U kontaktu sa našim pretplatnicima, gde pre svega mislimo na privredne subjekte koji su se kao preduzetnici, preduzetnici paušalci, preduzetnici poljoprivrednici, preduzetnici druga lica, zatim pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo opredelili da koriste mere propisane Uredbom o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 ("Sl. glasnik RS", br. 54/2020 i 60/2020 - dalje: Uredba), uočili smo da značajan broj ovih privrednih subjekata, ne koristi u celosti iznos sredstava direktnih davanja koja su im isplaćena na poseban (COVID-19) račun, već deo ovih sredstava ostaje neiskorišćen, kao višak.

Razlog pojave viška odnosno neiskorišćenih sredstava direktnih davanja, najčešće je to što privredni subjekti smatraju, mada često neopravdano, da je prilikom utvrđivanja visine direktnih davanja došlo do greške a što je dovelo do toga da im sredstva direktnih davanja budu isplaćena u većem iznosu od iznosa koji im u skladu sa odredbama Uredbe pripada, pa da iz navedenog razloga nemaju pravo da ova sredstva koriste u celosti. Kao drugi razlog pojave viška sredstava direktnih davanja je stav privrednih subjekata da, iako su sredstva direktnih davanja utvrđena i isplaćena u skladu sa Uredbom, nemaju pravo da ih koriste u celosti, iz različitih (i to često pogrešnih) razloga. Konkretno, privredni subjekti često poistovećuju pravila koja uređuju način utvrđivanja visine direktnih davanja (član 9. Uredbe) sa pravilima kojima bi se eventualno uredio način rasporeda ovih sredstava svakom zaposlenom posebno (koje sama Uredba ne sadrži). Međutim, prema našem zapažanju, najčešći razlog za pojavu viška sredstava direktnih davanja na posebnom (COVID-19) računu privrednog subjekta je oprezno tumačenje Uredbe od strane privrednih subjekata a iza kojeg se krije strah ili nesigurnost da bi u postupku naknade kontrole od strane poreskih organa, raspolaganje ovim sredstvima moglo biti tumačeno kao nenamensko, a što bi moglo dovesti i do novčanog kažnjavanja u skladu sa članom 17. Uredbe kojom je propisano da privredni subjekat u privatnom sektoru koji ostvari pravo na direktna davanja iako na to nema pravo u skladu sa ovom uredbom odnosno onaj koji nenamenski koristi ova sredstva, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 30-70% primljenih direktnih davanja, a ne manje od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara za preduzetnika, dok će se za isti prekršaj kazniti i odgovorno lice u pravnom licu i to novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 100.000 dinara. Sa druge strane, ministarstvo finansija je propustilo da otkloni sve dileme privrednih subjekata a koje su oni imali u vezi sa (namenskim) korišćenjem sredstava direktnih davanja.

Napominjemo da je članom 2. stav 1. tačka 3) Uredbe propisano da se pod direktnim davanjima iz budžeta privrednim subjektima u privatnom sektoru smatra uplata bespovratnih novčanih sredstava privrednim subjektima u skladu sa ovom uredbom, koja mogu da se koriste isključivo za isplate zarada i naknada zarada zaposlenima.

S obzirom da je članom 9. stav 7. Uredbe propisano da je privredni subjekat iz ovog člana u obavezi da primljena sredstva po osnovu direktnih davanja iskoristi najkasnije do 15. avgusta 2020. godine, kao i da je članom 13. stav 15. Uredbe propisano da u slučaju da privredni subjekt ne prenese novčana sredstva sa posebnog (COVID-19) računa na tekuće račune lica za koja su dobijena direktna davanja u skladu sa ovom uredbom do dana gašenja tog posebnog računa, banka prenosi sredstva s tog računa na poseban račun Uprave za trezor, smatramo daje pre 15. avgusta 2020. godine potrebno otkloniti dileme privrednih subjekata u vezi sa korišćenjem sredstava direktnih davanja a kako bi do ovog roka, na pravilan način, u celosti iskoristili sredstva direktnih davanja koja su im preneta kao bespovratna novčana sredstva.

U nastavku teksta, prvo ćemo pojasniti pravila u skladu sa kojima se utvrđuje visina direktnih davanja u skladu sa Uredbom, zatim ćemo ukazati na određene greške koje su uočene prilikom utvrđivanja visine direktnih davanja (kada smo inače savetovali privredne subjekte da ova sredstva ne koriste) kao i na situacije kada je visina direktnog davanja pravilno utvrđena, ali su privredni subjekti usled pogrešnog tumačenja Uredbe smatrali da su sredstva isplaćena u većem iznosu od iznosa koji im pripada u skladu sa Uredbom, pa ova sredstva nisu koristili.

Nakon toga, pokušaćemo da otklonimo dileme u vezi sa načinom korišćenja i rasporedom sredstava direktnih davanja, odnosno da pojasnimo šta se u smislu Uredbe, smatra namenskim korišćenjem sredstava direktnih davanja.

Napominjemo da se ovom prilikom nećemo posebno osvrtati na opšte uslove koje privredni subjekat treba da ispuni da bi prvo ušao u krug lica koja mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja (član 3. Uredbe) a potom i da ne bi izgubio pravo na korišćenje mera (član 12. Uredbe), već je pretpostavka da privredni subjekat ispunjava ove uslove.

Utvrđivanje visine direktnih davanja za privredne subjekte - preduzetnike, preduzetnike paušalce, preduzetnike poljoprivrednike, preduzetnike drugo lice, pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo

Članom 9. Uredbe utvrđena je dinamika isplate sredstava direktnih davanja koje može da ostvari privredni subjekat - preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, preduzetnik drugo lice, pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo. Ovom odredbom predviđeno je da se sredstva direktnih davanja isplaćuju u maju, junu i julu (s tim da u zavisnosti od opredeljenja, privredni subjekat može ostvariti pravo na isplatu direktnih davanja tri meseca - u maju, junu i julu, dva meseca - u junu i julu odnosno jedan mesec - u julu), faktički u tri rate.

Istom odredbom, uređeno je na koji način se, za svaki od ova tri meseca posebno, utvrđuje visina direktnih davanja, a kako ćemo pojasniti u nastavku. Pri tom, ova pravila treba shvatiti samo kao način na koji se za svaki od ova tri meseca utvrđuje ukupan iznos direktnih davanja koja se u tom mesecu isplaćuju, i ova pravila ne određuju način korišćenja sredstava direktnih davanja odnosno za koje zarade, kojim zaposlenima i koji iznos poslodavac ima obavezu da isplati iz sredstava direktnih davanja.

Pri tom, napominjemo da pravila u skladu sa kojima se utvrđuje visina direktnih davanja ne zavise od činjenice da li privredni subjekat fiskalne pogodnosti (odlaganje poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje) koristi za period mart - april - maj ili za period april - maj - jun s obzirom da je članom 9. Uredbe, dinamika isplate kao i način utvrđivanja visine direktnih davanja, uređena na isti način za sve privredne subjekte.

 

Pravila za utvrđivanje visine direktnih davanja koja su isplaćena u maju mesecu

Iznos direktnih davanja koja su privrednim subjektima isplaćena u MAJU mesecu, određena su kao proizvod broja zaposlenih za čije je zarade i naknade zarada podnet Obrazac PPP-PD za obračunski period MART 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za MART 2020. godine. Pri tom, još jednom napominjemo da je za utvrđivanja visine direktnih davanja u maju mesecu bio od značaja broj zaposlenih u martu mesecu i kod onih privrednih subjekata koji su mere iz Uredbe koristili za tri meseca i to počev od aprila, nezavisno što podneta poreska prijava za mart mesec nije podneta na taj način što je u polje 1.4 unet datum 4.1.2021. godine.

Kao što se može zaključiti, radi utvrđivanja ukupne visine direktnih davanja, bilo je potrebno utvrditi dva elementa - broj zaposlenih u martu mesecu za koje je podneta poreska prijava PPP-PD i iznos minimalne neto zarade za mart mesec 2020. godine.

