Elektronska registracija privrednih subjekata

Kakve pogodnosti može da očekuje privreda od početka primene obavezne elektronske registracije privrednih društava?

Elektronska registracija je najefikasniji postupak registracije, jer štedi vreme koje je potrebno za dolazak na šalter Agencije ili pošte, radi ličnog podnošenja, ili slanja, registracione prijave i dokumentacije u papirnom obliku. Ceo proces, od popunjavanja prijave do podnošenja dokumenata, može da se obavi kod kuće ili u kancelariji, a korisniku su potrebni samo računar i internet. Osim toga, naknada za elektronsku registraciju niža je od naknade koja se plaća za sprovođenje postupka registracije u papirnom obliku. Takođe, ukoliko osnivač sam izvorno sačinjava osnivački akt u elektronskoj formi i potpisuje ga svojim elektronskim sertifikatom nema ni troška za overu ovog dokumenta. To su sve pogodnosti koje navode na zaključak da je elektronska registracija lakši i ekonomičniji postupak za korisnike. Osim toga, istakao bih još jednu pogodnost - sistem za podnošenje elektronske prijave za registraciju osnivanja osmišljen je tako da korisnika automatski usmerava na unos obaveznih podataka u aplikaciju, pa se ovim putem otklanjaju i najčešće greške koje nastaju prilikom popunjavanja prijava u papirnom obliku.

Ovde želim da naglasim da se obavezna elektronska registracija privrednih društava odnosi na postupak osnivanja pravne forme društva sa ograničenom odgovornošću, ortačkog, komanditnog i akcionarskog društva. Registraciona prijava osnivanja preduzetnika, zadruge, zadružnog saveza, javnog preduzeća, predstavništva i ogranka stranog privrednog društva i dalje može da se podnese u papirnom obliku. To znači da elektronska prijava za ove pravne forme nije obavezna, već opciona mogućnost.

U proteklom periodu, Agencija je omogućila elektronsko podnošenje prijava za osnivanje preduzetnika i društva sa ograničenom odgovornošću, ali su se korisnici, ipak, radije opredeljivali za registraciju u papirnom, nego u elektronskom obliku. Razloga je više, od kojih je svakako najvažniji taj što sam postupak registracije osnivanja u Agenciji ne traje duže od dva do tri dana, bez razlike da li se sprovodi u papirnom ili elektronskom obliku. Drugi razlog je naša tradicija i decenijska navika da se u poslovanju koristi papirna dokumentacija. Smatram da je sada, konačno, sazrelo vreme za prelazak na elektronsku registraciju kao isključivi način registracije, jer je dostignut takav nivo digitalizacije na kojem je najveći broj privrednika već stekao iskustvo u korišćenju nekih elektronskih usluga u poslovanju i spreman je da prihvati i ovu novu uslugu. Na osnovu višegodišnjeg iskustva Agencije, koja spada u pionire javne uprave po uvođenju elektronskih usluga za privredu i pravna lica, mogu da tvrdim da su privrednici spremni da prihvate ovu obavezu. Jer, finansijski izveštaji se duže od sedam godina podnose isključivo u elektronskom obliku, a elektronski se i izdaju građevinske dozvole preko informacionog sistema Centralne evidencije objedinjenih procedura, koji vodi Agencija. Takođe, pre više od dve godine omogućili smo podnošenje elektronske prijave za registraciju ugovora o finansijskom lizingu, a od pre godinu dana i za upis založnog prava. Elektronski se sprovodi registracija ponuđača i pružalaca računovodstvenih usluga, a registrovani subjekti elektronski evidentiraju i podatke o svojim stvarnim vlasnicima.

