poput manjkova i viškovi mogu nastati iz različitih razloga, kao što su prijem veće količine dobara od dobavljača u odnosu na fakturisanu, isporuka manje količine dobara kupcima, zamenom artikala, kao i netačnog evidentiranja utroška materijala i sl.

Pravilnikom o Kontnom okviru za računovodstveno evidentiranje viškova u finansijskom knjigovodstvu predviđen je račun 674 - Viškovi.

Viškovi učinaka koji se evidentiraju na računima troškova i učinaka u Klasi 9, knjiže se na računima te klase zaduživanjem računa na kojima se iskazuju ti učinci (računi grupa 95 i 96), u korist računa 983. U finansijskom knjigovodstvu viškovi učinaka knjiže se zaduženjem računa 631 u korist računa 674.

Ukoliko se pravna lica i preduzetnici odluče da evidenciju o stanju, nabavci, trošenju i prodaji materijala i robe vode u Klasi 9, višak ovih zaliha se knjiži na teret odgovarajućeg računa grupe 91, a u korist računa 994 - Viškovi materijala i robe.

Prema članu 4. stav 4. tačka 1) Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 5/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 108/2016, 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 13/2018 - usklađeni din. izn., 30/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 72/2019, 8/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020 i 138/2022 - dalje: Zakon o PDV), sa prometom dobara uz naknadu izjednačava se uzimanje dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične potrebe osnivača, vlasnika, zaposlenih ili drugih lica. Saglasno odredbama člana 8. Pravilnika o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 37/2021, 64/2021, 127/2021, 49/2022, 59/2022, 7/2023, 15/2023, 60/2023, 96/2023, 116/2023, 29/2024, 65/2024 i 73/2024 - dalje: Pravilnik o PDV), uzimanjem dobara, u smislu člana 4. stav 4. tačka 1) Zakona o PDV, smatra se uzimanje dobara koja su deo poslovne imovine obveznika PDV za lične potrebe osnivača, vlasnika, zaposlenih ili drugih lica (dalje: sopstvena potrošnja). Sopstvenom potrošnjom smatra se i manjak dobara, osim manjka koji se smatra rashodom na koji se ne plaća PDV u skladu sa Zakonom o PDV i manjka koji se može pravdati višom silom ili drugim opravdanim razlogom (elementarna nepogoda, krađa, saobraćajni udes i dr.), koji se dokazuje aktom nadležnog organa, odnosno organizacije, na koju se obračunava i plaća PDV po opštoj ili posebnoj stopi u zavisnosti od vrste dobara na koju je utvrđen manjak. Ovo naravno samo u slučaju da je prilikom nabavke dobara čiji je manjak utvrđen postojalo pravo na odbitak prethodnog PDV.

Obaveza za PDV na sopstvenu potrošnju se računovodstveno evidentira u korist računa 474 - Obaveze za porez na dodatu vrednost po osnovu sopstvene potrošnje po opštoj stopi, ukoliko je u pitanju manjak dobara za koje je propisana opšta stopa PDV od 20% ili u korist računa 475 - Obaveze za porez na dodatu vrednost po osnovu sopstvene potrošnje po posebnoj stopi ukoliko se manjak utvrđen popisom odnosi na dobra čiji se promet oporezuje posebnom stopom od 10%.

Zakon o PDV ne propisuje osnovicu za obračun PDV na sopstvenu potrošnju. Međutim, kod prometa dobara bez naknade, osnovicom za obračun PDV, u skladu sa članom 18. Zakona o PDV, smatra se nabavna cena, odnosno cena koštanja tih ili sličnih dobara, u momentu prometa, u koju nije uračunat PDV, pa se ova osnovica analogno primenjuje i prilikom obračuna PDV na manjak. U cilju pojašnjenja pojma nabavne cene u ovom kontekstu, Ministarstvo finansija je dalo službeno mišljenje u kome se navodi da se nabavnom cenom smatra cena po kojoj se takva ili slična dobra mogu nabaviti u momentu prometa, a koja ne sadrži PDV, iz čega proizilazi da ako je reč o dobrima koja nemaju vrednost (tržišnu), ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV.

