Na osnovu člana 200. stav 6. Ustava Republike Srbije, Vlada je, uz supotpis predsednika Republike, donela Uredbu o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 ("Sl. glasnik RS", br. 54/2020 - dalje: Uredba).

Uredba je objavljena u navedenom broju službenog glasnika dana 10. aprila, a istog dana je stupila na snagu. Dakle, privredni subjekti, na koje se Uredba odnosi, mogu da koriste pogodnosti iz Uredbe već od 10. aprila.

Uredbom se uređuju fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz budžeta Republike Srbije privrednim subjektima u privatnom sektoru u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19, PDV tretman prometa dobara i usluga bez naknade za zdravstvene svrhe, kao i isplata jednokratne novčane pomoći svim punoletnim građanima Republike Srbije iz budžeta.

Naime, imajući u vidu da zbog situacije sa epidemijom bolesti COVID-19, veliki broj privrednih subjekata ima, u većoj ili manjoj meri, probleme u poslovanju, predmetna Uredba pravno uređuje ekonomsku pomoć koju država daje privrednim subjektima.

Predmetna pomoć se, pre svega, ogleda u:

- fiskalnim pogodnostima koja se ogledaju u odlaganju dospelosti i odlaganju plaćanja određenih javnih prihoda;

- direktnim davanjima iz budžeta privrednim subjektima u vidu minimalne neto zarade za svakog zaposlenog u privrednom subjektu.

U nastavku teksta detaljnije objašnjavamo pravila vezana za predmetne fiskalne pogodnosti i direktna davanja, dok smo o PDV tretmanu prometa dobara i usluga bez naknade za zdravstvene svrhe objavili poseban komentar koji se nalazi u relaciji sa ovim dokumentom.

S tim u vezi, u nastavku objašnjavamo:

- koja lica i pod kojim uslovima mogu da ostvare pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja;

- u čemu se sastoje i na koji način se koriste predmetne pogodnosti i davanja;

- gubitak prava na ove pogodnosti i posledice gubitka prava;

- kaznene odredbe.

Koji subjekti mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz budžeta

U skladu sa članom 3. stav 1. Uredbe, privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana Uredbom pod uslovom da počev od 15. marta 2020. godine pa do dana stupanja na snagu Uredbe nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10%, ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine pa do dana stupanja na snagu Uredbe.

Prema stavu 3. istog člana Uredbe, privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe ukoliko su pre 15. marta 2020. godine osnovani i registrovani kod nadležnog organa ili organizacije, odnosno ako su u navedenom periodu postali obveznici PDV.

Dakle, pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja može da se ostvari pod sledećim uslovima:

- da je reč o privrednom subjektu u privatnom sektoru;

- da je taj subjekt osnovan i registrovan kod nadležnog organa ili organizacije pre 15. marta 2020. godine;

- da predmetni privredni subjekt na dan 10. aprila 2020. godine (dan kada je Uredba stupila na snagu) nije smanjio broj zaposlenih lica za više od 10% u odnosu na broj zaposlenih koji je imao 15. marta 2020. godine, s tim što se u ovaj broj ne računaju zaposleni koji su sa privrednim subjektom zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine, a kojima je period na koji su zaključili ugovor o radu istekao u periodu od 15. marta 2020. godine do 10. aprila 2020. godine.

Napominjemo da je članom 2. tačka 1) Uredbe precizirano da se pod privrednim subjektima u privatnom sektoru podrazumevaju svi privredni subjekti koji nisu obuhvaćeni Spiskom korisnika javnih sredstava utvrđenim u skladu sa Pravilnikom o spisku korisnika javnih sredstava ("Sl. glasnik RS", br. 93/2019), i to:

- rezidentna pravna lica u smislu zakona kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica;

- rezidentni preduzetnici (preduzetnici, preduzetnici paušalci, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici druga lica, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana) i

- ogranci i predstavništva stranih pravnih lica.

Kada je u pitanju uslov da privredni subjekt nije smanjio broj zaposlenih za više od 10%, naglašavamo da za potrebe primene ovog uslova nije bitno po kom osnovu je došlo do raskida radnog odnosa sa zaposlenima, tj. nije bitno da li je do raskida radnog odnosa došlo na inicijativu zaposlenog ili na inicijativu poslodavca itd. Dakle, bitna je samo objektivna okolnost da na dan 10. aprila 2020. godine privredni subjekat nema manje zaposlenih u odnosu na broj zaposlenih koji je imao na dan 15. marta 2020. godine, za više od 10%.

Odredbom člana 3. stav 2. Uredbe precizirano je da pod istim uslovima, fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz Uredbe mogu da koriste i preduzetnici, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici paušalci koji su registrovali privremeni prestanak obavljanja delatnosti najranije na dan 15. marta 2020. godine.

Šta se podrazumeva pod fiskalnim pogodnostima

Kada je reč o fiskalnim pogodnostima, ova mera za cilj ima povećanje likvidnosti svih privrednih subjekata u privatnom sektoru, a osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve poreske obveznike bez obzira na njihovu ekonomsku snagu.

Uredbom je predviđeno da se ova mera realizuje kroz dve faze.

Prva faza podrazumeva odlaganje dospelosti za plaćanje određenih javnih prihoda koji u skladu sa odgovarajućim poreskim zakonima dospevaju za plaćanje u periodu od 1. aprila do 30. juna 2020. godine, a izuzetno do 31. jula 2020. godine - za porez i doprinose koji se plaćaju na zaradu za mesec jun 2020. godine isplaćenu u skladu sa propisima kojima se uređuje rad.

Druga faza podrazumeva dodatno odlaganje njihovog plaćanja, najduže do 24 meseca bez obaveze plaćanja kamate.

Napominjemo i to da poreski obveznici na ovaj način nisu oslobođeni plaćanja određenih javnih prihoda već je reč samo o odlaganju dospelosti za plaćanje, uz mogućnost da se ove obaveze kasnije otplate na rate.

