poklon program
PRAVILNIK O UPRAVI U PRAVOBRANILAŠTVU AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE("Sl. list AP Vojvodine", br. 13/2025) |
Ovim pravilnikom detaljnije se uređuju poslovi uprave u Pravobranilaštvu Autonomne pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: Pravobranilaštvo).
Radom Pravobranilaštva rukovodi pravobranilac Autonomne pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: Pokrajinski pravobranilac) koji predstavlja Pravobranilaštvo, nosilac je uprave u Pravobranilaštvu i odgovoran je za pravilan i blagovremen rad Pravobranilaštva.
Pokrajinski pravobranilac organizuje rad u Pravobranilaštvu, izdaje naredbe i uputstva u stvarima poslova uprave Pravobranilaštva i preduzima mere da se poslovi uprave u Pravobranilaštvu obavljaju u skladu sa zakonom, Pokrajinskom skupštinskom odlukom o Pravobranilaštvu Autonomne pokrajine Vojvodine i ovim pravilnikom.
U poslove uprave u Pravobranilaštvu spadaju administrativni, upravni, materijalno-finansijski, tehnički i drugi poslovi kojima se obezbeđuju neophodni uslovi za pravilan i zakonit rad Pravobranilaštva, a naročito:
- rukovođenje Pravobranilaštvom;
- poslovi i ovlašćenja u vezi sa organizacijom rada;
- poslovi u vezi s radnim odnosima zaposlenih;
- materijalno-finansijski, administrativni i drugi poslovi kojima se obezbeđuje pravilan, tačan, zakonit i blagovremen rad Pravobranilaštva;
- odnos Pravobranilaštva prema građanima i javnosti;
- način vođenja evidencije i raspodele predmeta i postupanje sa arhivskim materijalom;
- staranje da se poslovi i radni zadaci uredno i blagovremeno obavljaju;
- drugi poslovi u oblasti unutrašnje organizacije od značaja za rad Pravobranilaštva.
Pokrajinski pravobranilac i zamenici Pokrajinskog pravobranioca dužni su da svoju funkciju vrše zakonito, blagovremeno i nepristrasno, da štite javni interes, kao i čast i ugled pravobranilačke profesije, te da svojim ponašanjem čuvaju ugled Pravobranilaštva u profesionalnoj sredini i van nje.
Zaposleni u Pravobranilaštvu dužni su da u vršenju poslova iz svoje nadležnosti štite ugled Pravobranilaštva i postupaju u skladu s načelima zakonitosti, savesnosti i nepristrasnosti.
Lica iz st. 1 i 2. ovog člana dužna su da prilikom boravka u prostorijama Pravobranilaštva, preduzimanja pravnih radnji pred sudom i drugim nadležnim organima, kao i u komunikaciji sa saradnicima, strankama i građanima, postupaju profesionalno, ljubazno i pristojno, kao i da budu prikladno odeveni, te da svojim ponašanjem i načinom odevanja štite ugled Pravobranilaštva.
Zaposleni u Pravobranilaštvu dužni su da čuvaju službenu tajnu za koju su saznali na radu ili u vezi s radom u Pravobranilaštvu.
Koji podaci predstavljaju službenu tajnu, kao i oznaku stepena poverljivosti podataka, određuje Pokrajinski pravobranilac, s tim što se stepen tajnosti podataka koji je odredio drugi organ, zadržava i u postupanju Pravobranilaštva.
Izdavanje službene legitimacije
Pokrajinski pravobranilac, zamenici Pokrajinskog pravobranioca, pravobranilački pomoćnici i pravobranilački pripravnici imaju službene legitimacije.
Službene legitimacije za Pokrajinskog pravobranioca i zamenika Pokrajinskog pravobranioca izdaje Komisija za kadrovska i administrativna pitanja, kao stalno radno telo Pokrajinske vlade (u daljem tekstu: Komisija).
Službene legitimacije za pravobranilačkog pomoćnika i pravobranilačkog pripravnika izdaje Pokrajinski pravobranilac.
Službena legitimacija upotrebljava se isključivo u vršenju poslova iz nadležnosti Pravobranilaštva prilikom preduzimanja pravnih i službenih radnji i u druge svrhe se ne može koristiti.
1) Stranice službene legitimacije su dimenzija širine 7,5 cm i visine 9,5 cm, izrađene od tvrdih korica u teget boji.
2) Na spoljnoj, čeonoj strani službene legitimacije utisnut je grb i tradicionalni grb Autonomne pokrajine Vojvodine, kao i natpis: "Autonomna pokrajina Vojvodina", "Pravobranilaštvo Autonomne pokrajine Vojvodine" i naziv "Službena legitimacija", koji tekst je utisnut u tehnici zlatotiska.
3) Na unutrašnjoj levoj strani službene legitimacije postoji prostor za fotografiju veličine 25 mm x 35 mm, iznad koje se upisuje broj legitimacije, a ispod prostor gde se upisuju ime i prezime, kao i datum izdavanja.
4) Na unutrašnjoj desnoj strani službene legitimacije ispisuje se tekst kojim se potvrđuje da je imalac službene legitimacije pravobranilac Autonomne pokrajine Vojvodine, zamenik pravobranioca Autonomne pokrajine Vojvodine, pravobranilački pomoćnik ili pravobranilački pripravnik u Pravobranilaštvu Autonomne pokrajine Vojvodine i da mu pripadaju sva prava za postupanje u skladu s Pokrajinskom skupštinskom odlukom o Pravobranilaštvu Autonomne pokrajine Vojvodine, potpis izdavaoca i pečat.
5) Sadržaj i oblik službene legitimacije dati su na posebnom obrascu (obrazac 1, 2, 3 i 4) koji se nalaze na kraju ovog pravilnika i čine njegov sastavni deo.
Evidencija o službenim legitimacijama
Evidencija o izdatim službenim legitimacijama vodi se u Pravobranilaštvu.
