Advokatura 21. veka, upotreba veštačke inteligencije

Razgovarali smo sa advokaticom Tanjom Arsić, članicom Upravnog odbora Advokatske komore Srbije iz Advokatske komore Vojvodine, na temu položaja žena u advokaturi danas, veštačkoj inteligenciji u radu pravosudnih organa i vladavini prava, “Klubu žena advokata Katarina Lengold Marinković” ali i velikom skupu pod nazivom "Bridging the Gap between Law and Technology: the Role of Lawyers in AI, Digitalization, and Data Protection", koji će u septembru mesecu biti održan u Novom Sadu, na engleskom jeziku, a čiji će moderator biti upravo naša sagovornica.

Imajući u vidu Vaše iskustvo koje ste stekli dugogodišnjim bavljenjem advokature, sa kojim izazovima se advokati suočavaju i da li ima prostora za unapređenje advokature kao profesije?

Advokatura je kroz dugi niz godina prolazila kroz različite izazove i probleme. Teško je izdvojiti koji su od ovih izazova bili najteži, ali svakako moram napomenuti da je za advokaturu reforma pravosuđa koja je bila 2009/2010. godine, bila veoma težak period, kako za advokate, tako i za naše klijente jer suđenja gotovo da nije bilo, a rezultati reforme, na kraju, nisu bili blistavi. Bilo je teško objasniti klijentima zbog čega suđenja stoje, zbog čega se ne donose sudske odluke i zbog čega reforma pravosuđa utiče na ostvarivanje njihovih prava. Takođe ne mogu da ne spomenem da je advokatura, od septembra 2014. godine, pa do kraja januara 2015. godine, bila u obustavi rada, zbog izmene nekoliko propisa, zbog izmene Zakona o javnom beležništvu, ali najviše zbog izmene Zakona o prometu nepokretnosti, čime su se ovi propisi tumačili kao lex specialis u odnosu na Zakon o advokaturi i preko noći, advokati su ostali bez mogućnosti sastavljanja ugovora o prometu nepokretnosti, ugovora o poklonu, nasledno-pravnih ugovora itd. što je rezultiralo dugotrajnim pregovorima i na kraju, vraćanjem ovih ugovora, u okrilje advokature, ali uz overu - solemnizaciju od strane javnih beležnika. Advokatura nikada nije imala negativan odnos prema javnom beležništvu, već prema normiranju određenih propisa i zbog toga smatramo da smo bili u protestu u odnosu na izvršnu i zakonodavnu vlast, a ne u odnosu na drugu pravosudnu profesiju. Pored ovih problema, suočavamo se sa sve većim problemom nadripisarstva, koje prolazi nezapaženo i bez procesuiranja od strane nadležnih tužilaštava iako advokatske komore podnose krivične prijave i ukazuju na štetne posledice koje mogu nastupiti za građane, u slučaju nezakonitog i laičkog zastupanja. Dodala bih i probleme koji se tiču izrade nacrta izmena zakona ili donošenja novih zakona, da su javne rasprave veoma kratke, da nekada potpuno izostaju, a da advokatura ima interes da bude uključena u rad na izmeni propisa, naročito krovnih procesnih i materijalnih propisa. Protivimo se donošenju velikog broja lex specialisa, koji derogiraju odredbe nekih od najvažnijih propisa, npr. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, Zakona o eksproprijaciji, i dr.

Za unapređenje advokature, uvek ima prostora, ali da bi došlo do unapređenja, nije dovoljno da to traži ili želi isključivo advokatura, već je nužno i neophodno da sa institucijama sistema pokušamo da uvedemo red, kako u vezi nadripisarstva, tako i u vezi izmena Zakona o advokaturi, koji bi pratio savremena kretanja, kao i preporuke koje se tiču Kodeksa profesionalne etike advokata.