Kako je drugi element - iznos minimalne neto zarade za mart mesec 2020. godine poznat i iznosi 30.367 dinara, privredni subjekti su najviše nedoumice imali u vezi sa pravilnim određivanjem prvog elementa - a to je broj zaposlenih u martu mesecu.

Broj zaposlenih u martu mesecu kao element za utvrđivanje visine direktnih davanja u maju

Za potrebe utvrđivanja visine direktnih davanja koja su isplaćena u maju mesecu, broj zaposlenih se računa prema sledećim pravilima:

1) Uzima se u obzir ukupan broj zaposlenih sa punim radnim vremenom, kao i zaposleni sa nepunim radnim vremenom ali u srazmeri sa procentom radnog angažovanja (napomena: ovo je jedini slučaj kada se zaposleni računa u srazmerisa procentom radnog angažovanja), za čije je zarade i naknade zarade privredni subjekt podneo Obrazac PPP-PD za mart mesec, a to su:

- zaposleni koji su bili u radnom odnosu tokom celog obračunskog perioda - marta,

- zaposleni kojima je prestao radni odnos u toku obračunskog perioda - marta (pa i pre 15. marta 2020. godine),

- zaposleni sa kojima je zasnovan radni odnos u bilo kom trenutku u toku obračunskog perioda (pa i posle 15. marta 2020. godine).

Dakle, u ukupan broj zaposlenih se računa i onaj zaposleni koji je radio samo jedan dan u martu, jer je u martu zasnovao radni odnos ili mu je radni odnos prestao.

 

Napomena:

U ukupan broj zaposlenih se uračunavaju i zaposleni koji imaju status korisnika starosne penzije.

2) Prethodno utvrđen broj se umanjuje za broj zaposlenih za koje isplata zarade, odnosno naknade zarade, za obračunski period mart mesec u CELOSTI pada na teret drugih isplatilaca, a koje isplate imaju oznaku vrste prihoda (OVP) od 204 do 211 u Pravilniku o poreskoj prijavi za porez po odbitku("Sl. glasnik RS", br. 74/2013, 118/2013, 66/2014, 71/2014 - ispr., 14/2016, 21/2017, 20/2018, 104/2018 i 96/2019). To znači da se u broj zaposlenih ne računaju samo zaposleni za koje je isplata zarade, odnosno naknade zarade, za obračunski period mart mesec, u celosti pala na teret drugih isplatilaca.

Međutim, ako je zaposleni u jednom delu marta ostvario, na primer, naknadu zarade usled privremene sprečenosti za rad zbog bolesti na teret poslodavca (pa i samo jedan dan), a za drugi deo marta je naknadu zarade ostvario na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (dalje: RFZO), ovaj zaposleni se uračunava u ukupan broj zaposlenih i to tako što se prilikom utvrđivanja visine direktnih davanja ovaj zaposleni računa kao jedan, a ne u srazmeri koja bi se eventualno utvrđivala prema odnosu ukupnog fonda sati u martu mesecu i fonda sati za koje zaposleni ostvaruje zaradu odnosno naknadu zarade na teret sredstava poslodavca.

3) Prethodno utvrđen broj se uvećava za 1 (jedan), ali samo kod privrednog subjekta - preduzetnika, preduzetnika paušalca, preduzetnika poljoprivrednika i preduzetnika drugog lica i to pod uslovom da preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik ili preduzetnik drugo lice nemaju istovremeno i status zaposlenog ili korisnika penzije.

Kao što se može zaključiti, na ovaj način se ukupan iznos direktnog davanja uvećava i za "poslodavca" - preduzetnika, preduzetnika paušalca, preduzetnika poljoprivrednika i preduzetnika drugog lica, mada se ova odredba primenjuje i u slučaju kada faktički i nije reč o poslodavcima, odnosno u situacijama kada ovi privredni subjekti nemaju zaposlene, a što bi značilo da se prethodno utvrđen broj (0) uvećava za jednog - preduzetnika, preduzetnika paušalca, preduzetnika poljoprivrednika i preduzetnika drugog lica, ali samo pod uslovom da ova lica nemaju istovremeno i status zaposlenog ili korisnika penzije. Ipak, napominjemo da Uredbom nisu postavljeni drugi uslovi koji se odnose na preduzetnike, što znači da je bez uticaja činjenica da li preduzetnik u obračunskom periodu ostvaruje pravo na naknadu zarade usled privremene sprečenosti za rad na teret RFZO ili eventualno ostale naknade u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 113/2017 i 50/2018).

 

Primer utvrđivanja visine direktnih davanja

 

Primer 1:

Privredni subjekat - poslodavac, inače preduzetnik koji se opredelio za isplatu lične zarade, za mart mesec 2020. godine podneo je poresku prijavu na obrascu PPP-PD za 22 zaposlenih: - 19 zaposlenih koji su kod poslodavca proveli u radnom odnosu ceo obračunski period, od kojih je jedna zaposlena za ceo mart ostvarila naknadu zarade na teret RFZO (usled trudničkog bolovanja) a jedna zaposlena je ostvarila naknadu zarade na teret RFZO za dve nedelje (usled privremene sprečenosti za rad zbog nege deteta do 3 godine) a za ostatak meseca je ostvarila zaradu. Takođe, jedan od ovih 19 zaposlenih je angažovan sa 50% radnog vremena. - za dvojicu zaposlenih kojima je u toku marta meseca prestao radni odnos dvojici zaposlenih - i to 6. i 20. marta 2020. godine, s tim da jedan od ova dva lica inače ima status korisnika starosne penzije; - za jednog zaposlenog koji je u toku marta meseca zasnovao radni odnos kod poslodavca - 23. marta. Privredni subjekat, poslodavac, u konkretnom slučaju je preduzetnik koji je i korisnik starosne penzije.

Ukupan broj zaposlenih u martu mesecu, kod ovog privrednog subjekta je 22, odnosno pored 20 zaposlenih na kraju meseca ovom broju se dodaju i zaposleni kojima je u toku marta meseca prestao radni odnos i to nezavisno što je jedno od ova dva lica korisnik starosne penzije jer ta činjenica svakako nije smetnja da se i ovo lice računa u ukupan broj zaposlenih. Ipak, od tih 22 zaposlenih - 21 zaposleni je angažovan po osnovu ugovora o radu sa punim radnim vremenom, a jedan zaposleni sa 50% (odnosno sa pola radnog vremena), što znači da ukupan broj zaposlenih utvrđujemo kao 21,5 zaposlenih.

S obzirom da je jedna zaposlena ostvarila pravo na naknadu zarade za ceo obračunski period mart 2020. godine na teret RFZO, za jedan će se umanjiti ovaj ukupan broj zaposlenih, tako da će broj zaposlenih biti utvrđen kao 20,5 (21,5 - 1). Zaposlena koja je samo za dve nedelje ostvarila naknadu zarade na teret RFZO, dok je za preostali deo meseca ostvarila zaradu neće se izuzeti iz ukupnog broja zaposlenih.

Sa druge strane, s obzirom da je poslodavac preduzetnik, ali koji istovremeno ima status korisnika starosne penzije, ukupan broj zaposlenih nećemo uvećavati za jedan, pa će i konačno broj zaposlenih biti utvrđen kao 20,5.

Da bi dobili visinu direktnog davanja, ukupan broj zaposlenih (20,5) treba pomnožiti sa iznosom minimalne neto zarade za mart mesec 2020. godine (30.367 dinara) i na ovaj način će se utvrditi ukupan iznos direktnog davanja koje je ovom privrednom subjektu trebalo da bude preneto u maju mesecu u visini od 622.523,50 dinara. Znači, privredni subjekat iz ovog primera imao je pravo da ostvari direktno davanje u navedenom iznosu, ali isto tako i da ova sredstva u celosti iskoristi radi isplate zarade i naknade zarade zaposlenima, a kako ćemo kasnije pojasniti.

