NEPOSTOJANJE OBAVEZE DEFISKALIZACIJE KASE I ŠTAMPANJA DNEVNIH IZVEŠTAJA ZA VREME VANREDNOG STANJA

Imajući u vidu da je usled pandemije virusa COVID-19, proglašeno vanredno stanje na teritoriji Republike Srbije, kao i da je u skladu sa usvojenim merama Vlade o zabrani kretanja i okupljanja, mnogim privrednim subjektima, kako pravnim licima tako i preduzetnicima, onemogućeno ili otežano poslovanje u značajnoj meri, postavilo se pitanje da li u cilju smanjivanja daljih gubitaka, postoji mogućnost privremenog zatvaranja objekata, i koje su obaveze u pogledu fiskalne kase u tom slučaju.

Prema odredbi člana 13. stav 1. Zakona o fiskalnim kasama ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004 i 93/2012) dnevni izveštaj je fiskalni dokument koji je obveznik dužan da formira i štampa jednom dnevno, na kraju rada. U dnevnom izveštaju se evidentiraju totali prometa dobara i usluga iz svih fiskalnih isečaka zabeleženih u operativnoj memoriji, sačinjenih od trenutka formiranja prethodnog dnevnog izveštaja.

Imajući u vidu navedeno, obveznik je dužan da na kraju radnog dana formira i štampa dnevni izveštaj, a u skladu sa odlukom o trajanju radnog vremena koju donosi u skladu sa propisima o trgovini. U prilog navedenog ide i mišljenje Ministarstva finansija koje precizira da privredni subjekt odlukom o trajanju i rasporedu radnog vremena, koju donosi u skladu sa propisima o trgovini i drugim propisima kojima se uređuje isticanje obaveštenja o radnom vremenu i poštovanju propisanog radnog vremena, odlučuje o trajanju i rasporedu radnog vremena, pa samim tim dnevne izveštaje fiskalne kase formira i štampa za sve radne dane navedene u odluci.

S tim u vezi, smatramo da ukoliko privredni subjekt donese odluku da u određenom periodu neće raditi (npr. zbog kolektivnog godišnjeg odmora, renoviranja, ili kao što je slučaj sada za vreme vanrednog stanja), u skladu sa Zakonom o fiskalnim kasama, nije dužan da formira dnevne izveštaje u periodu koji je obuhvaćen predmetnom odlukom.

Međutim, postavlja se pitanje da li svi privredni subjekti imaju pravo da prekinu obavljanje delatnosti u određenom periodu, samo na osnovu svoje odluke, i da li u tom slučaju postoji obaveza defiskalizacije kase.

Ovde pre svega treba imati u vidu da u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, preduzetnik ima mogućnost prekida obavljanja delatnosti, za razliku od pravnih lica.

Naime, prema odredbama člana 90. Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i 91/2019) preduzetnik je u obavezi da o periodu prekida obavljanja delatnosti istakne obaveštenje na mestu u kome obavlja delatnost. Prekid obavljanja delatnosti se registruje u skladu sa zakonom o registraciji i ne može se utvrđivati retroaktivno.

Dakle, dok pravna lica u skladu sa ovim zakonom nemaju mogućnost privremenog prekida obavljanja delatnosti, preduzetnici mogu u skladu sa zakonom prekinuti obavljanje delatnosti, pri čemu imaju obavezu da ovaj prekid registruju u APR-u. To dalje znači da pravna lica, strogo formalno gledano, ne bi mogla ni na osnovu odluke da prekinu obavljanje delatnosti, i da bi obaveza štampanja dnevnih izveštaja postojala na kraju svakog radnog dana. Sa druge strane, preduzetnici imaju pravo da privremeno prekinu obavljanje delatnosti (iz bilo kojeg razloga), ali u tom slučaju takav prekid je neophodno registrovati u APR-u što dalje povlači obavezu defiskalizacije kase.

Pravilnikom o postupku fiskalizacije, sadržaju evidencije o ovlašćenim servisima i serviserima i izgledu, sadržaju i načinu vođenja dosijea i servisne knjižice fiskalne kase ("Sl. glasnik RS", br. 140/2004 i 44/2018 - dr. zakon) članom 18. propisano je da ako poreski obveznik prestane sa obavljanjem delatnosti dužan je da pre podnošenja zahteva za brisanje iz odgovarajućeg registra, podnese zahtev za odjavu/prestanak obavljanja delatnosti, preko ovlašćenog servisa.

Iako možda navedena odredba Pravilnika, nije najpreciznija, zvaničan stav Ministarstva finansija koji je ranije zauzet u mišljenju od 16.7.2007. godine (napominjemo da je ovo jedino zvanično mišljenje Ministarstva finansija na ovu temu) je da je privredni subjekt koji je privremeno prestao da obavlja delatnost za koju je propisana obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase, dužan da defiskalizuje fiskalnu kasu, odnosno da izvrši brisanje iz registra fiskalizovanih kasa.

Međutim, imajući u vidu trenutno vanredno stanje, smatramo da obveznici, kako oni koji imaju obavezu prekida obavljanja delatnosti u skladu sa odlukama Vlade (npr. objekti u tržnim centrima), tako i obveznici koji su iz drugih razloga onemogućeni da obavljaju delatnost (npr. prodaju robu iz uvoza koju trenutno nemaju na stanju, ili jedini zaposleni spada u kategoriju lica za koju postoji veći rizik od zaraze i dr.), imaju pravo da donesu odluku da u toku vanrednog stanja neće obavljati delatnost, pri čemu nemaju obavezu defiskalizacije kase, niti štampanja dnevnih izveštaja.