STATUT LEKARSKE KOMORE SRBIJE("Sl. glasnik RS", br. 111/2006, 68/2008, 14/2010, 36/2011 - odluka US, 43/2011, 22/2012, 70/2017 - odluka US i 63/2022) |
Lekarska komora Srbije je obavezna, nezavisna i profesionalna organizacija lekara - doktora medicine - koji kao profesiju u Republici Srbiji obavljaju poslove zdravstvene delatnosti.
Ovim statutom Lekarske komore Srbije (u daljem tekstu Komora) bliže se uređuju: naziv, sedište, unutrašnja organizacija i rad Komore, poslovi koje Komora obavlja u okviru zakonskih ovlašćenja, način obavljanja poslova Komore, sastav, način i postupak izbora i nadležnost organa Komore, broj članova u organima Komore, način izbora i opoziva članova u organima Komore, organ Komore koji imenuje posrednika, postupak posredovanja; organ Komore koji obrazuje sudove časti, sastav sudova časti, uslov i načini izbora i razrešenja sudija, nadležnost sudova časti, lakše i teže povrede profesionalnih dužnosti i ugleda člana Komore, postupak pre sudom časti, izricanje mera, način izvršenja izrečenih mera i rokovi za pokretanje postupka i izvršenje mera, kao i druga pitanja od značaja za rešavanje sporova, prava i dužnosti članova Komore, ogranci Komore, organizacija i organi ogranaka Komore i njihovo sedište, obavljanje stručnih poslova za Komoru, posredovanje u sporovima, stručna služba Komore, opšti akti Komore, finansiranje Komore kao i druga pitanja od značaja za rad i organizaciju Komore.
Naziv Komore je: Lekarska komora Srbije.
Skraćeni naziv Komore je: LKS.
Sedište Komore je u Beogradu.
Naziv Komore na engleskom jeziku: SERBIAN MEDICAL CHAMBER.
Pri komuniciranju sa inostranstvom koristi se engleski jezik i naziv Komore na engleskom jeziku.
Komora je pravno lice sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim zakonom i ovim statutom.
U pravnom komuniciranju sa trećim licima Komora istupa samostalno i neograničeno u svoje ime i za svoj račun, a za svoje obaveze odgovara svim svojim sredstvima.
Komora ima pravo da stiče imovinu i imovinska prava i da njima samostalno raspolaže.
Sredstva za rad Komore obezbeđuju se na način propisan Zakonom o komorama zdravstvenih radnika (u daljem tekstu: Zakon) i ovim statutom.
Komoru predstavlja i zastupa direktor Komore.
Pečat Komore je okruglog oblika, prečnika 32 mm, sa grbom Republike Srbije u sredini i ispisanim tekstom na ćirilici po obodu: Republika Srbija, Lekarska komora Srbije, Beograd.
Pečat Komore koristi se u svakodnevnom pravnom i finansijskom prometu prilikom overe dokumenata koje potpisuje direktor Komore i drugih dokumenata koje donesu organi Komore.
Za čuvanje pečata odgovaran je Generalni sekretar Komore.
Broj pečata i njihovo korišćenje utvrđuje se odlukom direktora Komore.
Štambilj Komore je pravougaonog oblika veličine 55 x 25 mm sa istim tekstom na ćirilici kao i pečat, sa dodatkom prostora za broj delovodnog protokola i datum.
Regionalne lekarske komore imaju svoj pečat, okruglog oblika, prečnika 32 mm, sa grbom Republike Srbije u sredini i ispisanim tekstom na ćirilici po obodu, i to:
1) Republika Srbija, Lekarska komora Srbije, Regionalna lekarska komora Beograda, Beograd,
2) Republika Srbija, Lekarska komora Srbije, Regionalna lekarska komora Vojvodine, Novi Sad,
3) Republika Srbija, Lekarska komora Srbije, Regionalna lekarska komora za jugoistočnu Srbiju, Niš,
4) Republika Srbija, Lekarska komora Srbije, Regionalna lekarska komora za centralnu i zapadnu Srbiju, Kragujevac,
5) Republika Srbija, Lekarska komora Srbije, Regionalna lekarska komora Kosova i Metohije, Kosovska Mitrovica.
Za čuvanje pečata regionalnih komora nadležni su sekretari regionalnih komora.
Komora ima znak, logotip i zastavu.
Zastava Lekarske komore Srbije ima dimenzije 150x95 cm, sa znakom Lekarske komore Srbije u sredini, veličine 36x36 cm, sa belom podlogom.
Zastava Lekarske komore Srbije koristi se u službenim prostorijama Lekarske komore Srbije.
Znak Komore je stari znak Srpskog lekarskog društva iz 1901. godine.
Znak Komore je zaštićen.
Komora ima glasilo sa grafičkim znakom koji zaštićen.
Komora proslavlja krsnu slavu Sveti Vrači.
Rad Komore i njenih organa je javan.
II UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA KOMORE
Lekarska komora Srbije vrši poverene poslove i ostale zadatke i poslove predviđene zakonom i ovim statutom posredstvom svojih organa i organa svojih ogranaka.
Ogranci Komore su regionalne komore Lekarske komore Srbije (u daljem tekstu: regionalne komore).
Ogranci Komore - regionalne komore su osnovni oblik teritorijalnog organizovanja i povezivanja članova, ustanovljene radi neposrednog ostvarivanja ciljeva i zadataka Komore i zajedničkih interesa članova na području nadležnosti regionalne komore.
U sastavu Lekarske komore Srbije su:
1) Lekarska komora Srbije - Regionalna lekarska komora Beograda;
2) Lekarska komora Srbije - Regionalna lekarska komora Vojvodine sa sedištem u Novom Sadu;
3) Lekarska komora Srbije - Regionalna lekarska komora za jugoistočnu Srbiju sa sedištem u Nišu;
4) Lekarska komora Srbije - Regionalna lekarska komora za centralnu i zapadnu Srbiju sa sedištem u Kragujevcu;
5) Lekarska komora Srbije - Regionalna lekarska komora Kosova i Metohije sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Područja regionalnih lekarskih komora iz prethodnog člana čine opštine:
1) za teritoriju Lekarske komore Beograda sve opštine na teritoriji grada Beograda.
2) za teritoriju Lekarske komore Vojvodine sve opštine na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.
3) za teritoriju Lekarske komore jugoistočne Srbije opštine: Požarevac, Golubac, Veliko Gradište, Malo Crniće, Žabari, Petrovac na Mlavi, Negotin, Kladovo, Majdanpek, Kučevo, Žagubica, Zaječar, Bor, Knjaževac, Boljevac, Svrljig, Aleksinac, Soko Banja, Ražanj, Niš, Pirot, Bela Palanka, Dimitrovgrad, Babušnica, Leskovac, Bojnik, Lebane, Medveđa, Gadžin Han, Vlasotince, Vranje, Bujanovac, Vladičin Han, Surdulica, Trgovište, Bosilegrad, Crna Trava, Preševo, Kruševac, Ćićevac, Varvarin, Aleksandrovac, Brus, Prokuplje, Kuršumlija, Doljevac, Merošina, Žitorađa, Blace;
4) za teritoriju Lekarske komore centralne i zapadne Srbije opštine: Smederevo, Smederevska Palanka, Velika Plana, Bogatić, Šabac, Vladimirci, Loznica, Koceljeva, Ub, Krupanj, Lajkovac, Mali Zvornik, Osečina, Valjevo, Ljubovija, Mionica, Aranđelovac, Topola, Rača, Batočina, Svilajnac, Kragujevac, Knić, Ćuprija, Jagodina, Gornji Milanovac, Kosjerić, Bajina Bašta, Požega, Čačak, Užice, Čajetina, Rekovac, Paraćin, Lapovo, Despotovac, Lučani, Arilje, Kraljevo, Vrnjačka Banja, Trstenik, Ivanjica, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Sjenica, Raška, Novi Pazar, Tutin i Ljig;
5) za teritoriju Lekarske komore Kosova i Metohije sve opštine na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.
Regionalne komore radi što kvalitetnije decentralizacije svojih aktivnosti mogu formirati, na predlog članstva na svojim teritorijama, određen broj kancelarija regionalnih komora u zavisnosti od potreba članstva i materijalnih mogućnosti regionalnih komora.
Komora obavlja sledeće poverene poslove kao javna ovlašćenja:
1) donosi Kodeks medicinske etike Komore;
2) vrši upis lekara u Komoru i izdaje člansku kartu;
3) izdaje, obnavlja i oduzima odobrenje za samostalni rad (u daljem tekstu: licenca) članovima Komore na osnovu čl. 190-198. Zakona o zdravstvenoj zaštiti;
4) vodi imenike članova Komore;
5) vodi centralnu evidenciju svih članova Komore;
6) vodi Imenik o izdatim, obnovljenim i oduzetim licencama;
7) vodi Imenik izrečenih disciplinskih mera članovima Komore;
8) utvrđuje visinu mesečne članarine za članove Komore;
9) utvrđuje jednokratni iznos naknade za upis u Imenik Komore;
10) utvrđuje iznos naknade za izdavanje i obnavljanje licence;
11) utvrđuje iznos naknade za izdavanje izvoda, uverenja i potvrda iz evidencija koje Komora vodi;
12) organizuje sudove časti Komore;
13) posreduje u sporovima između članova Komore i između članova Komore i pacijenata;
14) izdaje izvode iz Imenika Komore;
15) izdaje uverenja i potvrde o činjenicama o kojima vodi evidenciju, a koje predstavljaju javne isprave;
16) izdaje identifikacioni broj članovima Komore;
17) utvrđuje iznos nadoknade za vršenje prethodnog postupka procene kvaliteta kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika i postupak procene kvaliteta izvođenja akreditovanih programa kontinuirane edukacije u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita;
18) organizuje i sprovodi polaganje licencnog ispita za članove komore u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita, što će biti precizno definisano posebnim pravilnikom;
19) sprovodi prethodni postupak procene kvaliteta kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika i postupak procene kvaliteta izvođenja akreditovanih programa kontinuirane edukacije u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita, što će biti precizno definisano posebnim pravilnikom;
20) vrši obradu podataka članstva i obaveštava članstvo komore o informacijama i pitanjima od značaja za rad komore;
21) organizuje i sprovodi redovnu spoljnu proveru kvaliteta stručnog rada u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi, a u skladu sa donetim operativnim godišnjim planom provere, što će biti precizno definisano posebnim pravilnikom.
Poverene poslove organi Komore i organi regionalnih komora vrše po postupku propisanom u Zakonu o opštem upravnom postupku, ako zakonom nije drukčije određeno.
Za vršenje poverenih poslova Komora donosi pravilnike.
Komora vodi posebne evidencije za lekare na stažu, lekare opšte medicine, lekare na specijalizaciji, lekare specijaliste i uže specijaliste, uz posebnu evidenciju članstva u državnoj praksi i privatnoj praksi i evidenciju počasnih članova.
Evidencija članstva i imenici članova Komore vode se kao knjige i kao zbir podataka uknjiženih elektronskim putem.
Podaci iz knjige upisanih članova i podaci u elektronskoj obradi moraju biti identični.
Identifikacioni broj iz tačke 16. ovog člana mora odgovarati broju pod kojim je član upisan u Imenik Komore.
Na sve odredbe ovog člana saglasnost daje ministarstvo Republike Srbije nadležno za poslove zdravlja.
Odluke iz stava 1. tač. 8), 9), 10) i 11) i 17) ovog člana objavljuju se u glasniku Komore i "Službenom glasniku Republike Srbije".
Ostali poslovi i zadaci Komore
Pored poslova iz člana 10, Komora obavlja i sledeće poslove:
1) zastupa i štiti profesionalne interese lekara - članova Komore u obavljanju profesije;
2) stara se o ugledu članova Komore, odnosno o obavljanju poslova zdravstvene delatnosti u skladu sa etičkim kodeksom;
3) vodi evidenciju članova Komore koji obavljaju, privatnu praksu, a koji su upisani u registar kod nadležnog organa, u skladu sa zakonom, a na osnovu podataka dobijenih iz regionalnih komora;
4) predlaže listu nadzornika za redovnu ili vanrednu spoljnu proveru kvaliteta stručnog rada, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita, a na predloge regionalnih komora;
5) daje inicijativu za bliže uređivanje načina obavljanja pripravničkog staža i polaganja stručnog ispita, kao i stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika, odnosno uslova koje moraju ispunjavati zdravstvene ustanove i privatna praksa za obavljanje pripravničkog i specijalističkog staža zdravstvenih radnika;
6) učestvuje u utvrđivanju nomenklature zdravstvenih usluga, kriterijuma i merila za utvrđivanje cena zdravstvenih usluga koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i u utvrđivanju kriterijuma i merila za zaključivanje ugovora o pružanju zdravstvene zaštite u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje;
7) predlaže kriterijume i merila za utvrđivanje cena zdravstvenih usluga koje se pružaju u privatnoj praksi, odnosno cena zdravstvenih usluga koje se pružaju u zdravstvenim ustanovama, a koje se ne obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i visinu cena tih zdravstvenih usluga;
8) daje inicijativu za donošenje propisa u oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja;
9) daje inicijativu i preduzima mere za osiguranje članova Komore kod nosioca osiguranja za rizik koji može nastupiti zbog stručne greške u vršenju zdravstvene delatnosti u skladu sa zakonom;
10) pruža pomoć građanima u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu u slučaju nestručnog i neetičkog rada članova komore, preko regionalnih komora;
11) pruža stručnu pomoć članovima Komore, u Lekarskoj komori Srbije i regionalnim komorama;
12) zastupa interese članova Komore koji obavljaju privatnu praksu pri zaključivanju ugovora sa organizacijom zdravstvenog osiguranja;
13) daje predlog za dobijanje naziva primarijusa, u skladu sa zakonom kojim se reguliše zdravstvena zaštita, a na osnovu predloga regionalnih komora;
14) prati i pokreće inicijativu za preduzimanje zakonom propisanih mera u vezi sa povredom propisa o zabrani reklamiranja (oglašavanja) u oblasti zdravstvene zaštite, a na osnovu predloga i izveštaja regionalnih komora;
15) razmatra načine unapređenja uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti;
16) u saradnji sa medicinskim fakultetima, stručnim udruženjima i drugim organizatorima kontinuirane medicinske edukacije koordinira kontinuiranu medicinsku edukaciju članova Komore, a imajući u vidu predloge i inicijative regionalnih komora;
17) vodi evidenciju prikupljenih bodova u okviru kontinuirane edukacije članova Komore neophodnih za obnavljanje licence, a prema podacima dostavljenim od strane regionalnih komora;
18) daje mišljenje o priznavanju diploma i drugih stručnih i naučnih stepena obrazovanja lekara, stranih državljana, stečenih u inostranstvu, saglasno zakonu;
19) pokreće inicijativu za utvrđivanje profesionalnih standarda u struci radi unapređenja zdravstvene zaštite;
20) u cilju zaštite članova Komore reaguje na neopravdane i neutemeljene izjave u sredstvima javnog informisanja;
21) prati stanje zaposlenosti lekara, na osnovu izveštaja regionalnih komora i daje predloge mera za njihovo zapošljavanje;
22) osnivanjem posebnih fondova pomaže svojim članovima i njihovim porodicama;
23) preporučuje članovima Komore način obaveštavanja građana o vrstama, oblicima i metodama zdravstvene zaštite;
24) prati, razmatra i daje mišljenje članovima o alternativnim načinima lečenja, na osnovu inicijativa i izveštaja regionalnih komora;
25) preduzima mere u cilju suzbijanja rada lekara u vidu nezakonitog rada lekara, a na osnovu predloga i inicijativa regionalnih komora;
26) preduzima mere za suzbijanje nadrilekarstva;
27) sarađuje sa Stomatološkom komorom Srbije, Farmaceutskom komorom Srbije, Komorom biohemičara Srbije i Komorom medicinskih sestara i tehničara Srbije radi ostvarivanja zajedničkih interesa u koordinaciji na doslednom poštovanju Zakona o zdravstvenoj zaštiti;
28) ostvaruje međunarodnu saradnju sa lekarskim komorama i drugim lekarskim udruženjima u inostranstvu;
29) izdaje svoje glasilo, stručne časopise, naučne-stručne časopise, knjige i druge publikacije iz oblasti zdravstvene zaštite i rada Komore;
30) sarađuje sa lekarima u srpskoj dijaspori na svim poljima preko posebnih tela i komiteta;
31) predlaže godišnji plan redovne spoljne provere kvaliteta stručnog rada u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita;
32) predlaže vrstu, program, način i dužinu trajanja kontinuirane edukacije za zdravstvene ustanove, druga pravna lica, privatnu praksu i udruženja koja mogu sprovoditi kontinuiranu edukaciju, kriterijume na osnovu kojih se vrši akreditacija programa kontinuirane edukacije, kriterijume na osnovu kojih se vrši vrednovanje programa kontinuirane edukacije i drugih oblika stručnog usavršavanja, učešće u troškovima kontinuirane edukacije, procenu kvaliteta kontinuirane edukacije, procenu kvaliteta izvođenja akreditovanih programa kontinuirane edukacije, kao i druga pitanja od značaja za sprovođenje kontinuirane edukacije i drugih oblika stručnog usavršavanja;
33) predlaže bliže uslove i način izdavanja, obnavljanja i oduzimanja licence, odnosno privremene licence, polaganje licencnog ispita, obrazovanje i sastav komisije za polaganje licencnog ispita, kao i druge uslove potrebne za izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licence, odnosno privremene licence;
34) u domenu redovne spoljne provere kvaliteta stručnog rada predlaže pokazatelje kvaliteta zdravstvene zaštite, uslove, način, organizaciju sprovođenja unutrašnje i spoljne provere kvaliteta stručnog rada, obrasce izveštaja, mere koje se preduzimaju za otklanjanje uočenih nedostataka i druga pitanja od značaja za sprovođenje provere kvaliteta stručnog rada zdravstvenih ustanova, drugog pravnog lica i privatne prakse, zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika;
35) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i ovim statutom.
Regionalne lekarske komore:
1) vode evidenciju članova Komore koji obavljaju privatnu praksu kod nadležnog organa na teritoriji regionalne komore koji su upisani u registar, u skladu sa zakonom i o tome obaveštavaju Lekarsku komoru Srbije;
2) predlažu listu nadzornika za redovnu ili vanrednu spoljnu proveru kvaliteta stručnog rada, sa teritorije regionalne komore Lekarskoj komori Srbije;
3) pružaju pomoć građanima u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu u slučaju nestručnog i neetičkog rada članova komore na teritoriji svoje regionalne komore;
4) pružaju stručnu pomoć članovima Komore, na teritoriji svoje regionalne komore;
5) daju predloge lekara, članova Komore sa teritorije svoje regionalne komore Lekarskoj komori Srbije, za dobijanje naziva primarijusa, u skladu sa zakonom kojim se reguliše zdravstvena zaštita;
6) Pokreću inicijative pred Lekarskom komorom Srbije za preduzimanje zakonom propisanih mera u vezi sa povredom propisa o zabrani reklamiranja (oglašavanja) u oblasti zdravstvene zaštite, i podnose izveštaje Lekarskoj komori Srbije o konkretnim slučajevima povrede ove zabrane na teritoriji svojih regionalnih komora;
7) daju predloge i inicijative za izvođenje i koordinaciju procesa kontinuirane medicinske edukacije na teritoriji regionalne komore Lekarskoj komori Srbije;
8) vode evidenciju prikupljenih bodova u okviru kontinuirane edukacije članova Komore neophodnih za obnavljanje licence sa teritorije regionalne komore i dostavljaju ih Lekarskoj komori Srbije;
9) Podnose izveštaje o alternativnim načinima lečenja na teritoriji regionalne komore Lekarskoj komori Srbije i predlažu mere za poboljšanje alternativnih načina lečenja, uvođenja novih načina ove vrste lečenja;
10) Izveštavaju o eventualnim slučajevima rada lekara u vidu nezakonitog rada na teritoriji regionalnih lekarskih komora Lekarsku komoru Srbije i predlažu Komori mere za suzbijanje istog;
11) Izveštavaju Lekarsku komoru Srbije o slučajevima nadrilekarstva na teritoriji regionalne komore i predlažu mere za suzbijanje nadrilekarstva.
Povereni poslovi su takvog karaktera da se moraju obavljati na jedinstveni način za celu teritoriju Republike Srbije.
Komora obavlja poslove iz člana 10. i 11. kao jedinstveno pravno lice uz učešće regionalnih komora.
Članstvo u Komori je čast, pravo i obaveza za sve lekare koji obavljaju profesiju zdravstvene delatnosti u državnim zdravstvenim ustanovama, privatnoj lekarskoj praksi, ustanovama socijalne zaštite, zavodima za izvršenje zatvorskih sankcija, u državnim organima, na medicinskim fakultetima, odnosno u školama zdravstvene struke, ambulantama medicine rada, kao i u drugim ustanovama gde se obavlja zdravstvena delatnost u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti.
Komora osim redovnih članova iz stava 1. ovog člana ima i počasne članove, dobrovoljne članove i članove donatore.
Počasni članovi su lica koja su posebno doprinela razvoju i organizaciji medicinske struke ili lica koja su dala izuzetan doprinos radu, ciljevima i zadacima Komore, a za počasne članove su izabrana odlukom skupštine Komore na predlog Upravnog odbora Komore, bez prava da biraju i da budu birani u organe i tela Komore.
Dobrovoljni članovi su lekari koji nisu u obavezi da budu članovi Komore: nezaposleni, lekari koji ne obavljaju kao profesiju poslove zdravstvene delatnosti, lekari koji su u penziji, a nisu radno angažovani i lekari državljani RS koji žive i rade u inostranstvu. Dobrovoljni članovi su u obavezi da plaćaju članarinu, ne mogu dobiti licencu i ne mogu birati i biti birani za organe i tela Komore i regionalnih komora.
Zahtev za upis u članstvo Komore podnosi se u pismenoj formi regionalnoj komori na čijoj teritoriji nadležnosti član Komore ima prebivalište, a prema Pravilima o upisu i vođenju Imenika članova Komore.