Predsednica Međunarodne unije advokata (MUA) gospođa, Džeklin Skot, je u utorak 5. marta 2024. održala studentima Pravnog fakulteta u Novom Sadu predavanje na temu „Advokatura bez granica”. Imajući u vidu da ste kao Savetnica Predsednice MUA i član UO MUA prisustvovali navedenom predavanju, da li možete da nam kažete, u kojoj meri ovakva predavanja utiču na studente i da li se javlja interesovanje studenata za položaj advokature van granica naše zemlje?

Predavanje koje je održala predsednica UIA, Džeklin Skot, na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, je bilo izuzetno posećeno, a studenti su bili zainteresovani i postavljali su pitanja predsednici Džeklin Skot na engleskom jeziku. Većina pitanja bila je vezana za korišćenje veštačke inteligencije od strane advokata, a što se odnosilo ne samo na advokate u Srbiji, već i na advokate koji svoju praksu imaju u drugim zemljama sveta. Predsednica Džeklin Skot iznela je primer iz američkog pravnog sistema (common law) iz jednog sudskog predmeta, gde su advokati, bez kontrolisanja rezultata koje su dobili korišćenjem veštačke inteligencije, postupali pred sudom, a da nisu izvršili proveru podataka, koje su dobili. Taj spor su advokati izgubili i to na štetu svojih klijenata, a protiv njih su pokrenuti i disciplinski postupci. Time je postalo jasno da za sada veštačka inteligencija ima svoje limite i da postoje „halucinogeni efekti” veštačke inteligencije, odnosno da veštačka inteligencija ukoliko ne pronađe adekvatni izvor, sama izmisli nepostojeći predmet koji može da ima pogubno dejstvo kako na interes klijenata, tako i na profesiju samih advokata.

Jedna od tema na pomenutom predavanju je svakako primena veštačke inteligencije u radu pravosudnih organa i vladavini prava. Da li je advokatska profesija globalno spremna na ovaj veliki tehnološki napredak, a što je još važnije pitanje, da li je za to spremna domaća advokatura?

Na ovo pitanje nije lako dati odgovor, jer ne samo advokatura i pravosuđe, da nisu pripremljeni za veštačku inteligenciju već gotovo da ne postoji profesija koja je pronašla adekvatan odgovor u primeni veštačke inteligencije. Činjenica je da je veštačka inteligencija već sveprisutna i da može biti korisna u mnogim situacijama, kada je potrebno da istražujemo sudsku praksu, kada treba da poredimo radove, kada treba da kontrolišemo izvore, ali postoji i druga strana, a to je u kojoj meri mi, kao advokati, možemo da koristimo podatke naših klijenata kada upotrebljavamo platforme veštačke inteligencije. Uvek postoji rizik da ukoliko neki lični podatak našeg klijenta upotrebimo koristeći platforme veštačke inteligencije, da takav podatak ostane zabeležen i da na taj način ugrozimo obavezu čuvanja tajnosti podataka i odnos poverenja sa našim klijentima. Zbog toga je neophodno da donesemo određena etička pravila, šta je advokatima dozvoljeno da koriste, a šta je ono što bi predstavljalo kršenje etičkih principa.

Kako je istakla predsednica MUA, a prenosi dnevna štampa, „advokatura je samoregulišuća profesija, ali je država obavezna da se umeša, da zaštiti advokate koji su na meti napada”. Šta, po Vašem mišljenju, država može da uradi kako bi se povećala sigurnost advokata, odnosno na koji način je to rešeno u zemljama Evrope i Amerike, a što bi i mi mogli da primenimo kod nas?