Sa druge strane, fisklane pogodnosti se ne odnose na odlaganje dospelosti plaćanja svih poreskih obaveza, već na odlaganje dospelosti plaćanja:

- poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada i to za mesec mart, april i maj 2020. godine, odnosno po izboru poreskog obveznika za mesec april, maj i jun 2020. godine za one poreske obveznike koji su isplate zarada i naknada zarade za mesec mart 2020. godine delimično ili u celosti izvršili do dana stupanja na snagu ove uredbe;

- poreza i doprinosa na ličnu zaradu preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika i to za mesec mart, april i maj 2020. godine, odnosno po izboru poreskog obveznika za mesec april, maj i jun 2020. godine za one poreske obveznike koji su isplatu lične zarade preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika za mesec mart 2020. godine delimično ili u celosti izvršili do dana stupanja na snagu ove uredbe;

- akontacija poreza na prihod od samostalne delatnosti za preduzetnike i preduzetnike poljoprivrednike koji su se opredelili za isplatu lične zarade i preduzetnike druga lica, za mart, april i maj mesec 2020. godine;

- akontacija poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti za preduzetnike i preduzetnike poljoprivrednike koji se nisu opredelili za isplatu lične zarade, za mart, april i maj mesec 2020. godine;

- akontacija poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti za preduzetnike paušalce za mart, april i maj mesec 2020. godine;

- akontacija poreza na dobit pravnih lica za mart, april, i maj mesec 2020. godine, odnosno za obveznike sa poslovnom godinom različitom od kalendarske, akontacija poreza na dobit pravnih lica koje dospevaju 15. aprila, 15. maja i 15. juna 2020. godine.

Ovde treba primetiti, da se fiskalne pogodnosti ne odnose, npr. na doprinose koje privredno društvo obračunava i plaća za osnivača koji nije u radnom odnosu u privrednom društvu ali je u istom radi - predstavlja i zastupa privredno društvo na osnovu upisa u registar nadležne organizacije, već samo na one koje su posebno navedene Uredbom. Prema našem mišljenju, izostanak mogućnosti da se odlože i ove obaveze nije sasvim opravdano, pogovoto ako se ima u vidu da privredna društva nemaju mogućnost da registruju privremeni prekid obavljanja delatnosti (kao preduzetnici) a da svakako trpe ekonomske posledice izazvane epidemijom bolesti COVID-19. U tom smislu, odlaganje dospelosti za plaćanje doprinosa i za osnivače bi svakako doprinelo povećanju likvidnosti ovih privrednih subjekata.

 

Fiskalne pogodnosti za privredne subjekte pravna lica

U skladu sa odredbama Uredbe, privrednim subjektima - pravnim licima (gde se pod pravnim licima misli i na ogranke i predstavništva stranih pravnih lica), može da se odloži dospelost za plaćanje:

- poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada - do 4. januara 2021. godine;

- akontacije poreza na dobit pravnih lica (za mart, april, i maj mesec 2020. godine) do podnošenja konačne poreske prijave za 2020. godinu, odnosno za obveznike sa poslovnom godinom različitom od kalendarske, akontacija poreza na dobit pravnih lica koje dospevaju 15. aprila, 15. maja i 15. juna 2020. godine - do predaje konačne poreske prijave poreza na dobit pravnih lica za odgovarajući poreski period.

Ovde još jednom napominjemo, da se fiskalne pogodnosti ne odnose, npr. na doprinose koje privredno društvo obračunava i plaća za osnivača koji nije u radnom odnosu u privrednom društvu ali u istom radi - predstavlja i zastupa privredno društvo na osnovu upisa u registar nadležne organizacije.

Ipak, pravo na odlaganje navedenih poreskih obaveza ne mogu da ostvare sva pravna lica odnosno ne mogu da ostvare sledeća velika pravna lica:

- banke iz člana 2. stav 1. Zakona o bankama ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015), - društva za osiguranje i društva za reosiguranje iz člana 3. Zakona o osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014), - društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima iz člana 3. tačka 1) Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005 i 31/2011), - davaoci finansijskog lizinga iz člana 10. Zakona o finansijskom lizingu ("Sl. glasnik RS", br. 55/2003, 61/2005, 31/2011 i 99/2011 - dr. zakoni), - platne institucije i institucije elektronskog novca iz člana 2. stav 1. tač. 35) i 36) Zakona o platnim uslugama ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014 i 44/2018).

 

Ono pravno lice koje može da koristi fiskalne pogodnosti i koje se i opredelilo da iste koristi, o svom opredeljenju Poresku upravu obaveštava putem Pojedinačne poreske prijave o obračunatim porezima i doprinosima (dalje: Obrazac PPP-PD), s tim danapominjemo da i ona pravna lica koja ne podnose Obrazac PPP-PD (odnosno ona koja nemaju zaposlene), mogu da koriste fiskalne pogodnosti u skladu sa odredbama Uredbe koje se odnose na odlaganje dospelosti za plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica. Više o ovome u okviru naslova: Prihvatanje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja

 

Odlaganje dospelosti i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade

S obzirom na to da se odlaganje dospelosti za plaćanje odnosi na obračunate poreze i doprinose na zarade i naknade zarade, a ne na prihode van radnog odnosa, bitno je napomenuti da je pravno lice koje se opredelilo da koristi fiskalne pogodnosti, dužno da prihode iz radnog odnosa iskazuje na posebnom Obrascu PPP-PD. To znači da se na jednom Obrascu PPP-PD ne iskazuju zajedno prihodi iz radnog odnosa i prihodi van radnog odnosa.

Pravno lice, koje se opredelilo da koristi fiskalne pogodnosti, svoje opredljenje iskazuje na taj način što u Obrascu PPP-PD koji podnosi za prihode iz radnog odnosa, za obračunski period - mesec za koji koristi fiskalne pogodnosti,u polju 1.4. - datum plaćanja unosi datum 04. januar 2021. godine. Na ovaj način dolazi do odlaganja dospelosti za plaćanje poreza i doprinosa do 4. januara 2021. godine.

Međutim, nakon što se odloži dospelost za plaćanje dugovanog poreza i doprinosa (do 4. januara 2021. godine), pravno lice će moći da ostvari i pravo na odloženo plaćanje ovih obaveza i to na najviše 24 jednake mesečne rate, bez plaćanja kamate i to u visini obaveza čija je dospelost za plaćanje odložena.

Postupak i način odlaganja plaćanja dugovanog poreza i doprinosa na zarade bliže će urediti ministar nadležan za poslove finansija.

