Pravo na zaradu predstavlja jedno od osnovnih prava iz radnog odnosa, s tim da ovo pravo zaposleni ostvaruje, pre svega, za obavljeni rad i vreme provedeno na radu. Međutim, pored prava na zaradu, Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) prepoznao je "opravdane" slučajeve kada zaposleni ne radi i kada ostvaruje pravo na naknadu zarade, na teret sredstava poslodavca.

U tom smislu, članom 116. Zakona o radu utvrđeno je da za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, a koje traje najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini, zaposleni ima pravo na naknadu zaradenajmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom.

U skladu sa navedenim, zaposleni može da bude upućen (nije potrebna saglasnost zaposlenog) na plaćeno odsustvo ako je došlo do prekida rada ili smanjenja obima rada bez njegove krivice, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini (u pitanju su radni a ne kalendarski dani). Šta se smatra prekidom rada, odnosno smanjenjem obima posla, nije uređeno odredbama Zakona o radu, te u svakom konkretnom slučaju mora da se ceni da li je došlo do prekida rada ili smanjenja obima posla zaposlenog koji se upućuju na plaćeno odsustvo kao i da za to ne postoji krivica zaposlenog, već poslodavca ili drugih objektivnih ili subjektivnih okolnosti za koje zaposleni nije kriv.

Pod prekidom rada možemo smatrati da je na određenim poslovima potpuno obustavljen rad i da nema mogućnosti da se nastavi u jednom bliskom periodu. Najčešći slučajevi u kojima može doći do prekida rada mogu biti: nedostatak repromaterijala, sirovina, energenata, nemogućnosti plasmana robe i usluga na tržištu i slično. Kada je reč o smanjenju obima posla (ne dolazi do potpunog prekida rada), to su slučajevi kada je na određenim poslovima privremeno i delimično smanjen obim posla, npr. smanjena je proizvodnja određenih vrsta roba i usluga zbog nedostatka sirovina, repromaterijala ili nemogućnosti plasmana na tržište i slično, zbog čega zaposleni koji rade na tim poslovima ne mogu biti angažovani. Po tom osnovu poslodavac može jedan broj zaposlenih da uputi na plaćeno odsustvo uz naknadu zarade, dok će ostali zaposleni kod poslodavca nastaviti da rade. U ovom slučaju, za donošenje rešenja o upućivanju zaposlenog na plaćeno odsustvo dovoljno je da je o tome nadležni organ kod poslodavca (direktor, preduzetnik i dr) doneo odluku.

Izuzetno, ovo odsustvo može trajati i duže od 45 radnih dana, ukoliko poslodavac prethodno pribavi saglasnost ministra, a zaposlenom obezbedi naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom. Pre davanja saglasnosti, ministar će zatražiti mišljenje reprezentativnog sindikata grane ili delatnosti osnovanog na nivou Republike.

Kao što se može zaključiti, ukoliko postoji potreba da se zaposleni uputi na plaćeno odsustvo u trajanju koje je duže od 45 radnih dana u kalendarskoj godini, Zakon o radu poznaje i tu mogućnost ali pod uslovom da je ministar dao saglasnost na odluku poslodavca o upućivanju zaposlenog na odsustvo. U ovom slučaju dužina odsustva sa rada zaposlenog nije ograničena Zakonom o radu već zavisi od odluke poslodavca i saglasnosti ministra. Pre davanja saglasnosti ministar će zatražiti mišljenje reprezentativnog sindikata grane ili delatnosti osnovanog na nivou Republike, ali koje za njega nije obavezujuće. Ministar može da dâ saglasnost ili da odbije zahtev za davanje saglasnosti za odsustvo duže od 45 dana. To znači da ako poslodavac upućuje zaposlenog na plaćeno odsustvo duže od 45 radnih dana, rešenje o upućivanju na odsustvo može da donese tek po dobijanju saglasnosti ministra.

Utvrđivanje visine naknade zarade za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog

Naknada zarade za vreme plaćenog odsustva zaposlenom pripada najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci koja prethode mesecu u kome je zaposleni upućen na plaćeno odsustvo i ista ne može biti manja od minimalne zarade.

