KRIVIČNA DELA NEPOSTUPANJE PO ZDRAVSTVENIM PROPISIMA ZA VREME EPIDEMIJE I PRENOŠENJE ZARAZNE BOLESTI

Epidemija Korona virusa lansirala je u pravničku orbitu, pre svih dva krivična dela koja su do njenog izbijanja bila na marginama krivično-pravne javnosti. Prvo krivično delo o kome je reč (nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije) regulisano je članom 248. Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019). Kazna do tri godine zatvora ili novčana kazna zaprećena je onome ko za vreme epidemije kakve opasne zarazne bolesti ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama kojima se određuju mere za njeno suzbijanje ili sprečavanje.

Pre nego što se usredsredimo na aktuelne propise, potrebno je da se osvrnemo na pojedinosti predmetnog krivičnog dela. Radnja izvršenja krivičnog dela se sastoji u nepostupanju po napred navedenim propisima. Dakle, iako se radnja krivičnog dela može izvršiti i činjenjem onoga što je suprotno aktuelnim propisima, u pitanju je pravo krivično delo nečinjenja. Ovo krivično delo je blanketnog karaktera, odnosno određuje se povezivanjem delatnosti učinioca sa obavezama ili zabranama koje su sadržane u propisima, odlukama ili naredbama kojima se određuju mere za suzbijanje tj. sprečavanje zarazne bolesti.

Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016) precizirao je pojedine od ovih pojmova. Zarazna bolest je bolest izazvana specifičnim uzročnim agensom koja nastaje kao posledica prenosa agensa ili njegovih toksičnih produkata sa zaražene osobe ili drugog rezervoara na osetljivog domaćina, bilo direktno sa osobe na osobu ili indirektno preko zagađene hrane, vode, predmeta opšte upotrebe, prelaznog domaćina, vektora ili nežive sredine, te razmenom tečnosti koja je kontaminirana uzročnikom zaraze. Takođe, zakonom su određeni pojmovi i drugih kovanica. Epidemija zarazne bolesti je obolevanje od zarazne bolesti neuobičajeno po broju slučajeva, vremenu, mestu i zahvaćenoj populaciji ili neuobičajeno povećanje broja obolelih sa komplikacijama ili smrtnim ishodom, kao i pojava dva ili više međusobno povezanih slučajeva zarazne bolesti koja se nikada ili više godina nije pojavljivala na jednom području ili pojava većeg broja oboljenja čiji je uzročnik nepoznat, a prati ih febrilno stanje. Epidemija od većeg epidemiološkog značaja označava pojavu teških kliničkih oblika zaraznih bolesti i/ili smrti od zarazne bolesti, pri čemu postoji opasnost od nastanka težih ekonomskih i društvenih posledica, prekograničnog prenošenja bolesti, kao i ponovna pojava slučajeva odstranjene ili iskorenjene zarazne bolesti.

Ono na šta treba posebno obratiti pažnju je, navodi prof. Lazarević, formulacija Zakonika da je za postojanje ovog krivičnog dela neophodno to da zarazna bolest bude "opasna". Korona virus koji nas je usmerio na analizu ovog krivičnog dela to svakako jeste, što je formulacijom "većeg epidemiološkog značaja" navedeno i u Naredbi o proglašenju epidemije zarazne bolesti COVID-19 ("Sl. glasnik RS", br. 37/2020). Međutim, nevezano od ovog virusa, opasnim zaraznim bolestima se smatraju one bolesti koje se lako prenose, te mogu zahvatiti veliki broj ljudi, te one koje mogu da teško ugroze živote ili zdravlje građana. Iako se priroda bolesti ("opasna") određuje samim propisima koji se izvršenjem ovog krivičnog dela najčešće i krše, prof. Stojanović smatra da je samo postojanje epidemije značajna okolnost, koja zajedno sa drugim okolnostima vodi zaključku da se radi o opasnoj bolesti. Na subjektivnom planu je potreban umišljaj. Odluke nadležnih organa, o kojima se svakodnevno govori i piše, isključuju mogućnost stvarne zablude.