 

Odlaganje dospelosti i plaćanja akontacija poreza na dobit pravnih lica

Kao što smo naveli, u skladu sa odredbama člana 4. Uredbe, odlaže se dospelost akontacija poreza na dobit pravnih lica za mart, april i maj 2020. godine. Drugim rečima, obveznicima poreza na dobit pravnih lica, koji imaju pravo i koji se opredele za korišćenje fiskalnih pogodnosti, odlaže se dospelost akontacija koje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, dospevaju:

- 15. aprila 2020. godine;

- 15. maja 2020. godine i

- 15. juna 2020. godine.

U skladu sa Uredbom, ove akontacije dospevaju tek predajom konačne poreske prijave za porez na dobit pravnih lica za 2020. godinu (koja se podnosi do 29. juna 2021. godine). Za obveznike sa poslovnom godinom različitom od kalendarske godine odlaže se dospelost akontacija koje dospevaju za plaćanje 15. aprila 2020. godine, 15. maja 2020. godine i 15. juna 2020. godine, za poreski period koji započinje ili se završava u 2020. godini, do predaje konačne poreske prijave poreza na dobit pravnih lica za odgovarajući poreski period.

Drugim rečima, privredni subjekti, koji koriste ovu pogodnost, neće plaćati akontacije za mart, april i maj 2020. godine kada one inače dospevaju, već tek kada podnesu konačnu poresku prijavu za 2020. godinu.

Međutim, ovi obveznici imaju i dodatnu pogodnost, koja je propisana u članu 5. Uredbe. Naime, obveznik neće biti u obavezi da na dan predaje poreske prijave za 2020. godinu odjednom plati ukupan iznos poreskih obaveza čija je dospelost odložena do tog momenta, već ima pravo da ove obaveze izmiri u najviše 24 jednake mesečne rate, bez plaćanja kamate, u visini akontacija poreza na dobit pravnih lica čija je dospelost za plaćanje odložena, a najviše u visini konačne obaveze po osnovu poreza na dobit pravnih lica za 2020. godinu.

Dakle ako razlika između konačne obaveze za 2020. godinu i plaćenih akontacija u 2020. godini bude manja od iznosa akontacija čija je dospelost odložena (akontacije za mart, april i maj 2020. godine), obveznik će imati obavezu samo da plati tu razliku (a ne ukupan iznos akontacija za mart, april i maj), i to uz mogućnost da taj iznos plati na rate, u skladu sa članom 5. Uredbe.

Takođe, ako je konačna obaveza za 2020. godinu manja od iznosa plaćenih akontacija u 2020. godini, onda obveznik praktično neće uopšte platiti akontacije čija je dospelost odložena (akontacije za mart, april i maj 2020. godine).

S druge strane, predmetna pravila o odlaganju dospelosti ne odnose se na konačnu poresku obavezu za 2019. godinu. Drugim rečima, obveznici poreza na dobit pravnih lica koji još nisu podneli poresku prijavu i poreski bilans za 2019. godinu, imaju obavezu da do podnošenja poreske prijave za 2019. godinu, plate razliku između konačne obaveze za 2019. godinu i plaćenih akontacija u 2019. godini.

Takođe, obveznici koji podnesu poresku prijavu za 2019. godinu u junu ove godine, dužni su da plate razliku između akontacija utvrđenih u poreskoj prijavi za 2019. godinu i privremenih akontacija koje su platili za januar i februar 2020. godine. Međutim, smatramo da ovi obveznici nisu dužni da plate razliku između konačnih i privremenih akontacija čija je dospelost odložena (akontacije za mart, april i maj 2020. godine), budući da ove akontacije dospevaju tek u momentu predaje poreske prijave za 2020. godinu.

Napominjemo još jednom da će postupak i način odlaganja plaćanja dugovanog poreza i doprinosa bliže urediti ministar nadležan za poslove finansija.

Fiskalne pogodnosti za preduzetnike

U nastavku teksta ukazaćemo na fiskalne pogodnosti koje može da ostvari preduzetnik odnosno preduzetnik poljoprivrednik koji porez i doprinose na prihod od samostalne delatnosti plaća samooporezivanjem, u zavisnosti da li se opredelio za isplatu lične zarade, kao i preduzetnik paušalac.

Fiskalne pogodnosti za preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika koji porez i doprinose na prihod od samostalne delatnosti plaća samooporezivanjem, a nije se opredelio za isplatu lične zarade

Preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik koji porez i doprinose na prihod od samostalne delatnosti plaća samooporezivanjem, a nije se opredelio za isplatu lične zarade, ostvaruje pravo na odlaganje dospelosti za plaćanje i odlaganje plaćanja:

- akontacija poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti, shodnom primenom pravila koja se odnose na odlaganje dospelosti za plaćanje i odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit za pravna lica;

- poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada svojih zaposlenih, shodnom primenom pravila koja se odnose na pravna lica u vezi sa odlaganjem dospelosti za plaćanje i odlaganjem plaćanja poreza i doprinosa na zarade i naknade zarade.

Navedena pravila se mogu primeniti i na preduzetnika drugo lice.

Napominjemo da, i preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik koji porez i doprinose na prihod od samostalne delatnosti plaća samooporezivanjem, a nije se opredelio za isplatu lične zarade i nema zaposlene, može da koristi fiskalne pogodnosti u skladu sa odredbama Uredbe po osnovu akontacija poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti.

 

Fiskalne pogodnosti za preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika koji porez na prihod od samostalne delatnosti plaćaju samooporezivanjem, a opredelio se za isplatu lične zarade

Preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik koji porez na prihod od samostalne delatnosti plaćaju samooporezivanjem, a opredelili su se za isplatu lične zarade, može ostvariti pravo na odlaganje dospelosti za plaćanje i odlaganje plaćanja:

- akontacija poreza na prihod od samostalne delatnosti, shodnom primenom pravila koja se odnose na odlaganje dospelosti za plaćanje i odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit pravnih lica,

- poreza i doprinosa na ličnu zaradu, kao i na zarade i naknade zarada svojih zaposlenih, shodnom primenom pravila koja se odnose na pravna lica u vezi sa odlaganjem dospelosti za plaćanje i odlaganjem plaćanja poreza i doprinosa na zarade i naknade zarade.