Naime, u cilju pravilnog utvrđivanja visine naknade zarade, najpre je potrebno i pravilno utvrditi osnov za naknadu zarade - prosečnu zarada u prethodnih 12 meseci. Potom, na tako utvrđeni osnov je potrebno primeniti odgovarajući % a što je u ovom slučaju - najmanje60%.Nema smetnji da se opštim aktom poslodavca, odnosno ugovorom o radu utvrdi pravo zaposlenih na naknadu zarade i u nekom drugom iznosu, ali samo ukoliko je to povoljnije za zaposlenog (npr. u većem %) s obzirom da je odredbama Zakona o radu utvrđen samo najniži iznos ove naknade.

Međutim, ukoliko je visina naknade zarade na prethodno opisan način utvrđena u iznosu koji je niži od visine minimalne zarade, potrebno je izvršiti korekciju pa naknadu zarade utvrditi u visini minimalne zarade.

Utvrđivanje osnova za naknadu zarade - prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci

Prilikom utvrđivanja osnova za naknadu zarade - prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, pre svega potrebno je utvrditi šta se smatra zaradom u smislu Zakona o radu.

Članom 105. Zakona o radu, utvrđeno je da se zarada zaposlenog sastoji od:

• zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,

• zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i

• drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Pri tom se pod zaradom podrazumeva zarada zaposlenog koja u sebi sadrži i porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade, odnosno reč je o zaradi koja je utvrđena u bruto iznosu.

U skladu sa stavom 3. navedenog člana Zakona o radu, zaradom se smatraju sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja:

• iz člana 14. Zakona o radu - po osnovu učešća zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i opštim aktom;

• iz člana 42. stav 3. tač. 4) i 5) Zakona o radu - po osnovu naknade troškova za upotrebu sredstava za rad i naknadu drugih troškova rada zaposlenog koji obavlja poslove van prostorija poslodavca;

• iz člana 118. tač. 1-4) Zakona o radu - po osnovu naknade troškova zaposlenog, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za dolazak i odlazak sa rada (u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz); za vreme provedeno na službenom putu u zemlji; za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu; smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu (ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade);

• člana 119. Zakona o radu - po osnovu otpremnine zaposlenom pri odlasku u penziju (najmanje u visini dve prosečne zarade); naknade troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice; naknade štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja; poklona za Božić i Novu godinu za decu zaposlenog starosti do 15 godina života (u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, ukoliko poslodavac obezbedi ove poklone); premije za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija (ukoliko poslodavac obezbedi za zaposlene, a u cilju sprovođenja kvalitetne dodatne socijalne zaštite);

• člana 120. tačka 1) Zakona o radu - po osnovu jubilarne nagrade i solidarne pomoći;

• člana 158. Zakona o radu - po osnovu otpremnine koja se isplaćuje zaposlenom kome prestaje radni odnos jer je prestala potreba za obavljanjem određenog posla ili je došlo do smanjenja obima posla usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena.

U skladu sa iznetim, u zaradu na osnovu koje se obračunava prosek za prethodnih 12 meseci ulaze sva primanja koja u smislu člana 105. stav 3. Zakona čine zaradu: • isplaćena zarada, odnosno plata za efektivne sate rada u prethodnih dvanaest meseci, deo zarade po osnovu radnog učinka (stimulacija i destimulacija); • uvećanje zarada, odnosno plata isplaćenih u prethodnih dvanaest meseci po osnovu rada na dan praznika, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, "minulog rada" i drugih uvećanja propisanih opštim aktom poslodavca i • druga primanja koja imaju karakter zarade, a koja su u prethodnih dvanaest meseci isplaćena (topli obrok, regres, terenski dodatak, dodatak za odvojen život i druga davanja zaposlenima koja imaju karakter zarade).