Da bi koristili sve ove elektronske usluge, građani moraju da ispune određene preduslove kako bi postupak registracije bio sproveden u skladu sa zakonom. Naime, korisnici treba da imaju kreiran korisnički nalog u sistemu za centralizovano prijavljivanje korisnika, preko koga se pristupa portalu sa e-Servisima Agencije. Zatim, potreban je kvalifikovani elektronski sertifikat koji izdaje sertifikaciono telo u Republici Srbiji, kao i instalirani čitač elektronskih kartica i instalirana najnovija verzija „NEXU” aplikacije APR-a, da bi prijava i dokumentacija mogli da budu elektronski potpisani. Plaćanje naknade za elektronsku registraciju vrši se u sistemu putem platne kartice, koju većina građana već odavno koristi. Važno je da naglasimo da i dokumenta, koja se prilažu uz registracionu prijavu, moraju da budu sačinjena u elektronskoj formi ili digitalizovana, ako su nastala u papirnoj formi, pa u tom slučaju treba da budu overena elektronskim potpisom lica, odnosno organa nadležnog za overu dokumenata (notara, advokata sa punomoćjem osnivača).

Nastupio je rok i za obaveznu prijavu društava na portal eUprave, da li se obaveza prijave odnosi samo na privredna društva ili i na preduzetnike i druge korisnike elektronskih usluga APR-a?

Dosadašnji korisnici elektronskih usluga Agencije, koji su imali korisnički nalog u Sistemu za centralizovano prijavljivanje korisnika Agencije, od septembra ove godine moći će da pristupaju portalu sa eServisima Agencije samo uz pomoć eID naloga, preko Portala za elektronsku identifikaciju (eid.gov. rs). Ovo je posledica integracije APR-a sa sistemom elektronske identifikacije Kancelarije za IT i eUpravu, koja garantuje pouzdanost elektronskih identiteta građana, kao i bezbednost korišćenja usluga elektronske uprave. Sa jedinstvenim eID nalogom, korisnici mogu da pristupe portalu sa eServisima APR-a, ali i svim ostalim portalima elektronske uprave.

Da li se na privredne subjekte koji se nisu prijavili na portal eUprave u propisanom roku može primeniti sankcija iz člana 585. stav 1. tačka 14) Zakona o privrednim društvima ili neka druga sankcija?

Sankcija iz člana 585. stav 1. tačka 14) Zakona o privrednim društvima ne odnosi se na privredne subjekte koji nemaju kreiran eID nalog na portalu eUprave.

Da li je u planu da u bliskoj budućnosti APR omogući elektronsku registraciju promena, kao i osnivanja drugih pravnih lica koja se registruju u Agenciji, osim privrednih društava?

Do kraja ove godine ćemo uvesti elektronsko podnošenje prijava za registraciju svih vrsta promena kod privrednih društava i preduzetnika. Takođe, omogućićemo i elektronsko izdavanje izvoda iz Registra privrednih subjekata, što će značajno olakšati svakodnevno poslovanje privrednika, koji najviše koriste upravo ovu uslugu Agencije.

Planiramo da u naredne tri godine uvedemo elektronsku registraciju svih pravnih lica čija je registracija u našoj nadležnosti, kao što su udruženja, zadužbine, fondacije, sportska društva...

Agencija za privredne registre nije nadležna za regulisanje pitanja priznavanja inostranih sertifikata, ali, koliko sam upoznat sa ovom tematikom, preduzete su određene aktivnosti u pravcu rešavanja ovog kompleksnog problema koji uključuje politički, pravni i tehnički aspekt. Prema Zakonu o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, kvalifikovana usluga od poverenja, koju pruža strani pružalac usluge od poverenja, u reciprocitetu sa domaćom uslugom od poverenja u zemlji stranog pružaoca usluge, reguliše se potvrđenim međunarodnim sporazumom. To je pravni okvir, ali potrebno je pokrenuti mehanizme za potpisivanje bilateralnih ili međunarodnih sporazuma o međusobnom priznavanju sertifikata. Ovo pitanje je u Evropskoj uniji rešeno na osnovu eIDAS (Electronic Identication and Signature) direktive, kojom je uređen okvir za identifikaciju i transakcije između zemalja članica unije i predviđeno jedinstveno mesto pristupa, gde se vrše provere svih sertifikata izdatih na nivou EU. Naša država bi, na osnovu tehničkih karakteristika, mogla da primeni ovu direktivu, ali Srbija nije članica Evropske unije.