Propisi čijim se nepoštovanjem izvršava biće ovog krivičnog dela treba da se odnose na mere za sprečavanje ili suzbijanje opasne zaraze a ne na nepoštovanje nekih drugih mera u okviru epidemije. Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti određuje kao skup svih aktivnosti koje planiraju, organizuju i sprovode organi Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave, privredni subjekti i pravna lica, instituti i zavodi za javno zdravlje i druge zdravstvene ustanove, zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici i fizička lica u cilju zaštite stanovništva od zaraznih bolesti. Zaštita stanovništva od zaraznih bolesti vrši se sprovođenjem opštih, posebnih, vanrednih i drugih mera za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, u skladu sa zakonom. Taksativno nabrojane mere (opšte i posebne) možete pronaći u čl. 15, 16. i 17. predmetnog Zakona.

Dakle, eventualno nepoštovanje nekih drugih propisa koji su (recimo) organizaciono tehničke prirode i koji su nastali povodom epidemije, ne bi mogli da se podvedu pod biće ovog krivičnog dela. To naravno ne znači da ne mogu da se podvedu pod biće nekog drugog, možda i težeg krivičnog dela ili prekršaja.

Odluke nadležnih organa kojima se suzbija epidemija Korona virusa su već obimne i nepregledne, sa tendencijom širenja na sve veće oblasti, te je potrebno svakodnevno pratiti rad nadležnih organa.

Odluka na koju bi građani trebalo da posebno obrate pažnju je Naredba o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 34/2020). Svakako su građani već upoznati sa zabranom kretanja na javnim mestima. Zabrana se odnosi na kretanje van stanova, prostorija i objekata za stanovanje u stambenim zgradama i izvan domaćinstva (okućnica), i to: licima sa navršenih 65 i više godina života - u naseljenim mestima preko 5.000 stanovnika; licima sa navršenih 70 i više godina života - u naseljenim mestima do 5.000 stanovnika.

Naredbom je zabranjeno svim licima izlazak van stanova, prostorija i objekata za stanovanje u stambenim zgradama i izvan domaćinstva (okućnica), u vremenu od 20 časova (od 22.03.2020. od 17 časova, sa tendencijom da se zabrana kretanja još više ograniči, prema najavama Predsednika Srbije možda i od 13 časova) do 05 časova (prim. red. U vreme pisanja ovog teksta još uvek nije bila promenjena ta naredba). Predmetne zabrane iz naredbe ne odnose se na: zdravstvene radnike - sa licencom; pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane, službi bezbednosti i Vojske Srbije, koji su na zadatku ili lica kojima Ministarstvo unutrašnjih poslova izda dozvolu za kretanje. Takođe, zabrana se ne odnosi ni na fizička lica kojima je neodložno potrebna zdravstvena pomoć i najviše dva lica u pratnji tog lica. Državni vrh trenutno preispituje tačku pet naredbe, koja propisuje krivičnu odgovornost za nepoštovanje odredaba ove naredbe. Alternativa krivičnoj odgovornosti je prekršajna odgovornost.

Između ostalih, važna je i Uredba o merama za vreme vanrednog stanja ("Sl. glasnik RS", br. 31/2020 i 36/2020).Ministarstvo unutrašnjih poslova, u saglasnosti sa Ministarstvom zdravlja, može privremeno da ograniči ili zabrani kretanje licima na javnim mestima, kao i da naredi pojedinim licima ili grupama lica koja su zaražena ili se sumnja da su zaražena zaraznom bolesti COVID-19 da borave na adresi svog prebivališta, odnosno boravišta, sa obavezom javljanja nadležnoj zdravstvenoj ustanovi. Kršenje ove mere, odnosno napuštanje "karantina" je jedno od težih krivičnih dela danas, kako sa aspekta krivične odgovornosti (koja postoji za kršenje ove mere i čini biće upravo predmetnog krivičnog dela) tako i sa aspekta ljudskosti. U medijima možete svakodnevno da pročitate o posledicama sa kojima se suočavaju lica koja napuštaju karantin.