Činjenica je da su advokati u Srbiji često meta napada, upravo zbog vršenja svoje profesije. Neki napadi su bili napadi na imovinu advokata, a neki su nažalost, bili i sa smrtnim ishodom. Advokatska komora Srbije formirala je Radno telo koje se bavi napadima na advokate i ovo Radno telo je pratilo postupke koji su se ticali napada na advokate i imamo tačnu evidenciju da li su pronađeni učinioci napada na advokate, da li je došlo do procesuiranja napadača i koliko je ostalo ukupno nerešenih napada sa NN napadačima. U međuvremenu, 1. decembra 2019. godine, u Krivični zakonik uvedeno je krivično delo Napad na advokata propisano u članu 336b Krivičnog zakonika. Uvođenje ovog krivičnog dela trebalo bi da deluje i u smislu generalne prevencije, odnosno odvraćanja od napada na advokate, ali nažalost, broj napada se nije smanjio i očigledno je da se zaprećene kazne kao i kvalifikacije moraju izmeniti, a što se nadamo da će i biti prepoznato od strane države. Međunarodna unija advokata ima posebnu komisiju pod nazivom UIA IROL - Institut za vladavinu prava. Ovaj Institut Međunarodne unije advokata, bavi se kako ljudskim pravima, tako i zaštitom advokata u vršenju advokatske službe. Više puta je ovaj Institut reagovao u slučajevima napada na advokate i obraćao se državama odakle su advokati koji su žrtve napada. Ovo je veoma važno jer u UIA je učlanjeno 110 zemalja sveta (advokatske komore i individualno advokati) i reakcije ovog Instituta mogu dopreti do svih država, vlada, advokata i advokatskih komora na svim kontinentima.

Prva žena advokat u Kraljevini Jugoslaviji bila je Katarina Lengold Marinković. Zahvaljujući Vama, pre nekoliko godina je pronađena njena diploma iz 1932. godine. U svom radu se najviše bavila građanskim, odnosno porodičnim pravom. Većina njenih klijenata su bile žene koje su je angažovale kada su u pitanju bili razvodi, podela imovine i druge situacije koje su bile u vezi s porodičnim pravom. Prema raspoloživim podacima, danas u srpskoj advokaturi radi oko 3.500 žena i nešto više od 6.000 muškaraca. Sa kojim predrasudama se danas suočavaju žene u advokaturi i da li su im uskraćena određena prava?

Prvo smo dužni da odamo priznanje svim ženama koje su se bavile advokaturom pre Drugog svetskog rata. Ovo posebno ističem jer su žene pravo glasa, kod nas dobile 1945. godine, što znači da su sve žene advokati, zastupale svoje klijente, borile se za njihova prava, a da su same bile uskraćene za osnovna politička prava. Ova politička prava gledam iz ugla ne bavljenja politikom, već mogućnošću borbe za položaj žena u društvu, jer je bilo jasno da se bez uticaja na politički život, položaj žena nije mogao dramatično popraviti. Kada uporedimo kroz kakvu borbu su prolazile žene advokati pre Drugog svetskog rata, imam utisak da mi ne podnosimo toliku žrtvu i ne probijamo put na način kako su to morale da rade prve žene advokati, koje su bile pioniri u borbi za prava žena. I danas postoje predrasude i stereotipi sa kojima se suočavamo i to svakodnevno, kada nam klijenti dođu u kancelariju. Često se postavlja pitanje da li su žene dovoljno snažne, uporne i da li imaju dovoljno znanja, autoriteta i čvrstine u poređenju sa kolegama, kako bi se izborile za njihova prava. Pored toga i država pravi diskriminaciju između žena advokata koje su samozaposlene i drugih zaposlenih žena. Samo da napomenem da ženama advokatima za vreme porodiljskog odsustva ne teče radni staž i da primaju naknade za odsustvo sa rada radi nege deteta usled porodiljskog odsustva, niže od najniže garantovane zarade. Ovo su samo neki od primera diskriminacije. Uz to napominjem da je Srbija ratifikovala Istambulsku konvenciju pre više od 10 godina, a da krivično delo silovanje nikada nismo usaglasili sa Konvencijom, a što je pitanje koje se tiče ne samo žena advokata, već svih žena uopšte.

Da li možete da nam kažete nešto više o “Klubu žena advokata Katarina Lengold Marinković” i kada je on osnovan?