Da li se očekuje u narednom periodu i regulisanje pitanja priznavanja inostranih sertifikata (elektronskih potpisa) podnosilaca prijave, članova društava i svih drugih lica čiji je potpis neophodan u postupku osnivanja pred APR?

Agencija za privredne registre nije nadležna za regulisanje pitanja priznavanja inostranih sertifikata, ali, koliko sam upoznat sa ovom tematikom, preduzete su određene aktivnosti u pravcu rešavanja ovog kompleksnog problema koji uključuje politički, pravni i tehnički aspekt. Prema Zakonu o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, kvalifikovana usluga od poverenja, koju pruža strani pružalac usluge od poverenja, u reciprocitetu sa domaćom uslugom od poverenja u zemlji stranog pružaoca usluge, reguliše se potvrđenim međunarodnim sporazumom. To je pravni okvir, ali potrebno je pokrenuti mehanizme za potpisivanje bilateralnih ili međunarodnih sporazuma o međusobnom priznavanju sertifikata. Ovo pitanje je u Evropskoj uniji rešeno na osnovu eIDAS (Electronic Identication and Signature) direktive, kojom je uređen okvir za identifikaciju i transakcije između zemalja članica unije i predviđeno jedinstveno mesto pristupa, gde se vrše provere svih sertifikata izdatih na nivou EU. Naša država bi, na osnovu tehničkih karakteristika, mogla da primeni ovu direktivu, ali Srbija nije članica Evropske unije.

Šta bi, trenutno, trebalo da sadrži osnivački akt koji se prilaže uz registracionu prijavu osnivanja privrednog društva koji potpisuje strano (pravno ili fizičko) lice kao član društva, a koje nema sertifikat izdat u Republici Srbiji? Odnosno, kakva bi procedura trebalo da se sprovede da bi takav dokument bio prihvaćen u postupku osnivanja?

Strana fizička i pravna lica trenutno moraju da se obrate domaćim sertifikacionim telima radi izdavanja elektronskih potpisa, ili nadležnim organima overe koji svojim elektronskim potpisima overavaju osnivačka akta u postupku digitalizacije dokumenata.

Koji su najčešći razlozi zbog kojih se pokreće prinudna likvidacija i koliko je društava prestalo da postoji na taj način od početka 2023. godine?

Iz Registra privrednih subjekata je za prvih pet meseci ove godine obrisano više od 4.500 privrednih društava nakon sprovedenog postupka prinudne likvidacije. Kod najvećeg broja ovih društava, prinudna likvidacija pokrenuta je iz razloga što društvo nije dostavilo nadležnom registru finansijske izveštaje do kraja prethodne poslovne godine za dve uzastopne poslovne godine koje prethode godini u kojoj se izveštaji podnose. Kod manjeg broja društava, prinudna likvidacija pokrenuta je iz ostalih razloga propisanih članom 546. Zakona o privrednim društvima.

Prema vašim saznanjima, koliko je u praksi zaživeo institut uveden u naše pravo izmenama Zakona o privrednim društvima iz 2018. godine - finansijski instrument - pravo na sticanje udela?

Ima nekoliko privrednih društava koja su registrovala rezervisani sopstveni udeo u Registru privrednih subjekata. To su, uglavnom, društva iz IT sektora, ali ima i izuzetaka kao što je privredno društvo koje ima 28% rezervisanih sopstvenih udela, u kojem je Republika Srbija, odnosno vlada, jedan od članova sa 33% udela u društvu.

Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre i Zakon o privrednim društvima na snazi su već više od 10 godina. Da li mislite da je postojeća regulativa, koja uređuje privredna društva, vođenje registra i postupak registracije, adekvatna savremenim uslovima poslovanja i šta bi po Vašem mišljenju bilo neophodno izmeniti kako bi se privredi olakšalo poslovanje?