Detaljnije o poreskom tretmanu manjka iz ugla Zakona o PDV u Stručni komentar - Poresko-računovodstveni instruktor: PORESKI TRETMAN MANJKA I RASHODA DOBARA IZ UGLA ZAKONA O PDV • Manjak dobara kao sopstvena potrošnja; Utvrđivanje neoporezive količine rashoda dobara (kalo, rastur, kvar i lom); Poreski tretman prometa i uništavanja rashodovanih osnovnih sredstava i drugih otpisanih dobara •, koji se nalazi u relaciji sa ovim stručnim komentarom.

Popisom su utvrđene sledeće razlike između stvarnog i knjigovodstvenog stanja:

1) višak opreme čija je procenjena nabavna vrednost 120.000 dinara, a procenjena ispravka vrednosti 50.000 dinara;

2) manjak opreme čija je nabavna vrednost 800.000 dinara, ispravka vrednosti 500.000 dinara, tržišna vrednost jednaka je sadašnjoj vrednosti, a po odluci nadležnog organa manjak pada na teret pravnog lica;

3) manjak putničkog vozila čija je sadašnja vrednost 450.000 dinara, a ispravka vrednosti 360.000 dinara, a za utvrđeni manjak se terete troškovi poslovanja;

4) manjak opreme nabavne vrednosti 600.000 dinara, otpisane vrednosti 200.000 dinara, pri čemu tržišna vrednost opreme iznosi 400.000 dinara, a za manjak se zadužuje odgovorno lice na osnovu odluke nadležnog organa;

5) višak materijala u vrednosti od 30.000 dinara;

6) manjak materijala u vrednosti od 12.000 dinara koji će biti nadoknađen na teret računopolagača, pri čemu tržišna vrednost materijala odgovara knjigovodstvenoj vrednosti;

7) višak robe u skladištu čija je prodajna vrednost 200.000 dinara, ukalkulisana razlika u ceni 30.000 dinara, a zalihe robe u prometu na veliko se vode po prodajnim cenama bez PDV;

8) manjak robe u skladištu prodajne vrednosti 15.000 dinara sa ukalkulisanom razlikom u ceni od 2.000 dinara, koji će teretiti troškove poslovanja, pri čemu tržišna vrednost robe iznosi 15.000 dinara;

9) manjak robe u prodavnici na teret zaposlenog nabavne vrednosti robe 20.000 dinara, ukalkulisane razlike u ceni 2.000 dinara i PDV u iznosu od 4.400 dinara, pri čemu se zaposleni zadužuje po prodajnoj ceni;

10) manjak robe u maloprodaji na teret pravnog lica čija nabavna vrednost iznosi 10.000 dinara, ukalkulisana razlika u ceni 1.000 dinara, a ukalkulisani PDV 2.200 dinara;

11) višak robe u prodavnici nabavne vrednosti 5.000, ukalkulisane razlike u ceni u iznosu od 500 dinara i ukalkulisanog PDV 1.100 dinara.

Napomena za promenu 3): pravno lice u slučaju manjka putničkog automobila nema obavezu obračuna i plaćanja PDV, s obzirom da nije postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza prilikom njegove nabavke u skladu sa članom 29. Zakona o PDV.

Popisom su utvrđeni sledeći viškovi i manjkovi:

1) višak materijala u iznosu od 7.000 dinara;

2) manjak materijala koji pada na teret pravnog lica u iznosu od 18.000 dinara;

3) višak zaliha nedovršene proizvodnje u iznosu od 50.000 dinara;

4) manjak poluproizvoda sopstvene proizvodnje na teret pravnog lica u iznosu od 12.000 dinara;

5) manjak proizvoda u prodavnici na teret zaposlenog, pri čemu cena koštanja proizvoda iznosi 1.000 dinara, razlika u ceni iznosi 200 dinara i ukalkulisani PDV 240 dinara, a zaposleni se tereti po prodajnoj ceni;

6) višak robe u skladištu čija prodajna cena iznosi 19.000 dinara, a ukalkulisana razlika u ceni 2.000 dinara;

7) manjak robe u skladištu na teret pravnog lica, pri čemu prodajna cena robe iznosi 5.000 dinara, a ukalkulisana razlika u ceni 500 dinara;

8) višak robe u prodavnici čija je nabavna vrednost 5.000 dinara, ukalkulisana razlika u ceni 700 dinara, a ukalkulisani PDV 1.140 dinara;

9) manjak robe u prodavnici, na teret računopolagača koji se zadužuje po prodajnoj ceni, pri čemu nabavna vrednost robe iznosi 3.000 dinara, ukalkulisana razlika u ceni iznosi 400 dinara, a ukalkulisani PDV 680 dinara.