Pravila za utvrđivanje visine direktnih davanja koja su isplaćena u junu mesecu

Iznos direktnih davanja koji je privrednim subjektima isplaćen u JUNU mesecu određuje se kao proizvod broja zaposlenih za čije je zarade i naknade zarada podnet Obrazac PPP-PD za obračunski period APRIL 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za MART 2020. godine. I u ovom slučaju napominjemo da je za utvrđivanja visine direktnih davanja u junu mesecu bio od značaja broj zaposlenih u aprilu mesecu i kod onih privrednih subjekata koji su mere iz Uredbe koristili za tri meseca i to počev od aprila.

Kao što se može zaključiti, radi utvrđivanja ukupne visine direktnih davanja, i u ovom slučaju potrebno je utvrditi dva elementa - broj zaposlenih u aprilu mesecu i iznos minimalne neto zarade za mart mesec 2020. godine. Kako se i u ovom slučaju kao drugi element uzima iznos minimalne neto zarade za mart mesec 2020. godine koji iznosi 30.367 dinara, u nastavku ćemo pojasniti kako se u ovom slučaju određuje prvi element - a to je broj zaposlenih u aprilu mesecu.

 

Broj zaposlenih u aprilu mesecu kao element za utvrđivanje visine direktnih davanja u junu

Za potrebe utvrđivanja visine direktnih davanja koja su isplaćena u junu mesecu, broj zaposlenih se računa prema sledećim pravilima:

1) Uzima se u obzir ukupan broj zaposlenih sa punim radnim vremenom, kao i zaposleni sa nepunim radnim vremenom ali u srazmeri sa procentom radnog angažovanja (napomena: ovo je jedini slučaj kada se zaposleni računa u srazmerisa procentom radnog angažovanja), za čije je zarade i naknade zarade privredni subjekt podneo Obrazac PPP-PD za april mesec, a to su:

- zaposleni koji su bili u radnom odnosu tokom celog obračunskog perioda - aprila,

- zaposleni kojima je prestao radni odnos u toku obračunskog perioda, uz napomenu da će bliže pojašnjenje u vezi sa ovima zaposlenima biti izneto pod tačkom 2),

- zaposleni sa kojima je zasnovan radni odnos u bilo kom trenutku u toku obračunskog perioda (pre ili posle 10. aprila 2020. godine).

Napomena:

U ukupan broj zaposlenih se uračunavaju i zaposleni koji imaju status korisnika starosne penzije.

2) Prethodno utvrđeni broj se umanjuje za broj zaposlenih kojima je prestao radni odnos u periodu od 10. do 30. aprila 2020. godine. Za razliku od drugih pravila, koja su ista kao i prilikom utvrđivanja visine direktnih davanja u maju mesecu, ovo pravilo je novo.

Dakle, u ukupan broj zaposlenih se ne računaju jedino zaposleni kojima je radni odnos prestao u periodu od 10. do 30. aprila godine, ali prema našem mišljenju u slučaju da je zaposleni radio ceo obračunski period kod poslodavca, pa i 30. aprila 2020. godine, ali mu je ovog dana u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) evidentirano kao dan prestanka radnog odnosa odnosno kao poslednji dan proveden u radnom odnosu, za ovog zaposlenog ne treba umanjivati ukupan broj zaposlenih kod poslodavca.

3) Prethodno utvrđen broj se umanjuje za broj zaposlenih za koje isplata zarade, odnosno naknade zarade, za obračunski period april mesec u CELOSTI pada na teret drugih isplatilaca, a koje isplate imaju oznaku vrste prihoda (OVP) od 204 do 211 u Pravilniku o poreskoj prijavi za porez po odbitku. To znači da se u broj zaposlenih ne računaju zaposleni za koje je isplata zarade, odnosno naknade zarade, za obračunski period april mesec, u celosti pala na teret drugih isplatilaca.

I u ovom slučaju, ako je, na primer, zaposleni u jednom delu aprila bio na bolovanju na teret poslodavca (pa i samo jedan dan), a drugi deo aprila bio na bolovanju na teret RFZO, ovaj zaposleni se uračunava u ukupan broj zaposlenih, tako što se u ukupnom broju zaposlenih računa kao jedan, a ne u srazmeri koja bi se eventualno utvrđivala prema odnosu ukupnog fonda sati u aprilu i fonda sati za koje zaposleni ostvaruje zaradu odnosno naknadu zarade na teret sredstava poslodavca.

4) Prethodno utvrđen broj se uvećava za 1 (jedan), ali samo kod privrednog subjekta - preduzetnika, preduzetnika paušalca, preduzetnika poljoprivrednika i preduzetnika drugog lica, i to pod uslovom da preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik ili preduzetnik drugo lice nemaju istovremeno i status zaposlenog ili korisnika penzije.

Za ovo pravilo važi sve ono što smo već naveli kada smo pojašnjavali utvrđivanje visine direktnog davanja u maju mesecu.

Primer utvrđivanja visine direktnih davanja

 

Primer 2:

Privredni subjekat - poslodavac, inače preduzetnik paušalac, u poreskoj prijavi PPP-PD za april mesec 2020. godine je iskazao obračun zarade i naknade zarade za 13 zaposlenih: - deset zaposlenih koji su kod poslodavca proveli u radnom odnosu ceo obračunski period od kojih je jedna zaposlena ostvarila naknadu zarade na teret sredstava poslodavca za 10 radnih dana (od 1. do 14. aprila) a na teret RFZO za 12 radnih dana (od 15. do 30. aprila); - dvojici zaposlenih kojima je u toku aprila meseca prestao radni odnos - i to 3. i 17. aprila; - jedan zaposleni koji je u toku meseca aprila zasnovao radni odnos sa poslodavcem - 20. aprila. Privredni subjekat je u konkretnom slučaju preduzetnik koji nema status zaposlenog niti status korisnika starosne penzije. Ipak, bio je privremeno sprečen za rad usled bolesti ali je nastavio da obavlja delatnost preko poslovođe, jer ima zaposlene. Za april mesec je ostvario naknadu zarade na teret RFZO u visini od 50% naknade koju bi ostvarivao da je registrovao privremeni prekid obavljanja delatnosti.

Ukupan broj zaposlenih u aprilu mesecu, kod ovog privrednog subjekta je 13 zaposlenih.

Ipak, od tih 13 zaposlenih umanjićemo broj zaposlenih kojima je radni odnos prestao u periodu od 10. do 30. aprila, što je u konkretnom slučaju samo za jednog zaposlenog i to onog kojem je radni odnos prestao 17. aprila, dok ovaj broj nećemo umanjiti za zaposlenog kojem je radni odnos prestao pre 10. aprila, konkretno 3. aprila. To znači da će ukupan broj zaposlenih biti utvrđen kao 12 (13 - 1).

S obzirom da je jedna zaposlena samo za deo meseca aprila ostvarila naknadu zarade na teret RFZO, dok je za preostali deo meseca ostvarila naknadu zarade na teret sredstava poslodavca, ova zaposlena se neće izuzeti iz ukupnog broja zaposlenih, tako da će broj zaposlenih i dalje biti utvrđen kao 12.

Sa druge strane, s obzirom da je poslodavac preduzetnik paušalac ali da nema status zaposlenog niti korisnika starosne penzije, ukupan broj zaposlenih ćemo uvećavati za jedan, pa će konačno broj zaposlenih biti utvrđen kao 13 (12+1). Činjenica da preduzetnik u aprilu mesecu ostvaruje pravo na naknadu zarade na teret RFZO nije smetnja da se broj zaposlenih uveća za jedan jer ta činjenica se uzima u obzir samo kada je reč o zaposlenima.

Da bi dobili visinu direktnog davanja ovaj ukupan broj zaposlenih (13) ćemo pomnožiti sa iznosom minimalne neto zarade za mart mesec 2020. godine (30.367 dinara) pa dobijamo ukupan iznos direktnog davanja koje je ovom privrednom subjektu trebalo da bude preneto u junu mesecu u visini od 394.771,00 dinara. Znači, privredni subjekat iz ovog primera imao je pravo da ostvari direktno davanje u navedenom iznosu, konkretno za zaposlene u visini od 364.404 dinara i za preduzetnika 30.367 dinara.

