Rad Kopaoničke škole prirodnog prava

Prošlo je evo 34 godine od osnivanja “Kopaoničke škole prirodnog prava - Slobodan Perović”. Danas je to međunarodno ugledna Škola, sa učesnicima iz preko 40 zemalja sveta, koja ima i svoju izdavačku delatnost. Recite nam malo više o počecima i razvoju Škole i odakle baš ovaj naziv koji danas nosi?

Kada je pre više od tri decenije profesor Slobodan Perović osnovao Kopaoničku školu prirodnog prava, niko nije mogao predvideti dalekosežni značaj koji će Škola vremenom izgraditi. Svoje prve korake Škola je učinila u oblasti građanskog prava, da bi ih, tokom vremena, širila i na druge oblasti prava, sve do Heksagona prirodnih prava koji je okupio sve pravne i socijalne discipline oko šest stubova opšte civilizacije (život, sloboda, imovina, intelektualna tvorevina, pravda, pravna država). Profesor Slobodan Perović, u svojstvu osnivača i predsednika Kopaoničke škole prirodnog prava, 1994. godine konstituisao je ovaj naučni Heksagon koji u suštini čini integritet prirodnih prava. Škola je, uporedo sa svojim vremenskim i prostornim širenjem, kontinuirano razvijala koncepciju racionalnog prirodnog prava koja predstavlja osnov savremenih kodifikacija ljudskih prava. Otuda i poreklo naziva Kopaoničke škole. Nakon što nas je profesor Slobodan Perović fizički napustio u februaru 2019. godine, Skupština Škole je aklamacijom izglasala odluku o dopuni naziva Škole imenom njenog osnivača: Kopaonička škola prirodnog prava - Slobodan Perović.

Pogled na dosadašnji rad Kopaoničke škole daje mesta zaključku da je pod okriljem Škole u suštini stvoren jedan naučni pokret zasnovan na tradicionalnoj filozofiji pravde i racionalnoj koncepciji prirodnog prava kodifikovanog u okviru OUN i drugih miroljubivih asocijacija i integracija. Na tim osnovima, Kopaonička škola postala je mesto intenzivnog razmišljanja i diskusije o aktuelnim pitanjima iz sveta prava. Decembarski susreti Škole, u formi međunarodnih naučnih konferencija, okupljaju pravnike sa različitih univerziteta, akademija, naučnih institucija, sudova, advokature i drugih pravosudnih organizacija, upravnih organa i javnih službi, udruženja građana, nevladinih organizacija, kompanija i poslovnih asocijacija, bankarskih i osiguravajućih organizacija. U radu Škole, pored domaćih učesnika, redovno učestvuju istaknuti pravnici, teoretičari i praktičari iz inostranstva, kao autori objavljenih referata ili kao učesnici u radu sekcija.

Na putu stalnog razvoja i daljeg usavršavanja, Kopaonička škola je ostvarila brojne naučne rezultate. U najznačajnije, pored Heksagona prirodnih prava, ulaze: Teorija triparticije posvećenu odnosu prirodnog prema pozitivnom pravu u smislu uzornog, supsidijarnog i korektivnog odnosa; Teorija o demokratskoj kulturi za razliku od simulovane i vulgarne demokratije ; Teorija o toleranciji kao neophodnom atributu demokratskog uređenja; Teorija o neskladu između proklamovanih i neostvarenih ljudskih prava u okviru koje su imenovani činioci tog nesklada i označene tačke mogućeg izlaska iz krize u koju je zapao koncept ljudskih prava; Teorija zloupotrebe ljudskih prava koja postoji kada se ljudska prava vrše protivno svrsi zbog koje su ustanovljena; Teorija o primeni komutativne i distributivne pravde u sadašnjim uslovima koja postavlja kriterijume za razgraničenje zakonskog neprava od nadzakonskog prava; Teorija o primeni i neprimeni proklamovane podele vlasti; Dvanaest tablica sudijske nezavisnosti koje determinišu put ka ostvarenju sudijske nezavisnosti Ovi i drugi naučni rezultati detaljno su izloženi i argumentovani u knjizi profesora Slobodana Perovića Besede sa Kopaonika, kao i u osnovnim referatima profesora Perovića objavljivanim povodom decembarskih susreta Škole. Pored toga, oni su dokumentovani u publikacijama Završnih dokumenata koje Kopaonička škola objavljuje nakon svakog godišnjeg susreta.