Regionalna komora može, po službenoj dužnosti, proveriti podatke o kandidatu.
Uslovi za upis u Imenik i izdavanje licence stranim državljanima urediće se Pravilnikom.
Predsednik regionalne komore rešenjem odlučuje o zahtevu za upis u Imenik Komore u roku koji ne može biti duži od 15 dana od podnošenja zahteva.
Predsednik regionalne komore može da odbije zahtev iz člana 13. stav 1. ovog Statuta ako nisu ispunjeni uslovi iz Zakona o zdravstvenoj zaštiti, uslovi za upis definisani ovim statutom i drugi uslovi definisani aktima Komore.
Žalba na rešenje iz stava 1, 2. i 3. ovog člana podnosi se Upravnom odboru u roku od 15 dana od prijema rešenja.
O nejasnim i spornim zahtevima za upis odlučuje Izvršni odbor regionalne komore.
Predsednik regionalne komore rešenjem utvrđuje postojanje uslova za izdavanje licence.
Žalba na rešenje iz stava 1. ovog člana podnosi se Upravnom odboru u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Direktor Komore donosi rešenje o izdavanju licence na osnovu konačnog rešenja predsednika Regionalne komore o postojanju uslova za izdavanje licence.
Rešenje iz stava 1. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Licenca se izdaje za period od 7 godina, a obnavlja se prema Pravilniku o bližim uslovima za izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licenci i Zakonu o zdravstvenoj zaštiti.
Komora će rešenjem poništiti upis i licencu ako se naknadno utvrdi da za upis nisu postojali propisani uslovi.
Regionalne komore dostavljaju Komori mesečne izveštaje o izvršenim upisima u Imenik radi vođenja imenika Komore.
Lekar čiji je zahtev za upis u Imenik i izdavanje licence usvojen, dužan je da u roku od 30 dana pred predsednikom ili članom Izvršnog odbora regionalne komore koga predsednik odredi, položi zakletvu.
Zakletva se polaže čitanjem i potpisivanjem teksta zakletve.
Tekst zakletve glasi:
"Zaklinjem se da ću lekarsku delatnost obavljati stručno i savesno i da ću se u svom radu pridržavati svih pravila lekarske profesije, zakona i drugih propisa, Statuta Komore i Kodeksa medicinske etike Komore."
Nakon polaganja zakletve lekaru se uručuje licenca, primerak Statuta, primerak Kodeksa medicinske etike i članska karta Komore.
Članovi komore dužni su da nadležnom organu regionalne komore prijave sve promene koje su bitne za upis u Imenik kao i druge bitne činjenice neophodne za rad Komore u roku od 30 dana od saznanja za te promene, odnosno promena činjenice.
Redovni članovi Komore imaju sledeća prava:
1) da se bave profesijom za koju su stekli licencu;
2) da biraju i budu birani u organe i ostala radna tela Komore;
3) da postavljaju i razmatraju sva pitanja iz delatnosti Komore sa ciljem da se unapređuje lekarska praksa i rad Komore;
4) da učestvuju u donošenju programa i planova rada Komore;
5) da neposredno, ili posredstvom svojih predstavnika u organima Komore, daju predloge i iznose mišljenja radi zaštite opšteg i pojedinačnog interesa u obavljanju lekarske prakse i unapređenja zdravstva;
6) da koriste stručne, poslovne i druge informacije kojima raspolaže Komora;
7) da koriste sve povlastice koje Komora ugovori sa drugim pravnim i fizičkim licima;
8) da koriste materijalnu pomoć iz posebnog fonda Komore za uzajamnu pomoć članovima Komore i ostalih fondova Komore;
9) da koriste aktivnost Komore u traženju zaposlenja;
10) da dobijaju besplatno glasilo Komore.
Redovni članovi Komore imaju sledeće obaveze:
1) da poštuju Statut i Kodeks medicinske etike;
2) da polože zakletvu;
3) da aktivno učestvuju u radu Komore;
4) da poštuju profesionalne standarde i normative zdravstvene delatnosti;
5) da stalno prate dostignuća u medicini;
6) da ispunjavaju obaveze u organima i telima Komore u koja su izabrani;
7) da obaveštavaju Komoru o svim podacima koji propisuju akti Komore;
8) da uredno plaćaju članarinu Komori;
9) da na zahtev predsednika regionalne komore ili Izvršnog odbora dostavi regionalnoj komori dokaz o plaćenoj članarini, za poslednje tri godine.
Članstvo redovnim članovima prestaje:
1) na osnovu zahteva člana, od dana dostavljanja rešenja o brisanju iz Imenika Komore;
2) lišenjem poslovne sposobnosti, od dana pravnosnažnosti odluke o lišenju poslovne sposobnosti;
3) neplaćanjem članarine šest meseci u toku jedne (kalendarske) godine, od dana upisa u Imenik Komore, nakon isteka te godine;
4) smrću člana Komore.
Rešenje o oduzimanju licence donosi direktor Komore.
Rešenje o brisanju iz Imenika Komore donosi predsednik regionalne komore.
Član Komore, kojem je prestalo članstvo, dužan je da u roku od 15 dana Komori preda člansku kartu i lični pečat.
U slučaju da ih ne preda u tom roku, rešenje o oduzimanju licence i prestanku članstva objavljuje se u glasilu Komore.
Organi Komore su:
1) Skupština
2) Upravni odbor
3) direktor
4) Etički odbor
5) posebni odbori
6) sudovi časti prvog stepena
7) sud časti drugog stepena
8) Nadzorni odbor
9) Komisija za posredovanje
Skupština Komore bira iz redova svojih članova:
6) predsednika i dva potpredsednika Skupštine;
7) članove, predsednika i dva potpredsednika Upravnog odbora;
8) direktora Komore i dva pomoćnika direktora;
9) predsednika, zamenika predsednika i članove Nadzornog odbora.
Mandat članova organa Komore je četiri godine.
Naknada materijalnih troškova članovima Komore kao i naknada za rad članovima organa Komore uređuje se pravilnikom koji donosi Skupština Komore.
Direktor, članovi Upravnog odbora i Nadzornog odbora ne mogu biti lica izabrana, postavljena ili imenovana na funkciju u državnim organima, organima teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, organima upravljanja ili poslovanja visokoškolskih ustanova, Srpskog lekarskog društva, Društva lekara Vojvodine i Društva lekara Kosova i Metohije, organima udruženja zdravstvenih ustanova i drugih udruženja zdravstvenih radnika.
Rukovodeća funkcija u organima Komore nije spojiva sa funkcijama u političkim partijama, o čemu kandidat za rukovodeću funkciju u organima Komore prilaže pismenu izjavu.
Način izbora i opoziva i način rada organa Komore bliže se uređuju pravilnikom.
Protiv konačne odluke organa Komore može se pokrenuti upravni spor.
Skupština je najviši organ Komore koji vrši sva prava i obaveze predviđene zakonom i ovim statutom.
Skupština može obrazovati skupštinska veća, skupštinske odbore, stalna i povremena radna tela radi bolje organizacije rada komore, razmatranja pojedinih pitanja iz svog delokruga, u skladu sa statutom.
Odluke i akti organa Komore i organa regionalnih komora moraju biti u skladu sa Zakonom, Statutom i odlukama Skupštine Komore.
Način izbora delegata Skupštine Lekarske komore Srbije i delegata skupština regionalnih lekarskih komora utvrđuje se na osnovu Pravilnika o postupku kandidovanja, načinu izbora i opoziva delegata Skupštine i drugih organa Lekarske komore Srbije i delegata skupština i drugih organa regionalnih lekarskih komora u njenom sastavu, koji donosi Skupština Komore.
Delegati Skupštine LKS se biraju po principu da se na 300 upisanih članova Komore iz državnih zdravstvenih ustanova bira jedan delegat Skupštine LKS.
Delegati Skupštine LKS iz privatne prakse biraju se po principu da se na 100 upisanih članova Komore iz privatne prakse bira jedan delegat Skupštine LKS.
Delegati Skupštine LKS iz regiona Kosova i Metohije biraju se po principu da se na 70 upisanih članova Komore iz regiona Kosova i Metohije bira jedan delegat Skupštine LKS i iz državnih zdravstvenih ustanova i iz privatne prakse.
Skupštinu regionalne komore čine izabrani delegati Skupštine Komore sa teritorije regionalne komore, uz izabrane delegate skupštine regionalne komore izabranih po principu jedan delegat na 200 upisanih članova Komore, iz državnih zdravstvenih ustanova, a sa teritorije regionalne komore, i po principu jedan delegat na 100 upisanih članova Komore, iz privatne prakse, a sa teritorije regionalne komore.
Skupštinu regionalne komore Kosova i Metohije čine izabrani delegati Skupštine Komore sa teritorije regionalne komore Kosova i Metohije, a uz izabrane delegate skupštine regionalne komore, izabranih po principu jedan delegat na 20 upisanih članova Komore iz regiona Kosova i Metohije, i iz državnih zdravstvenih ustanova i iz privatne prakse.
Ako delegat ne obavlja svoje funkcije ili ih obavlja u suprotnosti sa stavovima lekara svoje izborne jedinice, može se opozvati u skladu sa Pravilnikom o postupku kandidovanja, načinu izbora i opoziva delegata Skupštine i drugih organa Komore.
Skupština Komore:
a) donosi:
1) Statut i druge opšte akte Komore;
2) Kodeks medicinske etike;
3) poslovnike o svom radu i radu radnih tela koja obrazuje;
4) godišnje i strateške planove i programe rada Komore;
5) finansijski plan Komore;
6) odluku o osnivanju Fonda uzajamne pomoći članova Komore i odluke o osnivanju drugih fondova u cilju efikasnijeg obavljanja poslova iz delokruga rada Komore;
7) odluku da li je organ Komore ili organ regionalne komore povredio Statut Komore ili Odluku Skupštine Komore;
8) odluku o promeni statusa regionalne komore, uz saglasnost regionalne komore;
b) bira i opoziva:
1) predsednika i dva potpredsednika Skupštine Komore;
2) direktora i dva pomoćnika direktora Komore, uz zastupljenost državne i privatne prakse;
3) predsednika, dva potpredsednika i članove Upravnog odbora;
4) predsednika, zamenika predsednika i članove Nadzornog odbora;
5) predsednika, zamenika predsednika i sudije Vrhovnog suda časti;
6) predsednika i članove Etičkog odbora Komore;
7) članove posebnih odbora Komore;
v) utvrđuje:
1) stavove i smernice za rad organa i tela Komore;
2) likovno rešenje za znamenja Komore (znak, logotip i zastava), licencu Komore i člansku kartu;
3) iznos članarine za članove Komore;
4) iznos naknade za upis u Imenik članova Komore;
5) iznos naknade za izdavanje i obnavljanje licence;
6) iznos naknada za izdavanje izvoda, uverenja i potvrda iz evidencije koje vodi Komora;
g) odlučuje i rešava:
1) o svim pitanjima dostavljenim od Upravnog odbora, Nadzornog odbora i direktora Komore;
2) o drugim izveštajima organa Komore;
3) o visini izdvajanja sredstava Komore u Fond uzajamne pomoći članova Komore na osnovu Pravilnika koji donosi Skupština Komore;
4) o pristupanju Komore u međunarodne organizacije;
d) dodeljuje:
1) odlikovanje Komore;
2) godišnje nagrade Komore.
e) usvaja:
1) izveštaj o radu Komore;
2) izveštaj o finansijskom poslovanju Komore, sa godišnjim obračunom (završni račun);
3) izveštaje o radu Upravnog odbora, Nadzornog odbora i direktora Komore.
f) razmatra:
1) razmatra izveštaje o radu organa Komore.
Obavlja i druge poslove predviđenim zakonom i ovim Statutom.
Za obavljanje određenih poslova Skupština Komore može imenovati komisije i radna tela, utvrđujući njihov sastav i zadatak.
Redovnu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine Komore najmanje dva puta godišnje.
Zadaci predsednika Skupštine su:
1) saziva i vodi Skupštinu;
2) potpisuje odluke i druga dokumenta koja Skupština usvoji.
Na predlog Upravnog odbora, Nadzornog odbora, regionalne komore ili jedne četvrtine članstva Skupštine Komore, predsednik Skupštine je dužan da sazove vanrednu sednicu Skupštine u roku od 30 dana od dana prijema predloga.
Predlog iz stava 3. ovog člana mora biti sastavljen u pismenoj formi sa predlogom dnevnog reda i materijalom koji se odnosi na predlog.
U slučaju da predsednik Skupštine ne sazove sednicu u roku određenom u stavu 3. ovog člana, predlagači mogu sazvati sednicu Skupštine, u daljem roku od 30 dana.
Skupština radi u javnim sednicama, a sednica se može održati ako joj prisustvuje više od polovine delegata.
Sednicom Skupštine rukovodi predsednik Skupštine.
Rad Skupštine uređuje se Poslovnikom o radu Skupštine.
Glasanje u Skupštini je po pravilu javno, osim ukoliko Skupština ne odluči drugačije.
Statut Komore, njegove izmene i dopune i promenu statusa ogranka, Skupština donosi dvotrećinskom većinom glasova ukupnog broja delegata Skupštine Komore.
Ako se radi o promeni statusa ogranka tj. regionalne komore potrebna je i saglasnost ogranka tj. skupštine regionalne komore.
Ostale odluke Skupština donosi prostom većinom glasova prisutnih delegata.
Skupština Komore može na predlog organa Komore, organa regionalne komore, 10% članova Komore ili 1/3 delegata Skupštine Komore, odlučivati da li je navedeni organ Komore (ili regionalne komore) doneo odluku suprotnu odluci Skupštine Komore, odluku kojom je povredio Statut Komore, ili odluku kojom ugrožava obavljanje poverenih poslova Komore.
Ukoliko Skupština Komore dvotrećinskom većinom glasova od ukupnog broja svih delegata donese odluku da je organ Komore ili organ regionalne komore doneo odluku ili izvršio radnju kojom je ugrozio obavljanje poverenih poslova Komore iz člana 10. Statuta Komore, ostavlja se rok od 30 dana organu Komore ili organu regionalne komore da svoju odluku uskladi sa odlukom Skupštine Komore.
Ukoliko organ komore ili organ regionalne komore ne postupi u roku iz prethodnog stava ovog člana, navedena odluka organa kojim je ugroženo obavljanje poverenih poslova se poništava, a Skupština poverava obavljanje poverenog posla drugom organu iste stvarne nadležnosti Lekarske komore Srbije i donosi Odluku o raspisivanju i održavanju izbora u roku koji ne može biti kraći od 30 ni duži od 60 dana, za Skupštinu RLK.
Ukoliko Skupština Komore dvotrećinskom većinom glasova od ukupnog broja svih delegata donese odluku da je organ Komore ili organ regionalne doneo odluku suprotno odluci Skupštine Komore, ili odluku kojom je povredio Statut Komore, a organ Komore ili RLK ne uskladi svoju odluku u roku od 30 dana sa odlukom Skupštine Komore, navedena odluka organa se poništava.
Upravni odbor je organ Komore koji broji 18 članova, a nadležan je za poslove utvrđene Zakonom, ovim statutom i drugim opštim aktima.
Upravni odbor Komore čine predsednik i dva potpredsednika (po jedan iz državne i privatne prakse), po jedan predstavnik posebnih odbora Komore i po dva predstavnika regionalnih komora.
Članove Upravnog odbora, iz redova članova Skupštine Komore, predlažu Skupštine regionalnih komora i to po dva člana iz regionalnih komora, dok posebni odbori Komore regionalnih komora predlažu po jednog člana.
Bira ih skupština Komore iz redova svojih delegata Komore u skladu sa Pravilima o postupku kandidovanja, načinu izbora i opoziva delegata Skupštine i drugih organa Komore Lekarske komore Srbije i članova skupštine i drugih organa regionalnih lekarskih komora u njenom sastavu.
Izabrani članovi Upravnog odbora između sebe predlažu Skupštini Komore predsednika Upravnog odbora.
Predsednik Upravnog odbora predlaže Skupštini dva potpredsednika Komore, od kojih je jedan iz redova državne prakse, a drugi iz privatne prakse, sa obrazloženjem za svaki predlog.
Upravni odbor Komore:
1) sprovodi odluke, zaključke i druga akta Skupštine Komore;
2) utvrđuje predloge Statuta, Kodeksa medicinske etike i drugih opštih akata koje donosi Skupština;
3) utvrđuje način vođenja centralne evidencije primljenih članova i izdatih licenci i način vođenja Imenika članova Komore;
4) utvrđuje predlog finansijskog plana Komore na predlog direktora Komore;
5) predlaže kriterijume za izbor u organe Komore;
6) donosi plan nabavke Komore, na predlog direktora Komore;
7) predlaže za usvajanje znamenje Komore (znak, logotip, zastava) i izgled licence i članske karte članova Komore;
8) predlaže Skupštini Komore visinu članarine, upisnine i naknade za izdavanje licence;
9) organizuje i obezbeđuje obavljanje poverenih poslova, kao i poslova od značaja za profesionalnu lekarsku praksu i unapređenje rada Komore;
10) razmatra i donosi odluke i zaključke u odnosu na predloge i inicijative posebnih odbora Komore i odluke o predlozima sekretara Komore;
11) priprema materijale koje razmatra i usvaja Skupština Komore, zajedno sa predsednikom Skupštine Komore, Nadzornim odborom Komore i direktorom Komore;
12) predlaže godišnje i višegodišnje planove rada Komore;
13) priprema izveštaje o radu Komore;
14) obrazuje (povremena i stalna radna tela) komisije za izvršavanje poslova iz svoje nadležnosti, utvrđujući njihov sastav i nadležnost;
15) donosi Poslovnik o svom radu;
16) odlučuje o institucionalnim oblicima saradnje, u skladu sa zakonom i ovim statutom;
17) ostvaruje saradnju sa strukovnim lekarskim organizacijama u zemlji i inostranstvu;
18) predlaže počasne članove;
19) imenuje i razrešava Generalnog sekretara Komore na predlog direktora Komore;
20) bira članove izdavačkog saveta i uređivačkog odbora glasila Komore;
21) određuje uređivačku politiku Glasila Komore i sadržaj internet stranice Komore;
22) predlaže Skupštini kandidate za odlikovanje Komore;
23) odlučuje o dodeli nagrada i drugih priznanja Komore;
24) određuje predstavnike Komore u drugim organizacijama i organima;
25) odlučuje o poslovima i pitanjima koji zakonom, ovim statutom i drugim opštim aktom nisu stavljeni u delokrug rada Skupštine ili nekog drugog organa Komore;
26) rešava po žalbama na rešenja o upisu u Imenik Komore i o žalbama na rešenja o ispunjenosti uslova za izdavanje licence;
27) predlaže državnim organima mere za unapređenje zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja;
28) razmatra primedbe i predloge članova Komore, ministarstva nadležnog za poslove zdravlja, drugih državnih organa i organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, fakulteta i škola zdravstvene struke, organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja, o čemu podnosi izveštaj Skupštini Komore;
29) prati i pokreće inicijativu za preduzimanje zakonom propisanih mera u vezi sa povredom propisa o zabrani reklamiranja (oglašavanja) u oblasti zdravstvene zaštite i o tome podnosi izveštaj Skupštini Komore;
30) Usvaja periodični obračun i podnosi Skupštini na usvajanje izveštaj o finansijskom poslovanju Komore sa godišnjim obračunom;
31) obavlja druge poslove u skladu sa zakonom, ovim statutom i odlukama Skupštine Komore.
Za obavljanje određenih poslova Upravni odbor može imenovati komisije, utvrđujući njihov sastav i zadatak.
Upravni odbor radi u sednicama kojima mora prisustvovati većina od ukupnog broja njegovih članova.
Mandat članova Upravnog odbora traje 4 godine.
Radom Upravnog odbora rukovodi predsednik Upravnog odbora Komore.
Sednice Upravnog odbora priprema Predsednik Upravnog odbora u saradnji sa direktorom Komore, a zakazuje ih predsednik Upravnog odbora.
U odsustvu predsednika sednicom Upravnog odbora rukovodi jedan od potpredsednika Upravnog odbora Komore.
Redovne sednice održavaju se najmanje jedanput u dva meseca.
Na sednice Upravnog odbora obavezno se pozivaju i direktor i predsednik skupštine Komore i predsednik Nadzornog odbora sa pravom učestvovanja u diskusiji, ali bez prava glasa.
Upravni odbor za svoj rad odgovara Skupštini Komore.
Rad Upravnog odbora uređuje se Poslovnikom.
Upravni odbor podnosi izveštaj o svom radu Skupštini Komore dva puta godišnje, a članovima Skupštine dostavlja informaciju o radu pismenim putem dva puta godišnje.
Direktor Komore rukovodi radom Komore, predstavlja i zastupa Komoru i odgovara za zakonitost rada i poslovanja Komore.
Direktora Komore bira Skupština iz reda svojih članova.
Za direktora Komore može da se kandiduje svaki Član Skupštine Komore ako mu podršku da regionalna komora sa natpolovinskom većinom članova skupštine regionalne komore ili jedna trećina članova Skupštine Komore sa potpisom.
Direktor ima dva pomoćnika.
Pomoćnici direktora su po jedan predstavnik državne i privatne lekarske prakse, a bira ih Skupština Komore iz redova delegata Skupštine Komore koje imenuje direktor Komore.
