Poslovno pravo u digitalnom dobu

Navodite da Vam je uža naučna oblast Pravo informaciono komunikacionih tehnologija (IKT), te da ste za sada jedini iz akademske zajednice birani u zvanje iz te oblasti. Šta obuhvata IKT i na koji način utiče na svakodnevno poslovanje privrednih subjekata?

U „korpu“ prava informaciono komunikacionih tehnologija spadaju relativno mlade, specifične oblasti, koje zahtevaju posebnu pažnju i interdisciplinarni pristup. Među njima su pravo zaštite podataka o ličnosti, informaciona bezbednost, elektronsko poslovanje, regulisanje veštačke inteligencije i blockchain mreža ali brojne tradicionalne discipline poput ugovora, intelektualne svojine i prava telekomunikacija koje nailaze na izazove u primeni u okviru tehnološkog okruženja.

Šta možemo očekivati kada je razvoj ove oblasti u pitanju?

Najviše novina se može očekivati u okviru oblasti veštačke inteligencije i naprednih tehnologija. Naime, veštačka inteligencija automatizacijom procesa odlučivanja može olakšati poslovanje i obavljanje raznoraznih aktivnosti, ali, sa druge strane, se javlja problem neovlašćenog korišćenja podataka, asimetrije informacija algoritamskih odluka, nepoštovanja osnovnih ljudskih prava, odsustvo transparentnosti, i dr. Otvaraju se brojne pravne i etičke dileme koje su uslovile potrebu regulacije razvoja i primene sistema veštačke inteligencije, sa ciljem uspostavljanja “ekosistema poverenja”.

Kako se Republika Srbija pozicionira u pogledu razvoja i regulisanja veštačke inteligencije?

Slobodno možemo reći da je Srbija lider regiona kada govorimo o veštačkoj inteligenciji. Prema Indeksu spremnosti za veštačku inteligenciju Srbija je rangirana na 46. mestu od 172 države u 2020, pozicionirajući se ispred Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne gore, Severne Makedonije, ali i Bugarske, Hrvatske i Rumunije. U odnosu na države regiona, prema Indeksu je najbolje pozicionirana Republika Slovenija (39. mesto), a ispred Republike Srbije su još i Mađarska, Poljska, Češka. Srbija je jedna od retkih zemalja koja je donela određena dokumenta javne politike koja se odnose na razvoj veštačke inteligencije. Još u decembru 2019. godine Vlada Republike Srbije donela je Strategiju razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2020-2025. godine, a kasnije i propratni Akcioni plan. Ovi strateški akti posebno tretiraju pravna i etička pitanja vezana za razvoj i primenu veštačke inteligencije te se očekuju novine i u okviru pozitivno-pravnog okvira.

Da li se u Republici Srbiji može adekvatno (globalno) zaštititi intelektualna svojina i na koji način (tehnički pronalazak ili npr. računarski program)?

Pravna zaštita računarskih programa je tema koja je sve aktuelnija usled ekonomskog značaja nematerijalnih dobara u digitalnoj ekonomiji. Opšte je prihvaćeno da računarski programi predstavljaju autorska dela i da mogu biti zaštićeni autorskim pravom, dok se u praksi autorsko pravna zaštita često pojačava i dodatnom zaštitom putem poslovne tajne. Naš zakon, kao uostalom i većina evropskih zakona, izričito predviđa da samostalni računarski programi ne mogu biti zaštićeni patentom, dok recimo američki pravni okvir omogućava takvu zaštitu. Međutim, računarski program je moguće zaštititi kao deo inovativnog tehničkog sistema koji ima sve karakteristike neophodne za patentnu zaštitu prema propisima Srbije.

Kakav je značaj prava IKT za one subjekte koji se ne bave razvojem informacionih tehnologija već se samo oslanjaju na korišćenje istih u svom radu? Na šta treba naročito obratiti pažnju u pogledu zaštite privrednih subjekata od eventualne štete i sl?