Evidencija iz stava 1. ovog člana sadrži: redni broj, broj legitimacije, ime i prezime i funkciju, odnosno zvanje lica kome je izdata legitimacija, datum i potpis lica koje je službenu legitimaciju primilo.
Izgubljena službena legitimacija
U slučaju da imalac izgubi službenu legitimaciju dužan je da odmah, a najkasnije u roku od tri dana, o tome obavesti Komisiju, odnosno Pokrajinskog pravobranioca.
Izgubljena službena legitimacija briše se iz evidencije o izdatim službenim legitimacijama i izdaje se nova.
Vraćanje službene legitimacije
Pokrajinski pravobranilac i zamenik Pokrajinskog pravobranioca kome prestane funkcija, odnosno pravobranilački pomoćnik i pravobranilački pripravnik kome prestane radni odnos ili promeni radno mesto, dužan je da službenu legitimaciju vrati Komisiji, odnosno Pravobranilaštvu, u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, odnosno prestanka radnog odnosa.
Uništavanje nevažeće službene legitimacije
Nevažeće službene legitimacije, uništiće komisija koju obrazuje Pokrajinski pravobranilac iz reda zaposlenih u Pravobranilaštvu.
III ORGANIZACIJA RADA PRAVOBRANILAŠTVA
Pokrajinski pravobranilac ima prvog i drugog zamenika koji obavlja poslove u slučaju odsutnosti ili sprečenosti Pokrajinskog pravobranioca.
Pokrajinskog pravobranioca koji je odsutan ili sprečen da rukovodi Pravobranilaštvom zamenjuje prvi zamenik.
Ukoliko je i prvi zamenik odsutan ili sprečen da rukovodi Pravobranilaštvom, zamenjuje ga drugi zamenik.
Obavljanje pojedinih poslova Pokrajinski pravobranilac može poveriti zameniku Pokrajinskog pravobranioca, sekretaru ili drugim zaposlenima u Pravobranilaštvu.
Pravobranilaštvo ima sekretara koji pomaže Pokrajinskom pravobraniocu u vršenju poslova uprave u Pravobranilaštvu.
Zaposleni u Pravobranilaštvu su pravobranilački pomoćnici, pravobranilački pripravnici i zaposleni koji rade na administrativnim, računovodstvenim, materijalno-finansijskim poslovima, poslovima pisarnice, informacionim i drugim pratećim poslovima.
Zaposleni, u granicama svojih ovlašćenja i dužnosti, dužni su da blagovremeno i pravilno izvršavaju poslove i zadatke koji su im povereni u skladu s propisima i pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, kao i poslove i zadatke koje su neposredno odredili Pokrajinski pravobranilac, zamenik Pokrajinskog pravobranioca i sekretar.
Zamenik Pokrajinskog pravobranioca kod koga je raspoređen pravobranilački pomoćnik, dužan je da pomoćniku pruži uputstva prilikom izrade pismena i vršenja poslova utvrđenih zakonom i drugim propisima.
Zamenik pravobranioca kod koga je raspoređen pravobranilački pripravnik, dužan je da pripravniku pruži stručnu pomoć, da ga obučava u skladu s programom obuke i preduzme druge aktivnosti predviđene programom obuke.
Kolegijum Pravobranilaštva (u daljem tekstu: Kolegijum) jeste stručno telo koje razmatra pitanja iz nadležnosti i od značaja za rad Pravobranilaštva, zauzima stavove, daje predloge, mišljenja i inicijative o pitanjima značajnim za rad i organizaciju Pravobranilaštva.
Pored nadležnosti predviđenih Pokrajinskom skupštinskom odlukom o Pravobranilaštvu Autonomne pokrajine Vojvodine, Kolegijum takođe:
- razmatra pitanja značajna za uspešno obavljanje poslova i zadataka Pravobranilaštva, kao i unapređivanja metoda rada radi ažurnosti Pravobranilaštva;
- razmatra sporna pitanja i zauzima pravne stavove radi ujednačavanja postupanja Pokrajinskog pravobranioca i zamenika Pokrajinskog pravobranioca pred sudom i drugim nadležnim organima;
- razmatra nacrte ugovora koji se dostavljaju Pravobranilaštvu na mišljenje;
- zauzima pravne stavove o navedenim pravnim pitanjima, koji nisu obavezujući za obrađivača predmeta.
Kolegijum čine Pokrajinski pravobranilac i zamenici Pokrajinskog pravobranioca.
Sednicama Kolegijuma mogu da prisustvuju sekretar Pravobranilaštva, pravobranilački pomoćnici i pripravnici, kao i drugi zaposleni i imaju pravo da učestvuju u razmatranju pitanja koja su na dnevnom redu sednice, bez prava glasa.
Sednicu Kolegijuma saziva i njome rukovodi Pokrajinski pravobranilac ili prvi zamenik Pokrajinskog pravobranioca, odnosno zamenik Pokrajinskog pravobranioca koga Pokrajinski pravobranilac odredi.
Pokrajinski pravobranilac dužan je da sednicu Kolegijuma sazove najmanje četiri puta godišnje.
Sednica Kolegijuma može biti sazvana i na zahtev zamenika Pokrajinskog pravobranioca.
Dnevni red Kolegijuma predlaže Pokrajinski pravobranilac.
Ukoliko je sednica Kolegijuma sazvana na zahtev jednog ili više zamenika Pokrajinskog pravobranioca, dnevni red predlaže zamenik Pokrajinskog pravobranioca koji je tražio sazivanje sednice, odnosno zamenici Pokrajinskog pravobranioca koji su tražili sazivanje sednice.
Sednica Kolegijuma može da se održi ako je prisutno najmanje 1/2 zamenika Pokrajinskog pravobranioca.