Direktor Komore obavlja sledeće poslove:
1) izvršava odluke Skupštine i Upravnog odbora Komore;
2) zaključuje materijalne poslove Komore u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i Zakonom o računovodstvenim politikama, uz saglasnost Upravnog odbora Komore;
3) rukovodi radom Komore i usklađuje rad i aktivnosti Komore i njenih organa;
4) Predlaže Upravnom odboru na utvrđenje, a Skupštini Komore na usvajanje godišnji plan rada Komore i plan prihoda i rashoda, odnosno finansijski plan Komore;
5) podnosi Upravnom odboru na utvrđivanje izveštaje o izvršenju godišnjeg programa rada i plana prihoda i rashoda Komore, koji usvaja Skupština Komore;
6) rešenjem izdaje, obnavlja i oduzima licencu;
7) organizuje, usmerava i usklađuje saradnju sa državnim organima i drugim organizacijama uz saglasnost Upravnog odbora;
8) daje saopštenja za javnost ili za to ovlašćuje određenog člana Upravnog odbora Komore;
9) daje punomoć drugim članovima Komore za predstavljanje i zastupanje Komore u zemlji i inostranstvu,
10) daje ovlašćenje predsednicima regionalnih komora za deponovanje potpisa na depo kartonima za raspolaganje sredstvima regionalnih lekarskih komora;
11) odlučuje o pravima, obavezama i odgovornosti zaposlenih u stručnim službama Komore;
12) donosi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji Stručne službe LKS RLK i Pravilnik o radu Lekarske komore Srbije i regionalnih lekarskih komora, na predlog Upravnog odbora Komore;
13) obavlja i druge poslove određene ovim statutom ili drugim opštim aktom Komore.
Za svoj rad direktor Komore odgovara Skupštini Komore koja ocenjuje njegov rad i koja ga na njegov zahtev ili, kada deluje u suprotnosti sa statutom i odlukama Skupštine, na predlog Upravnog odbora, regionalne komore ili jedne trećine delegata Skupštine može prevremeno razrešiti dužnosti direktora Komore.
Mandat direktora i pomoćnika direktora je četiri godine.
Direktora Komore u odsutnosti zamenjuje jedan od pomoćnika direktora Komore.
Direktor Komore može za pojedini slučaj preneti na pomoćnika ili člana Upravnog odbora određena ovlašćenja iz svog delokruga rada.
Etički odbor Komore je organ Komore koji čini 15 članova Komora, čiji mandat traje četiri godine.
Predsednika i članove Etičkog odbora Komore bira i razrešava Skupština Komore.
Etički odbor Komore:
1) razmatra etička pitanja koja se odnose na obavljanje lekarske profesije;
2) daje mišljenje o radu članova Komore u skladu sa etičkim kodeksom i pokreće disciplinske postupke, pred sudovima časti Komore;
3) promovisanje principa profesionalne etike radi uspostavljanja etičkog ponašanja članova Komore u obavljanju profesije zdravstvenih radnika;
4) praćenje, analiziranje i davanje mišljenja o primeni načela profesionalne etike u prevenciji, dijagnostici, lečenju, rehabilitaciji, istraživanju, kao i uvođenju novih zdravstvenih tehnologija;
5) davanje preporuka i stavova po pojedinim etičkim pitanjima;
6) obavljanje i drugih poslova u vezi sa primenom i poštovanjem Kodeksa profesionalne etike LKS.
Izbor članova i predsednika Etičkog odbora Komore propisuje se Pravilima o postupku kandidovanja, načinu izbora i opoziva članova Skupštine i drugih organa Lekarske komore Srbije i članova skupštine i drugih organa regionalnih lekarskih komora u njenom sastavu.
Posebni odbori su samostalni organi Komore za:
1) Stručna pitanja i stručni nadzor;
2) Za javno zdravstvo i primarnu zdravstvenu zaštitu u državnoj praksi;
3) Za sekundarnu i tercijernu zdravstvenu zaštitu u državnoj praksi;
4) Za primarnu zdravstvenu zaštitu u privatnoj praksi;
5) Za sekundarnu i tercijernu zdravstvenu zaštitu u privatnoj praksi;
6) Medicinsku etiku;
7) Medicinsko obrazovanje;
8) Međunarodnu saradnju.
Posebni odbore Komore pod tač. 1), 6), 7) i 8) imaju po 10 članova, koji iz svojih redova biraju predsednika i potpredsednika odbora, uvažavajući ravnopravnu zastupljenost regionalnih komora i državne i privatne prakse.
Posebni odbori za državnu i privatnu praksu imaju po 10 članova, koji iz svojih redova biraju predsednika i potpredsednike odbora, a čine ih isključivo lekari iz državne, odnosno privatne prakse.
Članovi Skupštine Lekarske komore Srbije, kao i drugi članovi Komore, ne mogu istovremeno biti članovi više od jednog posebnog odbora Lekarske komore Srbije.
Posebni odbori Komore predlažu po jednog kandidata za članove Upravnog odbora.
Mandat predsednika i potpredsednika i članova posebnih odbora Komore je četiri godine.
Sednice posebnog odbora saziva i njima rukovodi predsednik posebnog odbora.
Za obavljanje određenih poslova posebni odbor može imenovati komisije, utvrđujući njihov sastav i zadatak.
Način rada posebnih odbora uređuje se Poslovnikom o radu posebnih odbora.
Posebni odbori Komore podnose izveštaj o svom radu Skupštini Komore dva puta godišnje, a Upravnom odboru Komore dostavljaju pisane informacije o radu, najmanje dva puta godišnje.
Poseban odbor za stručna pitanja i stručni nadzor:
1) daje mišljenje i predloge Upravnom odboru za pokretanje inicijative na aktivnosti Komore u cilju unapređenja normativa i standarda zdravstvenih usluga;
2) daje mišljenje i predloge Upravnom odboru za pokretanje inicijative na aktivnosti Komore u cilju izmene i dopune propisa iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja;
3) iz redova članova Komore predlaže listu nadzornika za redovnu i vanrednu spoljnu kontrolu stručnog rada zdravstvenih ustanova, u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti;
4) razmatra stručna pitanja, daje o njima predloge i zauzima stanovišta;
5) stara se o mogućnostima unapređenja kvaliteta zdravstvenih usluga;
6) preduzima mere za suzbijanje nadrilekarstva;
7) prati naučne postupke u prevenciji, dijagnostici, lečenju i rehabilitaciji;
8) obaveštava Upravni odbor o svim pitanjima iz svoje delatnosti koja su od značaja za ostvarenje ciljeva i zadataka Komore;
9) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, ovim statutom i opštim aktima Komore.
Poseban odbor za javno zdravlje i primarnu zdravstvenu zaštitu u državnoj lekarskoj praksi:
1) razmatra i predlaže mere za unapređenje kvaliteta, organizacije i dostupnosti primarne zdravstvene zaštite;
2) priprema mere i predloge Upravnom odboru Komore za unapređenje javnog zdravlja;
3) prati i učestvuje u pripremi utvrđivanja standarda, normativa i mreže primarne zdravstvene zaštite;
4) zastupa interese lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti pri ugovaranju sa organizacijama za zdravstveno osiguranje i drugim osiguravajućim društvima;
5) stara se o uslovima rada i prinadležnostima lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti;
6) preporučuje minimalnu cenu zdravstvenih usluga u primarnoj zdravstvenoj zaštiti;
7) preduzima mere za suzbijanje nezakonitog rada lekara;
8) daje mišljenje na opšte akte koji se odnose na obavljanje zdravstvene delatnosti na primarnom nivou zdravstvene zaštite u državnim zdravstvenim ustanovama;
9) pokreće inicijativu prema Upravnom odboru o svim pitanjima iz svoje delatnosti koja su od značaja za ostvarenje ciljeva i zadataka primarne zdravstvene zaštite i Komore;
10) daje mišljenje i predloge Upravnom odboru za pokretanje inicijative na aktivnosti Komore u cilju izmene i dopune propisa iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja;
11) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, ovim statutom i opštim aktima Komore.
Poseban odbor za sekundarnu i tercijarnu zdravstvenu zaštitu u državnoj lekarskoj praksi:
1) razmatra i predlaže mere za unapređenje kvaliteta, organizacije i dostupnosti sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite;
2) prati i učestvuje u pripremi standarda i normativa sekundarne i tercijarne zdravstvene delatnosti;
3) prati načine raspolaganja državnim zdravstvenim ustanovama u sekundarnoj i tercijarnoj zdravstvenoj delatnosti;
4) zastupa interese lekara u ovim delatnostima pred osiguravajućim društvima;
5) stara se o uslovima rada i prinadležnostima lekara u sekundarnoj i tercijarnoj zdravstvenoj delatnosti;
6) preporučuje minimalnu cenu zdravstvenih usluga u sekundarnoj i tercijarnoj delatnosti;
7) preduzima mere za suzbijanje nezakonitog rada lekara;
8) pokreće inicijativu prema Upravnom odboru o svim pitanjima iz svoje delatnosti koja su od značaja za ostvarivanje ciljeva sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite i Komore;
9) daje mišljenje i predloge Upravnom odboru za pokretanje inicijative na aktivnosti Komore u cilju izmene i dopune propisa iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja;
10) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, ovim statutom i opštim aktima Komore.
Poseban odbor za primarnu zdravstvenu zaštitu u privatnoj lekarskoj praksi:
1) razmatra i predlaže mere za unapređenje kvaliteta, organizaciju i dostupnost privatne lekarske prakse u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i njenoj usklađenosti sa celokupnom zdravstvenom zaštitom;
2) priprema predloge Upravnom odboru za aktivnost Komore na unapređenju standarda, normativa i propisa u oblasti primarne zdravstvene zaštite u privatnoj lekarskoj praksi;
3) daje mišljenje na opšte akte kojima se propisuju uslovi za obavljanje privatne lekarske prakse;
4) preporučuje minimalnu cenu zdravstvenih usluga u privatnoj lekarskoj praksi;
5) daje mišljenje na cene zdravstvenih usluga iz privatnog zdravstvenog osiguranja;
6) zastupa interese lekara u privatnoj praksi pri ugovaranju sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje i sa drugim osiguravajućim društvima;
7) preporučuje način oglašavanja i isticanja naziva ordinacija privatne lekarske prakse;
8) preduzima mere za suzbijanje rada lekara u formi "sive" ekonomije;
9) obaveštava i pokreće inicijativu prema Upravnom odboru o svim pitanjima iz svoje delatnosti koja su od značaja za ostvarenje ciljeva i zadataka privatne prakse i Komore;
10) daje mišljenje i predloge Upravnom odboru za pokretanje inicijative na aktivnosti Komore u cilju izmene i dopune propisa iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja;
11) odlučuje o drugim pitanjima od značaja za uslove rada i rad u privatnoj lekarskoj praksi;
12) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, ovim statutom i opštim aktima Komore.
Poseban odbor za sekundarnu i tercijarnu zdravstvenu zaštitu u privatnoj lekarskoj praksi:
1) razmatra i predlaže mere za unapređenje kvaliteta, organizaciju i dostupnost sekundarne i tercijarne privatne lekarske prakse i njenoj usklađenosti sa celokupnom zdravstvenom zaštitom;
2) priprema predloge Upravnom odboru za aktivnost Komore na unapređenju standarda, normativa i propisa u oblasti sekundarne i tercijarne zdravstvene delatnosti u privatnoj lekarskoj praksi;
3) daje mišljenje na opšte akte kojima se propisuju uslovi za obavljanje privatne lekarske prakse;
4) daje mišljenje na opšte akte kojima se propisuju uslovi pod kojima lekari iz privatne lekarske prakse mogu obavljati poslove iz svoje struke i naučnoistraživački rad u ustanovama državne zdravstvene delatnosti;
5) preporučuje minimalnu cenu zdravstvenih usluga u privatnoj lekarskoj praksi;
6) daje mišljenje na cene zdravstvenih usluga iz privatnog zdravstvenog osiguranja;
7) zastupa interese lekara u privatnoj praksi pri ugovaranju sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje i sa drugim osiguravajućim društvima;
8) preporučuje način oglašavanja i isticanja naziva privatne lekarske prakse;
9) preduzima mere za suzbijanje rada lekara u formi "sive" ekonomije;
10) pokreće inicijativu prema Upravnom odboru o svim pitanjima iz svoje delatnosti koja su od značaja za ostvarenje ciljeva i zadataka privatne prakse i Komore;
11) daje mišljenje i predloge Upravnom odboru za pokretanje inicijative na aktivnosti Komore u cilju izmene i dopune propisa iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja;
12) odlučuje o drugim pitanjima od značaja za uslove rada i rad u privatnoj lekarskoj praksi;
13) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, ovim statutom i opštim aktima Komore.
Poseban odbor za medicinsku etiku:
1) prati poštovanje pravila Kodeksa medicinske etike od strane članova Komore;
2) prati međunarodne standarde medicinske etike;
3) predlaže izmene i dopune Kodeksa medicinske etike;
4) daje mišljenja i tumačenja o značenju pravila Kodeksa medicinske etike;
5) obaveštava i pokreće inicijativu prema Upravnom odboru o svim pitanjima iz svoje delatnosti koja su od značaja za ostvarenje ciljeva i zadataka Komore;
6) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, ovim statutom i opštim aktima Komore.
Poseban odbor za medicinsko obrazovanje:
1) stara se o uslovima i načinima stručnog obrazovanje članova;
2) daje mišljenje i predloge Upravnom odboru za pokretanje inicijative prema nadležnim organima izvan Komore, u oblasti planova i programa studija na medicinskom fakultetu, specijalizacija, sticanja naučnih zvanja, pripravničkog i specijalističkog staža;
3) u saradnji sa medicinskim fakultetima i drugim stručnim udruženja vodi računa o unapređenju načina licenciranja članova Komore i načina stručnog usavršavanja i razmene stručnih znanja članova;
4) obaveštava i pokreće inicijativu ka Upravnom odboru o svim pitanjima iz svoje delatnosti koja su od značaja za kontinuirano medicinsko obrazovanje članova i ostvarenje ciljeva i zadataka Komore;
5) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, ovim statutom i opštim aktima Komore.
Poseban odbor za međunarodnu saradnju:
1) uspostavlja i održava veze sa lekarskim komorama i srodnim udruženjima u inostranstvu;
2) prati rad međunarodnih medicinskih organizacija;
3) obaveštava članove o međunarodnim skupovima lekara u zemlji i inostranstvu;
4) obaveštava i pokreće inicijativu ka Upravnom odboru o svim pitanjima iz svoje delatnosti koja su od značaja za ostvarenje ciljeva i zadataka Komore;
5) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, ovim statutom i opštim aktima Komore.
Sudovi časti se obrazuju kao:
1) sudovi časti prvog stepena pri regionalnim komorama;
2) Sud časti drugog stepena - Vrhovni sud časti na nivou Komore Srbije.
Sud časti prvog stepena je samostalan i nezavisan organ regionalne Komore koji u prvom stepenu pokreće postupak po prijavi fizičkog ili pravnog lica ili organa Komore i odbacuje ili utvrđuje odgovornost člana Komore.
U slučaju utvrđivanja odgovornosti člana Komore izriče mu meru za disciplinsku povredu profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore.
Sud časti prvog stepena ima predsednika, zamenika predsednika i deset članova.
Sud časti prvog stepena određuje jednog od svojih članova da sprovede istražne radnje.
Sud časti drugog stepena - Vrhovni sud časti u drugostepenom postupku odlučuje o žalbama na prvostepene odluke sudova časti regionalnih komora
Sud časti drugog stepena - Vrhovni sud časti čine predsednik i zamenik predsednika i petnaest članova uvažavajući ravnopravnu zastupljenost regionalnih komora i državne i privatne prakse.
Način rada i vođenje postupka sudova časti Komore uređuju se Statutom Lekarske komore Srbije u glavi XIII - a "Pravila o radu sudova časti", a koja je sastavni deo ovog Statuta.
Mandat sudijama sudova časti prvog stepena i Vrhovnog suda časti je pet godina, počev od dana polaganja svečane izjave.
Radi vansudskog rešavanja sporova između članova Komore, kao i između člana Komore i pacijenata, u vezi sa obavljanjem zdravstvene delatnosti vrši se posredovanje.
Postupak posredovanja pokreće se na zahtev strana u sporu.
Ulogu posrednika ima Komisija za posredovanje na nivou regionalnih komora, koja svoj zadatak izvršava na osnovu Pravilnika o posredovanju.
Komisija za posredovanje ima tri člana.
Članovi Komisije za posredovanje moraju biti obučeni za vođenje postupka posredovanja - medijacije.
Postupak posredovanja okončava se izmirenjem, odnosno sporazumom strana u sporu ili konstatovanjem da posredovanje nije uspelo.
Nadzorni odbor kao samostalan organ Komore, vrši kontrolu poslovanja Komore i regionalnih komora, sprovodi nadzor nad finansijskim poslovanjem Komore, i Regionalnih komora, vrši unutrašnji nadzor nad radom Komore i Regionalnih komora ostvaruje uvid u izvršavanje obaveza članova i kontroliše raspolaganje sredstvima Komore i Regionalnih komora.
Nadzorni odbor ima ukupno 5 članova: predsednika, zamenika predsednika i 3 člana, koje bira Skupština Komore iz reda delegata Komore, uz uvažavanje ravnopravne zastupljenosti regionalnih komora i državne i privatne lekarske prakse.
Nadzorni odbor radi po Poslovniku o radu Nadzornog odbora, u sednicama koje se održavaju najmanje jednom u tri meseca.
Sednice Nadzornog odbora saziva predsednik Nadzornog odbora ili zamenik predsednika Nadzornog odbora u odsustvu predsednika nadzornog odbora.
Predsednik Nadzornog odbora dužan je da sazove sednicu i na zahtev direktora Komore ili dva člana Nadzornog odbora.
Ukoliko Predsednik Nadzornog odbora ne sazove sednicu Nadzornog odbora u roku od 7 dana po zahtevu Direktora Komore ili dva člana Nadzornog odbora, istu može sazvati zamenik predsednika Nadzornog odbora.
U slučaju da je članovima Nadzornog odbora istekao mandat, a da novi nisu izabrani, postojećim članovima Nadzornog odbora mandat se produžava do izbora novih članova, a najkasnije 90 dana od prestanka mandata.
Nadzorni odbor Komore ima pravo uvida u poslovne i finansijske knjige Komore, pravo prisustva, postavljanja pitanja i dobijanja odgovora na sednicama Skupštine Komore, Upravnog odbora, posebnih odbora i izvršnog odbora i Nadzornih odbora Regionalnih komora, kao i druga prava koja su neophodna za obavljanje njegovih zadataka.
Za pojedine stručne poslove iz svoje nadležnosti, Nadzorni odbor može angažovati spoljašnje saradnike sa odgovarajućom stručnom spremom.
Nadzorni odbor za svoj rad odgovara Skupštini Komore.
Nadzorni odbor podnosi izveštaj o svom radu Skupštini, dva puta godišnje.
Izabranim članovima nadzornog odbora, danom izbora, prestaje mandat u svim ostalim organima Komore i regionalnih komora, izuzev delegata u Skupštini Komore.
U Nadzorni odbor ne mogu biti birani članovi Upravnog odbora.
Član Komore disciplinski odgovara pred Sudom časti ako činjenjem ili nečinjenjem izvrši povredu profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore.
Član Komore vrši povredu profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore ako:
1) postupa u suprotnosti sa odredbama zakona kojim se uređuje zdravstvena zaštita i zakona kojim se uređuje zdravstveno osiguranje u pružanju zdravstvene zaštite pacijentima;
2) povredi etički kodeks;
3) obavlja zdravstvenu delatnost nestručno, odnosno u suprotnosti sa savremenim dostignućima medicinske, stomatološke, odnosno farmaceutske nauke i prakse, ili ako načini stručnu grešku;
4) svojim ponašanjem prema pacijentima, drugim članovima komore ili trećim licima povredi ugled profesije;
5) u obavljanju zdravstvene delatnosti zloupotrebi sredstva zdravstvenog osiguranja;
6) ne ispunjava obaveze člana komore utvrđene zakonom, statutom i drugim opštim aktima komore;
7) ne postupa po zahtevima organa Komore u obavljanju poslova iz njihove nadležnosti.
Krivična ili prekršajna odgovornost, odnosno odgovornost člana komore iz radnog odnosa kod poslodavca, ne isključuje disciplinsku odgovornost člana komore po ovom statutu.
Za povrede profesionalne dužnosti ili ugleda člana komore iz člana 47. ovog statuta sud časti može izreći jednu od sledećih disciplinskih mera:
1) javnu opomenu;
2) novčanu kaznu u visini do 20% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, u mesecu koji prethodi mesecu u kome se kazna izriče, po podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
3) privremenu zabranu samostalnog rada u obavljanju određenih poslova zdravstvene delatnosti;
4) privremenu zabranu samostalnog rada u obavljanju zdravstvene delatnosti.
Disciplinske mere iz ovog člana tač. 1) i 2) ovog statuta izriču se za lakše povrede profesionalne dužnosti i ugleda člana komore.
Disciplinska mera iz ovog člana tačka 2) ovog statuta može se izreći u trajanju od jednog do šest meseci.
Disciplinske mere iz ovog člana tač. 3) i 4) ovog statuta izriču se za težu povredu profesionalne dužnosti i ugleda člana komore.
Disciplinske mere iz ovog člana tač. 3) i 4) ovog statuta ne mogu trajati kraće od šest meseci, ni duže od jedne godine, a u izuzetnim slučajevima mogu trajati do pet godina.
Regionalne komore vrše poverene poslove kao javna ovlašćenja iz člana 10. tač. 2), 4), 7), 12), 13), 14), 15) i 16) ovog statuta za teritoriju nadležnosti regionalnih komora.
Regionalne komore ostale poslove i zadatke obavljaju na osnovu čl. 8. i 28. Zakona o komorama zdravstvenih radnika i člana 11. ovog statuta.
Organi regionalnih komora su:
1) Skupština,
2) Izvršni odbor,
3) predsednik,
4) posebni odbori,
5) Nadzorni odbor,
6) Sud časti prvog stepena,
7) Komisija za posredovanje.
Organi regionalnih komora biraju se iz redova članova skupštine regionalnih komora, izuzev članova Posebnih odbora regionalnih komora i sudija sudova časti RLK koji se mogu birati i iz redova članova Komore.
Predsednik i dva potpredsednika, članovi Izvršnog odbora, članovi Nadzornog odbora i predsednici Posebnih odbora regionalnih lekarskih komora biraju se iz redova članova Skupštine Regionalne lekarske komore.