U Vašem pitanju, osvrnuli ste se i na izdavačku delatnost Škole. U tom kontekstu, navešću da se ona pre svega, sastoji u publikovanju naučnih radova koji se dostavljaju za decembarske susrete Škole. Za trideset tri godine objavljeno je više od 8.000 referata, raspoređenih u šest katedara i 23 sekcije, što ukupno čini blizu 140 tomova knjiga. Počev od 2020. godine, Kopaonička škola objavljuje radove posvećene njenim decembarskim susretima u novom, posebnom izdanju naučnog zbornika (međunarodna naučna konferencija, kategorija M 31), u nastojanju da ispuni najviši kvalitet i sve standarde koji se zahtevaju kad je reč o jednoj savremenoj naučnoj publikaciji. U okviru izdavačke delatnosti, potrebno je pomenuti i Završne dokumente u kojima se objavljuju godišnje poruke i zaključci sa Kopaoničkih susreta, kao i knjigu Bibliografija radova Kopaoničke škole prirodnog prava. Posebno značajno mesto pripada Deklaraciji Kopaoničke škole prirodnog prava koja čini sintezu rada Škole i putokaz njenog daljeg rada, a koju je 2002. godine napisao akademik profesor Slobodan Perović u svojstvu osnivača i predsednika Kopaoničke škole prirodnog prava. Deklaracija je štampana na šest jezika: engleskom, francuskom, nemačkom, španskom, ruskom i kineskom. Najzad, Kopaonička škola je u decembru 2019. godine godine pokrenula novi naučni časopis Revija Kopaoničke škole prirodnog prava. U prethodnim brojevima, Revija je okupila naučne radove eminentnih autora iz zemlje i inostranstva, ostvarila međunarodnu afirmaciju i postala poznata domaćoj i inostranoj pravničkoj javnosti.

Šta je tema ovogodišnjih susreta i kako izgleda organizacija jednog takvog događaja koji je od velike važnosti za domaću ali i međunarodnu pravnu teoriju?

Opšta tema ovogodišnjeg, 34. Susreta Kopaoničke škole je PRIMENA PRAVA I PRAVNA SIGURNOST. Reč je o temi koja je, ne samo izuzetno značajna, već i aktuelna, provokativna. Pravna sigurnost se može ostvariti samo obezbeđenjem vladavine načela legitimiteta i legaliteta, tj. takvog prava koje je legitimno u svom nastanku i legalno u svojoj primeni. U fokusu ovogodišnjeg Kopaoničkog skupa je načelo legaliteta koje nalaže jednaku primenu zakona na jednake slučajeve. To znači da će se autori i učesnici Škole, posredno ili neposredno, baviti pitanjem primene prava sa aspekta različitih pravnih grana i disciplina, u potraziza odgovorom na pitanje kako obezbediti objektivnu primenu zakona i drugih opštih pravnih akata na konkretne slučajeve i time ostvariti zadovoljavajući stepen pravne sigurnosti. Poznato je da u praksi dolazi do povrede načela legaliteta, putem neprimene i još više, putem nejednake primene zakona, zbog čega je ova tema uvek aktuelna, kako za one one koje pravo primenjuju tako i za one na koje se ta primena odnosi. Očekujem da se u diskusiju uključe pre svega sudije, a zatim i drugi pravnici koji primenjuju pravo, a zaključci i poruke sa našeg Skupa biće, kao i svake godine, publikovani u Završnom dokumentu koji se dostavlja najširoj pravničkoj javnosti, uključujući i nadležne državne institucije i organe.

U pogledu organizacije Skupa, fascinantna je činjenica da Kopaonička škola svake godine okuplja preko dve hiljade pravnika iz Srbije, Evrope i sveta. U tom smislu, ona predstavlja najveći međunarodni skup pravnika u regionu, a sasvim sigurno jedan od najvećih takvih skupova u Evropi. O brojnosti učesnika dovoljno govori činjenica da su, u vreme održavanja Škole, svi hotelski kapaciteti na Kopaoniku puni i da se redovno traži “mesto više”. Većinu od pomenutog broja čine autori Škole i učesnici u njenim radnim sesijama ali isto tako, poznato je da ima i dosta onih kolega koji dolaze na Kopaonik u vreme održavanja Škole pre svega radi uspostavljanja kontakata, profesionalne afirmacije, razmene mišljenja u neformalnim razgovorima ili prosto, druženja sa kolegama u lepom planinskom ambijentu. U svakom slučaju, organizacija jednog takvog događaja zahteva veliku posvećenost i ozbiljan kontinuirani rad tokom cele godine. Pripreme i organizacija Kopaoničkih susreta počinju već u martu i podrazumevaju čitav niz aktivnosti, a pre svega raspisivanje konkursa za prijem i objavljivanje radova za predstojeći godišnji susret i konkursa za nagradu “Profesor Slobodan Perović”, upućivanje poziva za susret, prikupljanje radova dostavljenih na osnovu konkursa, njihovo čitanje, pregled, redakciju, recenzije, raspoređivanje u odgovarajuće sekcije Kopaoničke škole, pripremu za štampu i objavljivanje Zbornika radova, kontinuirani kontakt sa autorima i ostalim učesnicima, promociju susreta putem neposredne komunikacije sa predstavnicima pravne nauke i prakse iz zemlje i inostranstva, kao i putem sajta Kopaoničke škole, pripremu i objavljivanje najpre preliminarnog, a zatim i finalnog programa susreta, tehničko - organizaciona pitanja i sl.

