Stručni komentar

NAKNADA ZARADE ZA VREME PREKIDA RADA DO KOGA JE DOŠLO NAREDBOM NADLEŽNOG DRŽAVNOG ORGANA ILI NADLEŽNOG ORGANA POSLODAVCA ZBOG NEOBEZBEĐIVANJA BEZBEDNOSTI I ZAŠTITE ŽIVOTA I ZDRAVLJA NA RADU - ČLAN 117. ZAKONA O RADU

• Pravo zaposlenog da odsustvuje sa rada uz naknadu zarade na teret sredstava poslodavca, obračun poreza i doprinosa •

Pravo na zaradu predstavlja jedno od osnovnih prava iz radnog odnosa zaposlenog, s tim da zaradu zaposleni ostvaruje, pre svega, za obavljeni rad i vreme provedeno na radu. Međutim, pored prava na zaradu, Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) prepoznao je "opravdane" slučajeve kada zaposleni ne radi i kada je zaposlenom nužno utvrditi pravo na naknadu zarade, na teret sredstava poslodavca.

Članom 117. stav 1. Zakona o radu propisano je da zaposlenima pravo na naknadu zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom. Stavom 2. istog člana propisano je da opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na naknadu zarade.

Naime, članom 12. stav 1. Zakona o radu propisano je kao jedno od osnovnih prava zaposlenog iz radnog odnosa - pravo na bezbednost i zdravlje na radu. Ovo pravo zaposlenog garantuje i član 16. istog zakona, koji na strani poslodavca utvrđuje obavezu da zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima. Pri tom, pravo na bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih uređeno je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 91/2015 i 113/2017 - dr. zakon) a prema članu 66. stav 2.ovog zakona, inspektor rada je dužan da, za vreme trajanja okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog, zabrani rad na radnom mestu kod poslodavca, a naročito kad utvrdi:

• da su neposredno ugroženi bezbednost i zdravlje zaposlenog;

• da se koristi sredstvo za rad na kome nisu primenjene mere za bezbednost i zdravlje na radu;

• da se ne koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu;

• da zaposleni radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, a ne ispunjava propisane uslove za rad na tom radnom mestu, kao i ako se nije podvrgao lekarskom pregledu u propisanom roku;

• da zaposleni nije osposobljen za bezbedan rad na radnom mestu na kom radi;

• da poslodavac nije sproveo mere ili izvršio radnje koje mu je, radi otklanjanja uzroka koji dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog, naložio inspektor rada.

Visina naknade zarade za odsustvovanje zaposlenog sa rada u ovim slučajevima, nije propisana zakonom, već Zakon o radu upućuje da se u ovom slučaju visina naknade zarade utvrdi opštim aktom poslodavca (a to su kolektivni ugovor odnosno pravilnik o radu) ili ugovorom o radu. Takođe, kod ove vrste naknade zarade, Zakon o radu ne postavlja ograničenje minimalnog iznosa naknade zarade, odnosno zakonom nije propisano da ista ne može biti manja od minimalne zarade.

Primer utvrđivanja visine naknade zarade

Primer:

Obračun i isplata se vrši u aprilu mesecu 2020. godine za mart mesec 2020. godine koji ima 22 radna dana - kada je zaposleni proveo na radu 12 radnih dana, a 10 radnih dana je bio na odsustvu.

Osnovna zarada po radnom času zaposlenog za taj mesec iznosi 271,74 dinara bruto. Zaposlenom se isplaćuje minuli rad za 10 godina rada i ishrana u toku rada po 100,00 dinara bruto dnevno za dane provedene na radu.

Opštim aktom poslodavca je predviđeno da zaposleni za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica i u drugim slučajevima u skladu sa Zakonom, ima pravo na naknadu zarade u visini od 50% od osnovne zarade zaposlenog.

Obračun zarade - tabela 1:

R. br.	Opis	Zarada
1.	Mogući broj časova rada u mesecu za koji se vrši isplata	176
2.	Časovi provedeni na efektivnom radu	96
3.	Osnovna zarada po radnom času u mesecu za koji se vrši isplata	271,74
4.	Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu (r. br. 2 x r. br. 3)	26.087,04
5.	Uvećana zarada za minuli rad - 10 god. rada (r. br. 4 x 0,4% x 10)	1.043,48
6.	Druga primanja - ishrana u toku rada (12 dana x 100,00 din.)	1.200,00
9.	Zarada zaposlenog bruto (r. br. 4. + r. br. 5. + r. br. 6)	28.330,52

