Dosadašnji rezultati i planovi za dalji razvoj javnog beležništva u Srbiji
Srbislav Cvejić za Pravni komplet
Paragraf intervju - JUN 2020
- Prošlo je skoro deset godina od ponovnog uvođenja javnobeležničkog sistema u pravni sistem Republike Srbije. Samo za poslednjih pet godina javni beležnici su uradili više od 8,1 milion pravnih poslova. Da li je javno beležništvo u Srbiji dovelo do relaksiranja pretrpanog pravosudnog sistema i lakšeg i bržeg zaključenja pravnih poslova između građana?
Podsetio bih na početku da je Narodna skupština Republike Srbije donela Zakon o javnom beležništvu, maja 2011. godine, ali da je dva puta je odlagan početak primene ovog zakona da bi konačno stupio na snagu tri godine po njegovom donošenju. Prvih 93 javnih beležnika Republike Srbije položilo je zakletvu i počelo da radi u septembru 2014. Tih prvih godina gradili smo javnobeležnički sistem sa ciljem da unapredimo pravnu sigurnost građana Srbije. Sada, skoro šestgodina od otvaranja prvih kancelarija, sigurno je da je javno beležništvo u Republici Srbiji uspelo da ostvari osnovne funkcije javnog beležništva, a to su pre svega zaštita prava stranaka, ubrzanje i kontrola pravnog prometa i rasterećenje pravosuđa. Izbegnute su duple prodaje nepokretnosti i višestruko je smanjen broj sudskih postupaka povodom sporova iz ugovornih odnosa. Imamo 198 javnobeležničkih kancelarija širom Srbije, u kojima je, pored 198 beležnika, zaposleno oko 1.200 osoba. Još nemamo popunjena sva javnobeležnička mesta, a jedan od razloga za to je i porez od 30 odsto bruto prihoda javnih beležnika, koji u manjim mestima čini ovaj posao neodrživim. Planiramo i radimo na proširenju našeg sistema, kako bismo popunili sva predviđena mesta, što bi dodatno rasteretilo pravosuđe i svakako još ubrzalo zaključenje mnogih poslova. U ovom trenutku, prema našoj oceni, ukidanje ili smanjenje doprinosa za unapređenje položaja zaposlenih u pravosuđu omogućilo bi nam da popunimo 172 preostala javnobeležnička mesta.
Kao što ste rekli, za pet godina, uradili smo 8.167.075 pravnih poslova za koje smo nadležni, a od tog zaista impozantnog broja pravnih poslova, najveći deo čine javnobeležničke overe, kojih je bilo 6.705.983 i solemnizovane isprave, kojih je bilo 871.768. Od 2016. značajno je povećan broj poverenih ostavinskih postupaka, pa su nam sudovi poverili oko 400.000 takvih predmeta do sada, od kojih su polovinu činile smrtovnice. Koliko smo bili efikasni u ostavinama, govori podatak da je na ukupno 173.218 ostavinskih rešenja do septembra 2019. izjavljeno svega 718 žalbi, što je 0,4 odsto. Ostavinski postupci se kod javnih beležnika vode efikasno, građani u kratkom roku ostvaruju svoja prava, a na ovaj način ostvaruje se i značajna ušteda za budžet Republike Srbije.
Naš rad i brz napredak primećen je u međunarodnim organizacijama i zaista sam čuo brojne pohvale na račun našeg rada i brzog razvoja sistema. Već u oktobru 2016. godine, na 28. Kongresu Međunarodne unije notara (UINL), primljeni smo u punopravno članstvo, dok smo juna meseca 2017. godine primljeni u Savet notarijata Evropske unije (CNUE), u svojstvu člana-posmatrača, čime smo dobili pristup i Evropskoj notarskoj mreži (ENN), koja omogućava povezivanje javnih beležnika iz Srbije sa kolegama iz ostalih evropskih komora. Izuzetno veliki značaj za naš javnobeležnički sistem imala je i podrška koju dobijamo od kolega iz komora u zemljama gde je notarski sistem izuzetno razvijen - poput Francuske i Nemačke, sa kojima imamo sporazume o saradnji. Imamo izuzetnu podršku i našeg Ministarstva pravde, kako na samom početku, tako i danas. Verujemo da smo tu podršku i zaslužili jer smo ponekad išli i dalje od svojih realnih kapaciteta da bismo ostvarili svoju ulogu u društvu.