Škola se nalazi pod moralnim pokroviteljstvom UNESCO-a od 2005. godine. Kako je došlo do ove podrške UNESCO-a i da li podrška UNESCO-a postoji i danas?

Nakon što je UNESCO 2005. godine upoznat sa radom Škole, njenim vrednostima utemeljenim i razvijenim od strane osnivača Škole, profesora Slobodana Perovića, kao i ciljevima kojima Škola teži, gospodin Koitchiro Matsura, tadašnji Generalni sekretar UNESCO-a Kopaoničkoj školi uputio je dopis u kome je istaknuto da “projekti i publikacije Kopaoničke škole prava predstavljaju poseban interes za UNESCO i on će sigurno doprineti napretku ljudskih prava i ojačati međunarodno pravo. Njihova težnja se potpuno podudara sa tekućim procesom reforme ljudskih prava u okviru sistema Ujedinjenih nacija”. Rad Škole ocenjen je od strane UNESCO-a kao važan međunarodni događaj. O tome svedoči i dopis koji je gospodin Pierre Sané, pomoćnik Generalnog sekretara UNESCO-a uputio Školi povodom njenog Dvadesetog susreta, u kome se između ostalog ističe: “UNESCO čestita svim srcem profesoru Slobodanu Peroviću, osnivaču Škole prirodnog prava na organizovanju ovog skupa. Mi smatramo da je Kopaonička škola prirodnog prava naš prirodni saveznik u zajedničkim naporima na promociji, poštovanju i zaštiti sveukupnih ljudskih prava i nedeljivog dostojanstva za sva ljudska bića”.

Tim Škole čine vrhunski stručnjaci iz različitih pravnih oblasti. Imenovani ste za predsednicu Škole. Imajući u vidu da je akademik prof. dr Slobodan Perović, kada je reč naučnom, stručnom i moralnom integritetu lestvicu podigao veoma visoko, koliko je u današnje vreme pripadnicima novijih generacija uopšte teško da dostignu i održe standarde koje su postavili njihovi prethodnici, doajeni pravnih nauka, poput prof. dr Perovića?

Na Kopaoničkoj školi, profesor Slobodan Perović učio nas je vrlini pravde i njenim univerzalnim vrednostima: slobodi, dostojanstvu, moralu, toleranciji, savesnosti i poštenju, odgovornosti. Ovim vrednostima Profesor je posvetio opsežne naučno argumentovane studije izražene u njegovim osnovnim referatima publikovanim povodom decembar-skih susreta Škole. Za nauku, one će ostati uvek aktuelne, ne samo kao teorijski pogled, već i kao pažljivo ucrtan putokaz ka ostvarenju većeg stepena socijalne, ekonomske, moralne, državne, sudske i svake druge pravde. U delima posvećenim Kopaoničkoj školi, profesor Perović je isticao: “Izašla iz ranog detinjstva, Škola je danas stasala i po prirodnom pravu budućnost će joj doneti snagu i bogatstvo mladosti koja čvrsto stoji na umnosti prošlosti i autoritetu prava kao pravde, a ne kao nasilja jednih u odnosu na druge. I zato, vrata koja su u ovoj Školi otvorena, nikada se više ne mogu zatvoriti”. Ovim rečima, profesor Perović pred nas je postavio odgovoran zadatak da nastavimo da razvijamo i unapređujemo Kopaoničku školu, afirmišući ideje prirodnog prava, tj. univerzalnih ljudskih prava kodifikovanih u okviru dokumenata OUN i drugih miroljubivih međunarodnih organizacija.

