O aktuelnoj situaciji u privredi nastaloj usled pandemije COVID-19
Rastko Petaković za Pravni komplet
Paragraf intervju - MART 2021
- Molimo Vas recite nam nešto više o poslu koji obavljate i kancelariji koju predstavljate.
Mi smo advokatska kancelarija koja se bavi pre svega privrednim pravom. Pružamo pravnu pomoć klijentima iz oblasti privrede, kako iz tradicionalnih industrija, tako i startapima i inovativnim kompanijama, na koje smo se u poslednje vreme posebno usredsredili.
Kao i svi advokati, gledamo da budemo pouzdan partner našim klijentima. Nedavno smo obeležili četvrt veka postojanja firme i nadamo se da ćemo i u budućnosti imati privilegiju da obavljamo ovaj naš lepi advokatski poziv.
- Prema Vašem utisku, na koji deo poslovanja privrednih subjekata je najviše uticala pandemija COVID-19?
Nećemo otkriti toplu vodu ako konstatujemo da su sektori ugostiteljstva i turizma, koji zavise od “normalnog života”, pretrpeli najveći udar i nažalost još uvek trpe posledice. Iako se ne radi o privrednim subjektima, ne možemo da ne pomenemo umetnost, kulturu i obrazovanje koji su trpeli, a i dalje trpe teške posledice pandemije. Otuda deluje da se ovaj negativni uticaj zapravo širi kroz čitavu privredu. Iako smo se brzo navikli na život preko ekrana, opet znamo da ekran ne može da zameni kontakt uživo. Kada govorimo o uticajima, ne možemo da ispustimo iz vida da su se neki privredni subjekti odmah prilagodili novoj stvarnosti - restorani su morali da zatvore vrata za goste, ali su službe dostave hrane odjednom procvetale; i takvih primera ima mnogo. Možda kod nas to nije tako očigledno, jer nemamo likvidnu berzu, ali na velikim svetskim berzama vidimo koliko su porasle vrednosti kompanija čije su usluge odjednom svi u svetu počeli mnogo više da koriste - od Amazona do Zooma.
- U uvodnom delu novog izdanja publikacije Focus on Competition 2020 Karanović & Partners, se navodi da se svet promenio u smislu u kojem je to bilo nezamislivo kada se radilo prethodno izdanje ove publikacije krajem 2019. godine. Da li su se promenile potrebe privrede kada je reč o pružanju pravne pomoći u vremenu pandemije, i u čemu se ogledaju?
Potrebe privrede se nisu značajno promenile. Kod nas, a i u svetu, pokrenut je veliki broj programa koji su imali za cilj da pomognu da se premosti jaz likvidnosti i udara na potrošnju. Odluka je doneta tako da šeme državne pomoći budu ravnopravno dostupne svim privrednim subjektima.
Međutim, očekuje se da će i ove, a i narednih godina, kada posledice pandemije počnu da jenjavaju, poslovna struktura biti drugačija u odnosu na onu pre pandemije. Ostaje pitanje da li ćemo menjati navike, da li ćemo, na primer, putovati često kao i ranije. U toj promeni koja će se izvesno desiti, neki će se snaći, dok drugi neće.
U takvim situacijama, države često donose odluku da pomognu nekom sektoru ili kompaniji. Tada se država nalazi pred izazovom --- koji vid državne pomoći je dozvoljen, a koji pak nije, zbog toga što narušava konkurenciju na tržištu. Odgovore na ta pitanja imaćemo tek onda kada budemo u potpunosti sagledali efekte ove krize.
- Na koji način je pandemija uticala na svakodnevni rad advokata?
Nisam siguran da je pandemija previše uticala na rad advokata. Sudovi su u jednom trenutku bili zatvoreni, ali su nakon toga ročišta nastavila da se održavaju. Sastanci sa klijentima su održavani, doduše u drugačijoj formi. Prelazak na onlajn rad za mene, kao i za mnoge kolege advokate, nije bio ništa novo. I pre ovoga smo se sa klijentima “sastajali” preko ekrana i telefona.