Sve u svemu, u ovom trenutku možemo da budemo zadovoljni dosadašnjim rezultatima javnog beležništva u Srbiji, ali moramo i da konstatujemo da postoji prostor za unapređenje. Nailazimo i dalje na probleme, pa u nekim slučajevima i na nerazumevanje naše funkcije, ali smo svesni da je jedan od naših zadataka i da razjasnimo i na delu pokažemo građanima da je javno beležništvo na dobrobit svih i služi, pre svega, jačanju pravne sigurnosti.
- Tokom trajanja vanrednog stanja proglašenog zbog epidemije korona virusa, javni beležnici su i dalje obavljali svoju delatnost, doduše u užem obimu i u skraćenom radnom vremenu. Da li je bilo nekih problema u radu javnih beležnika za ovo vreme? Da li su građani pokazali razumevanje za novonastalu situaciju?
Od pojave prvog slučaja pandemije kod nas i proglašenja vanrednog stanja, javni beležnici su postupali u skladu sa preporukama Vlade Srbije o načinu rada. Uvodili smo određena ograničenja, poput skraćenog radnog vremena i dostave dokumenata u elektronskoj formi, ali je naš sistem funkcionisao i na adekvatan način smo uspevali da odgovorimo čak i na zahteve za izlazak na teren, kada su bili u pitanju neodložni poslovi građana. Obim našeg posla drastično je bio umanjen, ali smo uspeli da održimo sistem da i u tim teškim okolnostima radi i da građanima budemo na raspolaganju.
- U najavi su izmene Zakona o javnom beležništvu kako bi se izvršila digitalizacija notarskog sistema kao i radi usklađivanja sa drugim zakonima. Koje su to novine koje će buduće izmene doneti?
Kao što je poznato, Javnobeležnička komora Srbije ima potpisan sporazum sa Francuskom komorom, po kome intenzivno radimo na digitalizaciji arhiva i dokumenata. Cilj primene informatičkih alata u javnom beležništvu je ubrzanje razmene dokumenata, ubrzanje procesa provere dokumenata, kao i ubrzanje upisa bilo kakvih promena u registrima. Taj proces je od izuzetnog značaja za nas, i mi se nadamo da ćemo, u skorijoj budućnosti uspeti da dostignemo standarde po kojima je moguće veći deo posla kod javnog beležnika obaviti elektronskim putem, da budemo još brži i efikasniji, poput naših francuskih kolega. U zavisnosti od potreba tog procesa, a kako se bude razvijao, mi ćemo svakako predlagati i određene izmene propisa, koje bi pre svega, omogućile funkcionisanje javnog beležništva u digitalnom okruženju.
- Javnim beležnicima se postepeno širi krug obaveza. Tako je među poslednjim na javne beležnike prebačena obaveza dostavljanja poreske prijave prilikom prometa nepokretnosti a proširen je i krug obaveza u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Da li su javni beležnici spremni i obučeni za nove i nove obaveze koje ima se daju?
Javni beležnici kontinuirano prolaze obuke za svaku svoju nadležnost, bilo da je ona nova ili se nešto izmenilo. Svakako je proširenje naših obaveza u proteklih nekoliko godina bilo značajno, ali se i tu sistem pokazao kao efikasan i uspeli smo da ujednačimo našu praksu. Što se tiče poreske prijave, tu smo od 1. januara ove godine postali obveznici dostave poreskih izjašnjenja. Radi se o novim poslovima koji iziskuju veće angažovanje javnobeležničke kancelarije, pri čemu najmanje jedan zaposleni mora biti opredeljen za obavljanje ovog posla. Takođe, ovim su značajno uvećani troškovi javnobeležničkih kancelarija, a obavljamo ih bez ikakve naknade. Pored toga što smo opterećeni dodatnim troškovima za ovaj posao, takođe je i produžen rad javnog beležnika na svakom predmetu. Mi se, naravno, trudimo da dođemo do adekvatnog rešenja za rešenje problema u vezi sa poreskim izjašnjenjima.