Za građane je od značaja pre svega član 4. ove naredbe. Tim članom se zabranjuje sazivanje i održavanje zborova i svih drugih okupljanja građana na otvorenom prostoru. U zatvorenom prostoru zabranjuju se sva okupljanja (sportske, kulturne i druge manifestacije) osim okupljanja koja su od posebnog interesa za rad i funkcionisanje državnih organa i službi, za čije održavanje posebno odobrenje u skladu sa ovom odlukom izdaje ministar unutrašnjih poslova.

Stariji građani su najugroženiji od posledica Korona virusa. Shodno tome vlasti RS su donele Naredbu o zabrani poseta i ograničenju kretanja u objektima ustanova za smeštaj starih lica ("Sl. glasnik RS", br. 28/2020). Pre svega naredbom se zabranjuju građanima posete svim ustanovama socijalne zaštite za smeštaj starih lica, dok se s druge strane korisnicima tih ustanova zabranjuje napuštanje istih. Navedena ograničenja se ne odnose na lica koja pružaju usluge neophodne za funkcionisanje ovih ustanova, a koja nisu zaposlena u tim ustanovama. Njima se dozvoljava boravak i kretanje u objektima tih ustanova isključivo radi obavljanja poslova i radnji kojima se obezbeđuje neprekidnost pružanja usluge smeštaja. Prijem novih korisnika usluge smeštaja u ovim ustanovama dozvoljen je isključivo uz zdravstvenu dokumentaciju kojom se potvrđuje da lice koje se prima u ustanovu nije zaraženo virusom SARS-CoV-2. S tim što će svakom novoprimljenom korisniku usluge smeštaja u ustanovama preventivno da bude određena izolacija u trajanju od 14 dana, u okviru ustanove.

Za vreme epidemije, uprkos zabrani kretanja i potrebi da se što više miruje, rad ne sme da stane. Vlada je zbog toga donela Uredba o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja ("Sl. glasnik RS", br. 31/2020)kojom je na poseban način uređena organizacija rada poslodavaca na teritoriji Republike Srbije za vreme vanrednog stanja. Za vreme vanrednog stanja poslodavac je dužan da omogući zaposlenima obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i rad od kuće), na svim radnim mestima na kojima je moguće organizovati takav rad u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Ako opštim aktom i ugovorom o radu nije predviđen ovaj način rada poslodavac može rešenjem omogućiti zaposlenom obavljanje poslova van prostorija poslodavca, ukoliko mu to organizacioni uslovi dozvoljavaju. U tom slučaju doneće rešenje, koje mora da sadrži trajanje radnog vremena i način vršenja nadzora nad radom zaposlenog. Važna odredba ove Uredbe odnosi se na obavezu poslodavaca da osigura zaštitu i zdravlje zaposlenih, radno angažovanih i stranaka, te da obezbedi sve opšte, posebne i vanredne mere koje se odnose na higijensku sigurnost objekata i lica u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Za zaposlene i radno angažovane, koji su u neposrednom kontaktu sa strankama ili dele radni prostor sa više lica, potrebno je obezbediti dovoljne količine zaštitne opreme u skladu sa posebnim propisima.

Ovo su trenutno najznačajniji akti (posmatrano iz ugla građana) na polju mera za suzbijanje ili sprečavanje epidemije Korona virusa. Međutim, nadležni organi Republike Srbije su osim ovih akata, doneli nekolicinu drugih, takođe važnih akata. S obzirom na to da doneti akti nisu obimni, a da su važni, preporučujemo da se sa istim neposredno upoznate. Kompanija Paragraf redovno prati akte koji se odnose na epidemiju, a sa donetim aktima možete da se upoznate na sledećoj stranici kompanije Paragraf https://www.paragraf.rs/svi-propisi-uputstva-za-sprecavanje-sirenja-korona-virusa-covid-19.html