Pravila za utvrđivanje visine direktnih davanja koja su isplaćena u julu mesecu

Iznos direktnih davanja koje je privrednim subjektima isplaćeno u JULU mesecu određuje se kao proizvod broja zaposlenih za čije je zarade i naknade zarada podnet Obrazac PPP-PD za obračunski period MAJ 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za MART 2020. godine.

Kao što se može zaključiti, radi utvrđivanja ukupne visine direktnih davanja, potrebno je utvrditi dva elementa - broj zaposlenih u maju mesecu i iznos minimalne neto zarade za mart mesec 2020. godine. Napominjemo da se i u ovom slučaju, kao i u prethodna dva meseca, drugi element određuje na osnovu iznosa minimalne neto zarade za mart mesec 2020. godine koji iznosi 30.367 dinara, a u nastavku ćemo pojasniti kako se u ovom slučaju određuje prvi element - a to je broj zaposlenih u maju mesecu.

Pri tom, napominjemo i da je prilikom utvrđivanja visine direktnih davanja u julu mesecu bio od značaja broj zaposlenih u maju mesecu i kod onih privrednih subjekata koji su mere iz Uredbe koristili za tri meseca i to počev od aprila.

Broj zaposlenih u maju mesecu kao element za utvrđivanje visine direktnih davanja u julu

Za potrebe utvrđivanja visine direktnih davanja koja su isplaćena u julu mesecu, broj zaposlenih za koje privredni subjekt ostvaruje pravo na direktna davanja, računa se prema sledećim pravilima:

1) Uzima se u obzir ukupan broj zaposlenih sa punim radnom vremenom, kao i zaposleni sa nepunim radnim vremenom ali u srazmeri sa procentom radnog angažovanja (napomena: ovo je jedini slučaj kada se zaposleni računa u srazmerisa procentom radnog angažovanja), za čije je zarade i naknade zarade privredni subjekt podneo Obrazac PPP-PD za maj mesec, a to su:

- zaposleni koji su bili u radnom odnosu tokom celog obračunskog perioda - maja,

- zaposleni kojima je prestao radni odnos u toku obračunskog perioda, uz napomenu da će bliže pojašnjenje u vezi sa ovima zaposlenima biti izneto pod tačkom 2),

- zaposleni sa kojima je zasnovan radni odnos u bilo kom trenutku u toku obračunskog perioda - maja.

Napomena:

U ukupan broj zaposlenih se uračunavaju i zaposleni koji imaju status korisnika starosne penzije.

2) Prethodno utvrđeni broj se umanjuje za broj zaposlenih kojima je prestao radni odnos u bilo kom trenutku u toku obračunskog perioda. Ovo pravilo se, na ovaj način, primenjuje samo kada je u pitanju utvrđivanje direktnog davanja u julu mesecu.

Dakle, u ukupan broj zaposlenih se ne računaju zaposleni kojima je radni odnos prestao u bilo kojem trenutku u toku maja meseca, ali prema našem mišljenju u slučaju da je zaposleni radio ceo obračunski period kod poslodavca, ali je na primer 31. maja 2020. godine u CROSO evidentiran kao dan prestanka radnog odnosa odnosno kao poslednji dan proveden u radnom odnosu, za ovog zaposlenog ne treba umanjivati ukupan broj zaposlenih kod poslodavca.

3) Prethodno utvrđen broj se umanjuje za broj zaposlenih za koje isplata zarade, odnosno naknade zarade, za obračunski period april mesec u CELOSTI pada na teret drugih isplatilaca, a koje isplate imaju oznaku vrste prihoda (OVP) od 204 do 211 u Pravilniku o poreskoj prijavi za porez po odbitku. To znači da se u broj zaposlenih ne računaju zaposleni za koje je isplata zarade, odnosno naknade zarade, za obračunski period maj mesec, u celosti pala na teret drugih isplatilaca.

I u ovom slučaju, ako je, zaposleni u jednom delu maja ostvario zaradu ili naknadu zarade na teret sredstava poslodavca (pa i samo jedan dan), a drugi deo maja je ostvario, na primer, naknadu zarade u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, ovaj zaposleni se uračunava u ukupan broj zaposlenih, tako što se za ukupan broj zaposlenih računa kao jedan, a ne u srazmeri koja bi se eventualno računala prema odnosu ukupnog fonda sati u maju i fonda sati za koje zaposleni ostvaruje zaradu odnosno naknadu zarade na teret sredstava poslodavca.

4) Prethodno utvrđen broj se uvećava za 1 (jedan), ali samo kod privrednog subjekta - preduzetnika, preduzetnika paušalca, preduzetnika poljoprivrednika i preduzetnika drugog lica, i to pod uslovom da preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik ili preduzetnik drugo lice nemaju istovremeno i status zaposlenog ili korisnika penzije.

Za ovo pravilo važi sve ono što smo već naveli kada smo pojašnjavali utvrđivanje visine direktnog davanja u maju mesecu.

Primer utvrđivanja visine direktnih davanja

 

Primer 3:

Privredni subjekat - poslodavac, inače preduzetnik paušalac, za maj mesec je podneo poresku prijavu PPP-PD u kojoj je iskazao obračun zarade za šest zaposlenih: - za četiri zaposlena koji su kod poslodavca proveli u radnom odnosu ceo obračunski period, s tim da je jedna zaposlena za ceo mesec maj ostvarila naknadu zarade usled privremene sprečenosti za rad zbog bolesti na teret sredstava RFZO, - za jednog zaposlenog kojem je u toku maja meseca prestao radni odnos - 8. maja, - za jednog zaposlenog koji je u toku maja zasnovao radni odnos kod poslodavca - 25. maja. Privredni subjekat je u konkretnom slučaju preduzetnica koji nema status zaposlenog niti status korisnika starosne penzije. Ipak, u mesecu maju je delatnost obavljala preko poslovođe a istovremeno je ostvarivala i pravo na ostale naknade u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, nakon rođenja deteta.

Ukupan broj zaposlenih u maju mesecu, kod ovog privrednog subjekta je 6 zaposlenih.

Ipak, od tih 6 zaposlenih umanjićemo broj zaposlenih kojima je radni odnos prestao u toku maja meseca, što je u konkretnom slučaju samo za jednog zaposlenog kojem je radni odnos prestao 8. maja. To znači da će ukupan broj zaposlenih biti utvrđen kao 5 (to je ustvari onaj broj zaposlenih na kraju meseca).

S obzirom da je jedna zaposlena za ceo obračunski period maj ostvarila naknadu zarade na teret drugih isplatioca, ukupan broj zaposlenih će biti umanjen za ovu zaposlenu pa će biti utvrđen kao 4 (5 - 1).

Sa druge strane, s obzirom da je poslodavac preduzetnica paušalac ali da nema status zaposlenog niti korisnika starosne penzije, ukupan broj zaposlenih ćemo uvećavati za jedan, pa će konačno broj zaposlenih biti utvrđen kao 5 (4+1). Činjenica da je preduzetnica u maju mesecu ostvarila pravo na ostale naknade u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, svakako nije smetnja da se broj zaposlenih uveća za jedan.

Da bi dobili visinu direktnog davanja ovaj ukupan broj zaposlenih (5) ćemo pomnožiti sa iznosom minimalne neto zarade za mart mesec 2020. godine (30.367 dinara) i dobićemo ukupan iznos direktnog davanja koje je ovom privrednom subjektu trebalo da bude preneto u julu mesecu u visini od 151.835,00 dinara. Znači, privredni subjekat iz ovog primera imao je pravo da ostvari direktno davanje u navedenom iznosu, konkretno za zaposlene u visini od 121.468 dinara i za preduzetnika 30.367 dinara.