Biti predsednik Kopaoničke škole je posebna čast ali istovremeno i velika odgovornost. U tom svojstvu, zajedno sa Uređivačkim odborom Škole koga, kao što ste naveli, čine eminentni domaći i inostrani stručnjaci iz različitih oblasti prava (35 urednika sekcija), ulažem veliki trud da nastavim razvoj Kopaoničke škole i unapređujem njenu međunarodnu naučnu afirmaciju. Svesni smo da je naučne visine koje je determinisao profesor Slobodan Perović, a pored njega i čitava plejada autoriteta pravne misli starije generacije, danas teško postići i dostići. Ipak, nastojimo da održimo kontinuitet tih visoko postavljenih naučnih standarda, prilagođavajući ih savremenom trenutku i okolnostima, uz značajna organizaciono-tehnička poboljšanja koja se u našem vremenu pokazuju neophodnim. Na tom putu, dragocenu podršku predstavljaju autori i uopšte, poštovaoci ove Škole širom sveta, a posebno generacije mladih pravnika koji se u velikom broju uključuju u rad Škole.

Kad je reč o mladim pravnicima, dozvolite mi da istaknem i nešto na šta smo posebno ponosni. U čast svog osnivača, akademika prof. dr Slobodana Perovića, Kopaonička škola je 2019. godine ustanovila Nagradu “Profesor Slobodan Perović” za najbolje radove mladih učesnika Škole. Nagrade za najbolje radove u prethodne dve godine uručene su dobitnicima na svečanim otvaranjima decembarskih susreta Škole, a dobitnici nagrada imali su prilike da se obrate širokom auditorijumu plenarnih sednica. Inače, svi radovi dostavljeni za ovu nagradu koji ispunjavaju uslove za objavljivanje, publikuju se u posebnom tomu Zbornika radova Kopaoničke škole. Sa posebnim zadovoljstvom ističem da je ovo takmičenje poprimilo međunarodni karakter s obzirom da je više autora iz inostranstva konkurisalo za nagradu “Profesor Slobodan Perović”. Ovo tim pre ako se ima u vidu da je taj međunarodni karakter u skladu sa mislima profesora Perovića o tome da Kopaonička škola “ne poznaje granice u prostoru”. Nadamo se da će ova nagrada podstaći naše mlade kolege u daljem razvoju njihove karijere i doprineti njihovoj naučnoj i stručnoj afirmaciji.

Kopaonička škola poznata je po brojnom okupljanju najšire pravničke javnosti domaće i inostrane i međunarodnom ugledu Škole. Učesnici iz inostranstva dolaze iz preko 40 zemalja sveta (Nemačka, Francuska, Engleska, Italija, Austrija, Holandija, Grčka, Poljska, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Portugalija, Španija, Turska, Švajcarska, SAD, Indija, Rusija, Belorusija, Kina, Brazil, Liban itd). Da li biste nešto posebno izdvojili za ove susrete i da li možemo da očekujemo da čujemo neke od uglednih pravnika iz Srbije i inostranstva?

Tradicionalno, na Kopaoničkoj školi učestvuju ugledni pravnici iz Srbije i inostranstva. Među njima su akademici nauka, dekani pravnih fakulteta, predsednici sudova, profesori, sudije i advokati, kao i predstavnici različitih institucija i asocijacija iz ovog našeg jurističkog sveta. Ove godine, inostrani autori dolaze nam iz Italije, Švajcarske, Velike Britanije, Nemačke, Austrije, Španije, Poljske, Turske, SAD-a, Čilea, kao i iz zemalja regiona - Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, BiH, Severne Makedonije. Između ostalih, svoje učešće na 34. Susretu najavili su profesor Pascal Pichonnaz, predsednik Evropskog pravnog instituta u Beču, profesor i nekadašnji dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Friburu (Švajcarska), kao i profesor Pietro Sirena, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta Bocconi u Milanu (Italija). Kad je reč o inostranim učesnicima, posebno ističem odličnu saradnju Kopaoničke škole sa pravnicima iz Italije, koji već dugi niz godina u većem broju pišu za Kopaonik i učestvuju na našim naučnim skupovima. Među prvima, na Kopaonik je došao čuveni profesor Rodolfo Sacco, koga je sledio veći broj drugih italijanskih profesora. Dve najveće italijanske asocijacije pravnika - Italijansko Udruženje za komparativno pravo - AIDC (Associazione Italliana di Diritto Comparato) i italijanska asocijacija za komparativno pravo - SIRD (Società Italiana per la Ricerca nel Diritto Comparato) u svojim biltenima redovno predstavljaju Kopaoničku školu i objavljuju njene konkurse za radove i za nagradu “Profesor Slobodan Perović”, a jedan od dobitnika ove nagrade 2020. godine dolazi upravo iz Italije, sa Bocconi Univerziteta.