Međutim, u praksi se postavilo pitanje, da li i isplaćene naknade zarade u prethodnih 12 meseci (za vreme bolovanja, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i drugo), ulaze u prosek zarade za prethodnih 12 meseci, a koja služi kao osnovica prilikom obračuna naknade zarade. Po ovom pitanju Ministarstvo rada i socijalne politike je dalo Mišljenje br. 011-00-00311/2008-02 od 7.7.2008. godine, u skladu sa kojim isplaćene naknade zarada u prethodnih 12 meseci (za vreme bolovanja, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i drugo), ne ulaze u zbir zarade koja čini osnov za utvrđivanje visine naknade zarade. Pošto se, u skladu sa ovim mišljenjem, u osnov za utvrđivanje naknade zarade uzimaju sva primanja koja je zaposleni ostvario za vreme provedeno na radu u prethodnih dvanaest meseci, radi utvrđivanja prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, neophodno je utvrditi i ukupno ostvarene efektivne sate rada u prethodnih dvanaest meseci - radne sate koje je zaposleni efektivno proveo na radu u tih dvanaest meseci (redovne, prekovremene, noćne, sate rada na dan praznika), dok u efektivne sate ne ulaze sati odsustvovanja sa rada (za koje je isplaćena naknada zarade). To znači da, u slučaju kada je zaposleni u poslednjih 12 meseci, koja prethode mesecu za koji se obračunava naknada, deo vremena radio i za to primio zaradu, a deo vremena bio na godišnjem odmoru ili drugoj vrsti odsustva sa rada, za šta je primio naknadu zarade, prosečna zarada kao osnov za obračun naknade zarade utvrđuje se tako što se sabere ukupno isplaćen iznos zarade za časove rada u prethodnih 12 meseci.

Utvrđivanje osnova za naknadu zarade - prosečne zarade zaposlenog koji u prethodnih 12 meseci, koja prethode mesecu za koji se obračunava naknada, nema efektivne sate rada

Ukoliko zaposleni, na primer, pravo na naknadu zarade ostvaruje u mesecu u kojem je zasnovao radni odnos, obračun naknade zarade ne može se vršiti primenom navedenih odredaba Zakona, s obzirom da zaposleni u prethodnih 12 meseci nije radio, niti je primao zaradu. U ovom slučaju, osnovica za obračun naknade zarade je ugovorena osnovna zarada uvećana za "minuli rad", ako to pravo zaposleni ima u skladu sa opštim aktom ili ugovorom o radu, iz razloga što je kod ovog zaposlenog jedini poznati podatak o njegovoj zaradi - ugovorena osnovna zarada.

Isti je slučaj i kada zaposleni u prethodnih 12 meseci nema efektivne sate rada iz razloga što je odsustvovao sa rada zbog bolovanja, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege i posebne nege deteta i u drugim slučajevima plaćenog odsustva, kada je primao naknadu zarade a ne zaradu. Kako je prema odredbama Zakona o radu, osnovica za obračun naknade zarade "prosečna zarada", kao osnovica za obračun se ne može uzeti naknada zarade. Pošto zaposleni nije primao zaradu, to kao osnovica za obračun naknade zarade može se uzeti samo ugovorena osnovna zarada, koju bi zaposleni primao da je radio uvećana za "minuli rad" - ako je to kao pravo predviđeno opštim aktom ili ugovorom o radu.

Utvrđivanje osnova za naknadu zarade - prosečne zarade zaposlenog kome u prethodnih 12 meseci nije isplaćivana zarada

Od prethodno navedenih slučajeva treba razlikovati situaciju kada je zaposleni u prethodnih 12 meseci radio - ima efektivne sate, što znači da je ostvario zaradu ali mu poslodavac nije istu isplatio (nije imao sredstava). U ovom slučaju, naknada zarade se obračunava na osnovu prosečne zarade zaposlenog u koju ulazi i zarada koju je poslodavac obračunao a nije isplatio, a imajući u vidu da je članom 121. stav 2. Zakona o radu propisano da je poslodavac dužan da zaposlenom dostavi obračun i za mesec za koji nije izvršio isplatu zarade, odnosno naknade zarade.