Greške prilikom utvrđivanja visine direktnih davanja od strane Ministarstva finansija odnosno Poreske uprave

Prema našim saznanjima, prilikom utvrđivanja i isplate sredstava direktnih davanja u maju, junu i julu su se dešavale greške od strane Ministarstva finansija i Poreske uprave koje su za posledicu imale isplatu ukupnog iznosa sredstava direktnih davanja u većem iznosu od iznosa koji privrednom subjektu pripada u skladu sa odredbama Uredbe.

Najčešći slučajevi su da se prilikom utvrđivanja broja zaposlenih, zaposleni koji imaju ugovor o radu sa poslodavcem sa nepunim radnim vremenom (gde je i poreska prijava PPP-PD pravilno popunjena, pa je u MFP 3 unet procenat angažovanja primaoca prihoda kod isplatioca prihoda u odnosu na puno radno vreme) nisu uzeti u obzir srazmerno procentu radnog angažovanja, već su računati kao zaposleni sa punim radnim vremenom.

Isto tako, dešavalo se da zaposleni koji su naknadu zarade za ceo mesec (mart, april ili maj) ostvarili na teret drugih isplatioca (na primer, usled privremene sprečenosti za rad zbog bolesti, kada je za ceo obračunski period naknada zarade isplaćena na teret RFZO) budu uzeti u obzir prilikom utvrđivanja visine direktnih davanja.

Još jedan slučaj kada je visina direktnog davanja pogrešno utvrđena u većem iznosu od iznosa koji je trebalo utvrditi u skladu sa Uredbom, odnosi se na preduzetnike (i to najčešće one koji su se opredelili za isplatu lične zarade, mada se isto dešavalo i kod drugih preduzetnika, na primer - preduzetnika paušalaca) i to one koji imaju status zaposlenog odnosno korisnika starosne penzije, kada je ukupan broj zaposlenih ipak uvećavan za jedan, a suprotno odredbama člana 9. stav 2. Uredbe.

U situacijama kada su privredni subjekti primetili da je prilikom utvrđivanja visine direktnih davanja (kao u prethodnim slučajevima) došlo do očigledne greške, naš savet je bio da ovim sredstvima ne raspolažu, već da ista ostave na posebnom (COVID-19) računu a ova sredstva će banka nakon 15. avgusta 2020. godine preneti (vratiti) na poseban račun Uprave za trezor. Ipak, radi izbegavanja eventualnih nesporazuma sa Poreskom upravom u narednom periodu, kao i iz praktičnih razloga, naš savet je bio i da se višak sredstava i pre ovog datuma vrati na poseban račun Uprave za trezor. Naime, oni privredni subjekti koji su u maju i junu mesecu, primetili da su im sredstva direktnih davanja isplaćena u očigledno većem iznosu od iznosa koji im pripada u skladu sa Uredbom, savet je bio da ova sredstva vrate pre 15. avgusta 2020. godine, odnosno pre isplate narednog direktnog davanja, a kako ne bi došlo do mešanja ovih sredstava (koja su greškom isplaćena i koja ne bi trebalo koristiti) sa sredstvima čija je visina pravilno utvrđena i kojima privredni subjekat može da raspolaže u celosti.

Situacije u kojima je pravilno utvrđena visina direktnog davanja od strane Ministarstva finansija odnosno Poreske uprave ali privredni subjekti smatraju da je greškom isplaćen veći iznos

Nezavisno od pojedinačnih slučajeva u kojima je visina direktnog davanja pogrešno utvrđena i isplaćena privrednim subjektima (kao u prethodno navedenim primerima), ipak, u najvećem broju slučajeva visina direktnog davanja je pravilno utvrđena i preneta na posebne račune privrednih subjekata.

Međutim, u kontaktu sa pretplatnicima - privrednim subjektima koji koriste mere iz Uredbe, mogli smo doći do zaključka, da veliki broj njih sredstva direktnih davanja ipak ne koristi u celosti, smatrajući da je njihova visina pogrešno utvrđena, u većem iznosu od iznosa koji im pripada u skladu sa Uredbom. U nastavku navodimo najčešće razloge za takvo postupanje privrednih subjekata i dajemo kratko pojašnjenje.

Privredni subjekti koriste fiskalne pogodnosti za period april - maj - jun

Privredni subjekti koji koriste mere iz Uredbe za tri meseca, s tim da fiskalne pogodnosti koriste počev od meseca aprila, smatraju da je visinu direktnog davanja u maju, junu i julu mesecu trebalo utvrditi na osnovu broja zaposlenih u aprilu, maju i junu, a ne na osnovu broja zaposlenih u martu - aprilu - maju. Ipak, kao što smo već prethodno naveli, pravila po kojima se utvrđuje visina direktnog davanja ne zavisi od kog meseca privredni subjekat koristi fiskalne pogodnosti, već se u skladu sa odredbama Uredbe, visina direktnog davanja za sve privredne subjekte utvrđuje na isti način, prema pravilima koje smo prethodno pojasnili.

Primer 4:

Privredni subjekat - privredno društvo je poresku prijavu PPP-PD za mart mesec podnelo početkom aprila i u istoj je iskazalo podatke o zaradama za 62 zaposlenih. Privredni subjekat je zarade zaposlenima za mart mesec u celosti isplatio pre 10. aprila 2020. godine, pa je poresku prijavu PPP-PD za april mesec, za 60 zaposlenih, podneo do kraja aprila i u istoj je u polje 1.4 naveo datum 4.1.2021. godine čime se opredelio da mere iz Uredbe koristi za tri meseca, a fiskalne pogodnosti za period april - maj - jun. U maju mesecu je pravilno utvrđeno i isplaćeno direktno davanje u visini od 62 x 30.367 dinara, odnosno uzimajući u obzir broj zaposlenih u martu. Ipak, privredni subjekat, neopravdano smatra da je visina direktnog davanja pogrešno utvrđena - u većem iznosu od iznosa koji mu pripada, odnosno da je direktno davanje trebalo utvrditi u visini od 60 x 30.376 dinara, pa iznos od 2 x 30. 367 dinara ostavlja kao višak na posebnom (COVID-19) računu.

 

Utvrđivanje visine direktnog davanja koje je isplaćeno u maju mesecu uzimajući u obzir broj zaposlenih u martu mesecu pa i zaposlene kojima je radni odnos prestao pre 15. marta 2020. godine

S obzirom da se prilikom utvrđivanja visine direktnog davanja koje je isplaćeno u maju mesecu uzimao broj zaposlenih u martu, i to kako smo već pojasnili, u obzir su se uzimali i zaposleni kojima je u toku marta meseca prestao radni odnos, pa i oni zaposleni kojima je radni odnos prestao pre 15. marta 2020. godine.

Ipak, određen broj privrednih subjekata, neopravdano smatra da su ovi zaposleni pogrešno uzeti u obzir, odnosno da prilikom utvrđivanja visine direktnog davanja nije trebalo uzimati u obzir one zaposlene koji nisu bili u radnom odnosu kod privrednog subjekta na dan 15. mart 2020. godine. Međutim, ovakav stav privrednih subjekata nije ispravan jer za utvrđivanje visine direktnog davanja u maju nije od značaja broj zaposlenih na neki određeni dan, pa ni na dan 15. mart 2020. godine. Naime, broj zaposlenih na dan 15. mart 2020. godine je od značaja prilikom utvrđivanja da li privredni subjekat ispunjava uslove da koristi mere iz Uredbe (član 3. odnosno član 12. Uredbe) ali nije od značaja za utvrđivanje visine direktnog davanja u skladu sa članom 9. Uredbe.