Izuzetno, sednica Kolegijuma može da se održi i ako nije prisutan broj zamenika Pokrajinskog pravobranioca iz stava 4. ovog člana, ukoliko Pokrajinski pravobranilac oceni da je to neophodno.
O toku sednice i zauzetim pravnim stavovima vodi se zapisnik.
Zapisnik potpisuje Pokrajinski pravobranilac ili zamenik Pokrajinskog pravobranioca koji je predsedavao sednici, prisutni zamenici Pokrajinskog pravobranioca i zapisničar iz reda zaposlenih koga odredi Pokrajinski pravobranilac ili sekretar.
Članovi Kolegijuma imaju pravo uvida u zapisnik sa sednice Kolegijuma.
Plan godišnjih odmora utvrđuje Pokrajinski pravobranilac.
Pri određivanju godišnjih odmora, Pokrajinski pravobranilac vodi računa o tome da u Pravobranilaštvu bude prisutan dovoljan broj zamenika i zaposlenih, potrebnih za obavljanje redovnih poslova i zadataka.
Pokrajinski pravobranilac zaključkom određuje zamenike Pokrajinskog pravobranioca i zaposlene koji se međusobno zamenjuju.
Pravobranilaštvo najkasnije do 31. marta tekuće godine podnosi Pokrajinskoj vladi izveštaj o radu za prethodnu godinu.
Uputstva za dostavljanje podataka koji su neophodni za izradu i sačinjavanje izveštaja iz tačke 1. ovog člana izdaje Pokrajinski pravobranilac.
Administrativni i tehnički poslovi Pokrajinskog pravobranilaštva obavljaju se u pisarnici Pravobranilaštva Autonomne pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: pisarnica Pravobranilaštva).
Poslovi iz stava 1. ovog člana obuhvataju: vođenje upisnika, prijem i otpremanje pošte, vođenje evidencije o kretanju predmeta, vođenje pomoćnih knjiga, sačinjavanje godišnjih i povremenih izveštaja o radu i arhiviranje predmeta.
U okviru pisarnice Pravobranilaštva obavljaju se poslovi dodele predmeta.
Predmeti se po pravilu dodeljuju zameniku Pokrajinskog pravobranioca (u daljem tekstu: obrađivač predmeta) prema redosledu prijema, a po upisnicima, i to tako što se predmet dodeljuje prvom narednom obrađivaču predmeta s liste obrađivača predmeta, sačinjene po broju referade postupajućeg obrađivača predmeta.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, predmeti se dodeljuju drugom obrađivaču ukoliko on postupa ili je postupao u pravnoj stvari koja je u vezi s predmetom koji se dodeljuje, kao i kada to zahtevaju opravdani razlozi sprečenosti i opterećenosti pojedinih obrađivača predmeta, odnosno ukoliko postoje drugi opravdani razlozi.
O dodeli predmeta vodi se evidencija koja se upisuje u knjigu evidencije o dodeli predmeta.
IV ODNOS PRAVOBRANILAŠTVA SA SUBJEKTIMA KOJE ZASTUPA
Pravobranilaštvo je ovlašćeno da pokrene, odnosno da podnese inicijativu za pokretanje postupka pred sudom ili drugim nadležnim organom povodom pitanja iz svoje nadležnosti, odnosno da postupi po pismenim zahtevima pokrajinskih organa i pravnih lica koje zastupa, a na čija imovinska prava i interese se zahtev odnosi, odnosno povodom čijih radnji i nadležnosti je nastao sporni pravni odnos.
Po dobijanju predmeta u rad, obrađivač predmeta će u razumnom roku, ne dužem od 15 dana, obavestiti pokrajinske organe i pravna lica koja zastupa o svom pravnom mišljenju, odnosno o pravnim sredstvima i drugim radnjama koje je potrebno preduzeti.
Izuzetno, po dobijanju predmeta u rad, obrađivač predmeta bez odlaganja preduzima sve radnje čiji izostanak bi mogao dovesti do ugrožavanja imovinskih prava i interesa Autonomne pokrajine Vojvodine, odnosno subjekata koje zastupa Pokrajinsko pravobranilaštvo, a o čemu, naknadno, obrađivač predmeta obaveštava zastupani organ iz čije nadležnosti je nastao sporni pravni odnos.
Ako između predloga obrađivača za preduzimanje potrebnih radnji i stava, odnosno mišljenja subjekata kojima je predlog upućen, postoji neslaganje, odnosno kada obrađivač oceni da se nalogom ili zahtevom pokrajinskog organa i pravnog lica koje zastupa krši Ustav ili zakon ili ugrožavaju imovinska prava i interesi Autonomne pokrajine Vojvodine, obrađivač će u roku od tri dana pismenim putem uputiti zastupanom subjektu obrazložene razloge o odbijanju postupanja.
Ako zastupani subjekat i posle obaveštenja ostane pri izdatom nalogu ili podnetom zahtevu, Pokrajinsko pravobranilaštvo će postupiti po tom nalogu ili zahtevu.
Pokrajinski pravobranilac i zamenik Pokrajinskog pravobranioca ne mogu trpeti štetne posledice ukoliko postupe u skladu sa odredbama ovog člana.
Kada Pravobranilaštvo od pokrajinskog organa ili pravnog lica koje zastupa zatraži da dostavi spise ili obaveštenja, odnosno da pruži podatke i objašnjenja potrebna za preduzimanje radnji za koje je Pravobranilaštvo nadležno, u zahtevu će se odrediti rok u kojem je potrebno postupiti po tom zahtevu.
Kada Pravobranilaštvo vezuje zakonski rok za postupanje, pokrajinski organi i pravna lica koja zastupa dužni su da spise i obaveštenja neodložno dostave, odnosno da podatke i objašnjenja neodložno pruže.