Mandat organa regionalne komore je četiri godine.
Mandat sudija prvostepenih sudova časti je pet godina i počinje da teče od momenta polaganja svečane izjave.
Skupština regionalne komore je najviši organ regionalne komore koju čine delegati izabrani sa područja nadležnosti regionalne komore.
Skupštinu regionalne komore čine izabrani delegati Skupštine Komore sa teritorije regionalne komore, uz izabrane delegate skupštine regionalne komore izabranih po principu jedan delegat na 200 upisanih članova Komore, iz državnih zdravstvenih ustanova, a sa teritorije regionalne komore, i po principu jedan delegat na 100 upisanih članova Komore, iz privatne prakse, a sa teritorije regionalne komore.
Skupštinu regionalne komore Kosova i Metohije čine izabrani delegati Skupštine Komore sa teritorije regionalne komore Kosova i Metohije, a uz izabrane delegate skupštine regionalne komore, izabranih po principu jedan delegat na 20 upisanih članova Komore iz regiona Kosova i Metohije, i iz državnih zdravstvenih ustanova i iz privatne prakse.
Delegati Skupštine Komore izabrani sa teritorije regionalne komore su istovremeno i članovi Skupštine regionalne komore.
Skupština regionalne komore:
a) donosi:
1) poslovnik o svom radu i radu radnih tela koje obrazuje;
b) bira i opoziva:
1) predsednika i dva potpredsednika skupštine regionalne komore;
2) predsednika i dva potpredsednika regionalne komore;
3) predsednika, dva potpredsednika i članove izvršnog odbora;
4) predsednika, zamenika predsednika i članove Sudova časti prvog stepena;
5) članove posebnih odbora;
6) predsednika i članove nadzornog odbora;
7) predsednika i članove komisije za posredovanje;
v) odlučuje i rešava:
1) o svim pitanjima dostavljenim od strane izvršnog odbora, a koja nisu u nadležnosti Komore;
2) o izveštaju o finansijskom poslovanju regionalne komore, koji dostavlja Skupštini Komore na usvajanje;
3) o drugim izveštajima organa i radnih tela regionalne komore i Komore;
4) o drugim poslovima predviđeni zakonom i ovim statutom;
g) predlaže Komori:
1) predlaže kandidate za članove Upravnog odbora Komore;
2) članove regionalne komore za odlikovanja Komore;
3) članove regionalne komore za godišnje nagrade Komore;
4) godišnji program rada i godišnji plan regionalne komore;
5) finansijski plan za regionalnu komoru;
6) usvojeni izveštaj o finansijskom poslovanju Regionalne komore.
Za obavljanje određenih poslova skupština regionalne komore može imenovati komisije i radna tela, utvrđujući njihov sastav i zadatak.
Izvršni odbor regionalne komore čine predsednik, dva potpredsednika, predstavnici posebnih odbora i pet članova.
Izvršni odbor regionalne komore:
1) sprovodi odluke skupštine regionalne komore i skupštine Komore;
2) raspravlja i odlučuje o poverenim poslovima i ostalim poslovima i zadacima iz svoje nadležnosti;
3) utvrđuje predlog godišnjeg plana i programa svoga rada za Skupštinu Regionalne komore;
4) utvrđuje predlog finansijskog plana i utvrđuje predlog (usvaja) izveštaja o finansijskom poslovanju, a na predlog Predsednika regionalne komore;
5) podnosi izveštaj o svom radu Skupštini RLK;
6) predlaže Upravnom odboru usvojeni plan nabavki regionalne komore;
7) donosi Poslovnik o svom radu;
8) obavlja druge poslove i zadatke u skladu sa ovim statutom.
Za obavljanje određenih poslova izvršni odbor regionalne komore može obrazovati komisije i povremena ili stalna radna tela, utvrđujući njihov sastav i zadatak.
Mandat članova Izvršnog odbora je 4 godine.
Predsednik regionalne komore rukovodi radom regionalne komore i za svoj rad odgovara skupštini regionalne komore i Skupštini Komore.
Potpredsednike bira skupština regionalne komore na predlog predsednika regionalne komore, po jednog iz državne i privatne prakse.
Predsednik regionalne komore:
1) izvršava odluke skupštine regionalne komore;
2) zaključuje materijalne poslove regionalne komore na osnovu ovlašćenja direktora Komore, a u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i Zakonom o računovodstvenim politikama i uz saglasnost Izvršnog odbora RLK;
3) utvrđuje predloge odluka koje razmatra i donosi izvršni odbor;
4) organizuje, usmerava i usklađuje saradnju sa državnim organima i drugim državnim i stručnim organizacijama na području nadležnosti regionalne komore;
5) prima svečane zakletve novoupisanih članova Komore;
6) donosi rešenje o upisu člana u Imenik Komore i rešenje o ispunjenosti uslova za izdavanje licence;
7) donosi rešenje o brisanju člana iz Imenika Komore;
8) predlaže Skupštini regionalne komore dva potpredsednika regionalne komore;
9) predlaže direktoru Komore kandidata za Sekretara regionalne komore;
10) obavlja i druge poslove određene zakonom i ovim statutom.
Posebni odbori regionalnih komora su:
1) odbor za stručna pitanja i stručni nadzor;
2) odbor za javno zdravlje i primarnu zdravstvenu zaštitu u državnoj praksi;
3) odbor za sekundarnu i tercijarnu zdravstvenu zaštitu u državnoj praksi;
4) odbor za primarnu zdravstvenu zaštitu u privatnoj praksi;
5) odbor za sekundarnu i tercijarnu zdravstvenu zaštitu u privatnoj praksi;
6) odbor za medicinsku etiku;
7) odbor za medicinsko obrazovanje.
Posebni odbori imaju predsednika, potpredsednika i do 10 članova, uz ravnopravnu zastupljenost predstavnika državne i privatne lekarske prakse, sem u odborima za državnu i privatnu praksu.
Članovi skupštine regionalne komore, kao i članovi Komore sa teritorije nadležnosti određene regionalne komore, ne mogu istovremeno biti članovi više od jednog posebnog odbora na nivou regionalnih komora.
O broju članova svakog posebnog odbora RLK odlučuje skupština te RLK.
Rad odbora se uređuje poslovnikom o radu odbora.
Nadzorni odbor regionalne komore vrši kontrolu poslovanja i nadzor nad finansijskim radom regionalne komore.
Nadzorni odbor čine predsednik i dva člana koje bira i razrešava skupština regionalne komore, a čiji mandat traje četiri godine.
Nadzorni odbor RLK dva puta godišnje dostavlja izveštaj o radu Skupštini regionalne komore, kao i Nadzornom odboru Komore.
Stručne, pravne, finansijske, administrativne, (pomoćne) tehničke i druge poslove za potrebe Komore obavljaju stručna služba Komore i stručne službe regionalnih komora.
Stručna služba Komore i stručne službe Regionalnih komora:
1) obavljaju stručne, pravne, finansijske, administrativno - tehničke poslove za potrebe organa Komore i za Komoru u celini;
2) obavljaju ostale poslove u skladu sa ovim statutom i opštim aktima Komore.
Organizacija i rad stručne službe Komore i stručnih službi regionalnih komora utvrđuju se Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji stručne službe Komore, koji donosi Direktor Komore.
Zaposleni u stručnoj službi imaju sva prava i dužnosti utvrđene Zakonom o radu, ovim statutom i odlukama organa Komore.
Radom stručne službe rukovode generalni sekretar Komore i sekretari regionalnih komora.
Generalni Sekretar Komore je lice koje ima visoku stručnu spremu, zapošljava se na osnovu konkursa i Zakona o radu i za svoj rad odgovara direktoru Komore.
Generalni Sekretar Komore i sekretari komora čine kolegijum Komore, zadužen za rešavanje stručnih pitanja Komore, na zahtev Direktora Komore i Predsednika Regionalnih komora.
Rad Kolegijuma organizuje i njim rukovodi generalni Sekretar Komore.
Izveštaj o radu Kolegijum podnosi direktoru Komore.
Generalni sekretar Komore:
1) organizuje rad stručne službe;
2) pruža pravnu pomoć direktoru Komore;
3) prati propise i zakone koji su u vezi sa radom Komore i zdravstvenom delatnošću;
4) stara se o pripremi sednica organa Komore i o izvršenju odluka (i drugih poslova) tih organa;
5) prisustvuje sednicama Skupštine Komore i Upravnog odbora, Nadzornog odbora Komore, Posebnih odbora Komore i svih drugih organa i tela u Komori;
6) obavlja i druge poslove koje mu se povere odlukama direktora Komore.
Sekretar regionalne komore:
1) organizuje rad stručne službe Regionalne komore;
2) pruža pravnu pomoć predsedniku Regionalne komore;
3) prati propise i zakone koji su u vez sa radom Komore i zdravstvenom delatnošću;
4) stara se o pripremi sednica organa regionalne komore i o izvršenju odluka tih organa;
5) prisustvuje sednicama organa i tela regionalne komore;
6) obavlja i druge poslove koje mu se povere odlukama predsednika Regionalne komore i direktora Komore.
Opšti akti Komore su Statut, Kodeks medicinske etike, pravilnici, poslovnici i drugi opšti akti.
Opšti akti Komore moraju biti u saglasnosti sa Ustavom, zakonom i ovim statutom.
Inicijativu za donošenje ili izmenu opštih akata iz stava 1. ovog člana može podneti svaki organ Komore ili Skupština regionalne komore.
Statut Komore i drugi opšti akti objavljuju se u glasilu Komore.
Statut Komore se objavljuje i u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Statut i drugi opšti akti menjaju se ili dopunjuju na način određen za njihovo donošenje.
Opšti akti, osim Statuta, iz stava 1. ovog člana stupaju na snagu danom donošenja.
Sredstva za finansiranje rada Komore obezbeđuju se:
1) od članarine;
2) naknade za upis u Imenik Komore;
3) naknade za izdavanje i obnavljanje licence;
4) naknade za izdavanje uverenja i drugih dokumenata Komore;
5) poklona i legata;
6) drugih izvora sredstava u skladu sa Zakonom i ovim statutom.
Sredstva za obavljanje poverenih poslova i drugih poslova i zadataka Komore vode se na računu Komore i to tako da:
1) na osnovu Zakona o komorama zdravstvenih radnika, Član 33. stav 4. i člana 58. tačka 3) ovog statuta, sredstva od naknade za izdavanje i obnavljanje licence uplaćuju se na račun Komore i to: 2/3 sredstava na račun Komore, a 1/3 sredstava na podračune regionalnih komora, srazmerno broju svojih članova.
2) Sredstva iz člana 58. stav 1) tačka 6) ovog statuta uplaćuju se na račun Komore.
3) Sredstva koja se obezbeđuju, za obavljanje poverenih poslova i drugih poslova i zadataka Komore, iz člana 58. stav 1) tačka 1), tačka 2) i tačka 4) uplaćuju se na račun Komore i podračune regionalnih komora, tako da se 1/3 sredstava, iz ovih tačaka, uplaćuje na račun Komore, 2/3 sredstava na podračune regionalnih komora. Komora iz navedenih sredstava podmiruje naknade troškova članovima svih organa Komore, naknade troškova štampanja "Glasnika LKS", kao i ostale potrebe.
4) legati i pokloni iz člana 58. stav 1. tačka 5) ovog statuta vode se na posebnom podračunu Komore.
Sredstva pribavljena iz legata ili poklona ne mogu se koristiti za pokrivanje troškova rada Komore sem ako ih poklonodavac ili legatar nije za to namenio.
Naredbodavac za upotrebu sredstava Komore jeste direktor Komore, a izuzetno lice koje on ovlasti.
Naredbodavac za upotrebu sredstava Regionalne komore, po ovlašćenju direktora Komore, je predsednik Regionalne komore.
O stanju sredstava Komore i sredstava regionalnih komora sastavljaju se periodični obračuni i završni račun za svaku kalendarsku godinu.
Regionalne komore na posebnim podračunima vode sredstva iz Fonda namenjenog za uzajamnu pomoć članovima Komore.
Formiranje sredstava i način korišćenja sredstava iz Fonda za uzajamnu pomoć članovima Komore uređuje se posebnim pravilnikom, koji donosi Skupština Komore.
Rad Komore je javan.
Javnost rada Komore obezbeđuje se javnošću sednica organa Komore i drugih tela Komore i skupova u Komori, izdavanjem informacija o njihovom radu i saradnjom sa sredstvima javnog informisanja i drugim sredstvima obaveštavanja.
Komora ima svoju prezentaciju na internetu.
Organi ili tela Komore mogu isključiti ili ograničiti javnost sednice ili skupa, kada to nalaže Kodeks medicinske etike ili kada se razmatraju dokumenta ili podaci poverljive prirode.
Komora redovno upoznaje svoje članove sa odlukama, stavovima i predlozima usvojenim na sednicama organa i tela i drugim skupovima u Komori putem glasila Komore.
Komora je dužna da obaveštava javnost o svim pitanjima iz nadležnosti Komore.
Komora je dužna da obaveštava ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, nadležne pravosudne organe i ministarstvo nadležno za poslove zdravlja o disciplinskim postupcima koji se vode protiv članova komore pred nadležnim organima komore, kao i o postupcima izdavanja, obnavljanja ili oduzimanja licence, ako se u tim postupcima ustanovi da postoji sumnja da je izvršeno krivično delo.
Komora je dužna da na zahtev organa iz prethodnog stava ovog člana dostavi potrebne podatke o činjenicama o kojima ima saznanje.
XI ZAŠTITA PRAVA ČLANOVA KOMORE
Sve odluke i rešenja o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti člana Komore obavezno se, u pisanom obliku, dostavljaju članu Komore sa poukom o pravnom leku.
Komora štiti profesionalni integritet i pravo na privatnost svojih članova u okviru pozitivnih propisa Republike Srbije.
XII PRAVILA O UPISU I VOĐENJU IMENIKA ČLANOVA LEKARSKE KOMORE SRBIJE
Ovim pravilima uređuje se upis doktora medicine u Lekarsku komoru Srbije (u nastavku teksta: Komora), vođenje i sadržaj Imenika članova Komore i postupak izdavanja dozvole za samostalan rad (u daljem tekstu: licenca).
Doktor medicine (u daljem tekstu: lekar) postaje član Komore upisom u Imenik Komore.
Lekar se može upisati u Imenik Komore kao:
- lekar pripravnik bez položenog državnog ispita (nezaposlen ili na stažu),
- lekar sa položenim državnim ispitom kome se izdaje licenca i to kao:
- lekar opšte medicine,
- lekar specijalista,
- lekar subspecijalista.
Komora vodi posebne evidencije lekara po sledećim kategorijama:
- nezaposleni lekari,
- lekari na stažu,
- lekari zaposleni u državnoj ustanovi,
- lekari zaposleni u privatnoj ustanovi,
- lekari osnivači privatne ustanove,
- lekari na specijalizaciji.
Takođe se vodi evidencija počasnih članova Komore.
Upis se obavlja na osnovu zahteva lekara, koji ispunjava uslove određene Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i ovim pravilnikom, u regionalnoj komori kojoj lekar pripada na osnovu mesta stalnog boravka.
Za upis u Imenik lekar je obavezan da priloži:
1. Ispunjen zahtev za upis;
2. Ispunjen evidencioni list;
3. Dokumente kao dokaze o navodima iz evidencionog lista;
4. Dokaze o izmirenim troškovima naknade za upis u Imenik i naknade za izdavanje licence.
1. Evidencioni list
U evidencioni list lekar upisuje sledeće podatke:
A) Lični podaci:
- ime i prezime
- ime jednog od roditelja
- devojačko prezime
- JMBG
- datum i mesto rođenja
- adresa i telefon stalnog boravka
- adresa elektronske pošte
- državljanstvo
- nacionalnost
B) Podaci o zaposlenju:
- zaposlenje: (1. nezaposlen, 2. na stažu, 3. zaposlen u državnoj ustanovi, 4. zaposlen u privatnoj ustanovi, 5. osnivač privatne ustanove)
- naziv, adresa, telefon i mejl državne ustanove u kojoj lekar obavlja redovnu zdravstvenu delatnost ili je na stažu
- naziv, adresa, telefon i mejl privatne ustanove u kojoj lekar obavlja redovnu zdravstvenu delatnost ili je na stažu
- naziv, adresa, telefon i mejl državne ustanove u kojoj lekar dopunski obavlja svoju zdravstvenu delatnost
- naziv, adresa, telefon i mejl privatne ustanove u kojoj lekar dopunski obavlja svoju zdravstvenu delatnost
C) Podaci o obrazovanju, naučnom i nastavnom zvanju:
- mesto i datum diplomiranja;
- datum polaganja državnog ispita;
- grana specijalizacije i datum polaganja;
- grana uže specijalizacije i datum polaganja;
- dodatno usavršavanje: 1. na specijalizaciji 2. na užoj specijalizaciji
- datum sticanja primarijata;
- datum sticanja akademskog zvanja magistra nauka
- datum sticanja naučnog stepena doktora medicinskih nauka
- naučno zvanje (naučni saradnik, viši naučni saradnik, naučni savetnik)
- nastavno zvanje (asistent, docent, vanredni profesor, redovni profesor)
- naziv i godina sticanja sertifikata o dodatnom obrazovanju
D) Ostali podaci:
- članstvo u domaćim i inostranim lekarskim udruženjima
Lekar, osnivač privatne prakse, dužan je da dodatno upiše sledeće podatke:
E) Podaci o privatnoj zdravstvenoj ustanovi:
- naziv pod kojim privatna praksa obavlja zdravstvenu delatnost, utvrđen u skladu sa rešenjem o upisu u registar kod nadležnog organa;
- delatnost koju obavlja na osnovu rešenja ministarstva nadležnog za poslove zdravlja o ispunjenosti uslova za početak rada i obavljanje zdravstvene delatnosti;
- imena osnivača privatne prakse;
- datum početka obavljanja zdravstvene delatnosti utvrđen rešenjem o upisu u registar kod nadležnog organa.
Dokumenti kao dokazi o navodima iz evidencionog lista
Lekar je obavezan da uz zahtev za upis priloži sledeće dokaze o navodima iz evidencionog lista:
- fotokopiju lične karte;
- diplomu ili overenu fotokopiju i fotokopiju medicinskog fakulteta.
Lekar, osnivač privatne prakse, dužan je dodatno da priloži:
- rešenje ili overenu fotokopiju rešenja Ministarstva nadležnog za poslove zdravlja o ispunjenosti uslova u pogledu kadrova, opreme, prostorija i lekova za početak rada i obavljanje poslova zdravstvene delatnosti.
Dokazi o izmirenim troškovima
Lekar je obavezan da priloži kopiju uplatnice o plaćenoj naknadi za upis u Imenik Komore i kopiju uplatnice o plaćenoj naknadi za izdavanje licence.
O svakoj promeni podataka iz člana 65. ovog statuta Član Komore dužan je da obavesti regionalnu komoru u roku od 30 dana od nastanka promene.
Pri upisu u Komoru lekaru se dodeljuje identifikacioni broj lekara.
Identifikacioni broj sadrži šest cifara, pri čemu prva cifra označava broj regionalne komore u koju je lekar upisan, dok preostalih pet cifara označavaju redni broj pod kojim je lekar upisan u Imenik popunjen nulama do 5 cifara.
Nakon upisa u Komoru lekaru se izdaje članska karta.
Postupak upisa u Imenik članova Komore i izdavanje licence i organi nadležni za rešavanje po zahtevu za upis u Imenik članova Komore i izdavanje licence regulisani su odredbama članova 13, 14, 15, 16. i 17. ovog statuta.
Komora će poništiti rešenje o upisu i licencu ako se naknadno utvrdi da za upis nisu postojali propisani uslovi.
Lekar je obavezan da promeni licencni list ako unutar važenja licence:
- promeni ime ili prezime;
- završi specijalizaciju ili subspecijalizaciju;
- stekne zvanje primarijusa, docenta, magistra ili doktora nauka;
- promeni mesto stalnog boravka u drugi region pri čemu dobija novi broj licence.
Lekar je dužan da u roku od 30 dana od nastanka promena podnese zahtev za promenu licencnog lista.
Lekar je obavezan da priloži dokument kao dokaz o nastalim promenama i kopiju uplatnice o plaćenoj naknadi za promenu licencnog lista.
Stručna služba RLK u kojoj je lekar do tada bio evidentiran, priprema, a predsednik te RLK donosi Rešenje o brisanju ovog lekara iz evidencije članova LKS, koja se vodi u toj RLK.
Pored uručenja jednog primerka ovog Rešenja imenovanom lekaru, Stručna služba matične RLK dostavlja po jedan primerak ovog rešenja Stručnoj službi RKL u čiji region se imenovani lekar preselio, kao i Stručnoj službi Lekarske komore Srbije - centralna evidencija.
Na osnovu primljenog Rešenja iz prethodnog stava ovog člana, Stručna služba RKL u čiji region se imenovani lekar preselio priprema, a predsednik ove RLK donosi novo Rešenje o upisu imenovanog lekara u evidenciju članova LKS, koja se vodi u toj RLK i dodeljuje mu, ovim rešenjem, novi Identifikacioni broj.
Pored uručenja jednog primerka novog Rešenja imenovanom lekaru, Stručna služba nove RLK dostavlja i jedan primerak ovog rešenja Stručnoj službi LKS - centralna evidencija.
Po prijemu Rešenja o brisanju imenovanog lekara iz evidencije članova LKS, koja se vodi u prethodnoj RLK i prijemu novog Rešenja o upisu imenovanog lekara u evidenciju članova LKS, koja se vodi u novoj RLK i kojim mu je dodeljen novi Identifikacioni broj, Stručna služba Lekarske komore Srbije priprema, a direktor LKS donosi novo Rešenje o izdavanju Licence imenovanom lekaru, sa novim identifikacionim brojem, odnosno novim brojem Licence, ali starim datumom važnosti Licence, tj. Datumom važnosti stare licence.
Prilikom preuzimanja Licence sa novim identifikacionim brojem, imenovani lekar je dužan da, prethodno, Stručnoj službi zapisnički preda Licencu sa starim identifikacionim brojem.