Primer 5:

Privredni subjekat - privredno društvo je na poreskoj prijavi PPP-PD za mart mesec iskazalo obračun zarade za 36 zaposlenih, s tim da je dvojici zaposlenih prestao radni odnos u toku marta - 6. marta i 13. marta (odnosno pre 15. marta 2020. godine), tako da je na dan 15. mart 2020. godine kao i na dan 31. mart 2020. godine imao 34 zaposlena. U maju mesecu je pravilno utvrđeno i isplaćeno direktno davanje u visini od 36 x 30.367 dinara, odnosno uzimajući u obzir i zaposlene kojima je u toku marta meseca (odnosno pre 15. marta 2020. godine) prestao radni odnos. Ipak, privredni subjekat, neopravdano smatra da je visina direktnog davanja pogrešno utvrđena - u većem iznosu od iznosa koji mu pripada, odnosno da je direktno davanje trebalo utvrditi u visini od 34 x 30.376 dinara, pa iznos od 2 x 30. 367 dinara ostavlja kao višak na posebnom (COVID-19) računu.

 

Utvrđivanje visine direktnog davanja u maju odnosno u junu mesecu uzimajući u obzir i zaposlene koji su kod poslodavca zasnovali radni odnos nakon 15. marta, odnosno nakon 10. aprila 2020. godine

Takođe, veliki broj privrednih subjekata, neopravdano smatra da prilikom utvrđivanja visine direktnog davanja nije trebalo uzimati u obzir one zaposlene koji su zaključili ugovor o radu sa poslodavcem - privrednim subjektom, nakon 15. marta, odnosno nakon 10. aprila 2020. godine. Sa druge strane, određen broj privrednih subjekata, neopravdano smatra da poslodavac može ostvariti direktno davanje i za zaposlene sa kojima je nakon 15. marta, odnosno nakon 10. aprila 2020. godine zaključio ugovor o radu ali samo pod uslovom da su ovi zaposleni sa poslodavcem zaključili ugovor o radu na neodređeno vreme, iako Uredba takav uslov ne postavlja.

Prilikom utvrđivanja visine direktnih davanja primenjuju se isključivo pravila koja smo prethodno pojasnili, što znači da se uzimaju u obzir i oni zaposleni koji su sa poslodavcem - privrednim subjektom zasnovali radni odnos u martu, aprilu i maju mesecu i to nezavisno da li je reč o zaposlenima na određeno ili neodređeno vreme.

Utvrđivanje visine direktnog davanja u julu mesecu na osnovu minimalne neto zarade za mart

Visina direktnog davanja koje je isplaćeno u julu mesecu utvrđeno je na osnovu broja zaposlenih u maju koji se množi sa iznosom minimalne neto zarade za mart 2020. godine koja iznosi 30.367 dinara.

Naime, privrednim subjektima je poznato da se za utvrđivanje visine direktnog davanja u julu mesecu posmatra broj zaposlenih u maju, ali je određen broj privrednih subjekata smatrao da se prilikom utvrđivanja visine direktnog davanja broj zaposlenih u maju množi sa iznosom minimalne neto zarade za maj koja iznosi 28.987 dinara, pa su razliku od 1.380 dinara po zaposlenom (30.367 dinara - 28.987 dinara) ostavljali kao višak na posebnom (COVID-19) računu.

Utvrđivanje visine direktnog davanja uzimajući u obzir zaposlene koju su u toku obračunskog perioda (marta - aprila - maja), za deo meseca ostvarili naknadu zarade na teret drugih isplatioca

Već smo pojasnili da se zaposleni koji su u toku obračunskog perioda, za deo meseca, ostvarili naknadu zarade na teret drugih isplatioca, uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja visine direktnog davanja i da i ovi zaposleni ulaze u ukupan broj zaposlenih, koji se prilikom utvrđivanja visine direktnog davanja množi sa iznosom minimalne neto zarade za mart (30.367 dinara). Ipak, određeni broj privrednih subjekata - poslodavaca, smatra da za ove zaposlene nije mogao da ostvari pun iznos direktnog davanja već je iznos direktnog davanja trebalo utvrditi u srazmeri sa brojem sati u mesecu za koje je zaposleni ostvario zaradu odnosno naknadu zarade na teret poslodavca, u odnosu na pun fond sati. Međutim, ranije smo pojasnili, da je ovakav zaključak privrednih subjekata pogrešan, jer se srazmera primenjuje jedino u slučaju kada je reč o zaposlenima koji su sa poslodavcem zaključili ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom.

Primer 6:

Privredni subjekat - privredno društvo je na poreskoj prijavi PPP-PD za mart mesec iskazalo obračun zarade za 1 zaposlenog koji je u toku meseca marta za 10 radnih dana (80 sati) ostvario naknadu zarade na teret sredstava poslodavca, a za 12 radnih dana (96 sati) naknadu zarade na teret RFZO. U maju mesecu je pravilno utvrđeno i isplaćeno direktno davanje u visini od 1 x 30.367 dinara. Ipak, privredni subjekat, neopravdano smatra da je visina direktnog davanja pogrešno utvrđena - u većem iznosu od iznosa koji mu pripada, odnosno da je direktno davanje trebalo utvrditi u visini od 13.803 dinara (80/176 x 30.376 dinara), pa iznos od 16.564 dinara (96/176 x 30. 367 dinara) ostavlja kao višak na posebnom (COVID-19) računu.

 

Utvrđivanje visine direktnog davanja uzimajući u obzir zaposlenog - korisnika starosne penzije

Veliki broj privrednih subjekata smatra da prilikom utvrđivanja visine direktnog davanja, nije trebalo uzimati u obzir zaposlene - korisnike starosne penzije. Međutim, Uredba nije isključila ove zaposlene iz broja zaposlenih koji se uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja visine direktnog davanja, tako da je svakako bilo ispravno uzeti u obzir i ove zaposlene.

Naime, kako smo prethodno pojasnili, Uredba je iz "broja zaposlenih" isključila preduzetnika, preduzetnika paušalca, preduzetnika poljoprivrednika ili preduzetnika drugo lice koji istovremeno imaju i status korisnika penzije ali ne i zaposlene koji imaju status korisnika starosne penzije, jer poslodavac svakako ima obavezu i da ovim zaposlenima isplati zaradu odnosno naknadu zarade.

Utvrđivanje visine direktnog davanja za preduzetnika koji za vreme obavljanja delatnosti (najčešće preko poslovođe) ostvaruje pravo na naknadu zarade na teret RFZO ili ostale naknade u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom

Veliki broj privrednih subjekata - preduzetnika, smatra da ukoliko u periodu primene Uredbe ostvaruju pravo na naknadu zarade na teret RFZO ili ostale naknade u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, nemaju pravo i na direktna davanja, i to bez obzira što pre 15. marta 2020. godine nisu registrovali privremeni prekid obavljanja delatnosti već su na primer, nastavili da delatnost obavljaju preko poslovođe.

Ipak, kako smo već naveli, kada je reč o preduzetnicima, iz ukupnog "broj zaposlenih" se isključuju samo oni koji imaju status zaposlenog ili korisnika starosne penzije, dok ostvarivanje naknade zarade na teret RFZO ili ostalih naknada u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, svakako nije smetnja.

Korišćenje (i raspored) sredstava direktnog davanja

Načelno, ukoliko je visina direktnog davanja pravilno utvrđena i isplaćena na poseban (COVID-19) račun poslodavca (što pretpostavljamo i da jeste najčešći slučaj) privredni subjekat ima pravo da iskoristi ova bespovratna novčana sredstva u celosti, odnosno da ovim sredstvima raspolaže.

Ipak, ovim sredstvima privredni subjekat ne može u potpunosti da slobodno raspolaže, već ista može da koristi isključivo za isplatu zarade i naknade zarade zaposlenima, u skladu sa članom 2. stav 1. tačka 3) Uredbe. Međutim, osim što je dodatno odredbom člana 13. stav 15. Uredbe propisano da se novčana sredstva sa posebnog (COVID-19) računa poslodavcamogu preneti samo na tekuće račune lica za koja su dobijena direktna davanja u skladu sa ovom uredbom i to do dana gašenja tog posebnog računa, odredbama Uredbe nisu postavljena druga ograničenja.

Postavlja se pitanje, da li je odredbama Uredbe uopšte uređeno na koji način privredni subjekat - poslodavac određuje koje zarade i naknade zarada će isplatiti iz sredstava direktnih davanja, kojim licima i u kojoj visini?