Digitalna transformacija je postala imperativ u savremenom poslovanju. Stoga dolazi do primene IKT rešenja u okviru svih savremenih organizacija. Međutim smanjenje troškova poslovanja i povećanje efikasnosti primenom tehnoloških inovacija ne smeju ugroziti uspostavljena prava radnika i potrošača. Posebna pažnja mora biti usmerena na regulatorne okvire zaštite podataka o ličnosti i informacione bezbednosti usled okolnosti da su predmet regulacije oni akteri koji obrađuju podatke u okviru svog poslovanja. Dakle, primarna odgovornost i u krivičnom i u građanskom smislu je na onima koji se oslanjaju na korišćenje IKT rešenja, a ne na njihovim proizvođačima, implementatorima ili obrađivačima.

Da li je za potpunu (ili potpuniju) primenu prava IKT u Republici Srbiji, po Vašoj oceni, potrebno da se dodatno obuče pravnici zaposleni u privrednim društvima, zaposleni na upravljačkim pozicijama, ali i druge pravničke profesije, kao što su advokatska, sudijska, ali i organi uprave, policija itd?

Pre svega je neophodno da razumemo nove tehnologije kako bismo mogli da ih adekvatno regulišemo i primenjujemo u poslovanju. Usled toga bavljenje pravom IKT-a zahteva interdisciplinarni pristup koji podrazumeva osnovna tehnološka znanja, poznavanje poslovnih procesa, poslovnih modela ali i etike i drugih primenjenih poslovnih disciplina. S tim u vezi, jeste neophodno unapređenje postojećih kapaciteta države i drugih organizacija kroz dodatnu edukaciju, ali i podizanje svesti o posledicama korišćenja novih tehnologija. Svedoci smo vremena u kome većina građana nije svesna uticaja i posledica primene tehnoloških rešenja, koja ne samo da se ne uklapaju u postojeće pravne okvire, već potencijalno krše neka od osnovnih ljudskih prava i sloboda, poput prava na privatnost, slobodu okupljanja, udruživanja i izražavanja. Digitalno doba u kome živimo svakodnevno donosi sve više izazova u tom pogledu, a jedan od primera je postavljanje kamera za video nadzor za prepoznavanje lica bez prethodne javne rasprave i sagledavanja posledica sprovođenja takvog projekta na društvo.

Šta biste preporučili čitaocima časopisa Prava u privredi, u koje spadaju pravnici, zatim, preduzetnici, lica angažovana na upravljačkim pozicijama u privrednim subjektima, kao i sva druga lica koja se staraju za zakonito poslovanje privrednih društava, javnih preduzeća, zdravstvenih ustanova i sl., a u pogledu planiranja razvoja i uticaja IKT na dalje poslovanje?

Svaki proces digitalne transformacije nosi određene rizike i podrazumeva prilagođavanje, koje se bez izuzetka odnosi i na privatni i na javni sektor. Primera radi, iako je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti započeo primenu tek devet meseci od dana stupanja na snagu, svedoci smo da se i danas dešavaju propusti u vezi sa nezakonitim pristupom, neadekvatnom obradom ličnih podataka, i dr. Mnoštvo barijera se javlja za privatni sektor, gde je jedan od problema što u nekim slučajevima osnov poslovnog modela zavisi od obrade podataka i na koji način se oni mogu koristiti. U tom smislu treba razmisliti o prilagođavanju postojećih poslovnih modela.

Dodatno, mislimo da je veoma značajno da se u proces razvoja IKT sektora, a trenutno i veoma atraktivne veštačke inteligencije uključe raznoliki akteri, ne isključivo nadležne državne institucije, već i struka, privreda, akademija i nevladin sektor. Jedino na taj način je moguće efikasno izgraditi “ekosistem poverenja” i postaviti adekvatne standarde za razvoj i primenu veštačke inteligencije kako se izradio željeni pravni i etički okvir koji bi regulisao veštačku inteligenciju.

Recite nam nešto i o Kopaoničkoj školi prirodnog prava - sekciji Pravo IKT, da li postoji dobar odziv stručne javnosti za novoformiranu sekciju i njene teme?

Kopaonička škola prirodnog prava - Slobodan Perović ove godine proslavlja 35 godina postojanja. To je veliki jubilej, pa nam je izrazito drago da je predlog za osnivanje nove sekcije prihvaćen ove godine i da je odziv učesnika veoma zadovoljavajući za prvu godinu. Ideja nam je da ova sekcija sve više raste, kao i da se napravi bliža saradnja sa kolegama iz celog regiona.