Pitanja i odgovori
Pitanje:
• Da li se naknada zarade isplaćuje u visini od 65% ili 100% od osnova zaposlenom kome je izrečena mera obavezne izolacije, jer postoji sumnja da boluje od zarazne bolesti COVID-19? Da li se ova naknada zarade od prvog dana bolovanja po ovom osnovu obezbeđuje i isplaćuje na teret RFZO?
Odgovor:
U cilju zaštite stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju zdravlje stanovništva Republike Srbije i čije sprečavanje i suzbijanje je od opšteg interesa za Republiku Srbiju, a u skladu sa članom 31. stav 1. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016 - dalje: ZZSZB) preduzima se mera karantina i sprovodi nadzor nad izvršavanjem izrečenog karantina od strane fizičkog lica.
Karantin je mera kojom se ograničava sloboda kretanja i utvrđuju obavezni zdravstveni pregledi zdravim licima koja su bila ili za koja postoji sumnja da su bila u kontaktu sa licima obolelim od zaraznih bolesti ili sa licem za koje postoji sumnja da je obolelo od zarazne bolesti navedene u članu 27. ovog zakona, tokom perioda zaraznosti.
Prema članu 27. ZZSZ, propisano je da se lica obolela ili za koja postoji sumnja da boluju od kuge, velikih boginja i virusnih hemoragijskih groznica (izuzev hemoragijske groznice sa bubrežnim sindromom), SARS-a, kao i lica za koja postoji sumnja da boluju od zarazne bolesti nepoznate etiologije, izoluju i leče u zdravstvenim ustanovama za bolničko lečenje lica obolelih od zaraznih bolesti.
Mera karantina sprovodi se i u slučaju pojave druge zarazne bolesti za koju ministar, u saradnji sa Komisijom, utvrdi da predstavlja opasnost po zdravlje stanovništva Republike Srbije.
Doktor medicine specijalista epidemiologije nadležnog zavoda, odnosno instituta za javno zdravlje određuje koja lica podležu obavezi stavljanja u karantin.
Licima kojima se određuje mera karantina, uručuje se rešenje sanitarnog inspektora. Dužina trajanja mere karantina određuje se u vremenu trajanja maksimalne inkubacije određene zarazne bolesti. Lica kojima se određuje mera karantina moraju se pridržavati mera naloženih rešenjem, pod pretnjom prinudnog stavljanja u karantin.
Zaposlenim licima kojima se određuje mera karantina, za vreme provedeno u karantinu pripada odgovarajuća nadoknada, u skladu sa zakonom.
Zdravstveni nadzor nad licima u karantinu vrši nadležni zavod odnosno institut za javno zdravlje, kao i medicinski tim koji boravi u karantinu, a obezbeđenje obavlja organ uprave nadležan za unutrašnje poslove.
Evidentno je da, ukoliko je mera karantina izrečena licu koje je osiguranik zaposleni onda on ostvaruje pravo na naknadu zarade po ovom osnovu privremene sprečenosti za rad, i to:
• u skladu sa Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje - dalje: ZR) - kada se isplaćuje na teret sredstava poslodavca; odnosno
• u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019 - dalje: ZZO) - kada se ista obezbeđuje i isplaćuje na teret republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.
Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada osiguranicima iz člana 72. ovog zakona, ako je zdravstveno stanje osiguranika, odnosno člana njegove uže porodice takvo da je osiguranik sprečen za rad iz razloga propisanih ovim zakonom, bez obzira na isplatioca naknade zarade, i to ako je privremeno sprečen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini (član 73. stav 1. tačka 4) ZZO).
Visina naknade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i iz sredstava poslodavca u slučaju privremene sprečenosti za rad usled propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini iznosi 65% od osnova za naknadu zarade.
Visina naknade zarade koju obezbeđuje poslodavac za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad po ovom osnovu zaposlenom iz svojih sredstava, utvrđuje se u skladu sa propisima kojima se uređuje rad i ovim zakonom.
Naknadu zarade za slučaj privremene sprečenosti za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini za prvih 30 dana sprečenosti za rad obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava, a od 31. dana naknadu zarade obezbeđuje Republički fond.
Napominjemo da je potrebno razlikovati okolnost da je zaposlenom izrečena mera karantina, u okviru koje je on (u vremenu trajanja maksimalne inkubacije određene zarazne bolesti) privremeno sprečen za rad i u skladu sa tim ostvaruje pravo na naknadu zarade od okolnosti da je zaposlenom omogućen rad od kuće kada ostvaruje pravo na zaradu. U skladu sa članom 42. ZR propisano je da, između ostalog, osnovna zarada zaposlenog koji radi od kuće ne može biti utvrđena u manjem iznosu od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca. Dakle, ovi zaposleni ostvaruju pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, isto kao da su radili i poslove obavljali u prostorijama poslodavca.
Dakle, poslodavac iz svojih sredstava vrši isplatu naknade zarade zaposlenom za prvih 30 dana sprečenosti za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini u visini 65% od osnova, dok od 31. dana sprečenosti za rad, isplatu naknade zarade vrši RFZO iz svojih sredstava, takođe u visini 65% od osnova.
Suzana Kostić