Ukoliko član promeni mesto stalnog boravka pri čemu više ne pripada regionalnoj komori u koju je upisan, dužan je da se prijavi u drugu regionalnu komoru u roku od 30 dana.
Pri tome je obavezan da dostavi:
- svu dokumentaciju po članu 65. ovog statuta;
- potvrdu o ispisu i o izmirenim obavezama prema regionalnoj komori u koju je prethodno bio upisan;
- potvrdu i dokaze o stečenim bodovima na osnovu Pravilnika o kontinuiranoj edukaciji;
- potvrdu o prvostepenom postupku.
Ispis iz Imenika članova Komore vrši se u slučajevima kada redovnim članovima prestaje članstvo, a što je definisano članom 21. ovog statuta.
Rešenje o oduzimanju Licence donosi direktor Komore.
Rešenje o brisanju iz Imenika Komore donosi predsednik regionalne Komore.
Član Komore kojem je prestalo članstvo, dužan je da u roku od 15 dana Komori preda člansku kartu i lični pečat.
U slučaju da ih ne preda u tom roku, rešenje o oduzimanju Licence i prestanku članstva objavljuje se u glasilu Komore.
Nakon oduzimanja Licence lekar ne sme više obavljati lekarsku delatnost.
Imenik Komore vode regionalne komore, tako što se u svakoj regiji ažuriraju podaci o lekarima koji joj pripadaju.
Regionalne komore dužne su da vode i evidencije izrečenih disciplinskih mera članovima Komore.
Lekarska komora Srbije na osnovu podataka iz Imenika regionalnih komora vodi centralnu evidenciju članova Lekarske komore Srbije.
Uz evidencioni list iz člana 65. ovog statuta regionalne komore vode i pomoćne listove sa ostalim podacima o članovima.
Regionalne komore dužne su da vode i evidenciju sledećih podataka:
- podaci o upisu i ispisu iz Imenika Komore;
- podaci o izdavanju, produžavanju i oduzimanju Licence;
- podaci o izrečenim disciplinskim merama članovima Komore u prvostepenom postupku;
- podaci o naknadama za upis u Imenik i naknadama o mesečnoj članarini.
Komora je dužna da vodi i evidenciju sledećih podataka:
- podaci o izrečenim disciplinskim merama članovima Komore u drugostepenom postupku;
- podaci o naknadama za izdavanje Licence.
Podaci iz Imenika mogu se koristiti samo za potrebe Komore i drugih tela određenih zakonom ili uz odobrenje Izvršnog odbora Regionalne komore, odnosno Upravnog odbora Komore.
Podaci od interesa za pacijente mogu biti javno dostupni uz saglasnost lekara i ukoliko za njih postoje dokazni dokumenti.
Nadzorni odbor regionalne komore nadgleda način prikupljanja, obrađivanja i korišćenja podataka iz Imenika.
XIII PRAVILA O OBRAZOVANJU I RADU ETIČKOG ODBORA LEKARSKE KOMORE SRBIJE
Ovim pravilima utvrđuju se postupak obrazovanja, nadležnosti, kao i pravila postupka i način rada na sednicama Etičkog odbora Lekarske komore Srbije.
Odredbe ovih pravila obavezne su za članove Etičkog odbora, kao i za sva druga lica koja učestvuju u radu ovog odbora.
Etički odbor, kao organ Lekarske komore Srbije, ima prava i obaveze utvrđena na osnovu zakona, podzakonskih akta, Statuta i drugih opštih akata Lekarske komore Srbije (u daljem tekstu: Komora) kao i odluka Skupštine Lekarske komore Srbije.
Etički odbor u svom radu koristi pečat Lekarske komore Srbije.
Etički odbor je stručno telo Lekarske komore Srbije, koje prati i promoviše načela profesionalne etike pri pružanju i sprovođenju zdravstvene zaštite i u drugim oblastima profesionalnog rada lekara.
Nadležnosti Etičkog odbora LKS (u daljem tekstu: Odbor) su:
1) razmatranje etičkih pitanja koja se odnose na obavljanje lekarske profesije;
2) davanje mišljenja o radu članova Komore u skladu sa odredbama Kodeksa profesionalne etike LKS, i pokreće disciplinske postupke pred Sudovima časti LKS;
3) promovisanje principa profesionalne etike radi uspostavljanja etičkog ponašanja članova Komore u obavljanju profesije zdravstvenog radnika;
4) praćenje, analiziranje i davanje mišljenja o primeni načela profesionalne etike u prevenciji, dijagnostici, lečenju, rehabilitaciji, istraživanju, kao i uvođenju novih zdravstvenih tehnologija;
5) davanje preporuka i stavova po pojedinim etičkim pitanjima;
6) obavljanje i drugih poslova u vezi sa primenom i poštovanjem Kodeksa profesionalne etike LKS.
U vršenju svoje funkcije Odbor je nezavisan i svoju nadležnost obavlja u skladu sa zakonom, Statutom LKS, Kodeksom profesionalne etike LKS, međunarodnim načelima medicinske etike i ovim pravilima.
Etički odbor Lekarske komore Srbije se sastoji od 15 članova, po 3 člana iz svake Regionalne lekarske komore u sastavu LKS.
Članove Etičkog odbora Lekarske komore Srbije bira i razrešava Skupština Lekarske komore Srbije iz redova članstva Komore.
Takođe, Skupština Lekarske komore Srbije, iz sastava 15 članova Odbora, imenuje predsednika Odbora, a na predlog Etičkog odbora.
Mandat predsednika i članova Etičkog odbora Lekarske komore Srbije traje četiri godine.
Etički odbor Lekarske komore Srbije zauzima stavove na svojim sednicama, prostom većinom glasova prisutnih članova Etičkog odbora Komore.
Etički odbor Lekarske komore Srbije radi u sednicama koje su, u načelu javne, ukoliko Etički odbor ne odluči drugačije.
Sednicu Odbora saziva i njom predsedava predsednik Odbora, a u slučaju sprečenosti ili odsustva predsednika Odbora, sednicu saziva i njom predsedava Član Odbora kojeg predsednik ovlasti za to.
Pisani zahtev za sazivanje sednice Etičkog odbora može podneti predsedniku Odbora i najmanje 1/3 ukupnog broja članova Odbora.
U slučaju iz prethodnog stava ovog člana statuta, predsednik Odbora je dužan da sednicu sazove u roku od osam dana od dana prijema pismenog zahteva iz prethodnog stava ovog člana statuta.
Ukoliko predsednik Etičkog odbora odbije da sazove sednicu na predlog najmanje 1/3 ukupnog broja članova Odbora ili je ne sazove u roku od osam dana, sednicu može da sazove i najmanje 1/3 ukupnog broja članova Etičkog odbora i da održi sednicu ukoliko je ukupno prisutno najmanje osam članova Odbora.
Ovako sazvanom sednicom predsedava najstariji prisutni član Odbora.
4. RAD I POSTUPAK PRED ODBOROM
Sednice Etičkog odbora sazivaju se pismenim putem, odnosno elektronskom poštom, uz obaveštavanje pozvanih članova o danu, času i mestu odražavanja sednice, kao i predlogu dnevnog reda.
Predmetni poziv se obavezno dostavlja članovima Odbora, najmanje 8 dana pre održavanja sednice, u kom roku se i materijal sa dnevnim redom dostavlja svim članovima Odbora poštom ili putem elektronske pošte.
U izuzetnim slučajevima sednica se može sazvati u kraćem roku od roka definisanog prethodnim stavom ovog člana.
Etički odbor Lekarske komore Srbije može punovažno da zaseda i diskutuje, ako je na sednici prisutno najmanje osam njegovih članova.
Sednicom Etičkog odbora predsedava i njenim radom rukovodi predsednik Etičkog odbora, a ukoliko je predsednik odsutan, sednicu otvara i njom predsedava član Etičkog odbora, kojeg je predsednik ovlastio u skladu sa odredbom iz člana 87. stav 3. ovog statuta, odnosno najstariji prisutni član Odbora u slučaju kada senicu sazove najmanje 1/3 ukupnog broja članova Etičkog odbora, u smislu odredbe iz člana 87. stav 7. ovog statuta.
Postupak pred Etičkim odborom pokreće se pismenim zahtevom ili po sopstvenoj inicijativi članova Odbora.
Anonimni zahtevi se ne razmatraju.
Ukoliko se o određenom pitanju pred Odborom raspravlja po pismenom zahtevu, dokumentacija koja se podnosi uz zahtev mora da sadrži sve dokaze koji su potrebni da bi se on mogao razmatrati.
Ako je zahtev nerazumljiv ili ne sadrži dokaze, na koje se podnosilac poziva, Odbor će pozvati podnosioca zahteva da isti dopuni odnosno ispravi u roku koji odredi Odbor.
Ako podnosilac zahteva ne postupi po pozivu Odbora isti se neće razmatrati.
Na osnovu kompletnog ili dopunski kompletiranog zahteva Etički odbor Lekarske komore Srbije sprovodi razmatranje i diskusiju.
Ukoliko Odbor oceni da je to potrebno, podnosilac zahteva će biti pozvan na sednicu Odbora, radi neposrednog objašnjenja članovima Odbora oko navoda iz zahteva.
Eventualni svedoci mogu biti pozvani na razgovor sa članovima Odbora, ako je to u interesu diskusije i zauzimanja stavova Odbora po predmetnom zahtevu.
Ako Odbor oceni da je to potrebno, u predmetnoj diskusiji se mogu angažovati i eksperti iz pojedinih oblasti.
O svim navedenim aktivnostima Odbora vodi se zapisnik.
Zapisnik vodi sekretar Lekarske komore Srbije, odnosno lice koje on odredi i zapisnik obavezno sadrži:
1) Naziv predmeta o kojem se diskutuje;
2) Vreme i mesto zasedanja Etičkog odbora;
3) Imena prisutnih i odsutnih članova Odbora;
4) Imena drugih lica koja prisustvuju sednici Odbora;
5) Imena lica koja učestvuju u diskusiji pred Etičkim odborom;
6) Kratak sadržaj diskusije i donete zaključke;
7) Utvrđene predloge o pitanjima o kojima je diskusija vođena;
8) Potpis predsednika Odbora, odnosno drugog člana Odbora koji predsedavao predmetnom sednicom, kao i lica koje je vodilo zapisnik.
Stav, odnosno mišljenje Etičkog odbora, po završenoj diskusiji biće dostavljen nadležnim organima Komore i podnosiocu zahteva, a po proceni Etičkog odbora Lekarske komore Srbije, i svim drugim zainteresovanim subjektima za predmetno etičko pitanje.
Ukoliko sa sednice Etičkog odbora Lekarske komore Srbije izostanu stranke koje su uredno pozvane, Odbor će održati sednicu u odsustvu uredno pozvanih stranaka.
U toku diskusije pred Etičkim odborom Lekarske komore Srbije, predsednik Etičkog odbora, odnosno predsedavajući toj sednici, vodi diskusiju i daje i oduzima reč članovima Odbora prisutnim strankama i ekspertima.
Članovi Etičkog odbora Lekarske komore Srbije ne mogu, van sednica ovog Odbora, iznositi svoje lične stavove o temama o kojima Etički odbor diskutuje.
Nakon okončanja diskusije članova Etičkog odbora i prisutnih lica na sednici, predsedavajući sednice konstatuje da je diskusija o toj temi pred Etičkim odborom zaključena i sprovodi proceduru glasanja aklamacijom, ukoliko je to potrebno.
Nakon zaključene diskusije pred Etičkim odborom, Etički odbor formuliše svoj stav i donosi mišljenje u skladu sa odredbom iz člana 87. stav 1. ovog statuta.
Proceduri konačnog formulisanja stava i definisanju mišljenja Odbora i glasanju prisustvuju samo članovi Odbora i lice koje vodi zapisnik.
Na osnovu zauzetog stava iz prethodnog člana ovog statuta, Etički odbor Lekarske komore Srbije može da predlaže organu Komore, nadležnom za dalje postupanje, određene mere ili da konstatuje da kod određene, predmetne situacije nema povreda etičkih načela.
Na pismeni zahtev predsednika Etičkog odbora, Upravni odbor Lekarske komore Srbije ili drugi odbor Lekarske komore Srbije, može da zakaže zajedničku sednicu Etičkog odbora i tog organa, u slučajevima kada su na dnevnom redu ovih odbora, kao i Etičkog odbora, na dnevnom redu ista pitanja.
Direktor Lekarske komore Srbije obezbeđuje tehničku, stručnu i administrativnu pomoć kao i druge uslove neophodne za uspešan rad Etičkog odbora Lekarske komore Srbije.
O pravilnoj primeni ovih Pravila stara se predsednik Etičkog odbora Lekarske komore Srbije.
XIV PRAVILA O POSTUPKU KANDIDOVANJA, NAČINU IZBORA I OPOZIVA ČLANOVA SKUPŠTINE I DRUGIH ORGANA LEKARSKE KOMORE SRBIJE I ČLANOVA SKUPŠTINE I DRUGIH ORGANA REGIONALNIH LEKARSKIH KOMORA U NJENOM SASTAVU
Ovim pravilima reguliše se postupak kandidovanja, način izbora i opoziva članova (delegata) Skupštine i drugih organa Lekarske komore Srbije i članova Skupština Regionalnih lekarskih komora i drugih organa Regionalnih lekarskih komora.
Organi Lekarske komore Srbije su: Skupština, Upravni odbor, direktor, Etički odbor, posebni odbori, Vrhovni sud časti, Nadzorni odbor i Komisija za posredovanje.
Organi Regionalnih lekarskih komora su: Skupština, Izvršni odbor, Predsednik, posebni odbori, Nadzorni odbor, Sud časti prvog stepena i Komisija za posredovanje.
Izbori u Lekarskoj komori Srbije (u daljem tekstu: LKS) i regionalnim lekarskim komorama (u daljem tekstu: RLK) sprovode se po neposrednom i posrednom principu glasanja.
Neposredno glasanje sprovodi se po teritorijalnom principu, po izbornim jedinicama formiranim u upravnim okruzima regionalnih lekarskih komora i izbornim jedinicama formiranim u gradovima sedištima regionalnih lekarskih komora, a za izbor članova Skupštine LKS i za izbor članova skupština regionalnih lekarskih komora.
Izborne jedinice mogu se formirati od jedne ili više opština.
Na neposrednim izborima učestvuju svi članovi LKS-a upisani u Imenik Lekarske komore Srbije.
Posrednim glasanjem Skupština LKS-a bira organe Komore, propisane Statutom LKS, a skupštine RLK posrednim glasanjem biraju organe regionalnih lekarskih komora, propisane Statutom LKS.
2. ORGANI I SPROVOĐENJE IZBORA
Organi za sprovođenje izbora za članove Skupštine LKS i članove skupština RLK su: Centralna izborna komisija Lekarske komore Srbije, izborne komisije regionalnih lekarskih komora, i birački odbori izbornih jedinica.
Organi za sprovođenje izbora za članove organa LKS i RLK, koji biraju delegati Skupštine LKS i Skupština RLK, su Komisija za izbor i imenovanje Skupštine Lekarske komore Srbije i Komisije za izbor i imenovanje skupština Regionalnih lekarskih komora.
Centralna izborna komisija LKS, izborne komisije regionalnih lekarskih komora i birački odbori izbornih jedinica sprovode neposredne izbore za članove Skupštine LKS i članove skupština RLK.
Članovi izbornih komisija ne mogu se kandidovati za članove Skupštine LKS i članove skupština RLK.
Komisije za izbor i imenovanje sprovode izbore organa koje bira Skupština LKS i skupštine RLK.
Sve radnje oko pripreme i sprovođenja izbora obavlja Centralna izborna komisija Lekarske komore Srbije u saradnji sa izbornim komisijama regionalnih lekarskih komora.
Centralna izborna komisija:
1) stara se o sprovođenju neposrednih izbora u skladu sa Zakonom o komorama zdravstvenih radnika, Statutom LKS, (Pravilima o postupku kandidovanja, načinu izbora i opoziva članova Skupštine i drugih organa Lekarske komore Srbije i članova skupština i drugih organa regionalnih lekarskih komora u njenom sastavu) i aktima LKS koji regulišu ovu materiju;
2) organizuje tehničke pripreme za izbore;
3) prati primenu akata pobrojanih u tački 1) i daje objašnjenja;
4) utvrđuje jedinstvene standarde za izborni materijal;
5) propisuje obrasce i pravila i utvrđuje rokove za sprovođenje izbornih radnji propisanih ovim pravilima;
6) određuje i oglašava broj i adresu biračkih mesta;
7) obrazuje biračke odbore i imenuje predsednike i članove biračkih odbora i njihove zamenike, na predlog Izvršnog odbora RLK;
8) utvrđuje broj glasačkih listića za biračka mesta, overava ih i zajedno sa overenim izvodom iz biračkog spiska, zapisnički predaje Izbornim komisijama regionalnih lekarskih komora;
9) određuje izborne akte koji joj se dostavljaju;
10) utvrđuje da li su izborna lista, odnosno predlog kandidata sastavljeni i podneti u skladu sa Pravilima i proglašava izbornu listu, odnosno listu kandidata, ili rešenjem odbija proglašenje izborne liste odnosno kandidata;
11) donosi rešenje o proglašenju zbirne izborne liste, odnosno rešenje o utvrđivanju liste kandidata;
12) donosi rešenje o proglašenju ukupnog broja birača upisanih u birački spisak;
13) određuje način čuvanja i rukovanja izbornim materijalom;
14) utvrđuje i objavljuje rezultate izbora;
15) izdaje uverenje o izboru delegata;
16) podnosi izveštaj Skupštini Lekarske komore Srbije o sprovedenim izborima;
17) rešava o prigovorima na rešenja Izbornih komisija regionalnih lekarskih komora, i njena odluka je konačna;
18) daje mišljenja i obaveštenja u vezi sa primenom propisa o neposrednim izborima u Lekarskoj komori Srbije;
19) donosi Rokovnik za vršenje izbornih radnji u postupku sprovođenja izbora, koji je obavezan dokument za sprovođenje izbora i kao takav rokovima obavezuje sve učesnike u izbornom procesu;
20) vrši obuku svih predsednika i zamenika biračkih odbora i Izbornih komisija regionalnih lekarskih komora.
21) vrši i druge poslove u skladu sa ovim pravilima;
22) donosi Poslovnik o svom radu.
Centralna izborna komisija ima 13 članova koje bira Skupština Lekarske komore Srbije sa mandatom od pet godina.
Po jednog člana člana Centralne izborne komisije Skupštini Komore predlažu Skupštine regionalnih lekarskih komora.
Ostale članove Centralne izborne komisije, do broja 13, Skupštini Komore predlažu direktor Komore i Upravni odbor LKS zajedno na sednici Upravnog odbora, od kojih su najmanje tri diplomirani pravnici.
Predsednika i zamenika predsednika Centralne izborne komisije bira Skupština LKS većinom prisutnih članova Skupštine LKS.
Rad Centralne izborne komisije reguliše se Poslovnikom o radu Centralne izborne komisije Lekarske komore Srbije koji donose članovi Komisije na konstitutivnoj sednici ovog organa.
Centralna izborna komisija donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja članova.
Izborne komisije regionalnih lekarskih komora:
1) obaveštavaju članstvo sa svoje teritorije o uslovima i rokovima izbornih radnji;
2) donose Poslovnik o radu;
3) vrše zapisničku predaju izbornog materijala biračkim odborima sa svoje teritorije;
4) vrše zapisnički prijem izbornog materijala posle glasanja od biračkih odbora sa svoje teritorije, i utvrđuju rezultate glasanja koje u posebnim zapisnicima dostavljaju Centralnoj izbornoj komisiji;
5) rešavaju po prigovorima na rad biračkih odbora;
6) koordiniraju rad biračkih odbora sa svoje teritorije u saradnji sa Centralnom izbornom komisijom;
7) vrši i druge poslove u skladu sa ovim pravilima i odlukama Centralne izborne komisije.
Izborne komisije regionalnih lekarskih komora imaju po sedam članova koje biraju skupštine regionalnih lekarskih komora na predlog izvršnih odbora regionalnih lekarskih komora, sa mandatom od 5 godina.
Najmanje jedan član izborne komisije regionalnih lekarskih komora mora biti diplomirani pravnik.
Predsednika i zamenika predsednika Izborne komisije regionalne komore bira skupština regionalne komore većinom prisutnog broja članova skupštine.
Rad izborne komisije regionalne lekarske komore reguliše se Poslovnikom o radu izborne komisije regionalne lekarske komore koji donose članovi Komisije na konstitutivnoj sednici ovog organa.
Izborna komisija regionalne komore donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja članova.
Izbore u izbornim jedinicama formiranim po upravnim okruzima gradovima ili teritoriji jedne ili više opština, sprovode birački odbori.
Svaki birački odbor čine predsednik, zamenik predsednika i jedan do tri člana.
Centralna izborna komisija donosi rešenje o imenovanju članova biračkog odbora najkasnije 10 dana pre održavanja izbora.
Zamenu člana biračkog odbora vrši Centralna izborna komisija na zahtev samog člana, ili obrazloženi zahtev kandidata kojim se utvrđuje da je član biračkog odbora u prvom stepenu srodstva sa kandidatom za koga se glasa u toj izbornoj jedinici.
Birački odbor sprovodi izbore u izbornoj jedinici na osnovu Pravila o radu biračkog odbora koji donosi Centralna izborna komisija.
Glasanje na neposrednim izborima u Lekarskoj komori Srbije obavlja se u izbornim jedinicama određenim po upravnim okruzima, grada ili teritoriji jedne ili više opština koji sačinjavaju regionalnu lekarsku komoru, na biračkim mestima koja će odrediti Centralna izborna komisija, najkasnije 20 dana pre datuma održavanja izbora.
Biračko mesto određuje se za glasanje najviše 2.500, a najmanje 300 birača.