“Klub žena advokata Katarina Lengold Marinković” osnovan je u novembru 2022.godine i nosi ime prve žene advokata, čime joj odajemo čast za sve što je uradila za prava žena, kao i za hrabar čin kada je kao staratelj Advokatske komore Vojvodine sačuvala celokupnu arhivu Komore od okupatora. Pored naziva Kluba, Časopis za pravnu teoriju i praksu Advokatske komore Vojvodine “Glasnik” je ustanovio nagradu “Katarina Lengold Marinković” za pisanu pravnu reč. Klub žena advokata je prvi Klub u okviru Advokatske komore Vojvodine i prvi je Klub ovakvog tipa na Zapadnom Balkanu. Iskeno se nadam da će koleginice u advokatskim komorama u okruženju prepoznati značaj postojanja ovakvog tela i da će se aktivnije baviti zaštitom prava žena advokata kao i ostalih žena jer ovakve sekcije, komiteti i slično, već postoje u međunarodnim asocijacijama advokata i veoma su aktivni u svim aktuelnim temama i problemima sa kojima se susrećemo, a danas je jedno od tih i pitanje prava na abortus od trenutka kada je Vrhovni sud SAD ukinuo Odluku Roe v. Wade. Ovo je pokrenulo pitanje ne samo ukidanja prava na abortus u federalnim državama u SAD, već je kao ideja prihvaćeno od gotovo svih evropskih desničarskih pokreta, tako da je neophodno da žene reaguju na ovakve retrogradne pojave, a što mogu uspešno uraditi samo ako formiraju širu mrežu podrške ženskim pravima.

Novi Sad je 19. i 20. septembra domaćin skupa pod nazivom „Bridging the Gap between Law and Technology: the Role of Lawyers in AI, Digitalization, and Data Protection”, koji će biti održan na engleskom jeziku. Velika je čast za Novi Sad što je pored gradova poput Madrida, Pariza, Milana, dobio priliku da organizuje ovako veliki skup. Imajući u vidu da učestvujete kao moderator, možete li nam reći nešto više o ovom velikom događaju za advokatsku profesiju?

Zaista je velika čast što se Novi Sad našao na mapi velikih seminara i da imamo šansu da naše advokatske komore, zajedno sa Međunarodnom unijom advokata i Pravnim fakultetom u Novom Sadu, naprave iskorak i to sa temama koje su u ovom trenutku najaktuelnije u našoj profesiji. Pored toga, Pravni fakultet u Novom Sadu je dobio akreditaciju za novi studijski program koji će se sastojati 2/3 od pravnih predmeta i 1/3 IT predmeta. Ovo će biti velika prednost za buduće generacije jer će se uključivati spremni za izazove koji su već nastupili, a sa kojima svi mi koji nismo u ovoj oblasti posebno obučeni, moramo da se dodatno edukujemo, a upravo su ovakvi seminari prilika da proširimo naše znanje u ovom pravcu. Seminar u Novom Sadu je gotovo uvod za Svetski kongres UIA u Parizu, koji kao jednu od glavnih tema, ima upravo veštačku inteligenciju, u okviru kojeg ću održati predavanje na ovu temu, a u vezi sa uticajem na profesiju žena advokata.

Da li imate neki savet ili poruku za mlade pravnike koji žele da se bave advokaturom?

Mladi advokati danas ulaze u potpuno novi svet prava i nužno je da budu pripremljeni za sve izazove koje donosi digitalizacija, veštačka inteligencija, kao i da se aktivno uključe u rad naših advokatskih komora, a zatim i u međunarodne asocijacije, kako bi pratili najnovije pravce razvoja advokature. Pored toga, napomenula bih da, sve međunarodne asocijacije, za mlade advokate, imaju benificirane članarine, kako bi mladim advokatima olakšali uključivanje u njihov rad, kao i praćenje istog, sve u cilju edukacije i sticanja novih znanja i veština.