Fiskalne pogodnosti za preduzetnika paušalca

Preduzetnicima paušalcima se, po osnovu akontacija poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti za mesec mart, april i maj 2020. godine:

- prvobitno odlaže dospelost za plaćanje ovih obaveza za 4. januar 2021. godine,

- a potom i pruža mogućnost odlaganja plaćanja ovih obaveza na 24 jednake mesečne rate, bez plaćanja kamate za vreme trajanja odlaganja plaćanja dugovanog poreza, s tim da će postupak i način odlaganja plaćanja dugovanog poreza i doprinosa bliže urediti ministar nadležan za poslove finansija.

Kada je reč o odlaganju dospelosti za plaćanje poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada zaposlenih kod preduzetnika paušalca kao i o odlaganju plaćanja ovih obaveza, shodno se primenjuju pravila koja se odnose na pravna lica u vezi sa odlaganjem dospelosti za plaćanje i odlaganjem plaćanja poreza i doprinosa na zarade i naknade zarade.

Ostvarivanje prava iz socijalnog osiguranja lica za koja je odloženo plaćanje doprinosa

S obzirom da pravno lice odnosno preduzetnik može da koristi fiskalne pogodnosti koje podrazumevaju i odloženo plaćanje doprinosa, postavilo se pitanje kako će ta pogodnost uticati na ostvarivanje prava iz socijalnog osiguranja za ona lica za koja je odloženo plaćanje doprinosa, s obzirom da skoro sva prava iz socijalnog osiguranja osiguranici ostvaruju u zavisnosti na koju osnovicu su doprinosi plaćeni. Tako, na primer, može se desiti da pre nego što doprinosi (čije je plaćanje odloženo) zaista budu i plaćeni, osiguranik stekne uslov za penziju ili bude u prilici da ostvaruje novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti ili da ostvaruje određena prava (pravo na naknadu zarade odnosno ostale naknade) u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 113/2017 i 50/2018). Sva navedena primanja direktno zavise od osnovice na koju su plaćeni doprinosi.

Kako osiguranici ne bi bili oštećeni u ostvarivanju svojih prava iz socijalnog osiguranja za vreme korišćenja fiskalnih pogodnosti, odredbama Uredbe je propisano da doprinosi čije plaćanje je odloženo u skladu sa ovom uredbom, smatraju se plaćenim za svrhu ostvarivanja prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava za slučaj nezaposlenosti i ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom.

 

Šta se podrazumeva pod direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru

Poddirektnim davanjima iz budžeta privrednim subjektima u privatnom sektoru podrazumeva se uplata bespovratnih novčanih sredstava privrednim subjektima u skladu sa Uredbom, a koja mogu da se koriste isključivo za isplate zarada i naknada zarada zaposlenima. Ipak, kod ovog seta mera je napravljena razlika u načinu primene po osnovu ekonomske snage obveznika jer se pošlo od pretpostavke da privredni subjekti koji su razvrstani kao velika privredna društva imaju značajno veću ekonomsku snagu u odnosu na preduzetnike, mikro, mala i srednja pravna lica.

Ipak, kao ni pravo na odlaganje poreskih obaveza, tako ni pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava nemaju velika pravna lica, i to:

- banke iz člana 2. stav 1. Zakona o bankama,

- društva za osiguranje i društva za reosiguranje iz člana 3. Zakona o osiguranju,

- društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima iz člana 3. tačka 1) Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima,

- davaoci finansijskog lizinga iz člana 10. Zakona o finansijskom lizingu,

- platne institucije i institucije elektronskog novca iz člana 2. stav 1. tač. 35) i 36) Zakona o platnim uslugama.

Napominjemo da se razvrstavanje privrednih subjekata za potrebe primene Uredbe vrši na osnovu finansijskih izveštaja za 2018. godinu, a lica osnovana tokom 2019. i 2020. godine smatraju se malim pravnim licima.

 

Direktna davanja preduzetniku, preduzetniku paušalcu, preduzetniku poljoprivredniku, preduzetniku drugom licu, odnosno mikro, malom i srednjem pravnom licu

Preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, preduzetnik drugo lice, pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, mogu da ostvare pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta, i to:

- u maju 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period mart 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine;

- u junu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period april 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine;

- u julu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period maj 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine.

Napomena:

Neto minimalna zarada za mart 2020. godine, za lice koje je radilo ceo obračunski period sa punim radnim vremenom iznosi 30.367,04 dinara.

 

Ipak, kada je reč o utvrđivanju iznosa bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta kod preduzetnika, preduzetnika paušalca, preduzetnika poljoprivrednika i preduzetnika drugog lica, broj zaposlenih se uvećava za 1 (jedan), osim u slučaju kada preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik ili preduzetnik drugo lice imaju istovremeno i status zaposlenog ili korisnika penzije.

To formalno znači da kod preduzetnika, preduzetnika paušalca, preduzetnika poljoprivrednika ili preduzetnika drugo lice, koji ima istovremeno i status zaposlenog (po osnovu radnog odnosa), postoji pretpostavka da će za to lice poslodavac već ostvariti pravo na direktno davanje u iznosu minimalne neto zarade za mart 2020. godine. Ipak, ova pretpostavka ne mora uvek biti i opravdana. Da li će poslodavac za to lice ostvariti ili neće direktno davanje u iznosu minimalne neto zarade za mart 2020. godine, zavisi i od činjenice da li je taj poslodavac preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, preduzetnik drugo lice odnosno pravno lice koje je razvrstano kao mikro, malo ili srednje (ili je eventualno reč o velikom pravnom licu), kao i da li ispunjava uslove koji su postavljeni Uredbom. Prema našem mišljenju, pravednije rešenje bi bilo da je odredbama Uredbe samo isključena mogućnost da se direktno davanje ostvari za jedno lice više puta, gde se samo prioritet mogao dati radnom odnosu.

Sa druge strane kada je reč o preduzetniku, preduzetniku paušalcu, preduzetniku poljoprivredniku ili preduzetniku drugom licu koje istovremeno ima i status korisnika penzije, pretpostavka je da su ova lica materijalno obezbeđena kao korisnici penzije pa u tom smislu nije nephodna intervencija države po osnovu direktnog davanja u iznosu minimalne neto zarade za mart 2020. godine.