Ako organi i pravna lica iz stava 1. ovog člana ne dostave spise ili obaveštenja, odnosno ne pruže podatke i objašnjenja, ili ako to bez opravdanog razloga ne učine u roku određenom u zahtevu, te ukoliko usled nepostupanja organa nastupi šteta za Autonomnu pokrajinu Vojvodinu, Pravobranilaštvo će o tome obavestiti Pokrajinsku vladu.
V ODNOS PRAVOBRANILAŠTVA I GRAĐANA
Prijem građana ili davanje obaveštenja obavlja Pokrajinski pravobranilac ili zamenik koga on odredi.
Prijem građana obavlja se svakog utorka u vremenu od 9,00 do 13,00 časova, u službenim prostorijama Pravobranilaštva.
Vreme određeno za prijem građana biće istaknuto na vidnom mestu na ulazu u službene prostorije Pravobranilaštva ili na drugi način.
Van vremena utvrđenog u stavu 2. ovog člana, građani mogu biti primljeni u Pravobranilaštvo samo ukoliko Pokrajinski pravobranilac proceni da je to neophodno.
Prijem građana obavlja se samo u vezi s pitanjima zaštite imovinskih prava i interesa Autonomne pokrajine Vojvodine, a ne radi davanja pravnih saveta i zaštite ličnih interesa građana.
Građanima se ne mogu davati podaci i dokumentacija iz predmeta, izjave o verovatnom ishodu postupka, niti ocene o pravilnosti radnji sudskih, republičkih, pokrajinskih i drugih organa, ili o odlukama suda i drugih organa, niti iznositi svoje lično mišljenje o postupanju u pojedinom predmetu.
Zaposleni u pisarnici Pravobranilaštva može strankama i njihovim punomoćnicima davati obaveštenja samo na osnovu podataka iz upisnika, a za druga obaveštenja stranku upućuje da se obrati Pokrajinskom pravobraniocu, odnosno zameniku Pokrajinskog pravobranioca kod koga je predmet u radu.
Uvid u spise odobriće se ovlašćenom predstavniku stranke koju Pokrajinsko pravobranilaštvo zastupa u postupku pred sudom ili u upravnom postupku po zakonu ili na osnovu punomoćja, te licu koje za to ima opravdani interes. Tim licima se, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pristup informacijama od javnog značaja, može dozvoliti prepisivanje ili kopiranje spisa ili samo delova spisa.
Predstavnicima pravnog ili fizičkog lica koje ima položaj protivne strane u građanskom ili upravnom postupku, ne može se odobriti uvid u spise, niti prepisivanje ili kopiranje delova spisa.
VI ODNOS PRAVOBRANILAŠTVA PREMA JAVNOSTI
Saopštenje za javnost o radu Pravobranilaštva, zapažanja u vezi sa zaštitom imovinskih prava i interesa Autonomne pokrajine Vojvodine, njenih organa i pravnih lica, koje Pravobranilaštvo zastupa, te o pojedinim predmetima, daje Pokrajinski pravobranilac ili zamenik koga on ovlasti, pazeći na tačnost podataka i interese rada Pravobranilaštva, u granicama i na način određen zakonom i ovim pravilnikom.
Pri davanju saopštenja za javnost o pojedinim predmetima koji nisu pravosnažno okončani, ovlašćeni zamenik vodiće računa o tome da se ne ugroze imovinska prava i interesi Autonomne pokrajine Vojvodine, u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom.
Snimanje u službenim prostorijama
Fotografisanje, audio i video snimanje u službenim prostorijama Pravobranilaštva može se obaviti samo uz prethodno pribavljeno pismeno odobrenje Pokrajinskog pravobranioca.
Informacija od javnog značaja jeste informacija kojom raspolaže Pravobranilaštvo, nastala u radu ili u vezi s radom Pravobranilaštva, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.
Pokrajinski pravobranilac određuje jednog ili više zaposlenih za postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja (u daljem tekstu: ovlašćeno lice).
Ovlašćeno lice iz stava 2. ovog člana učiniće dostupnom informaciju kojom raspolaže Pravobranilaštvo na način i pod uslovima propisanim Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, vodeći računa o ograničenjima propisanim ovim zakonom.
Zvanična internet prezentacija Pravobranilaštva
Radi obaveštavanja javnosti, Pravobranilaštvo ima svoju zvaničnu prezentaciju na internetu.
Za uređivanje i objavljivanje podataka o radu Pravobranilaštva, zadužen je jedan zaposleni ili više zaposlenih koje Pokrajinski pravobranilac odredi.
Pokrajinski pravobranilac i lice iz stava 2. ovog člana određuju osnovni sadržaj i podatke o radu Pravobranilaštva, koji će se objaviti na internet stranici Pravobranilaštva.
Informator o radu Pravobranilaštva izrađuje se i ažurira u skladu sa zakonom, a objavljuje se putem jedinstvenog informacionog sistema informatora o radu koji vodi i održava Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Za proveru tačnosti i potpunosti podataka, kao i ažuriranje informatora o radu, zadužen je zaposleni koga Pokrajinski pravobranilac odredi.
VI PRIJEM PISMENA I RUKOVANJE PREDMETIMA I PISMENIMA
Prijem pismena i preuzimanje pismena upućenih putem pošte
Prijem podnesaka, spisa, pisama, telegrama, paketa i drugih pošiljki (u daljem tekstu: pismena) za Pravobranilaštvo, vrši se putem poštanske jedinice u zgradi Pokrajinske vlade, na adresi Bulevar Mihajla Pupina broj 16, u Novom Sadu i u pisarnici Pravobranilaštva u kancelariji broj 310A na trećem spratu, na adresi Bulevar Mihajla Pupina broj 6, u Novom Sadu, u toku radnog vremena od 8,00 do 16,00 časova.
Pismena u poštanskoj jedinici u zgradi Pokrajinske vlade preuzima zaposleni u pisarnici Pravobranilaštva, a u slučaju njegove odsutnosti - preuzima lice zaposleno u Pravobranilaštvu koje ovlasti Pokrajinski pravobranilac.