U osnovicu za obračun naknade zarade ulaze sva primanja zaposlenog u prethodnih 12 meseci koja u smislu člana 105. Zakona o radu čine zaradu (zarada, topli obrok, regres, uvećana zarada i druga primanja koja imaju karakter zarade). Prosečna zarada zaposlenog u prethodnih 12 meseci utvrđuje se na isti način kako je već prethodno objašnjeno u delu - Utvrđivanje osnova za naknadu zarade - prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci.

Primer utvrđivanje visine naknade zarade po času u prethodnih 12 meseci

 

R. br.	Mesec	Mogući časovi rada - pretpostavljeni iznos	Ostvareni časovi rada	Iznos bruto zarade (din.)
1.	I mesec	168	168	50.000,00
2.	II mesec	184	80	22.727,27
3.	III mesec	176	120	32.608,70
4.	IV mesec	168	160	50.000,00
5.	V mesec	176	176	47.826,09
6.	VI mesec	176	176	50.000,00
7.	VII mesec	176	160	50.000,00
8.	VIII mesec	160	104	29.545,45
9.	IX mesec	184	176	50.000,00
10.	X mesec	160	160	47.619,05
11.	XI mesec	184	184	50.000,00
12.	XII mesec	176	176	50.000,00
13.	Ukupno (zbir od r. br. 1 do r. br. 12)	2.088	1.840	530.326,56
14.	Zarada - plata po času efektivnog rada (530.326,56 din. / 1.840 časova)			288,22

 

Ukoliko zaposleni odsustvuje neprekidno određeni broj radnih dana u toku dva meseca, osnovicu za obračun naknade zarade čini prosečna zarada zaposlenog ostvarena u prethodnih 12 meseci koja prethode mesecu u kome otpočinje odsustvo.

 

Prosečna zarada za efektivno vreme provedeno na radu po radnom času za prethodnih 12 meseci pre otpočinjanja korišćenja bolovanja	288,22 din.
Iznos naknade zarade za odsustvo, po radnom času (288,22 x 60%) iznosi	172,93 din.

S obzirom na to da je odredbama Zakona o radu utvrđen najniži iznos naknade zarade, poslodavac može da svojim opštim aktom utvrdi i veći iznos naknade zarade (veći procenat od osnovice), u skladu sa svojim mogućnostima.

Međutim, ukoliko je utvrđena naknada zarade manja od minimalne zarade važeće u trenutku isplate, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini minimalne zarade.

Primer:

Obračun i isplata se vrši u aprilu mesecu 2020. godine za mart mesec 2020. godine koji ima 22 radna dana - kada je zaposleni proveo na radu 12 radnih dana, a 10 radnih dana je bio na plaćenom odsustvu. Osnovna zarada po radnom času zaposlenog za taj mesec iznosi 271,74 dinara bruto. Zaposlenom se isplaćuje minuli rad za 10 godina rada i ishrana u toku rada po 100,00 dinara bruto dnevno za dane provedene na radu. Prosečna zarada zaposlenog u prethodnih 12 meseci po radnom času iznosi 288,22 dinara bruto.

Obračun zarade - tabela 1:

R. br.	Opis	Zarada
1.	Mogući broj časova rada u mesecu za koji se vrši isplata	176
2.	Časovi provedeni na efektivnom radu	96
3.	Osnovna zarada po radnom času u mesecu za koji se vrši isplata	271,74
4.	Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu (r. br. 2 x r.br 3)	26.087,04
5.	Uvećana zarada za minuli rad - 10 god. rada (r. br. 4 x 0,4% x 10)	1.043,48
6.	Druga primanja - ishrana u toku rada (12 dana x 100,00 din.)	1.200,00
9.	Zarada zaposlenog bruto (r. br. 4. + r. br. 5. + r. br. 6)	28.330,52

Obračun naknade zarade - tabela 2:

R. br.	Opis	Naknada
1.	Mogući broj časova rada u mesecu za koji se vrši isplata	176
2.	Časovi naknade na teret poslodavca zbog prekida rada bez krivice zaposlenog	80
3.	Prosečna zarada iz prethodnih dvanaest meseci po času	288,22
4.	Naknada zarade bruto za odsustvo sa rada zbog prekida rada bez krivice zaposlenog po času (r. br. 3. x 60%)	172,93
5.	Bruto minimalna zarada za mart mesec 2020. godine	40.994,35
6	Bruto minimalna cena rada po satu za mart mesec 2020. godine (r. br. 5 / r. br. 1)	232,92
7.	Naknada zarade (r. br. 2 x r. br.4 ili r. br. 6 - veći iznos)	18.633,80

 

Zbog čestih nedoumica u praksi, napominjemo da se naknada zarade ne uvećava po osnovu "minulog rada" iz razloga što je članom 108. stav 5. Zakona o radu propisano da osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada (a ne naknada zarade) utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Uvećanje zarade po osnovu "minulog rada" kao element zarade je već sadržan u osnovici za obračun naknade zarade.

 

Obračun poreza i doprinosa

Na naknadu zarade obračunavaju se i plaćaju iste obaveze kao i prilikom isplate zarade, i to:

• porez na zarade - osnovicu za obračun poreza na zarade čini bruto zarada i naknada zarade u istom mesecu umanjena za 16.300 dinara, a porez se obračunava po stopi od 10%,

• doprinosi za obavezno socijalno osiguranje - osnovicu na koju se obračunavaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje čini isplaćena naknada zarade, koja zajedno sa zaradom koja se isplaćuje za isti mesec ne može biti niža od najniže mesečne osnovice doprinosa (koja u 2020. godini iznosi 25.801 dinar), utvrđene odredbama člana 37. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 - usklađeni din. izn., 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019 i 5/2020 - usklađeni din. izn.), niti veća od najviše mesečne osnovice doprinosa iz člana 42. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Ukoliko za određeni obračunski period (mesec) zaposleni ostvaruje samo naknadu zarade (jer je ceo mesec odsustvovao sa rada), prilikom obračuna doprinosa za obavezno socijalno osiguranje primenjuje se najniža mesečna osnovica doprinosa koja u 2020. godini iznosi 25.801 dinar. To znači da ako je bruto iznos naknade zarade obračunate za ceo mesec manji od najniže mesečne osnovice doprinosa, doprinosi se obračunavaju na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa. Ipak, ukoliko je ova naknada zarade veća od najniže mesečne osnovice doprinosa, doprinosi se obračunavaju na iznos naknade zarade.

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje se obračunavaju po stopama:

• Na teret zaposlenog

1) doprinos za PIO - 14%,

2) doprinos za zdravstveno osiguranje - 5,15%,

3) doprinos za nezaposlenost - 0,75%;

• Na teret poslodavca

1) doprinos za PIO - 11,5%,

2) doprinos za zdravstveno osiguranje - 5,15%.

Obračun poreza i doprinosa na zaradu i naknadu zarade - tabela 3:

	Zarada i naknada zarade	Iznos
1.	Ukupna zarada i naknada zarade (r. br. 9. iz tabele 1 + br. 7. iz tabele 2)	46.964,32
2.	Osnovica za porez na zarade (r. br. 1. - 16.300 dinara)	30.664,32
3.	Porez na zarade (r. br. 2. x 10%)	3.066,43
4.	Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog (r. br. 1. x 19,9%)	9.345,90
5.	Neto za isplatu (r. br. 1. - r. br. 3. -r. br. 4.)	34.551,99
6.	Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na teret poslodavca (r. br. 1. x 16,65%)	7.819,56
7.	Ukupan trošak po osnovu zarade i naknade zarade (r. br. 1 + r. br. 6)	54.783,88

 

Popunjavanje poreske prijave na Obrascu PPP-PD

U skladu sa Katalogom vrste prihoda koji je sastavni deo Pravilnika o poreskoj prijavi za porez po odbitku ("Sl. glasnik RS", br. 74/2013, 118/2013, 66/2014, 71/2014 - ispr., 14/2016, 21/2017, 20/2018, 104/2018 i 96/2019), naknada zarade za vreme plaćenog odsustva za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog po članu 116. Zakona o radu koja se isplaćuje na teret sredstava poslodavca, se iskazuje sa OVP 203.