Međutim, postavilo se pitanje i da li poslodavac ostvaruje direktno davanje za zaposlene koji su angažovani po osnovu ugovora o radu sa nepunim radnim vremenom, pa je odredbama Uredbe predviđeno rešenje da se iznos direktne pomoći uvećava i za broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom i to tako što se za svakog zaposlenog sa nepunim radnim vremenom ukupan broj zaposlenih uvećava srazmerno ugovorenom procentu angažovanja zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u odnosu na puno radno vreme, a što se utvrđuje na osnovu podataka iz Obrasca PPP-PD za odgovarajući obračunski period.

Znači, poslodavac ostvaruje i pravo na direktno davanje i za zaposlene koji su angažovani sa nepunim radnim vremenom, s tim da se iznos direktnog davanja za tog zaposlenog utvrđuje srazmerno ugovorenom procentu angažovanja zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u odnosu na puno radno vreme.

Međutim, direktno davanje se umanjuje za broj zaposlenih za koje isplata zarade, odnosno naknade zarade, za obračunski period u celosti pada na teret drugih isplatilaca, a koje isplate imaju oznaku vrste prihoda (OVP) od 204 do 211 u Pravilniku o poreskoj prijavi za porez po odbitku ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016, 20/2018 i 27/2019). Ovakvo rešenje je i bilo logično, s obzirom na to da se naknada zarade u konkretnim situacijama ni ne isplaćuje na teret poslodavca.

Kao što se može zaključiti, onaj privredni subjekat koji se opredeli da koristi direktna davanja iz Uredbe, podnosi Obrazac PPP-PD za prihode iz radnog odnosa posebno od Obrasca PPP-PD za prihode van radnog odnosa, tako da se na jednom Obrascu PPP-PD ne iskazuju zajedno prihodi iz radnog odnosa i prihodi van radnog odnosa. Pri tom, u Obrascu PPP-PD za prihode iz radnog odnosa za obračunski period - mesec za koji koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe u polju 1.4. - datum plaćanja, unosi datum 04. januar 2021. godine.

Međutim, i preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik i preduzetnik drugo lice koji ne podnosi Obrazac PPP-PD, odnosno koji nema zaposlene mogu da koriste direktna davanja u skladu sa odredbama ove uredbe.

 

Direktna davanja za pravna lica koja su klasifikovana kao velika

Za pravna lica koja su klasifikovana kao velika, direktno davanje u vidu prava na uplatu bespovratnih novčanih sredstava opredeljeno je srazmerno broju lica koja ovi poslodavci zadržavaju u radnom odnosu iako je za radom tih lica privremeno prestala potreba. Shodno tome, ovaj set mera je usmeren na to da država efektivno podnese deo tereta isplate naknada zarada - u iznosu od 50% osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine, za zaposlene koji su poslati na "prinudni odmor", zbog smanjenog obima poslovanja ili potpune obustave rada. U vezi sa primenom ove mere, posebno bi trebalo imati u vidu da se ne ulazi u poslovnu politiku poreskih obveznika - velikih pravnih lica, niti se ograničava broj zaposlenih kojima se utvrđuje prekid rada (ali ne i prekid radnog odnosa), niti se na bilo koji način utiče na obim prava koji zaposleni ostvaruju u toku prekida rada. Znači, direktnu pomoć velika pravna lica mogu ostvariti u visini 50% minimalne neto zarade ali samo za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada, u skladu sa čl. 116. i 117. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje).

Naime, pravno lice koje je razvrstano kao veliko pravno lice, može da ostvari pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava u iznosu koji se dobija kao proizvod iznosa 50% osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine i zbira broja:

- zaposlenih sa punim radnim vremenom za koje je doneto rešenje o prekidu rada počev od 15. marta 2020. godine u skladu sa članom 116. Zakona o radu i za koje je poslodavac - veliko pravno lice podneo Obrazac PPP-PD i

- zaposlenih sa punim radnim vremenom kojima je doneto rešenje o prekidu rada počev od 15. marta 2020. godine u skladu sa članom 117. Zakona o radu, po osnovu rešenja nadležnog državnog organa donetog u vezi sa bolešću COVID-19 i za koje je poslodavac - veliko pravno lice podneo Obrazac PPP-PD.

Ipak, utvrđen broj zaposlenih na prethodno naznačen način se, i u ovom slučaju, uvećava za broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom za koje je doneto rešenje o prekidu rada i to tako što se za svakog zaposlenog sa nepunim radnim vremenom ukupan broj zaposlenih uvećava srazmerno ugovorenom procentu angažovanja zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u odnosu na puno radno vreme, a što se utvrđuje na osnovu podataka iz PPP-PD za odgovarajući obračunski period.

Bespovratna novčana sredstva se isplaćuju:

- u maju 2020. godine, za čije naknade zarada je poslodavac - veliko pravno lice podneo Obrazac PPP-PD za mart 2020. godine;

- u junu 2020. godine, za čije naknade zarada je poslodavac - veliko pravno lice podneo Obrazac PPP-PD za april 2020. godine;

- u julu 2020. godine, za čije naknade zarada je poslodavac - veliko pravno lice podneo Obrazac PPP-PD za maj 2020. godine.

Pri tom, veliko pravno lice ima i obavezu da nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave i nadležnoj organizacionoj jedinici Uprave za trezor dostavi u papirnom obliku spisak lica za koja može ostvariti direktno davanje, najkasnije do 20-og u mesecu za isplatu bespovratnih sredstava koja se vrši u sledećem mesecu, a spisak lica će se podnositi na obrascu koji će propisati ministar nadležan za poslove finansija.

 

Isplata direktnih davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru

Isplata direktnih davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru, koji su pretpostavlja se i prihvatili direktna davanja koja su utvrđena Uredbom, vrši se sa posebnog namenskog računa otvorenog za tu namenu kod Uprave za trezor, a na osnovu dostavljenih podataka u elektronskom obliku od Poreske uprave.

Naime, Uprava za trezor, na osnovu dostavljenih podataka u elektronskom obliku od Poreske uprave, obaveštava nadležno ministarstvo o iznosu potrebnih sredstava za isplatu direktnih davanja privrednim subjektima, nakon čega nadležno ministarstvo vrši prenos sredstava na poseban namenski račun. Po prenosu novčanih sredstava od nadležnog ministarstva, Uprava za trezor vrši prenos sredstava privrednim subjektima na posebne račune.