Takođe, nešto ranije, od aprila 2018. javni beležnici su postali obveznici radnji i mera iz Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. U vezi sa time, Javnobeležnička komora je donela smernice za procenu rizika, pa smo već u toku te godine prijavili Upravi za sprečavanje pranja novca 230 sumnjivih izveštaja. Kada smo započinjali razvoj sistema javnog beležništva u Srbiji, naše nadležnosti bile su značajno manje nego danas, ali smo ipak znali da će biti proširenja. Od početka smo veliki značaj pridavali obukama i ujednačavanju prakse, pa smo na sve zadatke brzo i uspešno odgovarali. Verujem da će tako biti i ubuduće, ali se istovremeno nadam i verujem da ćemo biti u mogućnosti i da dalje razvijamo sistem i popunjavamo upražnjena javnobeležnička mesta.
- U poslednjih mesec dana prijavljeni su napadi na javne beležnike prilikom obavljanja posla overe potpisa. Koliko su javni beležnici izloženi ovakvim vrstama napada i koliko su generalno zaštićeni prilikom obavljanja dodeljenih im poslova?
Jedan od zadataka koji je javnim beležnicima poveren je i overa potpisa birača za predsedničke, parlamentarne i lokalne izbore, počevši od predsedničkih izbora 2017. godine. Dobili smo vrlo pozitivne ocene za taj posao, u kojima je zaključeno da je davanjem javnim beležnicima ovog poslaznačajno podignuta efikasnost i pouzdanost čitavog procesa. Možemo da kažemo da su javni beležnici i ovoga puta, za ovogodišnje parlamentarne izbore bili potpuno spremni. Opredelili smo 570 pravnika ovlašćenih za overu potpisa da se bave ovim poslom i oni su u prvim danima od raspisivanja izbora bili stalno angažovani, pre svega na terenu. Na žalost, bilo je nekoliko incidentnih situacija, odnosno napada na naše službenike, zbog čega smo bili prinuđeni da reagujemo i u javnosti, ali i dopisima političkim akterima koji su bili uključeni. U početku se radilo o velikim gužvama, u kojima su stranački aktivisti od naših službenika zahtevali da rade, bez minuta odmora, po više od deset sati. Kasnije se, pak dešavalo, da neke manje političke organizacije zahtevaju da naši zaposleni borave kod njih satima i danima, iako se za overu potpisa prijavljivao veoma mali broj građana i to sporadično. U tim slučajevima, uprkos tome što su nas napadali i optuživali da ih odbijamo, mi smo im ukazivali da se potpisi mogu overavati i u javnobeležničkim kancelarijama, jer tako ne dolazi ni do kakvih gužvi ili remećenja ostalog posla koji obavljaju javni beležnici. Pretrpeli smo raznorazne pritiske i optužbe da smo nekoga favorizovali opredeljujući više overivača, ali se u svakom od tih slučajeva pokazalo da su optužbe na račun javnih beležnika bile neutemeljene,jer smo poštovali pravila tog posla i radili overu potpisa birača u skladu sa zahtevima i raspoloživim ekipama. Mi smo, naravno, razočarani što su se ti neopravdani napadi uopšte desili, ali svakako nećemo podleći bilo kakvim pritiscima i nadalje ćemo taj posao obavljati u skladu sa svim propisima.
Neću preterati ako kažem da su u načelu javni beležnici izloženi nekim oblicima pritisaka i napada, a tu pre svega mislim na relativno često nerazumevanje naše funkcije u društvu. Važno je uvek i svuda ponavljati da je javno beležništvo kod nas mlada pravosudna profesija, koja se dokazuje. Najjači dokazi koje imamo su naši nesumnjivi i merljivi rezultati, pre svega, u jačanju pravne sigurnosti, što se u svim izbornim procesima u kojima smo bili angažovani vidi iz činjenice da više nema falsifikovanih potpisa birača, koji su se ranije redovno pojavljivali.
- Budući da se naša kompanija bavi izradom elektronskih baza uobičajeno je da naše sagovornike pitamo da li koriste inače ovakve elektronske baze i da li ih smatraju korisnom alatkom u svakodnevnom radu?
Svakako da je digitalizacija i uopšte prelazak na potpuno elektronsku komunikaciju za nas veoma važan segment rada, jer na taj način ubrzavamo naše postupke. Danas su elektronske baze sastavni deo javnobeležničkog posla, a možda baš zato što smo mlada pravosudna profesija, od samog početka našeg rada, ovakve baze su nam neopho-dan alat u radu. Iako mnogi od nas imaju i dugogodišnje iskustvo iz prethodnog perioda, kada smo radili isključivo sa propisima, kao i dokumentacijom, u papiru, svi smo se brzo navikli na elektronsku komunikaciju, koja nam značajno olakšava posao.