Zaposleni koji prima pismena neposredno od stranke, ne sme odbiti prijem pismena.
Ako se iz pismena vidi da Pravobranilaštvo nije nadležno za postupanje po njemu, na to će se upozoriti podnosilac pismena i uputiće se nadležnom organu. Ako i pored toga podnosilac pismena zahteva da se pismeno primi, ono će se primiti, s tim što će se na pismenu staviti zabeleška o upozorenju.
Prijem pismena vrši se u skladu s propisima o kancelarijskom poslovanju organa uprave.
Prijem pismena od suda, drugih organa, pravnih i fizičkih lica potvrđuje se stavljanjem prijemnog štambilja, datuma prijema i potpisa u dostavnoj knjizi, odnosno na dostavnici, povratnici, ili kopiji pismena čiji se original predaje.
Na sva primljena pismena stavlja se prijemni štambilj Pravobranilaštva i upisuje datum prijema koji mora biti istovetan datumu koji je stavljen na dostavnicu, povratnicu, odnosno u dostavnoj knjizi.
Otisak prijemnog štambilja stavlja se, po pravilu, na prvu stranu u gornji desni ugao pismena, a ako to nije moguće, otisak se stavlja na pogodno mesto prve stranice.
Postupanje sa elektronskim pismenima
Elektronska pismena dostavljaju se na adresu elektronske pošte Pravobranilaštva, koja je određena za prijem elektronskih podnesaka ili drugim elektronskim putem, u skladu sa zakonom.
Lice zaduženo za prijem elektronskih pismena u Pravobranilaštvu dužno je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od šest radnih sati, podnosiocu potvrdi - elektronskim putem - prijem podneska.
Primljena elektronska pismena se štampaju i zavode u knjigu za prijem elektronskih pismena, nakon čega lice iz stava 2. ovog člana elektronska pismena odnosi u rad u pisarnicu Pravobranilaštva.
Zaposleni u pisarnici Pravobranilaštva stavlja svoj potpis i datum u knjigu prijema elektronskih pismena, kao dokaz da je pismena primio, nakon čega na odštampanom elektronskom pismenu stavlja prijemni štambilj i dalje postupa u skladu sa odredbama ovog pravilnika.
Otvaranje pošte primljene u zatvorenom omotu i pošte koja sadrži oznaku tajnosti podataka
Pismeno primljeno u zatvorenom omotu otvara zaposleni u pisarnici Pravobranilaštva.
Poštu označeno bilo kojim stepenom tajnosti otvara Pokrajinski pravobranilac ili zamenik koga on odredi.
Sravnjivanje podataka na primljenom pismenu i dostavnici
Prilikom otvaranja i sravnjivanja pismena, treba obratiti pažnju na to da se pismena ne oštete, da se brojevi na pismenu (sudski broj ili broj drugog organa) slažu s brojevima na dostavnici, da se prilozi ne pomešaju, kao i na to da neko pismeno i prilog ne ostanu u omotu.
Ako neko od pismena nedostaje, ili postoje nedostaci u vezi sa samim pismenom (na primer nedostatak priloga, sudski broj, oštećenje), to se utvrđuje službenom beleškom na pismenu ili dostavnici i potpisom lica ovlašćenog za prijem pošte.
Identifikacija primljenih pismena
Kada je pismeno primljeno, zaposleni u pisarnici Pravobranilaštva pretražuje po sudskom broju, broju državnog ili pokrajinskog organa, odnosno drugog pošiljaoca, kako bi se proverilo da li je pismeno u vezi s predmetom koji je već formiran u Pravobranilaštvu.
Knjiga prijema pošte, formiranje predmeta i upisnik
Knjiga prijema pošte
Lice zaposleno u pisarnici, na osnovu uvida u upisnike, utvrđuje da li je za prispelo pismeno potrebno otvoriti novi predmet ili ga združiti već postojećem predmetu, a u slučaju nedoumice, konsultovaće se s Pokrajinskim pravobraniocem.
Nakon što se utvrdi da li treba formirati novi predmet ili pismeno združiti već postojećem predmetu, prispela pošta se upisuje u knjigu prijema pošte.
Podaci koji se upisuju u knjigu prijema pošte jesu: naziv suda, drugog organa ili fizičkog lica od kojeg je pismeno primljeno, sudski broj ili broj drugog organa i broj Pravobranilaštva ukoliko postoji.
Nakon što prispela pismena upiše u knjigu prijemne pošte, lice zaduženo za prijem pošte dostavlja Pokrajinskom pravobraniocu prispelu poštu na uvid.
Ako je predmet već formiran, pristiglo pismeno se priključuje omotu predmeta na koji se odnosi.
Upisivanjem pismena u odgovarajući upisnik, formira se predmet.
Nakon prijema pismena kojim se formira novi predmet, zaposleni u pisarnici Pravobranilaštva dužan je da pismeno označi rednim brojem 1 u gornjem desnom uglu, a ukoliko su uz pismeno dostavljeni i prilozi - da ih označi rednim brojevima od 1, do n u gornjem desnom uglu.
Pismeno kojim se formira novi predmet dobija omot spisa i daje mu se oznaka predmeta.
Oznaka predmeta sastoji se od skraćenog naziva upisnika, rednog broja predmeta i poslednja dva broja godine u kojoj je primljeno pismeno zavedeno u upisnik.
Na omotu spisa stavlja se oznaka ili ime i prezime obrađivača predmeta, a na sredini omota spisa upisuje se naziv stranke, predmet i vrednost predmeta spora ukoliko postoji.
U donjem desnom uglu omota obrađivač predmeta upisuje rok do kog se predmet drži u evidenciji.
U popis spisa koji se nalazi na levoj unutrašnjoj strani omota, zaposleni koji vodi upisnik, pod rednim brojem 1. upisuje prvo pismeno na osnovu kojeg je predmet formiran s brojem priloga uz njega.
