Neophodne reforme tužilaštva

Da počnemo sa najaktuelnijom temom a to su izmene Ustava koje su nedavno usvojene u Skupštini. Polemike oko ovih amandmana su bile stalne a kritike obimne. U momentu izlaska ovog broja iz štampe referendum o Ustavu će već biti održan. Međutim, bez obzira na to, o ovim izmenama i dalje treba pisati. S tim u vezi, na koji način Vi i Udruženje gledate na ove ustavne promene?

Ustavne promene, same po sebi, neće ništa promeniti preko noći. One su početni korak na putu ka samostalnom tužilaštvu i nezavisnom sudstvu, oslobođenom od uticaja politike, ali taj put tek počinje. Ustavnim promenama je stvoren ustavni osnov za isključenje političkog uticaja na sudstvo i značajno smanjenje tog uticaja na javno tužilaštvo. Amandmanima je postavljen ustavni osnov da se politički uticaj na izbor sudija i predsednika sudova potpuno isključi, ali sa javnim tužilaštvom to nije slučaj, ostavljen je prostor za politički uticaj posredstvom izbora Vrhovnog javnog tužioca i preko sastava Visokog saveta tužilaca. Ipak kanali za politički uticaj na javno tužilaštvo su značajno smanjeni. Vlada i Skupština su potpuno isključene iz postupka izbora javnih tužilaca i glavnih javnih tužilaca, osim Vrhovnog javnog tužioca. Oslabljena je hijerahija u javnom tužilaštvu, a takođe je oslabljen i položaj Vrhovnog javnog tužioca, koji više neće biti predsednik Visokog saveta tužilaca, a neće moći ni da odlučuje o premeštaju i upućivanju javnih tužilaca. Dozvoljen je prigovor i na obavezno uputstvo Vrhovnog javnog tužioca. Sledeći korak je donošenje novog Zakona o javnom tužilaštvu i novog Zakona o Visokom savetu tužilaca, kojima bi se uredila organizacija i nadležnost javnog tužilaštva Visokog saveta tužilaca, ali i razradile odredbe kojima se smanjuje moguća politizacija rada i jača samostalnost javnih tužilaca. Ti zakoni bi morali da slede cilj i logiku novih ustavnih rešenja pa nikako ne bi smeli da na mala vrata otvore neke nove kanale za politički uticaj. Na kraju, ostaje sprovođenje novih ustavnih rešenja, jer kvalitet svakog propisa ne zavisi samo od sadržaja propisa, već i od njegovog sprovođenja. Potrebna je i određena promena svesti samih tužilaca, da tužioci prihvate nova rešenja i preuzmu odgovornost za svoje postupanje i svoje odluke.

Iako Ustav proklamuje samostalnost javnog tužilaštva, ono to u svojoj suštini nije. Da li će predložene izmene dovesti do veće samostalnosti u radu tužilaštva?

Ojačan je položaj dosadašnjih zamenika javnih tužilaca koji postaju javni tužioci. Oni do sada nisu vršili funkciju javnog tužilaštva, već su zamenjivali javnog tužioca u vršenju funkcije, a po novim ustavnim rešenjima vrše funkciju javnog tužilaštva. Ojačan je i imunitet javnih tužilaca, suženi su osnovi za razrešenje, a ukinut je i probni trogodišnji prvi mandat javnih tužilaca (dosadašnjih zamenika), kao i sudija, a oslabljena je i hijerahija unutar javnog tužilaštva što stvara osnove za veću samostalnost u radu javnih tužilaca. Amandmanima je propisano i da niko van javnog tužilaštva ne sme da utiče na rad javnog tužilaštva. Ovakvim rešenjima su date čvršće garancije samostalnosti i stvoreni osnovi za veću samostalnost u radu javnog tužilaštva, a na novom Zakonu o javnom tužilaštvu i novom Zakonu o Visokom savetu tužilaca je da navedena rešenja razrade i ojačaju samostalnost. Još uvek je dugačak put do samostalnog javnog tužilaštva i samostalnih tužilaca, ali je dobro da je napravljen početni korak koji smo predugo čekali.

Svedoci smo kako se o aktuelnim istragama i krivičnim postupcima pred sudovima, u predmetima za koje postoji veliko interesovanje građana, u štampanim i elektronskim medijima, i građanima se često čini da postoji neka vrsta ćutanja i nereagovanja tužilaštva? Da li se to samo tako čini ili je stvarno tako?

