O prednacrtu Građanskog zakonika
prof. dr Slobodan Perović - intervju objavljen u časopisu PRAVNIK U PRAVOSUĐU
Paragraf intervju - FEBRUAR 2019
- Jubilarni susreti pravnika na Kopaoniku održani su pod naslovom "Pravedno pravo i stvarnost". Često smo svedoci raskoraka između prava, pravde i stvarnosti.
S jedne strane, pravo kodifikovano u zakonima rezultat je ljudskog uma - razuma, a s druge strane stvarnost nam pokazuje nešto sasvim drugo. U stvarnosti imamo terorizam, genocid, ekološke katastrofe, ucenu i glad u velikom delu sveta. Današnja stvarnost je "Hirošima antiumnosti". U nizu uzroka nepoštovanja ljudskih prava jedan uzrok je sudbonosan za opstanak života, a to je nuklearno naoružanje namenjeno masovnom uništavanju ljudi i drugih živih bića na našoj planeti. Zato svi oblici upotrebe ili samo posedovanje u svrhu upotrebe nuklearnog oružja predstavljaju zločin protiv čovečnosti.
Mi danas često pričamo o vladavini prava, ali je neophodno da pre toga govorimo o vladavini kulture i o kulturi mira i opstanka. Unesko visoko ceni činjenicu da učesnici Kopaoničke škole razmatraju pitanje kako da se sa izgradnje vladavine prava pređe na izgradnju vladavine kulture, u kojoj poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, mir i uzajamno razumevanje sačinjavaju temelj zajedničkog života u multikulturnim društvima, nasuprot nasilju, diskriminaciji i netoleranciji.
- Kako u pravnom životu deluje ucena, kao deo stvarnosti?
Danas se sve završava ucenom u međunarodnom pravu, pa i u domaćem. Politička, finansijska, ekonomska ili vojna moć osnov je za uzurpaciju takozvanog prava kontrole stanja ljudskih prava i primenu dvostrukih standarda, jer se nejednako postupa s jednakim stvarima. Ucena je danas prvo slovo azbuke međunarodnog javnog poretka. Ona je zarobila slobodu opredeljenja čoveka i svih njegovih miroljubivih asocijacija. Ucena i nasilje, kao sredstvo za postizanje interesa organizovanih ili neorganizovanih ucenitelja, predstavlja znak osiromašene kulture koja često ide sve do stepenaosiromašenog uranijuma i naoružane nepravde. Ucena je paradigma i obrazac nepoštovanja ljudskih prava i principa tolerancije, proklamovanih u deklaracijama UN. Ucena dalje vodi u odmazdu i osvetu, često i u krvnu osvetu. Jedna povreda ljudskih prava "leči se" drugom povredom tih prava, često većom, jedno ubistvo je "opravdanje" drugog i tako u nedogled. Prirodna prava i slobode čoveka pretvaraju se u svoju suprotnost, u volju i samovolju trenutno jačih, onih koji svojom naoružanom nepravdom sprovode nasilje umesto kulture mira i međukulturne tolerancije.
- Da li pravo ima moć da uspostavi odgovornost za ovakvu zloupotrebu ljudskih prava?
Pozivom na zaštitu ljudskih prava postižu se vojni, nacionalni, politički ili neki drugi ciljevi. Uvek kada se u ostvarenju tih interesa ljudske žrtve licemerno nazivaju "kolateralnom štetom", postoji zloupotreba ljudskih prava koja nosi višestruku pravnu i moralnu odgovornost, ako ne trenutnu, onda istorijsku svakako, koja može biti i teža od trenutne.
- Kakva je uloga razuma, budući da tema ovogodišnjeg susreta pravnika na Kopaoniku nosi naziv "Pravo i zapovest razuma"?
Samo organizovani razum, organizovana umnost čovečanstva, ima prirodni mandat da nas izvede iz postojećeg stanja opšte opasnosti i uvede nas u kulturu mira i opstanka. Ona to može i mora. Kada je umna snaga čovečanstva uspela da u prošlosti oslobodi svet od okova antiumnosti, na primer od robovlasničkog poretka, i to bez potpore kodifikovanih ljudskih prava, onda danas, s daleko većim intelektualnim i tehnološkim prostranstvom, ona ima imperativnu dužnost da ostvari primenu proklamovanih prava ljudskosti, raskoš prava i celinu pravde.
- Na Kopaoničkoj školi započet je rad na budućem građanskom zakoniku. Kada se očekuje završetak njegovog prednacrta i kako učesnici doprinose javnoj raspravi?
Javna rasprava o prednacrtu Građanskog zakonika Republike Srbije, koja je pod ingerencijom Ministarstva pravde, privodi se kraju na Kopaoniku, gde je i započela. U tom smislu su publikovana i izložena javnosti tri tematska dvobroja časopisa "Pravni život" s tekstom prednacrta Građanskog zakonika s ukupno 835 strana i brojnim mogućim rešenjima. Možemo reći da je Kopaonička škola rodno mesto budućeg Građanskog zakonika. To će biti moderna kodifikacija građanskog prava, koja treba da traje za budućnost. Upravo se na Kopaoničkoj školi raspravlja o svim pitanjima važnim za zakonik, jer se radi škole zasniva na Heksagonu prirodnog prava, koji čine šest stubova pravne civilizacije: pravo na život, na slobodu, na imovinu, na intelektualnu tvorevinu, pravo na pravdu i pravo na pravnu državu. U okviru ovih šest katedri, učesnici rade u 23 sekcije, koje posebno raspravljaju o pitanjima koja se tiču zdravlja, ekologije, sporta, slobode ličnosti, svojine i nasleđa, ugovora i odgovornosti za štetu, poreza, arbitraža, osiguranja, radnih odnosa, banaka, kredita...
- Koji krug pravnika čini učesnike Kopaoničke škole prirodnog prava?
Učesnici su pravnici s raznih univerziteta, akademija, naučnih institucija, sudova, advokature i drugih pravosudnih organizacija, upravnih organa i javnih službi, udruženja građana, nevladinih organizacija, privrednih preduzeća i privrednih asocijacija, bankarskih osiguravajućih organizacija, kao i drugih društvenih institucija. Spisak svih autora referata objavljen je Bibliografiji radova.
- Ove godine Kopaoničkoj školi posvećen je i članak u međunarodnom pravnom časopisu koji izlazi u Parizu.
Profesor Univerziteta Sorbona Gzavije BlanŽuvan objavio je članak u "Međunarodnoj reviji za uporedno pravo". U članku je objasnio da broj pravnika koji svakog decembra dolaze na Kopaonik iz celog sveta varira od godine do godine između hiljadu do više od dve hiljada i opisao atmosferu kao "praznik prijateljstva" i "neumornu borbu za napredak prava". Naglasio je da posle četiri dana "slobodne i strastvene diskusije o velikim problemima našeg vremena", učesnici donose "poruke" koje se dostavljaju nadležnim organima vlasti i tako utiču i na sudije i na zakonodavca, odnosno na reformu prava. Na kraju je naglasio da Kopaonička škola "hrabro i odlučno deluje u službi čitavog jednog naroda, pa čak i šire", i da zbog toga"francuski pravnici, koji su odavno prijatelji Srbije i koji su je pratili u iskušenjima kroz koja je prolazila, ne mogu danas da propuste da im bezrezervno odaju počast koja im pripada."
Intervju preuzet iz Politike