Obračun naknade zarade - tabela 2:

R. br.	Opis	Naknada
1.	Mogući broj časova rada u mesecu za koji se vrši isplata	176
2.	Časovi naknade na teret poslodavca zbog prekida rada bez krivice zaposlenog	80
3.	Naknada zarade bruto za odsustvo sa rada u skladu sa opštim aktom odnosno ugovorom o radu (r. br. 3. iz tabele 1 x 50%)	135,77
4.	Naknada zarade (r. br. 2 x r. br. 3)	10.869,60

Zbog čestih nedoumica u praksi, napominjemo da se naknada zarade ne uvećava po osnovu "minulog rada" iz razloga što je članom 108. stav 5. Zakona o radu propisano da osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada (a ne naknada zarade) utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Uvećanje zarade po osnovu "minulog rada" kao element zarade je već sadržan u osnovici za obračun naknade zarade.

Obračun poreza i doprinosa

Na naknadu zarade obračunavaju se i plaćaju iste obaveze kao i prilikom isplate zarade, i to:

• porez na zarade - osnovicu za obračun poreza na zarade čini bruto zarada i naknada zarade u istom mesecu umanjena za 16.300 dinara, a porez se obračunava po stopi od 10%,

• doprinosi za obavezno socijalno osiguranje - osnovicu na koju se obračunavaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje čini isplaćena naknada zarade, koja zajedno sa zaradom koja se isplaćuje za isti mesec ne može biti niža od najniže mesečne osnovice doprinosa (koja u 2020. godini iznosi 25.801 dinar), utvrđene odredbama člana 37. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 - usklađeni din. izn., 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019 i 5/2020 - usklađeni din. izn.), niti veća od najviše mesečne osnovice doprinosa iz člana 42. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Ukoliko za određeni obračunski period (mesec) zaposleni ostvaruje samo naknadu zarade (jer je ceo mesec odsustvovao sa rada), prilikom obračuna doprinosa za obavezno socijalno osiguranje primenjuje se najniža mesečna osnovica doprinosa - koja u 2020. godini iznosi 25.801 dinar.

To znači da ako je bruto iznos naknade zarade obračunate za ceo mesec manji od najniže mesečne osnovice doprinosa, doprinosi se obračunavaju na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa. Ipak, ukoliko je ova naknada zarade veća od najniže mesečne osnovice doprinosa, doprinosi se obračunavaju na iznos naknade zarade.

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje se obračunavaju po stopama:

• Na teret zaposlenog

1) doprinos za PIO - 14%,

2) doprinos za zdravstveno osiguranje - 5,15%,

3) doprinos za nezaposlenost - 0,75%;

• Na teret poslodavca

1) doprinos za PIO - 11,5%,

2) doprinos za zdravstveno osiguranje - 5,15%.

Obračun poreza i doprinosa na zaradu i naknadu zarade - tabela 3:

	Zarada i naknada zarade	Iznos
1.	Ukupna zarada i naknada zarade (r. br. 9. iz tabele 1 + br. 4. iz tabele 2)	39.200,12
2.	Osnovica za porez na zarade (r. br. 1. - 16.300 dinara)	22.900,12
3.	Porez na zarade (r. br. 2. x 10%)	2.290,01
4.	Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog (r. br. 1. x 19,9%)	7.800,82
5.	Neto za isplatu (r. br. 1. - r. br. 3. -r. br. 4.)	29.109,28
6.	Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na teret poslodavca (r. br. 1. x 16,65%)	6.526,82
7.	Ukupan trošak po osnovu zarade i naknade zarade (r. br. 1 + r. br. 6)	45.726,94

Popunjavanje poreske prijave na Obrascu PPP-PD

Prilikom popunjavanja poreske prijave na Obrascu PPP-PD, poslodavac ovu naknadu zarade iskazuje zajedno sa zaradom, odnosno iskazuje sa OVP 101 (za ovu naknadu zarade nije propisana posebna OVP).

3.6	ŠVP	101 00 0
3.7	Broj dana	31
3.8	Broj sati	176
3.8a	Mesečni fond sati	176
3.9	Bruto prihod	39.200,12
3.10	Osnovica za porez	22.900,12
3.11	Porez	2.290,01
3.12	Osnovica za doprinose	39.200,12
3.13	Doprinos za PIO	9.996,03
3.14	Doprinos za zdravstveno osiguranje	4.037,62
3.15	Doprinos za nezaposlenost	294,00

Marija Torlak