Prvi radni tekst izmena Ustava urađen je još 2018. godine, ali je izazvao brojne kontroverze u domaćoj stručnoj javnosti. U kom delu je ova druga verzija uspela da prebrodi te “problematične” delove?

Verujem da će ovo pitanje biti detaljno analizirano na predstojećem Susretu Kopaoničke škole, pre svega u okviru sekcije Ustavno-pravna pitanja čiji se autori i učesnici bave oblašću ustavnog prava, a kojom rukovodi vrhunski stručnjak u ovoj materiji, prof. dr Vladan Petrov. Očekujem živu diskusiju i razmenu stavova u pogledu ovog pitanja, a zaključci i poruke naših stručnjaka biće uključeni u Završni dokument, koji se, kao što sam istakla, dostavlja i predstavnicima nadležnih državnih organa.

Kopaonička škola je nosilac inicijative za donošenje Građanskog zakonika Republike Srbije. Vlada Republike Srbije 2006. godine obrazovala Komisiju za izradu Građanskog zakonika. Predsednik Komisije bio je osnivač Škole, akademik prof. dr Slobodan Perović. S obzirom na aktuelnost i značaj ove kodifikacije, Prednacrt Građanskog zakonika je kontinuirano bio predmet diskusije na zasedanjima Škole. Kada možemo da očekujemo da bude završen rad na tekstu Građanskog zakonika Republike Srbije?

Kopaonička škola je “rodno mesto” Prednacrta Građanskog zakonika i prvi značajni koraci u pravcu izrade ovog Zakonika preduzeti su u Kopaoničkoj školi prirodnog prava. Akademik prof. dr Slobodan Perović bio je predsednik Komisije za izradu Građanskog zakonika Republike Srbije. U tom pogledu, profesor Perović rekao je: “U svojstvu osnivača i Predsednika Kopaoničke škole prirodnog prava, pripala mi je naučna čast da uputim zvanični predlog Vladi za obrazovanje Komisije za donošenje Građanskog zakonika Republike Srbije, sa osnovnim razlozima i potrebi za donošenje ovog zakonika. U istom predlogu imenovani su i mogući članovi ove Komisije”. Pomenuti predlog u celini prihvaćen je od strane Vlade Republike Srbije, koja je 2006. godine donela odluku o formiranju Komisije za izradu Građanskog zakonika Republike Srbije. S obzirom na aktuelnost i značaj ove kodifikacije, Prednacrt Građanskog zakonika je kontinuirano bio predmet diskusije na zasedanjima Škole. Za vreme profesora Slobodana Perovića izrađen je Prednacrt Građanskog Zakonika Republike Srbije koji je publikovan i dostavljen na javnu raspravu. Ovo delo, nastalo pre odlaska profesora Perovića, ostaje zabeleženo i dokumentovano i kao takvo dostupno je najširoj javnosti. Objavljivanjem ovog dela omogućeno je da se povuče jasna granica između Prednacrta Građanskog zakonika koji je izrađen pod rukovođenjem profesora Slobodana Perovića i svega onoga što će uslediti posle njegovog odlaska, a pre svega neformalnih pokušaja preuzimanja “dirigentske palice” na izradi Zakonika i unošenja različitih izmena u odnosu na prethodni tekst. U svakom slučaju, poznato je da je ubrzo nakon odlaska profesora Perovića, Vlada Republike Srbije donela akt o ukidanju Komisije za izradu Građanskog zakonika, pa je dalja sudbina ove značajne kodifikacije u ovom trenutku - neizvesna.

Da li osim godišnjih Susreta postoje još neke aktivnosti Škole i kakvi su planovi za budući razvoj Škole?

Naš plan je da Kopaonička škola živi tokom cele godine, putem organizovanja seminara, diskusija, okruglih stolova, edukacija iz različitih oblasti prava i preduzimanja drugih aktivnosti usmerenih na razvoj i unapređenje pravne nauke i struke. U tom smislu, decembarski susreti na Kopaoniku predstavljali bi “krunu” sveukupnog rada Škole koji se odvija u godišnjem kontinuitetu. Realizaciju ovog plana u toku ove i protekle godine sprečile su poznate epidemiološke okolnosti ali nadam se da će se, već nakon 34. Susreta Škole, ostvariti uslovi za njegovo uspešno ostvarenje.

Budući da se naša kompanija bavi izradom elektronskih baza uobičajeno je da naše sagovornike pitamo da li koriste inače ovakve elektronske baze i da li ih smatraju korisnom alatkom u svakodnevnom radu?

Da, koristim ih i smatram da predstavljaju dragocenu pomoć u radu.