Naime, prema opštim i redovnim pravilima, poslodavac po isteku svakog obračunskog perioda - meseca, u skladu sa odredbama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), a u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti i u skladu sa odredbama Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019), opšteg akta i ugovora o radu, obračunava zaradu i naknadu zarade za svakog zaposlenog posebno. Pre isplate zarade i naknade zarade, poslodavac kao isplatilac - podatke o zaradi, obračunu poreza na zarade i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, iskazuje na poreskoj prijavi PPP-PD, prema opštim pravilima s tim da ukoliko je istovremeno reč i o obračunskom periodu za koji koristi fiskalne pogodnosti (mart -april - maj odnosno april - maj - jun) u polje 1.4 ove prijave je uneo datum 4.1.2021. godine čime je odložio plaćanje poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Nakon prethodno preduzetnih radnji, poslodavac ima obavezu i da zaposlenima isplati neto zaradu odnosno naknadu zarade. Iz kojih sredstava će poslodavac isplatiti neto zaradu svakom pojedinačnom zaposlenom, nije od značaja sa aspekta zaposlenog, sve dok mu poslodavac blagovremeno i u pripadajućem iznosu isplaćuje zaradu. Ipak, u periodu kada poslodavac koristi pravo na direktna davanja, odnosno od trenutka prve isplate direktnih davanja pa sve do 15. avgusta 2020. godine, poslodavac pored redovnih sredstava ima na raspolaganju i sredstva direktnih davanja koja upravo može da koristi radi isplate neto zarade i naknade zarade zaposlenima, i to onim zaposlenima prema kojima i ima tu obavezu. Pod pretpostavkom da sredstva direktnih davanja ipak neće biti dovoljna za isplatu zarada i naknada zarada svih zaposlenih, u celosti, poslodavac će imati obavezu da prilikom isplate neto zarade odnosno naknade zarade koristi i svoja redovna sredstva. Znači, osim jedinog uslova - a to je da poslodavac namenski koristi sredstva, radi isplate zarade i naknade zarade zaposlenima, prenosom na njihov tekući račun, drugih ograničenja nema, a to znači da poslodavac samostalno donosi odluku:

- za isplatu kojih zarada će iskoristiti sredstva direktnih davanja - mada je sasvim jasno da ova sredstva može koristiti radi isplate zarade i naknade zarade zaposlenima koje dospevaju za isplatu u periodu od trenutka isplate direktnih davanja pa sve do 15. avgusta 2020. godine;

- kojim zaposlenima i koliki iznos zarade i naknade zarade će isplatiti iz sredstava direktnih davanja, gde se podrazumeva da je reč o zaposlenima čije su zarade iskazane na poreskoj prijavi PPP-PD za obračunski period za čiju isplatu sredstva i koristi, i to za svakog zaposlenog pojedinačno - najviše do iznosa njegove neto zarade odnosno naknade zarade.

Najčešći slučajevi iz prakse kada privredni subjekti, usled pogrešnog tumačenja Uredbe, smatraju da nemaju pravo da koriste sredstva direktnih davanja (ili bar ne u celosti)

Prilikom rasporeda sredstava direktnih davanja privredni subjekti imaju dosta nedoumica - za koje zarade mogu da koriste sredstva direktnih davanja, za koje zaposlene i koliki iznos. U nastavku navodimo najčešće slučajeve i dajemo kratka pojašnjenja.

Zarade za čije isplate privredni subjekat može da koristi sredstva direktnih davanja

Pojedini privredni subjekti smatrali su da sredstva direktnih davanja mogu da koriste isključivo za isplatu zarade za mart - april - maj s obzirom da se prilikom utvrđivanja visine direktnog davanja uzimao u obzir broj zaposlenih u ovim obračunskim periodima. Ipak, ako imamo u vidu, sa jedne strane, da je prvo direktno davanje isplaćeno u maju mesecu, a sa druge strane odredbu člana 110. stav 1. Zakona o radu u skladu sa kojom se zarada isplaćuje u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec (odnosno zaradu za mart mesec poslodavac može da isplati najkasnije do kraja aprila), možemo doći do zaključka da bi bilo suprotno odredbama Zakona o radu, zaradu za mart isplaćivati iz sredstava direktnih davanja, s obzirom da su ista preneta na račune privrednih subjekata tek u maju mesecu.

Sa druge strane, pojedini privredni subjekti su smatrali da ova sredstva mogu da koriste isključivo za isplate onih zarada za koje su i koristili fiskalne pogodnosti odnosno za koje su odložili plaćanje poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Ipak, fiskalne pogodnosti i direktna davanja su dve različite mere, a ovakva uslovljenost nije predviđena odredbama Uredbe, a svakako bi i dalje ostale primedbe a koje se odnose na rok za isplatu zarade (za mart do kraja aprila).

Naime, kada je reč o direktnim davanjima, Uredbom je uređena dinamika isplate direktnih davanja, način utvrđivanja visine, rok u kojem se moraju iskoristiti, kao i njihova namena, ali nije određeno za koje obračunske periode je poslodavac dužan da koristi sredstva direktnih davanja, što i jeste logično ako se ima u vidu različita dinamika isplata zarada i naknada zarada kod različitih poslodavaca. U svakom slučaju, ova sredstva se mogu koristiti za isplatu onih zarada koje poslodavac isplaćuje zaposlenima u periodu od kada su isplaćena na poseban (COVID-19) račun privrednog subjekta pa sve do 15. avgusta 2020. godine.

Primer 7:

Poslodavac je sredstva direktnih davanja koristio za isplatu zarada i naknada zarada zaposlenima za period april - maj - jun. U martu mesecu, kao i početkom aprila (pre 10. aprila 2020. godine) određenom broju zaposlenih je prestao radni odnos jer je istekao ugovor o radu na određeno vreme. Ovi zaposleni su, prilikom utvrđivanja visine direktnih davanja u maju i junu, ušli u ukupan broj zaposlenih za koje je poslodavac dobio sredstva direktnih davanja, ali je poslodavac zaradu ovim licima isplatio pre nego što su sredstva direktnih davanja isplaćena poslodavcu, pa su na posebnom (COVID-19) računu poslodavca preostala sredstva direktnih davanja.

Preostala sredstva direktnih davanja, poslodavac bi svakako mogao da koristi radi isplate narednih zarada i naknada zarada zaposlenima, a koje poslodavac isplaćuje sve do 15. avgusta 2020. godine, konkretno i za obračunski period jul.

Kojim licima - zaposlenima, privredni subjekat može da isplaćuje zaradu i naknadu zarade iz sredstava direktnih davanja

Druga nedoumica se odnosi na pitanje - kojim zaposlenima poslodavac sme da zaradu i naknadu zarade isplaćuje iz sredstava direktnih davanja?