Uvođenje drugih pismena vrši se hronološkim redom. Obrađivač predmeta ili pravobranilački pomoćnik hronološki upisuje kasnija pismena, čitko i na način da olakša uvid u sam tok predmeta.
Upisnik se vodi u pismenoj formi i on se formira 1. januara za tekuću kalendarsku godinu.
Zaposleni koji vodi upisnik dužan je da primljena i raspoređena pismena zavede u odgovarajuće upisnike istog dana i pod istim datumom kada su primljeni, a najkasnije prvog narednog radnog dana.
Pismena primljena prethodnog dana ulažu se u spis predmeta ukoliko je on u pisarnici i moraju biti predata obrađivaču predmeta najkasnije do 10 časova narednog radnog dana.
Predmete i pismena hitne prirode, pisarnica je dužna da odmah unese u odgovarajući upisnik i preda obrađivaču predmeta u rad.
Na hitnost predmeta, odnosno na postojanje roka za preduzimanje potrebnih radnji, posebno će se upozoriti obrađivač kome je predmet predat u rad.
Upisnici se zaključuju na kraju svake godine.
Upisnik sačinjava i potpisuje zaposleni u pisarnici Pravobranilaštva.
Predmeti koji se konačno ne reše u godini u kojoj su zavedeni, niti u narednoj godini, prevode se sa svim potrebnim upisima u tekuću godinu pre novih predmeta.
Prevedeni predmeti zadržavaju svoju raniju oznaku, ali dobijaju hronološkim redom nove brojeve.
U napomeni odgovarajućeg upisnika upisuje se da je predmet preveden u novi upisnik s rednim brojem predmeta u novom upisniku.
Ispod poslednjeg prevedenog predmeta u novom upisniku povlači se crvenom olovkom vodoravna linija iza koje se zavode pismena primljena u tekućoj godini, nastavljajući redni broj u upisniku za tekuću godinu.
Spajanje i priključivanje predmeta
Kada se više predmeta spoji radi sprovođenja jedinstvenog postupka, predmet koji je kasnije zaveden spaja se s ranije zavedenim predmetom.
Na omotu spisa zajedničkog predmeta označava se predmet koji je spojen radi sprovođenja jedinstvenog postupka i ovakva beleška unosi se u napomenu odgovarajućeg upisnika.
Spojeni predmet dalje se vodi pod oznakom zajedničkog predmeta.
Ako se jednom predmetu prilaže drugi samo radi uvida, onda se na omotu spisa predmeta kome se prilaže drugi predmet, označava grafitnom olovkom koji se predmet prilaže i ovakva beleška se unosi i u napomenu odgovarajućeg upisnika.
Predmeti koji su združeni samo radi uvida, uvek će se razdužiti pre vraćanja predmeta u rok.
VII POSTUPANJE PISARNICE PO DOSTAVNOJ NAREDBI I EKSPEDICIJA
Kada pisarnica Pravobranilaštva primi predmet od obrađivača predmeta, postupa po njegovoj dostavnoj naredbi.
Dostavna naredba obrađivača predmeta sadrži opis radnji koje je potrebno izvršiti.
Zaposleni u pisarnici Pravobranilaštva, koji je izvršio radnju iz stava 1. ovog člana, upisuje datum izvršenja radnje i stavlja svoj potpis ispod dostavne naredbe.
Ekspediciju pismena radi dostavljanja vrši zaposleni u pisarnici Pravobranilaštva.
Pismena se po pravilu ekspeduju istog dana neposrednom predajom organu kojom su upućena, odnosno putem pošte, preporučenom pošiljkom.
Na primerku pismena koji ostaje u Pravobranilaštvu, konstatuje se datum ekspedicije i potpis zaposlenog koji vrši ekspediciju.
Zaposleni zadužen za ekspediciju pismena dužan je da pre ekspedicije pismeno overi pečatom i proveri da li je u svakom predmetu obrađenom za otpremu postupljeno po dostavnoj naredbi obrađivača predmeta, kao i da li su pismena snabdevena dostavnicama i potrebnim prilozima.
Vraćene dostavnice i povratnice po kojima je dostava izvršena, zaposleni zadužen za ekspediciju pismena predaje obrađivaču predmeta koji ih odmah ulaže u predmet.
Zaposleni zadužen za ekspediciju pismena vodi knjigu ekspedicije pošte u koju upisuje sva pismena koja se ekspeduju.
Predaja predmeta u rad obrađivaču
Predmeti za koje je utvrđeno da se u pisarnici drže u evidenciji do određenog roka, stavljaju se u rokovnik predmeta.
Rokovnik predmeta sastoji se od posebnih ormara s pregradama.
Zaposleni u pisarnici Pravobranilaštva dužni su da dan pre isteka roka iz stava 1. ovog člana, a najkasnije istog dana koji je određen kao rok, predaju obrađivaču predmeta u rad, putem primopredajne knjige za unutrašnju dostavu.
U slučaju da je u predmet stiglo pismeno pre isteka roka iz stava 1. ovog člana, predmet će se odmah predati u rad obrađivaču predmeta.
Vraćanje predmeta u rokovnik i naredba obrađivača
Nakon sprovedenih radnji, obrađivač vraća predmet pisarnici i na omotu spisa označava rok za evidenciju.
Zaposleni u pisarnici dužan je da sprovede sve radnje po nalogu obrađivača koje su naznačene na omotu spisa.
Predmet koji je konačno rešen u Pravobranilaštvu - odnosno kada je odluka u određenoj pravnoj stvari pravnosnažna i kada ne postoji mogućnost ulaganja vanredovnog pravnog sredstva, po dostavnoj naredbi obrađivača predmeta - stavlja se u arhivu.
Zaštita spisa, predmeta, dokumentacije, pečata i štambilja
U toku radnog vremena, predmeti i druga dokumentacija ne smeju se ostavljati bez nadzora.