Sredstvima na posebnom računu raspolažu lica čiji su potpisi deponovani radi raspolaganja sredstvima s tekućeg računa, odnosno lica koja na osnovu drugog dokumenta imaju ovlašćenje za raspolaganje sredstvima na tom tekućem računu.

Sredstva na posebnom računu izuzeta su od prinudne naplate u smislu propisa kojima se uređuje prinudna naplata, osim po nalogu Poreske uprave za izvršenje prinudne naplate radi izmirenja novčanih obaveza privrednog subjekta u slučaju gubitka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih u skladu sa odredbama Uredbe.

U slučaju da privredni subjekt ne prenese novčana sredstva sa posebnog računa na tekuće račune lica za koja su dobijena direktna davanja u skladu sa ovom uredbom do dana gašenja tog posebnog računa, banka prenosi sredstva s tog računa na poseban namenski račun Uprave za trezor.

 

Namenski račun za isplatu direktnih davanja - COVID-19

Radi isplate direktnih davanja privrednom subjektu otvara se poseban namenski račun - isplata direktnih davanja - COVID-19 kod banke koja u momentu stupanja na snagu Uredbe vodi tekući račun tog privrednog subjekta.

Međutim, privredni subjekti koji u momentu stupanja na snagu Uredbe imaju otvorene tekuće račune kod više banaka, dužni su da najkasnije 25. aprila 2020. godine, putem elektronskih servisa Poreske uprave, dostave podatak o nazivu banke kod koje će biti otvoren poseban namenski račun.

Poreska uprava, preko Uprave za trezor, dostavlja Narodnoj banci Srbije podatke u elektronskom obliku, na osnovu kojih banka otvara poseban račun. Banka je dužna da otvori taj račun u roku koji utvrdi Narodna banka Srbije pri dostavljanju ovih podataka, a koji ne može biti duži od sedam dana od dana kada su banci dostavljeni ti podaci, a najkasnije do 30. aprila 2020. godine. Međutim, otvaranjem posebnog računa ne stiče se istovremeno i pravo na direktna davanja, već se pravo na isplatu sredstava na taj račun po osnovu direktnih davanja ostvaruje samo ako su za to i ispunjeni uslovi koji su propisani Uredbom.

Nakon otvaranja računa, banka je dužna da pri dostavljanju podataka o posebnom računu u jedinstveni registar tekućih i drugih računa pravnih i fizičkih lica koji vodi Narodna banka Srbije (dalje: Jedinstveni registar računa) dostavi Narodnoj banci Srbije, u skladu sa odlukom Narodne banke Srbije kojom se uređuju bliži uslovi i način vođenja tog registra, i podatak o tome da je u pitanju poseban račun koji je otvoren radi isplate direktnih davanja u skladu sa ovom uredbom. Uprava za trezor na dnevnom nivou preuzima od Narodne banke Srbije podatke u elektronskom obliku o posebnim računima koji se vode u Jedinstvenom registru računa.

Odredbe okvirnog ugovora kojima se uređuju uslovi za otvaranje, vođenje i gašenje tekućeg računa i izvršavanje platnih transakcija sa tog računa, shodno se primenjuju na poseban račun.

Međutim, za otvaranje i vođenje posebnih računa, kao i za izvršenje platnih transakcija i pružanje drugih usluga u vezi s tim računima, Uprava za trezor i banka ne mogu naplatiti naknadu, niti druge troškove, a Narodna banka Srbije ne naplaćuje Upravi za trezor i banci naknade, niti druge troškove za izvršenje platnih transakcija u vezi s tim računima u platnim sistemima čiji je operator.

Banka gasi poseban račun zbog prestanka programa direktnog davanja u smislu ove uredbe ili gubitka prava na korišćenje direktnog davanja, odnosno ako je otvoren taj račun a privredni subjekt nije stekao pravo na korišćenje direktnog davanja, a u skladu sa obaveštenjem Poreske uprave.

Primer isplate zarade čiji se deo finansira iz sredstava direktnih davanja

 

Primer:

U skladu sa odredbama ugovora o radu, zaposleni koji radi kod poslodavca sa punim radnim vremenom (i koji je radio ceo obračunski period) ostvaruje zaradu za mesec mart 2020. godine u bruto iznosu od 97.532,10 dinara, odnosno neto iznosu od 70.000,00 dinara. Poslodavac zaradu zaposlenom isplaćuje 20. aprila 2020. godine. Pri isplati zarade, poslodavac se opredelio da koristi mere propisane Uredbom - fiskalne pogodnosti u vidu odlaganja dospelosti za plaćanje poreza i doprinosa kao i u vidu prava na direktno davanje iz Budžeta u visini neto minimalne zarade za mart 2020. godine u iznosu od 30.367,04 dinara.

 

	Obračun zarade za mart mesec 2020. godine	Iznos
1.	Bruto zarada zaposlenog	97.532,10
2.	Osnovica za porez na zarade (r. br. 1. - 16.300 dinara)	81.232,10
3.	Porez na zarade (r. br. 2. x 10%)	8.123,21
4.	Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog (r. br. 1. x 19,9%)	19.408,89
5.	Neto za isplatu (r. br. 1. - r. br. 3. -r. br. 4.)	70.000,00
6.	Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na teret poslodavca (r. br. 1. x 16,65%)	16.239,09
7.	Ukupan trošak po osnovu zarade (r. br. 1 + r. br. 6)	113.771,19

Pre isplate zarade zaposlenom, poslodavac podnosi poresku prijavu na Obrascu PPP-PD za obračunski period mart 2020. godine, a u polje 1.4 - datum plaćanja unosi datum 4. januar 2021. godine.