Računovodstveno evidentiranje kala, rastura, kvara i loma

Pravna lica i preduzetnici imaju obavezu obračuna i plaćanja PDV na rashod dobara iznad količine određene Normativom za utvrđivanje rashoda na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost (dalje: Normativ), u skladu sa članom 4. Uredbe o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 124/2004 - dalje: Uredba).

Za dobra koja nisu obuhvaćena normativom potrebno je da privredni subjekti urede internim aktom količinu rashoda za koju neće postojati obaveza obračuna i plaćanja PDV, ukoliko nadležni poreski organ ne utvrdi drugu količinu.

Međutim, postoje dva izuzetka od primene Uredbe, a odnose se na:

• rashod nastao usled dejstva više sile na koji se PDV ne plaća u količini utvrđenoj aktom organizacije nadležne za osiguranje, odnosno aktom nadležnog državnog organa za procenu štete i
• rashod nastao zbog proteka roka trajanja proizvoda, pod uslovom da je rok trajanja utisnut, odnosno odštampan na proizvodu ili je na drugi način određen od strane proizvođača i ako je pri utvrđivanju rashoda bio prisutan predstavnik Poreske uprave. Ako se predstavnik Poreske uprave u roku od pet dana od dana podnošenja zahteva ne odazove pozivu obveznika, priznaju se utvrđene količine iskazane u zapisniku obveznika.

Prema Pravilniku o Kontnom okviru rashodi nastali usled kala, rastura, loma i kvara se računovodstveno evidentiraju na računu 577 - Rashodi po osnovu rashodovanja zaliha.

Popisom je utvrđen:

1) dozvoljen kalo materijala u iznosu od 4.000 dinara;

2) lom materijala u iznosu od 7.000 dinara, a s obzirom da je isti iznad dozvoljenog loma propisanog Normativom pravnog lica, na iznos iznad propisane dozvoljene granice obračunat je PDV u iznosu od 400 dinara;

3) kalo robe u skladištu u dozvoljenim količinama utvrđenim internim aktom, pri čemu prodajna cena robe iznosi 6.000 dinara, a ukalkulisana razlika u ceni 900 dinara;

4) kalo robe u skladištu iznad dozvoljene količine, pri čemu prodajna cena robe iznosi 6.000 dinara, a ukalkulisana razlika u ceni 900 dinara, a obračunati PDV na količinu veću od dozvoljene 600 dinara;

5) dozvoljeni kalo robe u prodavnici u iznosu od 16.800 dinara, u kojem je nabavna vrednost robe 12.000 dinara, razlika u ceni 2.000 dinara, ukalkulisani PDV 2.800 dinara;

6) kalo robe u maloprodajnom objektu u iznosu od 27.600 dinara od čega se 7.600 dinara odnosi na kalo iznad dozvoljenog za robu oporezivu po stopi od 10%. Nabavna vrednost robe je 20.000 dinara, razlika u ceni 3.000 dinara, ukalkulisani PDV 4.600 dinara.

Popisom je utvrđen:

1) kalo materijala u dozvoljenim količinama u iznosu od 8.000 dinara;

2) kalo materijala iznad količine propisane Normativom u iznosu od 18.000 dinara, pri čemu PDV obračunat na količinu iznad normativa iznosi 400 dinara;

3) kalo robe u skladištu u količini ispod dozvoljene količine propisane Normativom, pri čemu prodajna cena robe iznosi 5.000 dinara, a ukalkulisana razlika u ceni 500 dinara;

4) kalo robe u maloprodajnom objektu u količini iznad dozvoljene, pri čemu je nabavna vrednost robe 20.000 dinara, ukalkulisana razlika u ceni 4.000 dinara, a ukalkulisani PDV 4.800, a obračunati PDV na količinu iznad dozvoljene iznosi 1.000 dinara;

5) nedozvoljeni kalo nedovršene proizvodnje u iznosu od 7.000 dinara, pri čemu PDV obračunat na količinu rashoda iznad dozvoljene iznosi 700 dinara.

Napomena za promenu 5a): Kako Pravilnikom o Kontnom okviru nije propisan poseban račun za računovodstveno evidentiranje rashodovanja zaliha učinaka, smatramo da je kalo iznad dozvoljene količine i obračunati PDV na kalo nedovršene proizvodnje najadekvatnije priznati na teret računa 577, imajući u vidu suštinu poslovne promene.