Ipak, ostaje pitanje kako će svakodnevni rad izgledati nakon pandemije. Javila se glad za fizičkim susretima, potreba da se sa kolegama i klijentima vidimo uživo, a ne preko ekrana. Nadam se da će pozitivne promene uzrokovane pandemijom da ostanu, ali još više se nadam da ćemo uskoro moći da se vratimo normalnom životu.
- Većina svetskih privreda se odlučila za davanje obilne državne pomoći u vreme krize izazvane pandemijom COVID-19. Kako to utiče na konkurenciju, odnosno na razvoj i održanje nivoa konkurentskog pritiska na tržištima, stiče se utisak da je kontrola državne pomoći izostala na globalnom nivou?
Evropska unija je reagovala ubrzo nakon što je postalo jasno da je državna pomoć neophodna kompanijama da bi opstale nakon prvog zatvaranja i naleta pandemije i ekonomske krize. Kao vodeći svetski regulator u oblasti kontrole državne pomoći, EU je odmah izašla sa smernicama u vezi kontrole državne pomoći.
U ovom trenutku je izuzetno teško proceniti efekte državne pomoći i njenog izostanka ili kontrole jer svet i dalje nije blizu normalnog toka. Na primer, avio-industrija je, kao veliki korisnik državne pomoći, izuzetno teško
pogođena ovom krizom. Ostaje da vidimo da li će avio i druge industrije, primaoci državne pomoći, moći da se vrate u stanje pre pandemije. A onda i da li će navike potrošača ostati iste ili će se promeniti.
Opravdanost državne pomoći i dugoročne posledice na konkurenciju biće vidljive tek nakon što budemo videli šta je “nova normalnost” u svakoj od industrija. U normalnim okolnostima, kada neka kompanija upadne u poteškoće, državna pomoć može da bude dozvoljena samo onda kada ne izaziva bitne štetne posledice po konkurenciju na tržištu. Odnosno, državna pomoć je u normalnim okolnostima izuzetak, ne pravilo.
Pravilo je da kompanija, koja se nađe u ekonomskim teškoćama i postane nelikvidna, ustupi svoje mesto na tržištu novim kompanijama. Zato u pravu postoji stečaj. Time se održava zdrava tržišna utakmica u kojoj opstaju efikasni, uspešni i kvalitetni, a neuspešni propadaju. U situaciji kada je ceo svet zakočen i kada se posledice šokova ne mogu ni kvalitetno sagledati, teško je reći da li ova uobičajena dinamika nastajanja i gašenja privrednih društava može da se primeni.
- Da li smatrate da je relativno novi Zakon o kontroli državne pomoći (“Sl. glasnik RS”, br. 73/2019) uspostavio bolji regulatorni okvir od onog uspostavljenog ranijim Zakonom i da li se u praksi na adekvatan način primenjuju njegove odredbe?
Novi zakon predstavlja dodatno unapređenje sistema kontrole državne pomoći. Taj sistem je, međutim, samo jedan deo sistema kontrole državne pomoći koji se u suštini svodi na to da država samu sebe kontroliše u postupcima kontrole pomoći koju daje privrednim subjektima.
Drugi, značajniji deo tog sistema je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji ima veliki i pravni i politički značaj u kontekstu evropskih integracija. Upravo taj sporazum predstavlja ključni podsticaj za državu da primenjuje pravila EU o kontroli državne pomoći.
- I pored nezvaničnih najava, krajem 2020. godine nije došlo do otvaranja Poglavlja 8 (Politika konkurencije) u Pregovorima o članstvu sa EU i pored relativno usklađenih propisa Republike Srbije sa propisima EU. Prema Vašem viđenju, šta se može učiniti kako bi zakonodavni okvir i njegova primena bili na višem nivou od dosadašnjeg?
