Digitalizacija postupka pred katastrom kroz sistem eŠaltera
Borko Drašković za PRAVNIKU U PRAVOSUĐU
Paragraf intervju - AVGUST 2019
- Pre godinu dana sve poreske administracije gradova i opština u Srbiji su povezane na sistem eŠalter i od Republičkog geodetskog zavoda mogu elektronskim putem da primaju poreske prijave građana i kompanija za utvrđivanje poreza na imovinu. Preko eŠaltera podnose se zahtevi za upis u katastar elektronskim putem. Da li imate podatak koliko zahteva je podneto na ovaj način poslednjih godinu dana i da li se postotak podnetih zahteva povećao u odnosu na period pre eŠaltera?
Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova uveden je sistem eŠalter za upis u katastar nepokretnosti elektronskim putem. Sistem omogućava organima - “obveznicima dostave” da po službenoj dužnosti preko eŠaltera dostavljaju elektronske isprave koje donose, sastavljaju, potvrđuju ili overavaju radi upisa u katastar nepokretnosti. Sistemu su prvi pristupili javni beležnici (počev od 1. jula 2018. godine), nakon toga javni izvršitelji, sudovi, opštinske uprave, agencija za restituciju i poreska uprava. Zavod će najkasnije do 31. decembra 2020. godine obezbediti podnošenje zahteva kroz eŠalter i licima koja nemaju svojstvo profesionalnih korisnika, a do tada ta lica zahteve podnose u formi papirnog dokumenta.
Ukupan broj zahteva za upis nije se značajno povećao na godišnjem nivou u odnosu na period pre uspostavljanja sistema eŠalter, ali je odnos broja elektronskih zahteva podnetih preko eŠaltera u konstantnom porastu u odnosu na broj papirnih zahteva podnetih preko šaltera, preko 55% od ukupnog broja. Konkretno, od 1. jula 2018. godine do 31. jula 2019. godine, dakle u godini primene Zakona, ukupan broj elektronski podnetih zahteva iznosi oko 350.000.
- Da li je skraćeno vreme potrebno za obradu podnetih zahteva?
U cilju postizanja efikasnijeg postupka i ažurnog katastarskog registra Zakon uvodi skraćene rokove za preduzimanje određenih radnji, kako za same obveznike dostave, tako i za službe Zavoda. Po dostavi isprava za upis Službe za katastar nepokretnosti bez odlaganja pokreću postupak upisa u katastar i donose rešenje o upisu u značajno kraćim rokovima. Vreme potrebno za obradu podnetih zahteva skraćeno je četiri do pet puta i u proseku iznosi 6,38 dana.
Razlog je što sada katastarski službenik izvršava proveru ispunjenosti formalnih uslova za upis u katastar, ali ne i zakonitost promene koja se sprovodi u skladu sa dostavljenom ispravom. O tome vodi računa obveznik dostave u postupku donošenja isprave.
Vreme potrebno za obradu podnetih zahteva skraćeno je četiri do pet puta i u proseku iznosi pet dana.
- Da li je smanjen broj procedura i poseta šalterima za upis nepokretnosti?
Broj procedura i poseta šalterima državnih institucija za upis nepokretnosti smanjen je sa šest na jednu posetu javnom beležniku.
Od 1. jula 2018. građani i privreda koji kupuju ili prodaju nepokretnost više ne moraju da odlaze u Republički geodetski zavod (RGZ), odnosno službu katastra, Poresku upravu i lokalnu poresku administraciju, već sve poslove od pribavljanja izvoda iz lista nepokretnosti, preko overe kupoprodajnog ugovora do uknjižbe prava vlasništva i podnošenja poreskih prijava mogu da završe na jednom mestu - kod javnog beležnika, koji te poslove obavlja elektronskim putem sa ostalim organima. Imajući u vidu da je procenat zahteva putem eŠaltera u konstantnom porastu, sa druge strane evidentirano je smanjenje poseta građana šalterima službi.
- Internet stranica upisnepokretnosti.rs je namenjena svim zainteresovanim licima, građanima i privrednim subjektima, kao i predstavnicima institucija, kojima su potrebne dodatne informacije i pojašnjenja u cilju boljeg razumevanja i pravilne primene propisa iz oblasti upisa nepokretnosti. Koliko su građani obavešteni o postojanju ove stranice i u kojoj meri joj pristupaju i informišu sa iste?
Internet stranica upisnepokretnosti.rs je promovisana u medijima, na događajima i u svim interakcijama sa državnom upravom i imaocima javnih ovlašćenja. Pružili smo već veliki broj odgovora na pitanja, a za ona koja se najčešće pojavljuju pripremili smo sekciju “Najčešća pitanja i odgovori”. Na stranici se nalazi i vrlo ilustrativno video uputstvo za kupoprodaju nepokretnosti namenjeno prvenstveno građanima i privredi. Nastojaćemo da u narednom periodu dorađujemo stranicu i ažuriramo je najnovijim informacijama, statistikama i odgovorima, a i da je dodatno promovišemo u medijima.