Ipak, prema našem mišljenju, podatke u trećem delu poreske prijave na Obrascu PPP-PD poslodavac popunjava prema opštim pravilima, a u našem primeru, na sledeći način:

3.6	ŠVP	101 00 0
3.7	Broj dana	31
3.8	Broj sati	176
3.8a	Mesečni fond sati	176
3.9	Bruto prihod	97.532,10
3.10	Osnovica za porez	81.232,10
3.11	Porez	8.123,21
3.12	Osnovica za doprinose	97.532,10
3.13	Doprinos za PIO	24.870,68
3.14	Doprinos za zdravstveno osiguranje	10.045,80
3.15	Doprinos za nezaposlenost	731,49

S obzirom da se poslodavac opredelio da koristi fisklanu pogodnost u vidu odlaganja dospelosti plaćanja poreza na zarade i doprinosa do 4. januara 2021. godine (u polje 1.4 - datum je uneo datum 4. januar 2021. godine), pri isplati zarade zaposlenom neće imati obaveza da izvrši uplatu po osnovu poreza na zarade i doprinosa u ukupnom iznosu od 43.771,19 dinara. Ova obaveza će biti evidentirana u poreskom računovodstvu sa datumom 4. januar 2021. godine, s tim da će i nakon ovog datuma poslodavac imati mogućnost da zahteva odlaganje plaćanja ove obaveze, najduže do 24 meseca, bez obaveze plaćanja kamate.

Sa druge strane, poslodavac se opredelio i da koristi meru u vidu prava na direktno davanje iz Budžeta u visini neto minimalne zarade za mart 2020. godine u iznosu od 30.367,04 dinara. To znači da, ako poslodavac nema dovoljno sredstava da zaposlenom isplati zaradu u celosti na teret sopstvenih sredstava, može da mu isplati iznos koji se dobije kada se iznos obračunate neto zarade zaposlenog (70.000,00 dinara) umanji za iznos minimalne zarade za mart 2020. godine (30.367,04 dinara) a to je iznos od 39.632,96 dinara.

To dalje znači da će u trenutku isplate zarade zaposlenom, poslodavac imati jedini trošak u visini od 39.632,96 dinara, umesto iznosa od 113.771,19 dinara (prema redovnom obračunu).

Kada se naknadno, na namenski račun poslodavca prenese iznos neto minimalna zarade za mart, u visini od 30.367,04 dinara, poslodavac će imati obavezu da ovaj iznos prenese na tekući račun zaposlenog. Napominjemo da u slučaju da poslodavac ne prenese novčana sredstva sa posebnog računa na tekući račun zaposlenog za koja su dobijena direktna davanja u skladu sa uredbom do dana gašenja tog posebnog računa, banka će preneti sredstva s tog računa na poseban namenski račun Uprave za trezor.

Međutim, kao sporno se postavilo pitanje, kako da postupi poslodavac koji je prilikom isplate zarade raspolagao sa dovoljno sredstava pa je zaposlenom isplatio neto zaradu u celosti, odnosno u iznosu od 70.000,00 dinara. Napominjemo da, Uredbom nije predviđena mogućnost da poslodavac uz obezbeđene dokaze da je zaposlenom već ispliatio zaradu u celosti, ova direktna davanja sa namenskog računa prenese na redovan račun poslodavca. To znači, da bi ova sredstva, poslodavac mogao da iskoristi samo u cilju isplate zarade i naknade zaposlenom u narednom periodu (npr. za april). Ipak, u slučaju da poslodavac ne prenese novčana sredstva sa posebnog računa na tekući račun zaposlenog za koja su dobijena direktna davanja u skladu sa uredbom do dana gašenja tog posebnog računa, banka će preneti sredstva s tog računa na poseban namenski račun Uprave za trezor.

Prihvatanje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja

Privredni subjekti, koji ispunjavaju uslove za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktna davanja iz budžeta, opredeljuju se za korišćenje ovih mera na način koji je propisan u članu 11. Uredbe. Dakle, predmetne pogodnosti ne koriste se automatski, što znači da privredni subjekti mogu da se opredele i da ne koriste pogodnosti. Ipak, za očekivati je da će većina privrednih subjekata da se opredeli za korišćenje pogodnosti iz Uredbe.

S tim u vezi, u skladu sa članom 11. stav 1. Uredbe, privredni subjekti u privatnom sektoru prihvataju korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom podnošenjem Obrasca PPP-PD sa označenim datumom plaćanja 04. januar 2021. godine.

Dakle, propisana je prilično jednostavna procedura, budući da nije potrebno podnošenje brojnih obrazaca i dokaza, već je dovoljno da privredni subjekt podnese poresku prijavu za isplatu zarada (Obrazac PPP- PD), u koju će, u polju 1.4 kao datum plaćanja da navede 04. januar 2021. godine. Podnošenjem ove prijave smatra se da je privredni subjekt prihvatio korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja.

Naglašavamo da podnošenjem Obrasca PPP-PD na ovaj način, privredni subjekt prihvata sve propisane mere, a ne samo odlaganje poreza i doprinosa na zarade. Drugim rečima, ovim postupkom, pored odlaganja poreza i doprinisa na zarade, prihvata se i odlaganje akontacija poreza na dobit i akontacija poreza (i doprinosa) po osnovu obavljanja samostalne delatnosti, kao i direktna davanja minimalne zarade iz budžeta.

Prema članu 11. stav 2. Uredbe, privredni subjekti iz stava 1. ovog člana mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana ovom uredbom:

- za sva tri meseca ukoliko Obrazac PPP-PD iz stava 1. ovog člana dostave do kraja aprila 2020. godine;

- za dva meseca ukoliko prvi put Obrazac PPP-PD iz stava 1. ovog člana dostave do kraja maja 2020. godine i

- za jedan mesec ukoliko prvi put Obrazac PPP-PD iz stava 1. ovog člana dostave do kraja juna 2020. godine.

Dakle, privredni subjekt ima pravo da se opredeli da li želi da koristi pogodnosti za sva tri meseca, ili za kraći period. S tim u vezi, ukoliko privredni subjekt želi da koristi pogodnosti za sva tri meseca, bitno je da Obrazac PPP- PD podnese do kraja aprila.

Napominjemo da ovo pravilo važi kako za obveznike koji odlaganje poreza i doprinosa na zarade koriste za mart, april i maj mesec, tako i za one obveznike koji koriste odlaganje za april, maj i jun mesec.

Dakle, ako je privredni subjekt isplatio (delimično ili u celini) zaradu za mart pre 10. aprila (pre stupanja na snagu Uredbe), te koristi odlaganje dospelosti poreza i doprinosa počev od zarade koju isplaćuje za april mesec, treba obrazac PPP PD (u kojem obračunava porez i doprinose na zaradu za april) da podnese najkasnije do 30. aprila.