Računovodstveno evidentiranje obezvređenja zaliha

U skladu sa paragrafom 9 Međunarodnog računovodstvenog standarda - MRS 2 Zalihe ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020), Odeljkom 13 Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja (IFRS) za male i srednje entitete ("Sl. glasnik RS", br. 83/2018) i članom 26. Pravilnika o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 89/2020), zalihe se odmeravaju po nižoj od sledeće dve vrednosti - nabavnoj vrednosti/ceni koštanja ili neto ostvarivoj vrednosti.

Shodno navedenom, u slučaju zastarelosti, oštećenja zaliha ili smanjenja tržišne cene, vrednost zaliha se svodi na neto prodajnu cenu, a razlika između knjigovodstvene vrednosti i neto prodajne vrednosti predstavlja obezvređenje zaliha koje se računovodstveno evidentira na računu 584 - Rashodi od usklađivanja vrednosti zaliha u skladu sa Pravilnikom o Kontnom okviru, uz odobrenje analitičkog računa ispravke vrednosti zaliha materijala ili analitičkog računa ispravke vrednosti zaliha robe.

Obezvređenje zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda vrši se u okviru klase 9, odnosno na računu 983 - Otpisi, viškovi i manjkovi zaliha, u korist grupe računa 95 ili 96.

Na osnovu popisa donete su sledeće odluke:

1) da se vrednost zaliha materijala nabavne vrednosti 10.000 dinara smanji za 3.000 dinara;

2) da se nabavna vrednost zaliha robe u skladištu svede na neto prodajnu vrednost koja je niža od nabavne vrednosti, pri čemu razlika između nabavne vrednosti i neto prodajne vrednosti iznosi 12.000 dinara;

3) da se otpiše roba u prodavnici, čiji je rok upotrebe utisnut na pakovanju istekao, pri čemu nabavna vrednost robe iznosi 30.000 dinara, razlika u ceni od 5.000 dinara, PDV 3.000 dinara.

Na osnovu popisa donete su sledeće odluke:

1) da se izvrši svođenje vrednosti zaliha gotovih proizvoda na neto prodajnu vrednost koja je niža od cene koštanja, pri čemu neto prodajna vrednost iznosi 10.000 dinara, a cena koštanja iznosi 12.000 dinara;

2) da se izvrši otpis zaliha gotovih proizvoda koji nemaju upotrebnu vrednost u iznosu od 13.000 dinara;

3) da se deo gotovih proizvoda čija je knjigovodstvena vrednost 50.000 dinara otpiše zbog zastarelosti i proda kao otpad za 10.000 dinara u neto iznosu.

Evidencija viškova i manjkova u Knjizi evidencije prometa - Obrazac KEP

U skladu sa Pravilnikom o evidenciji prometa ("Sl. glasnik RS", br. 99/2015 i 44/2018 - dr. zakon) pravna lica i preduzetnici viškove i manjkove robe, osim u finansijskom ili pogonskom i robnom knjigovodstvu, obavezni su da evidentiraju i u KEP knjizi. Ova obaveza se ne odnosi na pravna lica i preduzetnike koji obavljaju promet robe na veliko, a poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva.

Prema članu 15. Pravilnika o evidenciji prometa u kolonu broj 4. KEP knjige se upisuje zaduženje trgovca u tom objektu, odnosno prodajnom mestu, a u kolonu broj 5. KEP knjige razduženje objekta - prodajnog mesta po osnovu prometa robe koji se u njemu vrši.

Prema članu 16. Pravilnika o evidenciji prometa stvarno stanje robe utvrđeno popisom upoređuje se sa stanjem koje se dobija saldiranjem kolona br. 4. i 5. KEP knjige. Ako postoji razlika, višak se unosi u kolonu zaduženja, a manjak u kolonu razduženja.

Dakle, stanje utvrđeno popisom se upoređuje sa stanjem koje se dobija saldiranjem kolona 4. i 5. KEP knjige, a nakon toga se pozitivna razlika, odnosno višak, na osnovu verodostojne knjigovodstvene isprave knjiže na isti način kao i nabavka robe, dok se u slučaju negativne razlike, odnosno manjka vrši storniranje crvenim stornom (ispisivanje iznosa koji se zaokružuje). Prilikom sabiranja iznos crvenog storna oduzima se od ukupnog zbira.

Redakcija