- Republički geodetski zavod biće domaćin i partner u organizaciji međunarodne konferencije pod nazivom “Digitalizacijom do razvoja za održivu budućnost u istočnoj Evropi” koja će biti organizovana u Vrdniku u periodu od 18 do 20.9.2019. godine. Status domaćina i organizatora RGZ je dobio zahvaljujući dobrim rezultatima koji su ostvareni na polju digitalizacije usluga, uvođenjem savremenih tehničkih i tehnoloških rešenja i inovativnosti u oblasti upravljanja geoprostornim informacijama i katastra nepokretnosti. Koji je cilj Konferencije koja se održava u Vrdniku i koja će tačno uloga RGZ biti kao domaćina?
Republički geodetski zavod, zajedno sa Istraživačkim centrom Evropske unije (EU JRC), Svetskom bankom, Ekonomskom komisijom za Evropu Ujedinjenih nacija (UNECE), Agencijom za poljoprivredu i hranu Ujedinjenih nacija (UNFAO) i ekspertskom komisijom Ujedinjenih nacija za upravljanje geoprostornim informacijama (UN-GGIM) organizuje međunarodnu konferenciju ovog septembra u Srbiji.
Osnovna tema konferencije je važnost digitalne transformacije države i društva sa osvrtom na digitalne prostorne podatke i uvođenje inovativnih usluga koje se odnose na regionalno i prostorno planiranje, pametne gradove i poljoprivredu sledeće generacije. Cilj konferencije je da se upoznaju različite zainteresovane strane (javni sektor, privatni sektor, akademska zajednica i ostali) o značaju primene IKT tehnologija i promeni trendova poslovanja baziranog na geoprostornim podacima u regionu istočne Evrope.
Biti domaćin i koorganizator jednog ovako važnog internacionalnog skupa je izuzetna čast za Republički geodetski zavod i Republiku Srbiju, ali i velika satisfakcija svih zaposlenih u ovoj instituciji koji naporno rade svih ovih godina kako bi našim građanima i državi Srbiji obezbedili kvalitetnije i efikasnije usluge iz naše nadležnosti. Očekujemo da konferenciji prisustvuje više od 150 gostiju širom sveta među kojima iz Ujedinjenih nacija, Svetske banke i Evropske komisije. Ovo je veliki pokazatelj i priznanje radu i rezultatima Republičkog geodetskog zavoda koji je danas institucija u koju dolaze kolege i studenti iz inostranstva radi razmene znanja i iskustva (Kraljevina Holandija, Republika Slovenija, Gvajana, Severna Makedonija i dr.) i organizuje važne internacionalne skupove kao što je ovaj. Na ovaj način Republički geodetski zavod pokazuje da je, zajedno sa Vladom Srbije i uz podršku Svetske banke, na dobrom putu da odgovori izazovima 21. veka.
- Prema informacijama iz dnevne štampe iz maja meseca rukovodstvo Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) je donelo je direktivu o normiranju radnih procesa u službi za katastar nepokretnosti, čiji je cilj da spreči korupciju i omogući potpunu transparentnost rada. Državni službenici će se ocenjivati kvartalno, a na kraju godine dobijaju i godišnju ocenu. Da li je počelo ocenjivanje i da li su već vidljivi određeni rezultati?
Na osnovu Direktive o normiranju radnih procesa u službama za katastar nepokretnosti utvrđene su norme rada na poslovima održavanja katastra nepokretnosti i izdavanja podataka iz službenih evidencija. Norme su utvrđene po ulogama zaposlenih u elektronskoj pisarnici Zavoda (dokument menadžment sistem). U cilju pune primene Direktive u toku je uspostavljanje funkcionalne i tehničke metodologije praćenja i analiziranja rada zaposlenih, po čijem će uspostavljanju biti moguće kvartalno i godišnje ocenjivanje službenika.
- I na kraju pitanje koje postavljamo svim našim sagovornicima, a to je koliko u Vašem svakodnevnom radu koriste bazu propisa i stručna izdanja kao što je Pravnik u pravosuđu?
Korišćenje elektronske baze propisa od izuzetnog je značaja za rad zaposlenih u sektoru koji se bavi pravnim poslovima a samim tim od značaja je i za samu instituciju.
Zaposleni više ne gube vreme pretražujući propise u analognom (papirnom) obliku, već jednostavnom i brzom pretragom dolaze do propisa koji su im neophodni, što njihov rad čini efikasnijim.