Ipak, navedenim pravilnikom date su napomene koje se odnose na, između ostalog, iskazivanje prihoda sa OVP 203 pa je navedeno da isplatilac prihoda (odnosno poslodavac) može prihode obuhvaćene OVP 203 da iskaže u zbiru sa prihodima obuhvaćenim OVP 101, 103, 106 i 107 ako primalac prihoda nije raspoređen na radno mesto na kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Ako se isplatilac prihoda opredeli da zbirno iskaže navedene podatke, dužan je da ih tako iskazuje kod svih isplata za primaoce prihoda u obračunskom periodu.

Napominjemo da obračun poreza i doprinosa na naknadu zarade za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog po članu 116. Zakona o radu, vrši se na isti način i po istim stopama kao i kod obračuna zarade za vreme provedeno na radu. Međutim, ukoliko se poslodavac opredeli da zaradu i naknadu zarade ne iskazuju kroz OVP 101, već da ove prihode iskazuju odvojeno kroz odgovarajuću šifru za zaradu (OVP 101), odnosno naknadu zarade (OVP 203), osnovica za obračun poreza na zarade, odnosno naknadu zarade umanjuje za srazmeran iznos, prema časovima provedenim na radu, odnosno odsustvu, od propisanog umanjenja od 16.300 dinara.

Poslodavac se opredelio da zbirno iskaže podatke

 

3.6	ŠVP	101 00 0
3.7	Broj dana	31
3.8	Broj sati	176
3.8a	Mesečni fond sati	176
3.9	Bruto prihod	46.964,32
3.10	Osnovica za porez	30.664,32
3.11	Porez	3.066,43
3.12	Osnovica za doprinose	46.964,32
3.13	Doprinos za PIO	11.975,90
3.14	Doprinos za zdravstveno osiguranje	4.837,32
3.15	Doprinos za nezaposlenost	352,23

 

Poslodavac se opredelio da odvojeno iskaže podatke

 

3.6	ŠVP	101 00 0	203 00 0
3.7	Broj dana	17	14
3.8	Broja sati	96	80
3.8a	Mesečni fond sati	176	176
3.9	Bruto prihod	28.330,52	18.633,80
3.10	Osnovica za porez	19.439,61	11.224,71
3.11	Porez	1.943,96	1.122,47
3.12	Osnovica za doprinose	28.330,52	18.633,80
3.13	Doprinos za PIO	7.224,28	4.751,62
3.14	Doprinos za zdravstveno osiguranje	2.918,04	1.919,28
3.15	Doprinos za nezaposlenost	212,48	139,75
3.17	MFP 10	1	1

Utvrđivanje srazmernog neoporezivog iznosa:

Neoporezivi iznos za 96 efektivnih sati je 16.300 x 96:176 = 8.890,91

Neoporezivi iznos za 80 efektivnih sati je 16.300 x 80:176 = 7.409,09

Utvrđivanje srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa:

Najniža mesečna osnovica za 96 efektivnih sati je 25.801 x 96:176 = 14.073,27

Najniža mesečna osnovica za 80 efektivnih sati je 25.801 x 80:176 = 11.727,73

U ovom slučaju potrebno je u MFP 10 uneti oznaku 1 (kada se kombinuju vrste prihoda).

 

Napomena:

Ukoliko poslodavac za određena lica koristi olakšicu za zapošljavanje novih lica saglasno zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana i zakonu kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, podnosi pojedinačne poreske prijave tako što u jednoj prijavi iskazuje podatke samo za lica za koja koristi jednu istu vrstu olakšice. Pri tom, poslodavac podnosi onoliko posebnih pojedinačnih poreskih prijava koliko istovrsnih olakšica koristi, a za lica za koja ne koristi olakšice podnosi posebnu pojedinačnu poresku prijavu.

Za lica za koja koristi olakšicu, ŠVP formira tako što za OVP 203 dodaje odgovarajuću oznaku za olakšicu.