Ovu nedoumicu izaziva činjenica da se u skladu sa članom 9. Uredbe, visina direktnog davanja utvrđuje u srazmeri sa brojem zaposlenih (prema pravilima koja su već prethodno pojašnjena), s tim da su neki zaposleni uzeti u obzir prilikom utvrđivanja visine direktnih davanja, neki drugi nisu, a neki su uzeti u obzir samo srazmerno radnom vremenu (gde mislimo isključivo na zaposlene koji su sa poslodavcem zaključili ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom). Međutim, još jednom napominjemo da je članom 9. Uredbe uređeno samo na koji način se utvrđuje visina direktnog davanja, a ne kojim zaposlenima poslodavac sme da isplati zaradu i naknadu zarade iz ovih sredstava. Ipak, nedoumicu dodatno izaziva i član 13. stav 15. Uredbe u skladu sa kojim, u slučaju da privredni subjekt ne prenese novčana sredstva sa posebnog računa iz stava 2. ovog člana na tekuće račune lica za koja su dobijena direktna davanja u skladu sa ovom uredbom do dana gašenja tog posebnog računa, banka prenosi sredstva s tog računa na poseban račun iz stava 1. ovog člana. Prema navedenoj odredbi, može se steći utisak da se sredstva direktnih davanja mogu koristiti samo za isplatu zarade i naknade zarade onim zaposlenima koji su uzeti u obzir prilikom utvrđivanja visine direktnog davanja. Kod privrednih subjekata - poslodavaca koji imaju veliki broj zaposlenih i kod kojih je fluktuacija zaposlenih velika, bilo bi teško utvrditi koji tačno zaposleni je uzet u obzir prilikom utvrđivanja visine direktnog davanja a koji nije. Takođe, ovakav način rasporeda sredstava direktnih davanja često bi onemogućavao da sredstva direktnih davanja budu iskorišćena u celosti. Ipak, prema našem mišljenju, ovu odredbu treba tumačiti na taj način da se sredstva direktnih davanja mogu prenositi samo na tekuće računelica za koja su dobijena direktna davanja, a to su zaposleni (izuzetno i preduzetnika, kada su dobijena za preduzetnika) ali bez posebnog označavanja tih zaposlenih. Naime, prema našem mišljenju, poslodavac može iz sredstava direktnih davanja da isplati zaradu i naknadu zarade svim zaposlenima prema kojima ima tu obavezu (čije su zarade i naknade zarade iskazane na poreskoj prijavi PPP-PD koja je podneta za obračunski period za koji poslodavac i isplaćuje zaradu iz sredstava direktnih davanja), bez ikakve diskriminacije i to nezavisno da li se taj konkretan zaposleni nalazi na poreskoj prijavi PPP-PD koja je uzeta u obzir prilikom utvrđivanja visine direktnih davanja.

Ono što je potrebno posebno naglasiti, sredstva direktnih davanja predstavljaju meru (pomoć) koja je namenjena privrednom subjektu - poslodavcu i ova sredstva nisu preneta poslodavcu radi isplate zarade i naknade zarade određenog zaposlenog (odnosno za zaposlenog određenog imena i prezimena, JMBG i slično) jer ni prilikom isplate sredstava direktnih davanja privrednom subjektu nije dostavljena nikakva specifikacija - spisak zaposlenih za čije zarade i naknade zarade su poslodavcu preneta sredstva. To znači da poslodavac iz ovih sredstava može da isplati i neto zaradu zaposlenom koji je radni odnos zasnovao, na primer, u junu mesecu, ukoliko poslodavac u konkretnom slučaju iz sredstava direktnih davanja isplaćuje zaradu za jun. Sa druge strane, kako smo već naveli, ukoliko je zaposlenom isplaćena zarada u celosti, za njega je bez značaja da li je poslodavac njegovu zaradu u celosti ili delimično isplatio iz redovnih sredstava ili iz sredstava direktnih davanja.

U nastavku navodimo i jedan suprotan primer.

Primer 8:

Privredni subjekat - poslodavac koristi mere iz Uredbe (fiskalne pogodnosti i direktna davanja) za tri meseca. U martu mesecu je jednom zaposlenom prestao radni odnos i to 5. marta 2020. godine. Poslodavac je ovom zaposlenom, kao i drugim zaposlenima, isplatio zaradu za mart mesec u celosti - 2. aprila 2020. godine, odnosno pre isplate sredstava direktnih davanja. Prilikom utvrđivanja visine direktnih davanja, u skladu sa članom 9. Uredbe i ovaj zaposleni je uzet u obzir prilikom utvrđivanja broja zaposlenih.

S obzirom da je u konkretnom slučaju zaposlenom prestao radni odnos, kao i da je poslodavac zaradu za mart mesec ovom licu već isplatio u celosti iz redovnih sredstava, odnosno s obzirom da poslodavac nema obaveze isplate zarade i naknade zarade prema ovom zaposlenom u narednom periodu (od dana isplate sredstava direktnih davanja), to znači da nema osnova da se sredstva direktnih davanja prenose na tekući račun ovog lica (iako je isto uzeto u obzir prilikom utvrđivanja visine direktnog davanja). Ipak, prema našem mišljenju, nema smetnji da se ova sredstva koriste za isplatu zarade i naknade zarade drugim zaposlenima, prema kojima poslodavac ima obavezu isplate po navedenom osnovu i to sve do 15. avgusta 2020. godine.

U kojoj visini privredni subjekat može da koristi sredstva direktnih davanja za isplatu zarade svakog pojedinačnog zaposlenog

Treću nedoumicu izaziva pitanje - u kojoj visini poslodavac može svakom pojedinačnom zaposlenom da isplaćuje zaradu i naknadu zarade iz sredstava direktnih davanja?

Naime, činjenica da se prilikom utvrđivanja visine direktnog davanja kao jedan parametar uzima neto minimalna zarada za mart (30.367 dinara) koja se množi sa brojem zaposlenih, dovela je do toga da privredni subjekti zaključe da je pravilo da svakom zaposlenom mogu (ili moraju) iz sredstava direktnog davanja da isplate zaradu i naknadu zarade baš u toj visini.

Svakako, prema našem mišljenju, nema smetnji da poslodavac svakom zaposlenom isplaćuje zaradu i naknadu zarade baš u toj visini (a ukoliko postoji potreba, razliku iz redovnih sredstava poslodavca), kada okolnosti ukazuju da je to najracionalnije. Ipak, isplatu zarade i naknade zarade iz sredstava direktnih davanja svakom zaposlenom baš u visini od 30.367 dinara svakako ne treba shvatiti kao pravilo.

Naime, obaveze poslodavca prema zaposlenima uređene su odredbama Zakona o radu, opšteg akta i ugovora o radu i poslodavac ima obavezu da svakom zaposlenom obračuna i isplati zaradu u visini koja je utvrđena u skladu sa ovim aktima, nezavisno iz kojih sredstava ovu zaradu isplaćuje.

To znači da ako je neto zarada konkretnog zaposlenog utvrđena u visini koja je niža od iznosa minimalne neto zarade za mart(30.367 dinara), poslodavac može iz sredstava direktnog davanja tom zaposlenom da isplati zaradu odnosno naknadu zarade najviše u visini njegove neto zarade odnosno naknade zarade. To su oni slučajevi kada zaposleni u toku obračunskog perioda za čiju isplatu zarade i naknade zarade poslodavac koristi sredstva direktnog davanja nije radio ceo mesec, na primer - u toku meseca je zasnovao radni odnos ili mu je u toku meseca prestao radni odnos ili je samo za deo obračunskog perioda ostvario zaradu odnosno naknadu zarade na teret sredstava poslodavca, dok je za drugi deo obračunskog perioda ostvario naknadu zarade na teret drugih isplatioca.

Sa druge strane, ukoliko je neto zarada konkretnog zaposlenog utvrđena u visini koja je viša od iznosa minimalne neto zarade za mart (30.367 dinara), poslodavac je mogao iz sredstava direktnih davanja da ovom zaposlenom isplati neto zaradu odnosno naknadu zarade i u većem iznosu od iznosa minimalne neto zarade za mart. To su svi oni slučajevi kada se na računu privrednog subjekta pojave "viškovi" sredstava direktnih davanja, kao na primer - drugim zaposlenima je zarada i naknada zarade u tom obračunskom periodu bila utvrđena u nižem iznosu od minimalne neto zarade za mart ili je u međuvremenu došlo do smanjenja broja zaposlenih (koje nije uticalo na gubitak mera) ili su se viškovi sredstava na posebnom računu (COVID-19) poslodavca pojavili jer u prethodnom periodu, privredni subjekat, usled greške, nije u celosti iskoristio sredstva direktnih davanja.

U skladu sa iznetim, smatramo da prilikom isplate zarade i naknade zarade zaposlenima, sve do 15. avgusta 2020. godine, privredni subjekat - poslodavac samostalno donosi odluku o rasporedu sredstava direktnih davanja između zaposlenih, gde naravno, ova sredstva može koristiti samo za jednu namenu, a to je radi isplate zarade i naknade zarade zaposlenima.