Štambilji i pečati drže se tako da budu pristupačni samo onome ko njima rukuje.
Po završetku radnog vremena, predmeti, druga dokumentacija, pečati i štambilji, drže se u zaključanim ormarima, stolovima ili kasama.
Shodna primena propisa o kancelarijskom poslovanju
Na sve poslove i radnje koje se obavljaju u pisarnici, a koje nisu regulisane ovim pravilnikom, shodno se primenjuju propisi o kancelarijskom poslovanju u organima uprave.
VIII EVIDENCIJE I POMOĆNE KNJIGE
Vrste evidencija i pomoćnih knjiga
Podaci koji su od značaja za rad Pravobranilaštva upisuju se u upisnike, pomoćne knjige i druge evidencije, a ukoliko postoje tehnički i drugi uslovi, ti podaci se evidentiraju u elektronskoj formi.
Upisnici i pomoćne knjige vode se u pisanoj formi ili elektronskoj formi.
Pomoćne knjige služe za evidentiranje podataka na osnovu kojih mogu brže i lakše da pronađu pismena, kao i za upisivanje dopunskih i drugih podataka koji se ne evidentiraju u upisnicima, a vode ih zaposleni u pisarnici Pravobranilaštva.
U Pravobranilaštvu vode se upisnici za sledeće:
1. parnične predmete "P";
2. platne naloge "Pl";
3. vanparnične predmete "R";
4. izvršne predmete "I";
5. predmete upravnog postupka "Up";
6. predmete upravnog spora "Us";
7. adhezione predmete "A";
8. predmete stečajnog postupka i postupka reorganizacije "St";
9. predmete pravnih mišljenja "M";
10. predmete preventive "Pr";
11. predmete pravobranilačke uprave "Jp";
12. ostale predmete "O";
13. poverljive predmete "Sp";
14. predmete razmene "Rz".
U upisnik "P" zavode se tužbe u parničnim stvarima u kojima se ne izdaje platni nalog, prigovori protiv platnog naloga i predmeti u kojima je sud odbio predlog za izdavanje platnog naloga.
U upisnik "Pl" zavode se tužbe čiji se zahtev odnosi na dospelo novčano potraživanje po kojima sud izdaje platni nalog, tužbe s predlogom za izdavanje platnog naloga i izdati platni nalozi po predlogu drugog tužioca koje je sud dostavio Pravobranilaštvu.
U upisnik "R" zavode se predmeti u kojima sud odlučuje u vanparničnom postupku.
U upisnik "I" zavode se predlozi za izvršenje i protivizvršenje, predlozi za obezbeđenje i ostali predlozi po zakonu kojim se uređuje izvršni postupak i obezbeđenje potraživanja, kao i rešenja doneta u izvršnom postupku povodom predloga drugih poverilaca koje je sud dostavio Pravobranilaštvu kao zastupniku dužnika.
U upisnik "Up" zavode se inicijative za pokretanje upravnog postupka, zahtevi, predlozi, rešenja i drugi akti koje je Pokrajinskom pravobranilaštvu radi izjašnjenja i postupanja dostavio organ uprave i predmeti koji se vode po zahtevu za zaštitu prava ponuđača prema zakonu kojim se uređuju javne nabavke.
U upisnik "Us" zavode se tužbe i inicijative za podnošenje tužbi u upravnom sporu.
U upisnik "A" zavode se predlozi (u adhezionom postupku) postavljeni u krivičnom postupku radi dosude imovinskog zahteva nastalog usled izvršenja krivičnog dela (naknada prouzrokovane štete, povraćaj oduzete stvari, poništaj pravnog posla zasnovanog na krivičnom delu) i svi drugi predmeti u kojima sud odlučuje u krivičnom postupku.
U upisnik "St" zavode se prijave potraživanja u stečajnom postupku i postupku reorganizacije, kao i ostali zahtevi po zakonu kojim se uređuje stečajni postupak.
U upisnik "M" zavode se zahtevi pokrajinskih organa i drugih subjekata koje zastupa Pravobranilaštvo radi davanja pravnog mišljenja i pružanja druge stručne pomoći u vezi sa zaključivanjem imovinskopravnih ugovora i u vezi s drugim imovinsko-pravnim pitanjima.
U upisnik "Pr" zavode se predmeti - preduzete mere i radnje Pravobranilaštva u vezi s prevencijom u svim predmetima.
U upisnik "Jp" zavode se pismena koja se odnose na poslove uprave i organizaciju rada Pravobranilaštva kao i druge organizacione poslove, propise koje donosi Pokrajinski pravobranilac, pozivi, opšta uputstva, zaključci (pravni stavovi) doneti na sednici Kolegijuma i slično.
U upisnik "O" zavode se svi ostali zahtevi i predmeti koji se ne zavode u ostalim upisnicima.
U upisnik "Sp" zavode se pismena koja su primljena sa oznakom tajnosti ili koja je Pokrajinski pravobranilac označio takvom oznakom.
U upisnik "Rz" zavode se zamolnice Pravobranilaštva upućene drugim pravobranilaštvima, kao i zamolnice drugih pravobranilaštava, radi zamene u zastupanju pred sudovima i drugim nadležnim organima.
Upisnici se vode zasebno za svaku vrstu predmeta i za svaku kalendarsku godinu.
Zaposleni koji vodi upisnik, pre upisa novog predmeta, proverava da li već postoji predmet osnovan po istoj pravnoj stvari i uz konsultaciju s Pokrajinskim pravobraniocem određuje ili novi broj predmeta, ili primljene spise združuje s već postojećim brojem.
U Pravobranilaštvu vode se sledeće pomoćne knjige:
1. knjiga evidencije o dodeli predmeta;
2. primopredajna knjiga za unutrašnju dostavu za svakog obrađivača predmeta;
3. knjiga prijema pošte;
4. knjiga ekspedicije pošte;
5. knjiga izdatih predmeta iz arhive i pisarnice;
6. knjiga prijema elektronskih pismena.