Biračka mesta se organizuju u administrativnim centrima jedinica lokalne samouprave, ili u sedištu područne kancelarije regionalne lekarske komore, ili u sedištu regionalne lekarske komore ili u sedištu Lekarske komore Srbije, ili na ostalim pogodnim mestima za sprovođenje izbora prema odluci Centralne izborne komisije.
Izuzetno, biračko mesto može se odrediti i za glasanje manje od 300 birača za biračka mesta na području RLK Kosova i Metohije, za biračka mesta na kojima glasaju članovi Komore iz privatne prakse ili ako bi, zbog prostorne udaljenosti ili nepovoljnog geografskog položaja, biračima tog mesta glasanje na drugom biračkom mestu bilo znatno otežano.
Za svako biračko mesto određuje se: broj biračkog mesta, naziv biračkog mesta, adresa biračkog mesta i područje sa kojeg glasaju birači na tom biračkom mestu.
Za članove Komore iz RLK Kosova i Metohije može se odrediti izdvojeno biračko mesto u sedištu druge RLK.
Sekretari regionalnih lekarskih komora donose rešenje o zaključenju izvoda iz biračkog spiska članova Lekarske komore Srbije upisanih u Imenik LKS, koji se vodi u regionalnoj lekarskoj komori 15 dana pre datuma održavanja izbora, i navedena rešenja dostavljaju Centralnoj izbornoj komisiji na usvajanje.
Centralna izborna komisija na osnovu dostavljenih rešenja, u roku od 48 časova od dostavljanja, donosi oduku o zaključenju biračkog spiska, kao i izvoda iz biračkog spiska po izbornim jedinicama i biračkim mestima.
Centralna izborna komisija na osnovu zaključenog biračkog spiska, donosi rešenje o ukupnom broju birača koji učestvuju na izborima, kao i o broju birača po izbornim jedinicama i biračkim mestima.
Izvod iz biračkog spiska overava se tako što se na poslednjoj strani svake sveske biračkog spiska navode podaci iz rešenja o zaključenju biračkog spiska, a posebno broj strana sveske biračkog spiska, broj upisanih birača, datum zaključenja biračkog spiska, potpis ovlašćenog lica i pečat Lekarske komore Srbije.
Posle zaključenja biračkog spiska, Centralna izborna komisija će izvršiti upis promena u izvode iz biračkog spiska na osnovu odluke nadležnog osnovnog suda koje primi najkasnije 72 časa pre datuma održavanja izbora.
Upis promena u izvod iz biračkog spiska unosi se, počev od rednog broja 1, na kraju izvoda iz biračkog spiska, na posebnoj strani pod nazivom: "Naknadne promene".
Posle upisa naknadnih promena u izvode iz biračkog spiska, Centralna izborna komisija utvrđuje konačan broj birača i objavljuje ga na sajtu Lekarske komore Srbije.
Članovi Komisije za izbor i imenovanje biraju se na prvoj konstitutivnoj sednici svakog novog saziva Skupštine Lekarske komore Srbije, odnosno skupštine regionalne lekarske komore iz redova članova Skupštine LKS, odnosno RLK.
Članove Komisije za izbor i imenovanje bira Skupština Komore, odnosno skupština RLK na predlog delegata skupštine.
Komisija ima pet članova čiji je mandat četiri godine.
Predsednika Komisije i ostalih četiri člana bira Skupština Lekarske komore Srbije, odnosno skupština RLK većinom od ukupnog broja delegata.
Komisija za izbor i imenovanje u skladu sa Statutom, odnosno ovim Pravilima, priprema i sprovodi izbore za sve organe koje bira Skupština Lekarske komore Srbije, odnosno skupština regionalne lekarske komore.
Rad Komisije za izbor i imenovanje reguliše se Poslovnikom o radu Komisije za izbor i imenovanje Lekarske komore Srbije i regionalnih lekarskih komora koji donose članovi Komisije na konstitutivnoj sednici ovog organa.
Komisija za izbor i imenovanje odluke donosi većinom glasova od ukupnog broja članova.
3. IZBOR ČLANOVA SKUPŠTINE LEKARSKE KOMORE SRBIJE I ČLANOVA SKUPŠTINA REGIONALNIH LEKARSKIH KOMORA
Izbore za Skupštinu Lekarske komore Srbije i skupštine regionalnih lekarskih komora raspisuje predsednik prethodnog saziva Skupštine, najmanje 45 dana pre isteka mandata prethodnog saziva.
Nakon donošenja odluke Skupštine LKS o izboru Centralne izborne komisije i odluke o izboru izbornih komisija regionalnih lekarskih komora, kao i donošenju odluke o raspisivanju izbora za članove Skupštine i drugih organa LKS za koje su izbori raspisani, kao i članova skupštine i drugih organa regionalnih lekarskih komora, za koje su izbori raspisani, Skupština LKS i skupštine RLK nastavljaju sa radom u obimu potrebnom za rad Komore.
Nakon raspisivanja izbora, iz prethodnog stava ovog člana, direktor Komore, pomoćnici direktora, Upravni odbor, Nadzorni odbor Komore, Posebni odbori Komore nastavljaju sa radom u obimu potrebnom za rad Komore, a do momenta konstituisanja novih organa, u novom sazivu Skupštine Komore i primopredaje dužnosti.
Nakon raspisivanja izbora, iz stava 2. ovog člana, predsednik RLK i dva potpredsednika, izvršni odbor, nadzorni odbor RLK, posebni odbori RLK nastavljaju sa radom u obimu potrebnom za funkcionisanje i rad RLK, a do momenta konstituisanja novih organa, u novom sazivu skupštine RLK i primopredaje dužnosti.
U odluci o raspisivanju izbora predsednik Skupštine dužan je da navede tačan datum održavanja izbora kao i datum početka izbornih radnji.
Prvog dana posle određenog datuma početka izbornih radnji održava se sednica Centralne izborne komisije.
Raspisani izbori ne mogu biti održani pre isteka 30 dana od dana raspisivanja.
Sve radnje oko pripreme i sprovođenja izbora obavlja Centralna izborna komisija Lekarske komore Srbije u saradnji sa izbornim komisijama regionalnih lekarskih komora.
Svi doktori medicine, članovi Komore upisani u Imenik LKS, biraju svoje predstavnike na teritoriji regionalne Komore na osnovu mesta prebivališta, u izbornim jedinicama upravnih okruga, gradova i opština od kojih se sastoji regionalna lekarska komora u čiji su imenik upisani.
U posebnom aktu koji usvaja Skupština, a koji čini sastavni deo ovih Pravila navodi se:
1) teritorija koju obuhvata izborna jedinica;
2) broj članova Komore upisanih u imenik koji glasaju na toj izbornoj jedinici (konačan broj utvrđuje Centralna izborna jedinica svojim rešenjem);
3) broj delegata Skupštine koji se bira se izborne jedinice u Skupštinu LKS odnosno skupštinu RLK.
Izborne jedinice po upravnim okruzima, gradovima i opštinama predlažu skupštine regionalnih lekarskih komora a usvaja Skupština Lekarske komore Srbije u posebnom aktu koji je sastavni deo ovih pravila.
U svakoj izbornoj jedinici bira se jedan ili više članova Skupštine Lekarske komore Srbije i jedan ili više članova skupštine regionalne lekarske komore, uz poštovanje principa definisanih Statutom Komore.
Delegati Skupštine LKS se biraju po principu da se na 300 upisanih članova Komore iz državnih zdravstvenih ustanova bira jedan delegat Skupštine LKS.
Delegati Skupštine LKS iz privatne prakse biraju se po principu da se na 100 upisanih članova Komore iz privatne prakse bira jedan delegat Skupštine LKS.
Delegati Skupštine LKS iz regiona Kosova i Metohije biraju se po principu da se na 70 upisanih članova Komore iz regiona Kosova i Metohije bira jedan delegat Skupštine LKS i iz državnih zdravstvenih ustanova i iz privatne prakse.
Skupštinu regionalne komore čine izabrani delegati Skupštine Komore sa teritorije regionalne komore, uz izabrane delegate skupštine regionalne komore izabranih po principu jedan delegat na 200 upisanih članova Komore, iz državnih zdravstvenih ustanova, a sa teritorije regionalne komore, i po principu jedan delegat na 100 upisanih članova Komore, iz privatne prakse, a sa teritorije regionalne komore.
Skupštinu regionalne komore Kosova i Metohije čine izabrani delegati Skupštine Komore sa teritorije regionalne komore Kosova i Metohije, a uz izabrane delegate skupštine regionalne komore, izabranih po principu jedan delegat na 20 upisanih članova Komore iz regiona Kosova i Metohije, i iz državnih zdravstvenih ustanova i iz privatne prakse.
Za člana Skupštine Komore i skupštine regionalne komore može biti predložen i biran svaki redovan Član Komore upisan u Imenik Komore.
Kandidata za člana Skupštine Komore ili skupštine regionalne komore može predložiti svaki redovan član Komore upisan u Imenik Komore, a koji se vodi u evidenciji regionalne komore u kojoj se Član kandiduje, s tim da ima prebivalište na teritoriji izborne jedinice u kojoj se kandidat za člana Skupštine kandiduje.
Redovan Član Komore upisan u Imenik može svojim potpisom podržati samo onoliko kandidata koliko se bira na toj Izbornoj jedinici za Skupštinu RLK i za skupštinu LKS.
Redovan Član Komore upisan u Imenik može biti kandidat samo na toj izbornoj jedinici, onoj u kome se nalazi njegovo prebivalište.
Svaka kandidatura za člana Skupštine Lekarske komore Srbije iz državnih zdravstvenih ustanova mora biti podržana potpisima najmanje 20 članova regionalne lekarske komore i sa izborne jedinice na čijoj teritoriji kandidat ima prebivalište.
Svaka kandidatura za člana Skupštine Lekarske komore Srbije iz privatne prakse i sa teritorije Kosova i Metohije mora biti podržana potpisima najmanje 10 članova regionalne lekarske komore i sa izborne jedinice na čijoj teritoriji kandidat ima prebivalište.
Svaka kandidatura za člana skupštine regionalne lekarske komore mora biti podržana potpisima najmanje 10 članova regionalne lekarske komore i sa izborne jedinice na čijoj teritoriji kandidat ima prebivalište, izuzev kandidature za člana skupštine RLK Kosova i Metohije koja mora biti podržana potpisima najmanje pet članova RLK Kosova i Metohije, sa izborne jedinice na čijoj teritoriji kandidat ima prebivalište.
Svaka kandidatura za člana Skupštine LKS i za člana RLK iz državnih zdravstvenih ustanova mora biti podržana potpisima članova iz državnih zdravstvenih ustanova, a kandidatura za člana Skupštine LKS i člana skupštine RLK iz privatne prakse mora biti podržana potpisima članova iz privatne prakse.
Stručna služba regionalne Komore u roku od 10 dana od dana raspisivanja izbora, obaveštava sve članove Komore sa svoje teritorije da se pisanim putem obrazložene kandidature dostavljaju Izbornoj komisiji regionalne lekarske komore.
Izborna komisija regionalne lekarske komore dostavlja prispele kandidature na proglašenje Centralnoj izbornoj komisiji u roku od 48 sati.
Centralna izborna komisija dužna je da u roku od 48 sati od prijema kandidatura donese odluku ili zaključak.
Kandidature se podnose najkasnije 20 dana pre održavanja izbora.
Kandidatura obavezno sadrži:
1) ime i prezime kandidata;
2) ID broj kandidata;
3) prebivalište kandidata;
4) potvrdu ili rešenje da je upisan u Imenik Komore izdatu od strane regionalne lekarske komore;
5) prikupljen propisani broj potpisa na obrascu članova Komore koji podržavaju kandidaturu;
6) izjavu kandidata na propisanom obrascu da podnosi kandidaturu za delegata Skupštine.
Ako kandidatura sadrži nedostatke za proglašenje, Centralna izborna komisija zaključkom nalaže podnosiocu kandidature da u roku od 48 časova od časa dostavljanja zaključka otkloni nedostatke. Protiv zaključka nije dozvoljen prigovor ni žalba.
Ako podnosilac kandidature ne otkloni nedostatke u roku iz stava 1) ovog člana, Centralna izborna komisija rešenjem odbija proglašenje kandidature.
Svaki birač (na izbornoj jedinici kandidata čija je kandidatura odbijena), kandidat za delegata, može da podnese Centralnoj izbornoj komisiji prigovor na rešenje kojim je odbijeno proglašenje kandidature, u roku od 24 časa od kada je kandidat primio rešenje.
Centralna izborna komisija donosi rešenje po prigovoru u roku od 48 časova od prijema prigovora i dostavlja ga podnosiocu prigovora.
Na rešenje Centralne izborne komisije koje je doneseno po prigovoru, podnosilac prigovora može izjaviti žalbu sudu u roku od 24 sata od donošenja rešenja, preko Centralne izborne komisije.
Odluka koja je donesena u postupku po žalbi je pravosnažna i protiv nje se ne može podneti zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke, niti zahtev za ponavljanje postupka koji su predviđeni Zakonom o upravnim sporovima.
Centralna izborna komisija, po završenom postupku kandidovanja, utvrđuje konačne liste kandidata po izbornim jedinicama, najkasnije 15 dana pre dana održavanja izbora i objavljuje zbirnu izbornu listu kandidata za delegate Skupštine Lekarske komore Srbije i zbirne izborne liste kandidata za delegate Regionalnih lekarskih komora.
Zbirna izborna lista sadrži sve kandidature, lična imena svih kandidata, identifikacioni broj (ID) kandidata i prebivalište kandidata.
Redosled kandidata na zbirnoj izbornoj listi utvrđuje se prema redosledu proglašenja kandidatura.
Zbirne izborne liste kandidata objavljuju se javno, na oglasnim tablama regionalnih komora i njihovih okružnih kancelarija i na sajtu Komore.
Zbirna izborna lista kandidata za delegate Skupštine Lekarske komore Srbije i zbirna izborna lista za kandidate regionalne lekarske komore, objavljuju se obavezno na biračkom mestu.
Podnosilac kandidature može je povući najkasnije 24 sata pre roka određenog u članu 22. stav 1).
Izbori za Skupštinu Lekarske komore Srbije i skupštine regionalnih lekarskih komora održavaju se isključivo nedeljom.
Glasanje za izbor članova Skupštine vrši se na biračkim mestima.
Svako biračko mesto ima redni broj.
Izborne komisije regionalnih komora najkasnije sedam dana pre dana održavanja izbora objavljuju raspored biračkih mesta, sa naznakama koji članovi komore glasaju na određenim biračkim mestima.
Za svako biračko mesto se obezbeđuje posebna prostorija.
Glasanje se vrši lično.
Glasa se glasačkim listićima.
Glasački listić sadrži:
1) oznaku i redni broj izborne jedinice u kojoj se vrše izbori;
2) obaveštenje o broju kandidata koji se biraju u toj izbornoj jedinici;
3) imena i prezimena kandidata, po redosledu sa zbirne izborne liste;
4) Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj prema redosledu sa zbirne izborne liste;
5) oznaku za člana koje Skupštine se glasa predmetnim listićem, odnosno da li se glasa za člana Skupštine LKS ili člana skupštine RLK.
Glasa se samo za kandidate navedene na glasačkom listiću pojedinačno, a najviše za onoliko kandidata koliko se članova Skupštine Komore, odnosno skupštine RLK bira iz te izborne jedinice.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga se glasa.
Glasački listići na kojima su zaokruženi redni brojevi ispred imena većeg broja kandidata od broja kandidata koji se bira, listići u koje su uneta i zaokružena nova imena, nepopunjeni glasački listići kao i listići na kojima se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je kandidata glasano, smatraju se nevažećim.
Glasanje traje neprekidno, od 07,00 do 19,00 časova.
Biračko mesto se u 19,00 časova zatvara, ali se biračima koji su se zatekli na biračkom mestu u vreme zatvaranja, omogućava da glasaju.
Biračko mesto na kome su glasali svi upisani birači može biti zatvoreno i pre isteka roka navedenog u prethodnom stavu ovog člana.
Članovi biračkih odbora proveravaju da li je svako ko pristupa glasanju upisan u birački spisak.
Ukoliko birač nije upisan, glasanje mu neće biti dozvoljeno, osim ako članovima komisije ne stavi na uvid rešenje suda o upisu u birački spisak.
Svaki takav slučaj unosi se u zapisnik, a sudsko rešenje stavlja na poslednju stranu izvoda iz biračkog spiska.
Identifikacija birača upisanih u birački spisak vrši se na osnovu uvida u ličnu kartu ili putnu ispravu (pasoš).
G. Utvrđivanje rezultata glasanja
Po završetku glasanja birački odbor započinje utvrđivanje rezultata glasanja.
Rezultati glasanja se utvrđuju tako što se prvo vrši prebrojavanje neupotrebljenih glasačkih listića, stavljaju ih u poseban omot koji pečati s naznakom na omotu da se radi o neupotrebljenim glasačkim listićima.
Potom se, na osnovu biračkog spiska, izvoda iz biračkog spiska, utvrđuje ukupan broj birača koji su glasali, i pristupa se otvaranju biračke kutije i prebrojavanju glasova.
Kad se biračka kutija otvori, posle provere kontrolnog lista, važeći glasački listići se odvajaju od nevažećih.
Birački odbor konstatuje broj nevažećih glasačkih listića, unosi se u zapisnik i nevažeće glasačke listiće pečati u poseban omot, s naznakom da se radi o nevažećim glasačkim listićima, a potom utvrđuje broj glasačkih listića i broj glasova koji je dobio svaki kandidat, što se takođe unosi u zapisnik.
Važeći glasački listići stavljaju se u poseban omot sa naznakom da se radi o važećim glasačkim listićima, koji se potom pečati.
Kad se utvrdi da je broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji veći od broja birača koji su glasali, ili u glasačkoj kutiji nije nađen kontrolni listić, birački odbor se raspušta i imenuje novi, a glasanje na tom biračkom mestu ponavlja se.
Kada se utvrde rezultati glasanja u zapisnik se unose sledeći podaci:
1) ukupan broj birača u biračkom spisku na tom biračkom mestu;
2) broj birača koji je glasao;
3) broj glasova koji je dobio svaki kandidat sa glasačkog listića;
4) broj nevažećih glasačkih listića.
U zapisnik se unose sve okolnosti i činjenice od značaja za glasanje.
Zapisnik potpisuju svi članovi biračkog odbora.
Zapisnik se, sa drugim izbornim materijalom, dostavlja Izbornoj komisiji regionalne komore u roku od 24 sata od vremena zatvaranja biračkog mesta.
Izborna komisija regionalne Lekarske komore u roku od 48 časova od dana prijema materijala utvrđuje rezultate izbora i dostavlja ih Centralnoj izbornoj komisiji Lekarske komore Srbije na proglašenje.
Konačne rezultate izbora proglašava Centralna izborna komisija Lekarske komore Srbije, najkasnije 15 dana od dana održavanja izbora.
Centralna izborna komisija svim izabranim članovima Skupštine Lekarske komore Srbije i članovima regionalnih lekarskih skupština, izdaje uverenje o izboru za člana Skupštine Lekarske komore Srbije, odnosno člana skupštine regionalne lekarske komore u roku od 3 dana od proglašenja konačnih rezultata šalje uverenja o izboru na adresu prebivališta izabranim kandidatima, preporučeno sa povratnicom.
Centralna izborna komisija podnosi izveštaj o izborima Skupštini Lekarske komore Srbije na prvoj konstitutivnoj sednici Skupštine.
Mandat članova Skupštine Lekarske komore Srbije i članova skupštine RLK traje 4 godine, i počinje danom verifikacije u Skupštini.
Postupak verifikacije regulisan je Poslovnikom o radu Skupštine Lekarske komore Srbije.
D. Primedbe na regularnost izbora
Prigovor na regularnost izbora može staviti svaki član Komore ili svaki kandidat za člana Skupštine Komore ili skupštine regionalne lekarske komore.
Prigovor na regularnost izbora, na nepravilnosti u sprovođenju izbornih radnji, podnosi se u roku od 24 časa od dana kada je doneta odluka, odnosno izvršena radnja ili učinjen propust, Izbornoj komisiji regionalne lekarske komore na čijoj se teritoriji nalazi biračko mesto na čiji rad se ulaže prigovor.
Izborna komisija regionalne lekarske komore donosi rešenje po prigovoru u roku od 24 časa od prijema.
Ukoliko je prigovor rešenjem odbijen od starne Izborne komisije regionalne lekarske komore, podnosilac ima pravo žalbe Centralnoj izbornoj komisiji u roku od 24 sata od vremena prijema odluke Izborne komisije regionalne lekarske komore.
Centralna izborna komisija donosi odluku po žalbi u roku od 24 sata od prijema.
Odluka Centralne izborne komisije Lekarske komore Srbije je konačna i na nju podnosilac može izjaviti žalbu sudu u roku od 24 časa od dostavljanja odluke Centralne izborne komisije.
Ukoliko Centralna izborna komisija usvoji prigovor, izbori se na tom biračkom mestu ponavljaju u roku od 7 dana od dana održavanja.
U slučaju da iz neke izborne jedinice ne bude izabran broj delegata koji se bira, izbori se ponavljaju u roku od 60 dana kao dopunski.
Odluka suda doneta u postupku po žalbi je pravosnažna i protiv nje se ne može podneti zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke, niti zahtev za ponavljanje postupka koji su predviđeni Zakonom o upravnim sporovima.
Sve primedbe na regularnost izbora dostavljaju se nadležnim izbornim komisijama pisanim putem, uz detaljno obrazloženje.
4. PREDAJA IZBORNOG MATERIJALA PRE GLASANJA
Centralna izborna komisija obezbeđuje celokupan izborni materijal za sva biračka mesta (glasačke kutije, paravane za glasanje, pribor za pisanje, pribor za pečaćenje glasačkih kutija i drugog izbornog materijala, koverte za odlaganje glasačkih listića, zbirne izborne liste, izvode iz rešenja o određivanju biračkog mesta, rešenja o imenovanju biračkog odbora, izvode iz biračkog spiska, glasačke listiće, kontrolne listove za proveru ispravnosti glasačke kutije, obrasce zapisnika o radu biračkog odbora, odgovarajuće obrasce zapisnika o primopredaji izbornog materijala, Pravila o radu biračkih odbora).