Poslednjim izmenama i dopunama ovih zakona iz 2021. godine omogućeno je uvođenje obavezne elektronske registracije osnivanja privrednih društava, kao i primena odredbi o pribavljanju podataka iz javnih evidencija po službenoj dužnosti, o registraciji korisnika usluge elektronske uprave, o dostavljanju elektronskog dokumenta, koje su propisane zakonom kojim se uređuje elektronska uprava, elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju. Izmenama ovih propisa omogućeno je uvođenje novih elektronskih usluga, kao što je obavezna elektronska registracija privrednih društava, koje će pružanje administrativnog servisa učiniti efikasnijim i približiti ga savremenim uslovima poslovanja. Samo bih podsetio da Srbija u oblasti pokretanja poslovanja i sada ostvaruje veoma dobre rezultate koji su vidljivi i na međunarodnim listama konkurentnosti.

Agencija olakšava uslove poslovanja tako što obezbeđuje transparentnost podataka iz registara i evidencija koje vodi i na taj način povećava stepen pravne sigurnosti. To je razlog zašto je internet stranica www.apr.gov.rs jedna od najposećenijih među državnim organima, jer su građanima jednostavno dostupni svi podaci o svakom registrovanom privrednom subjektu i primljenom finansijskom izveštaju. A najveći doprinos olakšavanju uslova za poslovanje Agencija pruža na taj način što obezbeđuje elektronski pristup centralizovanim podacima registrovanih privrednih subjekata i pravnih lica za potrebe državnih organa i što integracijom sa drugim javnim registrima, kao što je CROSO, Registar poreskih obveznika, Adresni i drugi registri, olakšava sprovođenje različitih postupaka i omogućuje uvođenje zajedničkih servisa i usluga državnih organa, time pružajući snažnu podršku digitalnoj transformaciji i daljem razvoju elektronske uprave.

Koju novinu biste nastojali da implementirate (a koja možda već postoji u uporednom pravu), za koju smatrate da bi doprinela unapređenju tzv. poslovnog ambijenta, odnosno olakšala poslovanje i time dala podstrek razvoju privrede i preduzetništva?

Sa stanovišta nadležnosti i poslova koje obavlja, glavni prioritet je potpuna elektronska registracija, odnosno uvođenje elektronskih prijava za sve vrste postupaka registracije u Agenciji. Jer, elektronska registracija je najefikasniji način, a ujedno je i najjednostavniji i najekonomičniji način sprovođenja postupka registracije za privredu i građane. Smatram da bi sa ukidanjem mogućnosti podnošenja prijava i dokumenata u papirnom obliku i sa uvođenjem obavezne elektronske registracije bili ukinuti paralelni sistemi vođenja ovih postupaka i rad Agencije bi time postao efikasniji, što predstavlja i najbolju evropsku praksu u ovoj oblasti.

I na kraju, da li postoji plan u pogledu dalje digitalizacije drugih registara koje Agencija vodi? Koji su dalji planovi Agencije, koji se sa izvesnošću mogu najaviti čitaocima i privredi?

Do kraja godine pustićemo u rad novi portal za isporuku podataka, koji će omogućiti veći stepen transparentnosti i bolju dostupnost poslovnih i finansijskih podataka iz elektronskih baza Agencije. Portal će pružiti objedinjeni pregled svih registrovanih podataka u realnom vremenu, na jednostavan i brz način, a podaci će biti dostupni ne samo u izvornom obliku, već i u formi analiza, ocena o bonitetu, kao i na različitim nivoima kumulacije, uz mogućnost korišćenja raznih naprednih funkcionalnosti, pametnih pretraga i dnevnog praćenja promena. Pružanje integrisanih digitalnih usluga omogućiće korisnicima da na osnovu zvaničnih i pouzdanih poslovnih informacija donesu ispravnije poslovne odluke i efikasnije prilagode svoje poslovanje potrebama tržišta.

Nastavljamo da unapređujemo postojeće informacione sisteme, a uvešćemo i nove servise za banke i lizing kuće, kako bismo podstakli masovniju primenu elektronske registracije finansijskog lizinga i založnog prava, u cilju podrške poslovanju.