Naš pravni sistem je u oblasti politike konkurencije u pretežnom delu već usklađen sa propisima EU. Postoji i dalje prostor za unapređenje, i u pogledu samog pravnog okvira, ali pre svega u okviru primene propisa. Nešto veći izazov u pogledu Poglavlja 8 tiče se upravo kontrole državne pomoći.
Očekujem da će, kao i u slučaju drugih država sa Zapadnog Balkana koje su pristupale EU, zatvaranje Poglavlja 8 u delu koje se tiče državne pomoći biti nešto kompleksnije.
- Prema iskustvu Redakcije zbog sve većeg broja propisa i njihove kompleksnosti zahtevi koji se nameću pravnicima u privredi da uspostave apsolutno zakonito poslovanje dovode do toga da je (često) jedan pravnik prinuđen da prati čitav niz pravnih oblasti koje nekada i nisu srodne (npr. radno, ugovorno, međunarodno pravo, javne nabavke, pravo konkurencije itd), ali i da zastupa društvo. Da li delite naš utisak da navedena praksa već sada predstavlja ozbiljan problem (koji će biti čini se sve prisutniji) i da li eventualno imate predlog rešenja ovog problema?
Kratak i jednostavan odgovor na ovo pitanje je da budućnost leži u specijalizaciji, kao važnom aspektu u profesionalnom razvoju svakog advokata i profesionalnom razvoju advokature kao poziva. Ipak, to je možda isuviše kratak i isuviše jednostavan odgovor. Specijalizacija postaje sve potrebnija, gotovo neophodna, ali nije i dovoljna. Svi mi koji se bavimo ovim pozivom razumemo da pored uže specijalizacije kojom se bavimo, moramo gajiti i široko razumevanje čitavog spektra pravnih oblasti. Samo na taj način možemo pružati kvalitetnu pravnu pomoć našim klijentima.
- Određeni broj privrednih subjekata se oslanja na advokatske kancelarije, te ni ne zapošljava pravnike, da li ovaj način smatrate adekvatnijim rešenjem, uzevši u obzir aktuelno stanje u privredi ili ipak smatrate da je za veće subjekte neophodan prisutan pravnik u njihovim prostorijama?
Zavisi od toga na koji način kompanija funkcioniše. Neke kompanije se usredsređuju isključivo na svoju osnovnu delatnost, a ostale poslovne potrebe prepuštaju spoljašnjim saradnicima, pa tako katkad angažuju advokate za bilo koju pravnu pomoć koja im je potrebna. Sa druge strane, pre svega veće kompanije smatraju da je potrebno imati svoje u svakom od sektora interno, uz korišćenje spoljnih saradnika i advokata samo u slučaju potrebe ili nužde.
Pravila nema ni u najrazvijenijim svetskim privredama. Sve one su prolazile periode kada su kompanije za sva svoja pravna pitanja koristile advokatske kancelarije, pa su kancelarije tada bile u velikom porastu. Nakon toga, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, započeo je trend rasta pravnih timova unutar kompanija, pa su onda ti timovi doživeli ekspanziju. Po ovome je u SAD posebno bila poznata čuvena kompanija “General Electric”, koja je u jedno vreme unutar kompanije razvila izuzetan pravni tim. Potom se u periodu intenzivne globalizacije opet promenio trend. Želim da naglasim da trendovi dolaze i prolaze. Kompanije donose i menjaju odluke u zavisnosti od potreba trenutka i poslovne vizije.
Kako pravo i privreda postaju kompleksniji, tako i ova pitanju postaju teža. Za očekivati je da u velikim kompanijama bude pravnih timova koji su usko specijalizovani za posebnu granu te industrije. Sa druge strane, uočavamo da se u privrednoj advokaturi kolege sve više specijalizuju, ne samo u oblasti prava već i u okviru industrijskih grana u kojima rade naši klijenti. Tako i mi u našem timu radimo sa kolegama koji su uže usredsređeni na medijsko pravo, telekomunikacije, energetiku, IT sektor itd. Verujem da je kombinacija internog razvijanja kadrova i veština u užim oblastima unutar advokatskih kancelarija put kojim će ići i naša privreda.