Centralna izborna komisija zapisnički dostavlja izborni materijal Izbornim komisijama regionalnih lekarskih komora najkasnije 96 časova pre dana održavanja izbora.
Izborne komisije regionalnih lekarskih komora zapisnički predaju izborni materijal biračkim odborima sa svoje teritorije najkasnije 72 sata pre dana održavanja izbora.
Svi birački odbori postupaju u skladu sa pravilima o radu biračkih odbora koja će propisati Centralna izborna komisija.
6. DOSTAVLJANJE IZBORNOG MATERIJALA POSLE GLASANJA
Pošto utvrdi rezultate glasanja na biračkom mestu, svaki birački odbor bez odlaganja zapisnički predaje propisani izborni materijal Izbornoj komisiji regionalne lekarske komore.
Ukoliko je uložena žalba na rešenje Izborne komisije regionalne lekarske komore, uz zapisnik Centralnoj izbornoj komisiji prosleđuje se i materijal sa biračkog mesta na čiji je izborni proces žalba uložena.
Izborne komisije regionalnih lekarskih komora pošto prikupe izborni materijal sa svih biračkih mesta, konstatuju zapisnički rezultate glasanja na teritoriji regionalne lekarske komore, i bez odlaganja, zapisnike dostavljaju Centralnoj izbornoj komisiji.
Centralna izborna komisija po proteku rokova za žalbu, utvrđuje konačne rezultate glasanja po regionalnim lekarskim komorama za Skupštinu Lekarske komore Srbije i za Skupštine regionalnih lekarskih komora.
7. STANDARDI ZA IZBORNI MATERIJAL
Glasački listići za izbor delegata Skupštine Lekarske komore Srbije i delegata skupštine regionalnih lekarskih komora, štampaju se u Beogradu u štampariji koju odredi Centralna izborna komisija.
Glasački listići štampaju se na hartiji koja je zaštićena vodenim žigom.
Broj glasačkih listića koji se štampa, njihov oblik, boju i njihov izgled utvrđuje Centralna izborna komisija.
Broj glasačkih listića koji se štampaju mora biti jednak ukupnom broju birača - lekara upisanih u Birački spisak, uz dodatak rezervnih glasačkih listića čiji broj ne može preći 0,3% od ukupnog broja birača.
O broju rezervnih glasačkih listića Centralna izborna komisija donosi Rešenje koje objavljuje na sajtu Lekarske komore Srbije.
Tekst i izgled glasačkih listića utvrđuje Centralna izborna komisija.
Centralna izborna komisija posle donošenja odluke o tekstu i izgledu glasačkog listića, sačinjava uzorak glasačkog listića koji overava predsednik Centralne izborne komisije svojim potpisom, a pored se stavlja potpis direktora Lekarske komore Srbije i pečat Lekarske komore Srbije.
Overeni uzorak glasačkog listića predaje se štampariji, koja na osnovu njega izrađuje grafičke ploče.
Proces štampanja počinje u prisustvu ovlašćenih predstavnika Centralne izborne komisije.
Prvi odštampani glasački listić koji ispunjava optimalne grafičke standarde, predstavnik Centralne izborne komisije upoređuje sa overenim uzorkom glasačkog listića.
Pošto utvrdi da je odštampani primerak glasačkog listića podudaran sa overenim uzorkom, predstavnik Centralne izborne komisije svojim potpisom odobrava štampanje glasačkih listića u utvrđenom broju primeraka.
Odmah po završetku štampanja, komisija, koju čine predstavnici Centralne izborne komisije i štamparije, uništava kompjutersku pripremu za izradu grafičkih ploča i grafičke ploče.
O uništavanju kompjuterske pripreme i grafičkih ploča, sastavlja se zapisnik, a uništene grafičke ploče se predaju Centralnoj izbornoj komisiji.
Tekst glasačkog listića i preostalog materijala za sprovođenje izbora, štampa se na srpskom jeziku, ćirilicom.
9. STATISTIČKA OBRADA PODATAKA
Statističku obrada podataka, pri sprovođenju izbora, obavlja stručna služba Lekarske komore Srbije.
10. PRAĆENJE RADA ORGANA ZA SPROVOĐENJE IZBORA
Domaće organizacije koje su registrovane za praćenje izbora, međunarodne organizacije čiji je Član Lekarska komora Srbije i nevladine organizacije, a koje žele da prate rad organa za sprovođenje izbora, podnose prijavu Centralnoj izbornoj komisiji, najkasnije 10 dana pre dana održavanja izbora.
Prijava sadrži: naziv organizacije, međunarodne organizacije ili nevladine organizacije, broj posmatrača, ime i prezime posmatrača, JMBG, fotografiju posmatrača i područje praćenje rada organa za sprovođenje izbora.
Uz prijavu se podnosi i akt o registraciji organizacije kod nadležnog organa.
Centralna izborna komisija može izdati ovlašćenja domaćim posmatračima, na osnovu kojih oni mogu da prate rad organa za sprovođenje izbora.
Centralna izborna komisija izdaje posmatračima identifikacione kartice, koje sadrže podatke koji su neophodni, a koji se preuzimaju iz prijave.
Posmatrači su dužni da identifikacione kartice nose na vidnom mestu.
Troškove plaćanja rada organa za sprovođenje izbora i troškove izdavanja identifikacionih kartica (osim onih posmatrača koje angažuje posebnim ugovorom Lekarska komora Srbije) snose oni čiji posmatrači prate izbore.
Centralna izborna komisija dužna je da posmatračima kojima je odobreno praćenje izbora, omogući nesmetano praćenje svake izborne radnje i da u zapisnicima o svom radu konstatuje njihovo prisustvo.
Birački odbori dužni su da posmatračima kojima je Centralna izborna komisija odobrila praćenje izbora omoguće nesmetano praćenje svake izborne radnje i da u zapisnicima o svom radu konstatuju njihovo prisustvo.
Posmatrači su dužni da postupaju po pravilima o održavanju reda na biračkom mestu.
Birački odbor može sa biračkog mesta udaljiti posmatrača ako se posmatrač ne pridržava pravila o održavanju reda na biračkom mestu, ako na biračkom mestu koristi: pejdžer, mobilni telefon i druga sredstva veze i komunikacije, a posebno ako se na bilo koji način meša u rad biračkog odbora.
Birački odbor je dužan da o udaljenju posmatrača i razlozima za to udaljenje odmah obavesti Centralnu izbornu komisiju.
Centralna izborna komisija može da posmatraču oduzme ovlašćenje i identifikacionu karticu, ukoliko se posmatrač ne ponaša u okviru svojih ovlašćenja.
Posmatrači rada Centralne izborne komisije i Izbornih komisija regionalnih lekarskih komora, dužni su da se kreću unutar ovlašćenja i pravila navedenih u prethodnim stavovima ovog člana.
11. SREDSTVA ZA SPROVOĐENJE IZBORA
Sredstva za sprovođenje izbora obezbeđuju se iz budžeta Lekarske komore Srbije, doprinosima (participacijom) regionalnih lekarskih komora srazmerno broju upisanih članova u Imenik komore.
Sredstva za sprovođenje izbora mogu da se koriste za:
1) naknade za rad organa za sprovođenje izbora;
2) naknade za rad angažovanih posmatrača;
3) naknade za rad zaposlenih u stručnim službama Komore;
4) naknade za dnevnice i putne troškove predsednika i članova Centralne izborne komisije i Izbornih komisija regionalnih lekarskih komora, od mesta prebivališta do sedišta komisija i od sedišta komisija do mesta gde je potrebno izvršiti službeni posao;
5) naknade za rad angažovanih lica;
6) štampanje izbornog materijala;
7) nabavku kancelarijskog i ostalog potrošnog materijala;
8) prikupljanje, statističku obradu i prezentaciju podataka;
9) prevozničke, PTT, ugostiteljske, medijske i druge usluge.
Mandat delegata skupštine počinje da teče danom potvrđivanja mandata na konstitutivnoj sednici skupštine.
Konstitutivnu sednicu skupštine saziva predsednik skupštine iz prethodnog saziva u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora od strane Centralne izborne komisije.
Konstitutivnom sednicom predsedava najstariji delegat, koji je ovlašćen i da sazove konstitutivnu sednicu ako to u zakonskom roku ne učini predsednik skupštine iz prethodnog saziva.
Na obrazloženu inicijativu najmanje jedne trećine članova upisanih u imenik komore iz izborne jedinice u kojoj je Član skupštine izabran, skupština regionalne Lekarske komore dužna je da sprovede postupak izjašnjavanja o poverenju pomenutom članu skupštine, u roku od 60 dana od dana prijema inicijative.
Postupak izjašnjavanja o opozivu sprovodi se na istovetan način kao izbor delegata čiji se opoziv traži, a u izbornoj jedinici u kojoj je izabran, u skladu sa ovom odlukom.
Član Skupštine Lekarske komore Srbije ili član skupštine RLK je opozvan ukoliko je za njegov opoziv glasalo više od polovine članova Komore iz njegove izborne jedinice.
U slučaju opoziva člana Skupštine LKS ili RLK, Komora je dužna da sprovede dopunske izbore u izbornoj jedinici iz koje je opozvani član Skupštine LKS ili RLK, u roku od 60 dana od dana opoziva.
Dopunski izbori iz stava 1) sprovode se i u slučajevima:
1) smrti člana Skupštine;
2) ostavke;
3) ispisa iz Imenika Komore;
4) ukoliko nije izabran broj delegata koji se bira iz izborne jedinice u Skupštinu LKS ili RLK određen Odlukom o izbornim jedinicama;
5) u slučaju kada je protiv člana Skupštine LKS ili RLK izrečena pravosnažna i izvršna presuda kojom je izrečena kazna zatvora.
Ukoliko je opozvani član Skupštine bio istovremeno i Član nekog organa Komore, ili organa RLK smatra se da je opozivom sa mesta člana Skupštine istovremeno opozvan i iz organa čiji je član bio.
Novi član odgovarajućeg organa Komore ili organa RLK bira se u skladu sa odredbama ovih pravila na prvoj narednoj sednici Skupštine.
13. IZBOR PREDSEDNIKA I DVA POTPREDSEDNIKA SKUPŠTINE LKS I PREDSEDNIKA I DVA POTPREDSEDNIKA SKUPŠTINA REGIONALNIH LEKARSKIH KOMORA
Kandidata za predsednika Skupštine Lekarske komore Srbije može predložiti svaka regionalna Lekarska komora ili najmanje 20 (dvadeset) članova Skupštine.
Kandidata za Predsednika Skupštine regionalne lekarske komore može predložiti najmanje 10 članova Skupštine RLK.
Kandidature se, u pisanoj formi, dostavljaju Komisiji za izbor i imenovanje LKS, odnosno RLK koja sastavlja konačnu listu predloženih kandidata i dostavlja je Skupštini LKS, odnosno skupštini RLK na odlučivanje.
U prvom krugu glasanja izabran je kandidat za predsednika Skupštine LKS koji osvoji više od polovine glasova prisutnih članova Skupštine Komore.
U prvom krugu glasanja izabran je kandidat za predsednika skupštine RLK koji osvoji više od polovine glasova prisutnih članova skupštine RLK.
Ukoliko nijedan od kandidata ne ostvari više od polovine glasova prisutnih članova Skupštine, dva kandidata sa osvojenim najvećim brojem glasova idu u drugi krug.
U drugom krugu glasanja izabran je onaj kandidat koji dobije veći broj glasova prisutnih članova Skupštine (prostu većinu).
Ukoliko je predložen samo jedan kandidat za mesto predsednika Skupštine, izabran je ukoliko za njega glasa više od polovine prisutnih članova Skupštine.
Ukoliko za kandidata iz prethodnog stava ovog člana ne glasa više od polovine prisutnih članova Skupštine, izbori se ponavljaju sa novim kandidatom, odnosno kandidatima.
Sednica Skupštine na kojoj se glasa o novom kandidatu ili kandidatima za mesto predsednika Skupštine mora biti održana najkasnije u roku od 15 (petnaest) dana od dana održavanja konstitutivne sednice Skupštine.
Postupak izbora potpredsednika Skupštine Komore, odnosno skupštine RLK identičan je postupku izbora predsednika Skupštine, uz napomenu da se jedan potpredsednik bira iz redova doktora medicine zaposlenih u državnim zdravstvenim ustanovama, a drugi iz redova doktora medicine koji rade u privatnoj praksi.
Glasanje za potpredsednike Skupštine vrši se posebno za svaku potpredsedničku funkciju, a potpredsednici su izabrani ako se za njihov izbor izjasni više od polovine prisutnih članova Skupštine.
Inicijativu za opoziv predsednika ili potpredsednika Skupštine LKS, uz pisano obrazloženje, Skupštini LKS može podneti svaka regionalna lekarska komora ili najmanje 20 članova Skupštine LKS.
O podnetoj inicijativi Skupština LKS, se izjašnjava na prvoj narednoj sednici.
Inicijativu za opoziv predsednika ili potpredsednika skupštine regionalne lekarske komore, uz pisano obrazloženje može podneti najmanje 10 članova Skupštine RLK.
O podnetoj inicijativi skupština RLK, se izjašnjava na prvoj narednoj sednici.
Predsednik ili potpredsednik (potpredsednici) Skupštine su opozvani ukoliko se za to izjasni više od polovine prisutnih članova Skupštine.
Skupština bira novog predsednika ili potpredsednika najkasnije u roku od 30 dana od dana opoziva prethodnog.
U slučaju opoziva predsednika Skupštine radom Skupštine do izbora novog predsednika, uključujući i sazivanje naredne sednice Skupštine, rukovode potpredsednici Skupštine.
U slučaju istovremenog opoziva predsednika i oba potpredsednika, radom Skupštine Komore, uključujući i sazivanje naredne sednice Skupštine, rukovodi direktor Komore, odnosno skupštinom RLK, predsednik RLK.
Mandat predsednika i potpredsednika Skupštine Komore i mandat predsednika i potpredsednika skupštine RLK traje četiri godine.
14. IZBOR UPRAVNOG ODBORA KOMORE I IZVRŠNIH ODBORA REGIONALNIH LEKARSKIH KOMORA
Članove Upravnog odbora, isključivo iz redova članova Skupštine Komore, predlažu regionalne komore i to po dva člana sa teritorija regionalnih komora, dok posebni odbori Komore predlažu po jednog člana.
Predsednika, dva potpredsednika, pet članova izvršnog odbora RLK, isključivo iz redova članova skupštine RLK predlaže najmanje 10 delegata skupštine RLK, dok posebni odbori RLK predlažu po jednog člana.
Regionalne komore i posebni odbori Komore, u pisanoj formi, dostavljaju predloge kandidata za članove Upravnog odbora Komisiji za izbor i imenovanje Skupštine Lekarske komore Srbije, najkasnije u roku od 15 dana od dana konstituisanja Skupštine Komore.
Članovi skupštine RLK i posebni odbori RLK u pisanoj formi dostavljaju predloge kandidata za članove izvršnih odbora RLK, Komisiji za izbor i imenovanje skupština RLK, najkasnije u roku od 15 dana od dana konstituisanja skupštine RLK.
Komisija utvrđuje listu predloženih kandidata i dostavlja je Skupštini LKS, odnosno skupštini RLK na odlučivanje.
Skupština LKS, odnosno skupština RLK glasa o izboru članova Upravnog odbora, odnosno članova izvršnog odbora najkasnije u roku od 30 dana od dana konstituisanja Skupštine.
Danom konstituisanja Skupštine smatra se dan održavanja konstitutivne sednice novog saziva Skupštine Lekarske komore Srbije, odnosno skupštine regionalne lekarske komore.
Skupština o ponuđenoj listi glasa u celosti.
Članovi Upravnog odbora Komore, odnosno članovi izvršnog odbora RLK izabrani su ukoliko se za listu izjasni više od polovine prisutnih članova Skupštine Komore, odnosno skupštine regionalne lekarske komore.
Ukoliko se za ponuđenu listu kandidata za članove Upravnog odbora, odnosno članove izvršnog odbora ne izjasni dovoljan broj prisutnih članova Skupštine, izbori se ponavljaju najkasnije u roku od 30 dana.
Članovi Upravnog odbora, na osnovu Poslovnika o radu Upravnog odbora Lekarske komore Srbije, iz svojih redova, predlažu Skupštini Komore kandidata za predsednika Upravnog odbora, u roku od 15 dana od dana izbora članova Upravnog odbora.
Članovi izvršnog odbora na osnovu Poslovnika o radu izvršnog odbora RLK, iz svojih redova, predlažu skupštini RLK kandidata za predsednika izvršnog odbora, najkasnije u roku od 15 dana od dana izbora članova izvršnog odbora.
Predsednik Upravnog odbora, je izabran ukoliko za njega glasa više od polovine prisutnih delegata Skupštine Komore.
Predsednik izvršnog odbora, je izabran ukoliko za njega glasa više od jedne polovine prisutnih delegata skupštine RLK.
Ukoliko kandidat za predsednika ne dobije potrebnu većinu, glasanje se ponavlja najkasnije u roku od 30 dana, na narednoj sednici Skupštine Komore, odnosno skupštini RLK.
Predsednik Upravnog odbora na sednici na kojoj je i sam izabran, uz obrazloženje, predlaže Skupštini Komore dva potpredsednika Upravnog odbora iz redova članova Upravnog odbora, po jednog iz državne i iz privatne lekarske prakse.
Predsednik izvršnog odbora RLK na sednici na kojoj je i sam imenovan, uz obrazloženje predlaže skupštini RLK dva potpredsednika izvršnog odbora, iz redova članova izvršnog odbora, po jednog iz državne i iz privatne prakse.
O predloženim kandidatima se glasa pojedinačno, a kandidat za potpredsednika je izabran na tu funkciju ukoliko se za to izjasni više od polovine prisutnih članova Skupštine LKS, odnosno RLK.
Ukoliko jedan ili oba kandidata za potpredsednike Upravnog odbora, odnosno izvršnog odbora nisu izabrani, glasanje se ponavlja najkasnije u roku od 30 dana.
Mandat predsednika, potpredsednika i članova Upravnog odbora traje četiri godine.
Mandat predsednika, potpredsednika i članova izvršnog odbora traje četiri godine.
Inicijativa za opoziv Upravnog odbora u celosti, predsednika, potpredsednika ili članova ovog organa dostavlja se, u pisanoj formi, Komisiji za izbor i imenovanje Skupštine Lekarske komore Srbije.
Inicijativa za opoziv izvršnog odbora u celosti potpredsednika ili članova ovog organa dostavlja se u pisanoj formi, Komisiji za izbor i imenovanje skupštine regionalne lekarske komore.
Inicijativu za opoziv predsednika Upravnog odbora, uz pisano obrazloženje, može podneti najmanje jedna trećina članova Skupštine Komore, jedna trećina članova Upravnog odbora ili jedna regionalna komora.
Inicijativu za opoziv predsednika izvršnog odbora odbora, uz pisano obrazloženje, može podneti najmanje jedna trećina članova skupštine regionalne komore, ili jedna trećina članova izvršnog odbora.
Inicijativu za opoziv potpredsednika Upravnog odbora, uz pisano obrazloženje, može pokrenuti predsednik Upravnog odbora, najmanje jedna trećina članova Upravnog odbora, jedna trećina članova Skupštine Komore ili jedna regionalna Komora.
Inicijativu za opoziv potpredsednika izvršnog odbora, uz pisano obrazloženje, može pokrenuti predsednik izvršnog odbora, najmanje jedna trećina članova izvršnog odbora ili jedna trećina članova skupštine regionalne komore.
Opozvani predsednik ili potpredsednik Upravnog odbora, odnosno izvršnog odbora nisu automatski opozvani i sa mesta članova Upravnog odbora, odnosno izvršnog odbora ukoliko podnosilac inicijative u svom obrazloženju to nije izričito zahtevao.
Inicijativu za opoziv člana Upravnog odbora, uz pisano obrazloženje, može podneti najmanje jedna trećina članova Skupštine Komore, jedna regionalna komora ili posebni odbor koji ga je predložio na to mesto.
Inicijativu za opoziv člana izvršnog odbora, uz pisano obrazloženje, može podneti najmanje jedna trećina članova skupštine regionalne komore ili poseban odbor koji ga je predložio na to mesto.
Inicijativu za opoziv celog Upravnog odbora, uz pisano obrazloženje, može podneti najmanje jedna trećina članova Skupštine Komore ili jedna regionalna komora.
Inicijativu za opoziv celog izvršnog odbora, uz pisano obrazloženje, može podneti najmanje jedna trećina članova skupštine regionalne komore.
O inicijativi za opoziv Upravnog odbora ili izvršnog odbora u celosti, odnosno predsednika i potpredsednika ili člana Upravnog odbora ili člana izvršnog odbora, Skupština LKS, odnosno skupština RLK glasa na prvoj narednoj sednici posle datuma prijema inicijative.
Upravni odbor u celosti ili izvršni odbor u celosti, predsednik i potpredsednik Upravnog odbora, odnosno izvršnog odbora te članovi Upravnog odbora, odnosno izvršnog odbora opozvani su ukoliko se za to izjasni više od polovine prisutnih članova Skupštine Komore, odnosno skupštine regionalne komore.
U slučaju opoziva predsednika Upravnog odbora, odnosno predsednika izvršnog odbora do izbora novog funkciju vrši jedan od potpredsednika ili član koga članovi Upravnog odbora, odnosno izvršnog odbora izaberu u skladu sa Poslovnikom o radu Upravnog odbora Lekarske komore Srbije, odnosno u skladu sa Poslovnikom o radu izvršnog odbora regionalne lekarske komore.
Skupština Komore će, najkasnije u roku od 30 dana od dana opoziva Upravnog odbora, njegovog predsednika, potpredsednika ili člana, na novoj sednici, izabrati novi Upravni odbor, predsednika, potpredsednika, odnosno člana Upravnog odbora.