U knjigu evidencije o dodeli predmeta upisuju se, po hronološkom redu obrađivači predmeta i novoosnovani predmeti koji su im dodeljeni, s navođenjem datuma dodele predmeta.
Podaci iz stava 1. ovog člana moraju se redovno unositi svakog radnog dana.
U primopredajnu knjigu za unutrašnju dostavu za svakog obrađivača predmeta pojedinačno, upisuju se pismena koja pisarnica predaje obrađivaču predmeta s podacima navedenim u knjizi.
U knjigu prijema pošte upisuju se pismena koja su zaprimljena putem pisarnice Pravobranilaštva i pisarnice Uprave za zajedničke poslove pokrajinskih organa.
U knjigu ekspedicije pošte upisuju se sva pismena koja se ekspeduju iz Pravobranilaštva u toku radnog dana.
Zaposleni koji priprema pismena za ekspediciju dužan je da u svemu postupa u skladu s članom 48. stav 1. ovog pravilnika i da nakon izvršenih radnji, pismeno pripremljeno za ekspediciju upiše u knjigu ekspedicije i stavi svoj potpis.
Zaposleni zadužen za ekspediciju pismena dužan je da nakon ekspedicije pismena iz stava 1. ovog člana, pisarnici vrati dokaz o izvršenoj ekspediciji, te da u knjigu ekspedicije upiše datum vraćanja dokaza i stavi svoj potpis.
U knjigu izdatih predmeta iz arhive upisuju se predmeti koje je pisarnica izdala obrađivaču predmeta na njegov zahtev.
U knjigu prijema elektronskih pismena upisuju se elektronska pismena upućena Pravobranilaštvu putem elektronske pošte i drugim elektronskim putem, u skladu sa zakonom.
Ostale evidencije koje se vode u Pravobranilaštvu
U Pravobranilaštvu se vode i evidencije: računovodstvenih isprava, finansijskih izveštaja, o službenim putovanjima, pomoćne knjige plata i drugih primanja zaposlenih u Pravobranilaštvu i ostalo.
Odlaganje konačno rešenih predmeta u arhivu vrši se na osnovu dostavne naredbe Pokrajinskog pravobranioca ili zamenika Pokrajinskog pravobranioca.
Naredba za arhiviranje stavlja se na unutrašnjoj strani omota, s potpisom obrađivača.
Pored naredbe za arhiviranje, obrađivač predmeta na koricama predmeta upisuje i sledeće podatke koji se odnose na način kako je predmet rešen, i to:
1. za parnične predmete "P" - spor dobijen, spor izgubljen, spor delimično dobijen, spor delimično izgubljen, rešeno na drugi način;
2. za izvršne predmete "I" - postupak izvršenja sproveden u celosti - sredstva uplaćena na račun izvršnog poverioca, postupak obustavljen;
3. za predmete pravnih mišljenja "M" - mišljenje pozitivno, mišljenje negativno, rešeno na drugi način;
4. za adhezione postupke "A" - imovinskopravni zahtev postavljen, imovinskopravni zahtev nije postaljen, rešeno na drugi način;
5. za upravne predmete "Up" - predlog usvojen, predlog delimično usvojen, predlog odbijen, rešeno na drugi način;
6. za upravne predmete "Us" - spor dobijen, spor izgubljen, rešeno na drugi način;
7. za vanparnične predmete "R" - predlog usvojen, predlog delimično usvojen, predlog odbijen, rešeno na drugi način.
Pre stavljanja predmeta u arhivu, zaposleni u pisarnici proverava da li su spisi predmeta hronološki složeni i spojeni i da li je predmet spreman za arhiviranje.
Na omotu spisa predmeta koji se arhivira u donjem levom uglu, kod oznake "a/a" upisuje se datum arhiviranja i rok čuvanja predmeta.
Na predmete koji se odlažu u arhivu stavlja se oznaka roka čuvanja, odnosno predmeti se čuvaju trajno.
Predmetima odloženim u arhivu rukuju zaposleni u pisarnici Pravobranilaštva i oni moraju biti zaštićeni od vlage i požara i obezbeđeni od uništenja, oštećenja i krađe.
O izdatim predmetima iz arhive vodi se posebna evidencija, uz naznačenje kome je predmet izdat i kada treba da se vrati u arhivu.
Predmet iz arhive se izdaje na osnovu pismenog zahteva, koji se stavlja na mesto izdatog predmeta.
Na pitanja u vezi sa arhiviranjem koja nisu regulisana ovim pravilnikom shodno se primenjuju odredbe propisa o arhivskoj građi i registraturskom materijalu.
IX NADZOR NAD PRIMENOM PRAVILNIKA
Pokrajinski pravobranilac ili zamenik Pokrajinskog pravobranioca koga on odredi, vrši nadzor nad primenom odredaba ovog pravilnika i može dati detaljnija uputstva i objašnjenja.
Kršenje odredaba ovog pravilnika predstavlja težu povredu radne obaveze.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o upravi u Pravobranilaštvu Autonomne pokrajine Vojvodine, broj: JP 62/2019, od 16. septembra 2019. godine.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine".
SLUŽBENA LEGITIMACIJA PRAVOBRANIOCA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE
Spoljašnji izgled
Unutrašnji izgled
|
SLUŽBENA LEGITIMACIJA ZAMENIKA PRAVOBRANIOCA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE
Spoljašnji izgled
Unutrašnji izgled
|
SLUŽBENA LEGITIMACIJA PRAVOBRANILAČKOG POMOĆNIKA
Spoljašnji izgled
Unutrašnji izgled
|
SLUŽBENA LEGITIMACIJA PRAVOBRANILAČKOG PRIPRAVNIKA
Spoljašnji izgled
Unutrašnji izgled
|