U nekim situacijama možda jeste tako, ali često i nije. Zaista postoji utisak da se političari (i iz vlasti i iz opozicije), predstavnici policije i advokati ponekad utrkuju u davanju informacija u vezi nekog krivičnog ili predistražnog postupka, za koji postoji veći interes javnosti. Drže se konferencije za štampu, tabloidi objavljuju šokantne fotografije koje prate i “stručna mišljenja i komentari” različitih “analitičara”, advokati komentarišu događaje iz sudnice ili radnje preduzete u istrazi. Jedino tužioca nigde nema, ili uglavnom nema, iako on rukovodi predistražnim postupkom, iako on sprovodi istragu, iako on odlučuje da li će neko biti optužen ili ne. Loša ili nedovoljna komunikacija javnog tužilaštva sa medijima traje već decenijama. Tradicionalno zatvoreno za javnost, tužilaštvo nije uspelo da se prilagodi novom vremenu, da se otvori prema medijima i tako pokuša da popravi loš imidž u javnosti. Kako drugi učesnici u postupku, pre svega policija i advokati, obilato koriste medijski prostor, često se dešava da se u odgovornost tužilaštvu pripisuje i nešto zbog čega objektivno nije odgovorno i što mu se ne bi moglo pripisati u “krivicu”. Pasivan odnos javnog tužilaštva prema medijima to samo pojačava. Zato bi tužioci morali da postanu “glasniji i vidljiviji”. Da javno govore, ne beže od medija, daju objašnjenje kada za to postoji opravdan interes javnosti, odgovaraju na pitanja koja javnost opravdano postavlja. Već tada bi slika mogla biti malo bolja.

U toku je rasprava o Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji se odnosi na izmenu i dopunu postojećih odredbi u oblasti javnog informisanja. Ovi predlozi su izazvali negativne reakcije i kritike javnosti. Da li su ove kritike koje se upućuju, po Vašem mišljenju, osnovane?

U stavu 2. krivičnog dela Sprečavanje štampanja i rasturanja štampanih stvari, emitovanja programa i objavljivanja informacija (član 149. KZ) bilo bi kažnjivo i grubo vređanje autora informacije ili mišljenja, i drsko ili bezobzirno ponašanje prema njemu, kojim se značajno ugrožava njegovo spokojstvo. Iako ovo može izgledati opravdano radi zaštite psihičkog integriteta novinara, ali i svih drugih koji objavljuju podatke od javnog značaja, ili svoja mišljenja, postoji opasnost od moguće zloupotrebe pa bi, u zavisnosti od povoda, načina izražavanja ili stila, pod udar zakona lako mogao doći novinar, kao i svaki drugi autor koji reaguje na takve natpise. Ovo krivično delo, baš kao i prošireno krivično delo Ugrožavanje sigurnosti, moglo bi se zloupotrebiti tako što bi se koristilo za suzbijanje kritike iskazane na način svojevrsno žustar, vatren ili lascivan. Moglo bi se zaključiti da se pomenutim dopunama ugrožava sloboda izražavanja. Problem pojačava to što se ovaj način reagovanja ne odnosi samo na informacije, nego i na mišljenja.

Udruženje tužilaca trenutno sprovodi projekat “Krivičnopravna zaštita životne sredine - jačanje kapaciteta javnih tužilaca i osnaživanje građana za preduzimanje pravnih mera”. Vidimo da su ekološke teme sve aktuelnije u javnosti. Kakva je krivičnopravna zaštita životne sredine i Ustavom zagarantovanog prava na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju?

Nisam angažovan na ovom projektu pa vam ne mogu dati informacije u vezi sa samim projektom. Krivični zakon sadrži posebnu glavu (glava XXIV) koja nosi naziv “Krivična dela protiv životne sredine” i u kojoj je zakonodavac propisao čitav niz krivičnih dela u cilju krivičnopravne zaštite zdrave životne sredine. Mislim da je zakonodavac dao dobar pravni okvir za krivičnopravnu zaštitu životne sredine, ali da postoji problem njegovog sprovođenja u praksi iz više razloga, od kojih kao najveće vidim komplikovanost i težinu dokazivanja, preplitanje nadležnosti različitih inspekcija i drugih državnih organa, kao i nedovoljno poznavanje propisa iz oblasti zaštite životne sredine od strane tužilaca, ali i sudija. Zbog toga se i sprovodi projekat koji ste naveli, ali i drugi projekti, kako bi tužilaštvo bilo spremnije za procesuiranje ovih krivičnih dela.

Budući da se naša kompanija bavi izradom elektronskih baza uobičajeno je da naše sagovornike pitamo da li koriste inače ovakve elektronske baze i da li ih smatraju korisnom alatkom u svakodnevnom radu?

Naravno, redovno koristim vašu bazu, ali priznaću vam, koristim i druge baze propisa i prakse. U današnje vreme, ovakve baze su postale ne samo koristan, već neophodan alat u svakodnevnom radu javnog tužilaštva, kao i sudova. Ne mogu ni da zamislim kako bi uopšte bilo moguće raditi u javnom tužilaštvu bez postojanja ovakvih baza.