Na kraju, privredni subjekti u privatnom sektoru koji ne podnose Obrazac PPP-PD, odnosno koji nemaju zaposlene i nisu preduzetnici, odnosno preduzetnici poljoprivrednici koji su se opredelili za isplatu lične zarade, koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja u skladu sa odredbama ove uredbe (član 11. stav 3. Uredbe).

Dakle, prema našem razumevanju navedene odredbe, privredni subjekti koji ne podnose Obrazac PPP-PD, a to su, pravna lica koja nemaju zaposlene, kao i preduzetnici koji nemaju zaposlene i koji ne isplaćuju ličnu zaradu, koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja po automatizmu, tj. bez mogućnosti da se opredele za nekorišćenje mera (naravno, ako ispunjavaju propisane uslove).

Gubitak prava na fiskalne pogodnosti i direktna davanja

Prema odredbi člana 12. stav 1. Uredbe, privredni subjekat u privatnom sektoru gubi pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom ukoliko u periodu od 15. marta 2020. godine pa do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja iz čl. 9. i 10. ove uredbe, smanji broj zaposlenih za više od 10% ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja iz čl. 9. i 10. ove uredbe.

Kao što smo videli, uslov za korišćenje mera je da privredni subjekt na dan 10. aprila 2020. godine nije smanjio ukupan broj zaposlenih za više od 10% u odnosu na broj zaposlenih koji je imao na dan 15. marta 2020. godine.

Međutim, pored toga, da bi obveznik zadržao pravo na korišćenje mera, odnosno da ne bi naknadno izgubio to pravo, potrebno je i to da privredni subjekt u periodu od 15. marta 2020. godine pa do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja, nije smanjio broj zaposlenih za više od 10%.

Drugim rečima, da privredni subjekt ne bi izgubio pravo na korišćenje mera potrebno je da do isteka tri meseca od poslednje isplate minimalne neto zarade iz budžeta (koje se isplaćuje u julu 2020. godine) ne smanji broj zaposlenih za više od 10% u odnosu na broj zaposlenih koji je imao na dan 15. marta 2020. godine.

U skladu sa članom 12. stav 2. Uredbe, ispunjenost uslova za gubitak prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom proverava se svakog poslednjeg dana u mesecu počev od meseca aprila 2020. godine zaključno sa 31. oktobrom 2020. godine, s tim da se ispunjenost uslova za gubitak prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom može kontrolisati i nakon 31. oktobra 2020. godine u rokovima za zastarelost prava na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja propisanim zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija.

Dakle, privredni subjekti koji su se opredelili za fiskalne pogodnosti i direktna davanja, treba da na kraju svakog meseca korišćenja ovih pogodnosti, pa sve do isteka tri meseca od poslednje primljene uplate na ime direktnih davanja, vode računa o broju zaposlenih na poslednji dan tog meseca u odnosu na broj zaposlenih koji su imali 15. marta 2020. godine. Napominjemo da se u broj zaposlenih računa ukupan broj lica u radnom odnosu (nezavisno od toga da li je u pitanju ugovor na neodređeno ili određeno vreme, da li je sa punim ili nepunim radnim vremenom), s tim što se u ovaj broj ne računaju jedino zaposleni na određeno vreme (koji su ugovor o radu zaključili pre 15. marta 2020. godine), a kojima ugovor ističe u periodu između 15. marta 2020. godine i dana u kojem ističe tri meseca od poslednjeg direktnog davanja.

Posledice gubitka prava na korišćenje pogodnosti propisane su članom 12. stav 3. Uredbe. Naime, prema toj odredbi Uredbe, privredni subjekti koji izgube pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom dužni su da:

- plate sve obaveze za koje im je odobreno odlaganje plaćanja zajedno sa pripadajućom kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza koja se računa počev od dana kada su navedene obaveze dospele za plaćanje u skladu sa zakonima kojim se uređuje plaćanje odgovarajuće obaveze, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja, kao i da

- izvrše povraćaj direktnih davanja sa kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza počev od dana kada su im isplaćena pojedinačna direktna davanja, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja.

Zabrana isplata dividende

Pored već navedenih uslova za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja, odredbama člana 16. Uredbe propisan je još jedan uslov koji se odnosi na zabranu isplate dividende.

Naime, u skladu sa odredbama tog člana Uredbe, privredni subjekti u privatnom sektoru koji se opredele za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja iz budžeta ne mogu isplaćivati dividende do kraja 2020. godine.

U slučaju da postupe suprotno stavu 1. ovog člana privredni subjekti u privatnom sektoru gube pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom i na njih se shodno primenjuju odredbe člana 12. ove uredbe.

Zabrana iz ovog člana se ne odnosi na isplatu dividende u akcijama, odnosno udelima isplatioca dividende.

Dakle, privredni subjekti koji koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisane iz Uredbe, ne mogu isplaćivati dividendu u novcu u toku 2020. godine. Preciznije rečeno, ovi privredni subjekti mogu isplaćivati dividendu u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, ali ako to urade gube pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja, sa svim negativnim posledicama koje smo opisali u prethodnom naslovu.

Sa druge strane, ovi privredni subjekti mogu bez posledica da isplaćuju dividendu u vidu akcija, odnosno udela, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.

Kaznene odredbe

U skladu sa članom 17. stav 1. Uredbe, privredni subjekat u privatnom sektoru koji:

- ostvari pravo na direktna davanja iako na to nema pravo u skladu sa ovom uredbom,

- nenamenski koristi ova sredstva ili

- izgubi pravo na direktna davanja i ne vrati iznos primljenih direktnih davanja u celosti zajedno sa pripadajućom kamatom do pokretanja postupka kontrole,

kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 30-70% primljenih direktnih davanja, a ne manje od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara za preduzetnika.

Prema stavu 2. istog člana Uredbe, za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 100.000 dinara.

Pored toga, prema odredbama člana 18. stav 1. Uredbe, privredni subjekat u privatnom sektoru koji ostvari pravo na odlaganje plaćanja javnih prihoda iako na to nema pravo u skladu sa ovom uredbom ili izgubi pravo na odlaganje plaćanja prihoda u skladu sa članom 12. ove uredbe i iste ne plati u celosti zajedno sa pripadajućom kamatom do pokretanja postupka kontrole, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 20-50% iznosa odloženih javnih prihoda, a ne manje od 250.000 dinara za pravno lice, odnosno 50.000 dinara za preduzetnika.