Skupština RLK će, najkasnije u roku od 30 dana od dana opoziva izvršnog odbora, njegovog predsednika, potpredsednika ili člana, na novoj sednici, izabrati novi izvršni odbor, predsednika, potpredsednika, odnosno člana izvršnog odbora.
15. IZBOR DIREKTORA, DVA POMOĆNIKA DIREKTORA I IZBOR PREDSEDNIKA RLK I DVA POTPREDSEDNIKA RLK
Direktora Komore, isključivo iz svojih redova, biraju članovi Skupštine Komore.
Za direktora Komore može se kandidovati svaki član Skupštine Komore koji ispunjava uslove propisane Zakonom o komorama zdravstvenih radnika i Statutom Komore, ako mu podršku da jedna regionalna komora sa više od polovine glasova članova skupštine regionalne komore ili jedna trećina članova Skupštine Komore.
Kandidature se, u pisanoj formi, sa obrazloženjem, dostavljaju Komisiji za izbor i imenovanje Skupštine Komore najkasnije u roku od trideset dana od dana održavanja konstitutivne sednice Skupštine.
Komisija pravi jedinstvenu listu kandidata i dostavlja je Skupštini Komore na odlučivanje.
Skupština Komore glasa o ponuđenim kandidatima na sednici koja se održava najkasnije u roku od 45 dana od dana održavanja konstitutivne sednice Skupštine Komore.
Za direktora Komore izabran je kandidat koji osvoji više od polovine glasova prisutnih članova Skupštine Komore.
Ukoliko nijedan kandidat u prvom krugu glasanja ne osvoji više od polovine glasova, dva kandidata sa najvećim brojem glasova idu u drugi krug.
Za direktora Komore, u drugom krugu, izabran je kandidat sa većim brojem glasova.
Ukoliko je na listi kandidata samo jedan kandidat, a on prilikom glasanja ne osvoji više od polovine glasova prisutnih članova Skupštine Komore, glasanje se ponavlja najkasnije u roku od 15 dana.
Predsednika RLK, isključivo iz svojih redova, biraju članovi skupštine RLK.
Procedura za izbor predsednika i dva potpredsednika regionalne komore identična je proceduri za izbor direktora i dva pomoćnika direktora Komore.
Za predsednika RLK može se kandidovati svaki član skupštine regionalne komore, ako mu podršku da jedna trećina članova skupštine RLK.
Kandidature se, u pisanoj formi, sa obrazloženjem, dostavljaju Komisiji za izbor i imenovanje skupštine RLK u roku od petnaest dana od dana održavanja konstitutivne sednice skupštine RLK.
Komisija pravi jedinstvenu listu kandidata i dostavlja je skupštini RLK na odlučivanje.
Skupština RLK glasa o ponuđenim kandidatima na sednici koja se održava najkasnije u roku od 30 dana od dana održavanja konstitutivne sednice skupštine RLK.
Za predsednika izabran je kandidat koji osvoji više od polovine glasova prisutnih članova skupštine RLK.
Ukoliko nijedan kandidat u prvom krugu glasanja ne osvoji više od polovine glasova, dva kandidata sa najvećim brojem glasova idu u drugi krug.
Za predsednika RLK, u drugom krugu, izabran je kandidat sa većim brojem glasova.
Ukoliko je na listi kandidata samo jedan kandidat, a on prilikom glasanja ne osvoji više od polovine glasova prisutnih članova skupštine RLK, glasanje se ponavlja najkasnije u roku od 15 dana.
Direktor Komore, na sednici na kojoj je i sam izabran, uz obrazloženje predlaže Skupštini Komore kandidate za pomoćnike direktora i to jednog iz državne i jednog iz privatne lekarske prakse.
O kandidatima se glasa u paketu, a izabrani su ukoliko se za to izjasni više od polovine prisutnih članova Skupštine Komore.
Ukoliko predloženi kandidati ne dobiju potrebnu većinu glasova, glasanje se ponavlja.
Mandat direktora i pomoćnika direktora Komore traje 4 godine.
Procedura za izbor dva potpredsednika RLK identična je proceduri za izbor pomoćnika direktora Komore.
Predlog za izbor potpredsednika RLK skupštini RLK dostavlja predsednik RLK.
O kandidatima se glasa u paketu, a izabrani su ukoliko se za to izjasni više od polovine prisutnih članova skupštine RLK.
Ukoliko predloženi kandidati ne dobiju potrebnu većinu glasova, glasanje se ponavlja.
Mandat predsednika RLK i potpredsednika RLK traje četiri godine.
Inicijativa za opoziv direktora Komore ili pomoćnika direktora Komore dostavlja se, u pisanoj formi, Komisiji za izbor i imenovanje Skupštine Lekarske komore Srbije.
Inicijativu za opoziv direktora Komore ili pomoćnika direktora Komore može podneti najmanje jedna trećina članova Skupštine Komore ili jedna regionalna komora na osnovu odluke donete sa više od polovine glasova u skupštini regionalne komore.
O inicijativi za opoziv direktora ili pomoćnika direktora Lekarske komore Srbije, Skupština Komore odlučuje na prvoj sednici posle dana prijema inicijative.
Direktor ili pomoćnik direktora Lekarske komore Srbije su opozvani ukoliko se za to izjasni više od polovine prisutnih članova Skupštine Komore.
Izbor novog direktora Komore ili pomoćnika direktora Komore ima se obaviti najkasnije u roku od 30 dana oda dana opoziva prethodnog.
Do izbora novog direktora funkciju direktora vrši pomoćnik koga Skupština Komore za to ovlasti.
U slučaju istovremenog opoziva direktora i oba pomoćnika funkciju direktora Komore, do izbora novog, vrši predsednik Skupštine Komore.
Inicijativa za opoziv predsednika RLK ili dva potpredsednika RLK dostavlja se, u pisanoj formi, Komisiji za izbor i imenovanje skupštine RLK.
Inicijativu za opoziv predsednika RLK ili potpredsednika RLK može podneti najmanje jedna trećina članova skupštine RLK.
O inicijativi za opoziv predsednika RLK ili potpredsednika RLK, skupština RLK odlučuje na prvoj sednici posle dana prijema inicijative.
Predsednik RLK ili potpredsednik RLK su opozvani ukoliko se za to izjasni više od polovine od članova skupštine RLK.
Izbor novog predsednika ili potpredsednika RLK ima se obaviti najkasnije u roku od 30 dana oda dana opoziva prethodnog, na novoj sednici skupštine RLK.
Do izbora novog predsednika RLK funkciju predsednika RLK vrši potpredsednik koga skupština RLK za to ovlasti.
U slučaju istovremenog opoziva predsednika RLK i oba potpredsednika RLK funkciju predsednika RLK, do izbora novog, vrši predsednik skupštine RLK.
16. NADZORNI ODBOR KOMORE I RLK
Nadzorni odbor ima predsednika, potpredsednika i tri člana koje bira Skupština Komore.
Predsednik, potpredsednik i članovi Nadzornog odbora moraju biti izabrani najkasnije u roku od 30 dana od dana konstituisanja Skupštine Komore.
Kandidate za predsednika, potpredsednika i članove Nadzornog odbora, isključivo iz redova članova Skupštine Komore, može predložiti najmanje jedna petina članova Skupštine Komore ili jedna regionalna komora.
Predlozi se, u pisanoj formi, dostavljaju Komisiji za izbor i imenovanje LKS koja utvrđuje liste kandidata za sve nabrojane funkcije i dostavlja ih Skupštini Komore na odlučivanje.
Za predsednika Nadzornog odbora Komore izabran je kandidat koji u prvom krugu osvoji više od polovine glasova prisutnih članova Skupštine Komore.
Ukoliko nijedan od kandidata ne zadobije više od polovine glasova, pristupa se drugom krugu glasanja.
U drugi krug glasanja idu dva kandidata sa najvećim brojem glasova u prvom krugu, a izabran je onaj kandidat koji osvoji veći broj glasova.
Postupak izbora potpredsednika Nadzornog odbora Komore identičan je postupku izbora predsednika.
Za članove Nadzornog odbora Komore izabrani su kandidati sa najvećim brojem glasova prisutnih članova Skupštine Komore.
Ukoliko je broj predloženih kandidata jednak broju koji se bira, o predloženoj listi kandidata može se glasati u celosti. U tom slučaju, kandidati su izabrani ukoliko je za njih glasalo više od polovine prisutnih članova Skupštine Komore.
Mandat predsednika, potpredsednika i članova nadzornog odbora Komore traje četiri godine.
Nadzorni odbor RLK ima predsednika i dva člana koje bira skupština RLK.
Predsednik i članovi nadzornog odbora RLK moraju biti izabrani najkasnije u roku od 15 dana od dana konstituisanja skupštine RLK.
Kandidate za predsednika i članove nadzornog odbora RLK, isključivo iz redova članova skupštine RLK, može predložiti najmanje jedna petina članova skupštine RLK.
Predlozi se, u pisanoj formi, dostavljaju komisiji za izbor i imenovanje RLK koja utvrđuje liste kandidata za sve nabrojane funkcije i dostavlja ih skupštini RLK na odlučivanje.
Za predsednika nadzornog odbora RLK izabran je kandidat koji u prvom krugu osvoji više od polovine glasova prisutnih članova skupštine RLK.
Ukoliko nijedan od kandidata ne zadobije više od polovine glasova, pristupa se drugom krugu glasanja.
U drugi krug glasanja idu dva kandidata sa najvećim brojem glasova u prvom krugu, a izabran je onaj kandidat koji osvoji veći broj glasova.
Za članove nadzornog odbora RLK izabrani su kandidati sa najvećim brojem glasova prisutnih članova skupštine RLK.
Ukoliko je broj predloženih kandidata jednak broju koji se bira, o predloženoj listi kandidata može se glasati u celosti. U tom slučaju, kandidati su izabrani ukoliko je za njih glasalo više od polovine prisutnih članova skupštine RLK.
Mandat predsednika i članova nadzornog odbora RLK traje 4 godine.
Inicijativu za opoziv predsednika, potpredsednika, člana ili Nadzornog odbora Komore u celini, u pisanoj formi, Komisiji za izbor i imenovanje Skupštine Komore, može podneti najmanje jedna petina članova Skupštine Komore ili jedna regionalna komora.
Skupština Komore se o podnetoj inicijativi izjašnjava na prvoj narednoj sednici od dana prijema inicijative.
Predsednik, potpredsednik ili Član Nadzornog odbora su opozvani ukoliko se za to izjasni više od polovine od prisutnih članova Skupštine Komore.
U slučaju opoziva predsednika, potpredsednika, člana ili celog Nadzornog odbora Komore, Skupština Komore će izabrati nove članove ili celo telo, na novoj sednici, najkasnije u roku od 30 dana od dana opoziva.
Opozvanog predsednika, do izbora novog, u skladu sa Poslovnikom o radu Nadzornog odbora Lekarske komore Srbije, zamenjuje potpredsednik ili jedan od članova.
Inicijativu za opoziv predsednika, potpredsednika, člana ili Nadzornog odbora Komore u celini, u pisanoj formi, Komisiji za izbor i imenovanje Skupštine Komore, može podneti najmanje jedna petina članova Skupštine Komore ili jedna regionalna komora.
Skupština Komore se o podnetoj inicijativi izjašnjava na prvoj narednoj sednici od dana prijema inicijative.
Predsednik, potpredsednik ili Član Nadzornog odbora su opozvani ukoliko se za to izjasni više od polovine od broja prisutnih članova Skupštine.
U slučaju opoziva predsednika, potpredsednika, člana ili celog Nadzornog odbora Komore, Skupština Komore će izabrati nove članove ili celo telo, na novoj sednici, najkasnije u roku od 30 dana od dana opoziva.
Opozvanog predsednika, do izbora novog, u skladu sa Poslovnikom o radu Nadzornog odbora Lekarske komore Srbije, zamenjuje potpredsednik ili jedan od članova.
Inicijativu za opoziv predsednika, ili člana nadzornog odbora RLK u celini, u pisanoj formi, komisiji za izbor i imenovanje skupštine RLK, može podneti najmanje jedna petina članova skupštine RLK.
Skupština RLK se o podnetoj inicijativi izjašnjava na prvoj narednoj sednici od dana prijema inicijative.
Predsednik ili Član nadzornog odbora RLK su opozvani ukoliko se za to izjasni više od polovine od broja prisutnih članova skupštine RLK.
U slučaju opoziva predsednika, člana ili celog nadzornog odbora RLK, skupština RLK će izabrati nove članove ili celo telo, na novoj sednici, najkasnije u roku od 15 dana od dana opoziva.
Opozvanog predsednika, do izbora novog, u skladu sa Poslovnikom o radu nadzornog odbora RLK, zamenjuje jedan od članova.
Inicijativu za opoziv predsednika, člana ili nadzornog odbora RLK u celini, u pisanoj formi, komisiji za izbor i imenovanje skupštine RLK, može podneti najmanje jedna petina članova skupštine RLK.
Skupština RLK se o podnetoj inicijativi izjašnjava na prvoj narednoj sednici od dana prijema inicijative.
Predsednik ili Član nadzornog odbora RLK su opozvani ukoliko se za to izjasni više od pola od prisutnog broja članova skupštine RLK.
U slučaju opoziva predsednika, člana ili celog nadzornog odbora RLK, skupština RLK će izabrati nove članove ili celo telo, na novoj sednici, najkasnije u roku od 15 dana od dana opoziva.
Opozvanog predsednika, do izbora novog, u skladu sa Poslovnikom o radu nadzornog odbora RLK, zamenjuje jedan od članova nadzornog odbora RLK.
17. POSEBNI ODBORI KOMORE I POSEBNI ODBORI RLK
Posebni odbori Komore Srbije imaju po 10 članova, koji iz svojih redova biraju predsednika i potpredsednika odbora, uvažavajući ravnopravnu zastupljenost regionalnih komora i državne i privatne prakse.
Posebne odbore regionalnih komora čine predsednik, potpredsednik i 10 članova, uz ravnopravnu zastupljenost predstavnika državne i privatne lekarske prakse, osim u odborima za državnu i privatnu praksu.
Skupština Lekarske komore Srbije, odnosno skupština regionalne lekarske komore bira članove posebnih odbora najkasnije u roku od 30 dana od dana konstituisanja Skupštine Komore, odnosno skupštine RLK.
Kandidate za članove posebnih odbora Komore, i to po dva, predlažu regionalne komore, na osnovu odluka skupština regionalnih komora donetih sa više od polovine glasova članova skupština regionalnih komora prisutnih na sednicama na kome se odlučivalo o kandidatima za članove posebnih odbora.
Kandidate za članove posebnih odbora regionalne komore može predložiti najmanje jedna petina članova skupštine regionalne komore.
Komisija za izbor i imenovanje Skupštine Komore, odnosno komisiji za izbor i imenovanje skupštine RLK na osnovu pisanih kandidatura regionalnih komora, odnosno članova skupštine regionalne komore, utvrđuje liste kandidata za članove posebnih odbora, i dostavlja ih Skupštini Komore, odnosno regionalne komore na odlučivanje.
Skupština Komore, odnosno skupština RLK, glasa o listi kandidata za članove predloženih odbora u celini.
Lista je prihvaćena ukoliko se za nju izjasni više od polovine prisutnih članova Skupštine Komore, odnosno skupštine RLK.
Ukoliko ponuđena lista ne dobije potrebnu većinu, Skupština komore, odnosno skupština RLK će, najkasnije u roku od 30 dana ponoviti izbore.
Članovi posebnih odbora Komore i članovi posebnih odbora RLK iz svojih redova biraju predsednika i potpredsednika i predlažu Skupštini Komore, odnosno regionalne komore kandidate za članove Upravnog odbora Komore, odnosno članove izvršnog odbora regionalne komore iz posebnih odbora Komore, odnosno posebnih odbora RLK.
Postupak izbora predsednika i potpredsednika posebnih odbora, kao i postupak izbora predstavnika posebnih odbora u Upravnom odboru, odnosno izvršnom odboru bliže se uređuju poslovnicima o radu posebnih odbora LKS i poslovnicima o radu posebnih odbora RLK.
Mandat predsednika, potpredsednika i članova posebnih odbora LKS i RLK traje četiri godine.
Inicijativu za opoziv pojedinih članova posebnog odbora ili odbora u celini Komore, Komisiji za izbor i imenovanje LKS, u pisanoj formi, može predložiti najmanje jedan petina članova Skupštine Komore ili jedna regionalna komora.
Inicijativu za opoziv pojedinih članova posebnog odbora ili odbora u celini regionalne komore, Komisiji za izbor i imenovanje regionalne komore, u pisanoj formi, može predložiti najmanje jedan petina članova skupštine regionalne komore.
Skupština se o podnetoj inicijativi izjašnjava glasanjem, na prvoj sednici posle prijema inicijative.
Član posebnog odbora ili odbor u celini, opozvani su ukoliko se za to izjasni više od polovine od prisutnog broja članova Skupštine Komore, odnosno skupštine regionalne komore.
Novi član posebnog odbora ili posebni odbor u celini bira se najkasnije u roku od 30 dana od opoziva, na sednici Skupštine Lekarske komore Srbije, odnosno skupštini regionalne komore.
18. VRHOVNI SUD ČASTI I PRVOSTEPENI SUDOVI ČASTI
Vrhovni sud časti čine predsednik, zamenik predsednika i 15 članova.
Predsednika, zamenika predsednika i članove Vrhovnog suda časti bira Skupština Lekarske komore Srbije najmanje 45 dana pre isteka njihovog mandata.
Kandidate za predsednika i zamenika predsednika Vrhovnog suda časti može predložiti najmanje jedna petina članova Skupštine Komore ili jedna regionalna komora.
Kandidature se, u pisanoj formi, dostavljaju Komisiji za izbor i imenovanje Skupštine Komore, koja pravi konačnu listu predloženih kandidata i dostavlja je Skupštini Komore na odlučivanje.
Za predsednika Vrhovnog suda časti izabran je onaj kandidat koji u prvom krugu glasanja osvoji više od jedne polovine glasova prisutnih članova Skupštine Komore.
Ako u prvom krugu glasanja nijedan kandidat ne osvoji natpolovičnu većinu glasova, dva kandidata sa najvećim brojem glasova idu u drugi krug glasanja.
Za predsednika Vrhovnog suda časti izabran je kandidat koji u drugom krugu osvoji veći broj glasova prisutnih članova Skupštine Komore.
Postupak izbora zamenika predsednika Vrhovnog suda časti identičan je postupku izbora predsednika.
Svaka regionalna komora dostavlja Komisiji za izbor i imenovanje po dva kandidata sa svoje teritorije za članove Vrhovnog suda časti.
Komisija pravi zajedničku listu kandidata i dostavlja je Skupštini Komore na odlučivanje.
O listi kandidata za članove Vrhovnog suda časti glasa se u celosti.
Članovi Vrhovnog suda časti izabrani su ako se za to izjasni više od polovine prisutnih članova Skupštine Lekarske komore Srbije.
Mandat predsednika, zamenika predsednika i članova Vrhovnog suda časti traje pet godina, počev od dana polaganja svečane izjave.
Sud časti prvog stepena čine predsednik, zamenik predsednika i 10 članova.
Predsednika, zamenika predsednika i članove suda časti prvog stepena bira skupština regionalne lekarske komore najmanje 45 dana pre isteka mandata.
Kandidate za predsednika i zamenika predsednika može predložiti najmanje jedna petina članova skupštine regionalne lekarske komore.
Kandidature se, u pisanoj formi, dostavljaju komisiji za izbor i imenovanje skupštine RLK, koja pravi konačnu listu predloženih kandidata i dostavlja je skupštini regionalne lekarske komore na odlučivanje.
Za predsednika suda časti prvog stepena izabran je onaj kandidat koji u prvom krugu glasanja osvoji više od polovine glasova prisutnih članova skupštine regionalne lekarske komore.
Ako u prvom krugu glasanja nijedan kandidat ne osvoji više od polovine glasova, dva kandidata sa najvećim brojem glasova idu u drugi krug glasanja.
Za predsednika suda časti prvog stepena izabran je kandidat koji u drugom krugu osvoji veći broj glasova prisutnih članova skupštine regionalne lekarske komore.
Postupak izbora zamenika predsednika suda časti prvog stepena identičan je postupku izbora predsednika.
Svaki delegat u skupštini regionalne lekarske komore može da predloži komisiji za izbor i imenovanje RLK po jednog kandidata za člana suda časti prvog stepena te RLK.
Komisija pravi zajedničku listu kandidata i dostavlja je skupštini regionalne lekarske komore na odlučivanje.
O listi kandidata za članove suda časti prvog stepena glasa se u celosti.
Članovi suda časti prvog stepena izabrani su ako se za to izjasni više od polovine prisutnih članova skupštine Regionalne lekarske komore.
Mandat predsednika, zamenika predsednika i članova suda časti prvog stepena traje pet godina, počev od dana polaganja svečane izjave.
Inicijativu za opoziv predsednika, zamenika predsednika, člana Vrhovnog suda časti ili Vrhovnog suda časti u celini, u pisanoj formi, Komisiji za izbor i imenovanje, može podneti najmanje jedna petina članova Skupštine Komore ili jedna regionalna komora.
Skupština će se o podnetoj inicijativi izjasniti na prvoj sednici koja sledi po prijemu inicijative.
Predsednik, zamenik predsednika, Član ili Vrhovni sud časti u celini opozvani su ukoliko se za to izjasni više od polovine prisutnih članova Skupštine Komore.
U slučaju opoziva, Skupština će nove nosioce funkcija u Vrhovnom sudu časti ili Vrhovni sud časti u celini, izabrati u roku od 30 dana od opoziva prethodnih, na novoj sednici.
U slučaju opoziva predsednika Vrhovnog suda časti, do izbora novog, a u skladu sa Pravilima o radu Vrhovnog suda časti Lekarske komore Srbije, funkciju predsednika obavlja zamenik predsednika ili najstariji član Vrhovnog Suda časti.
Procedura za opoziv predsednika, zamenika predsednika, člana prvostepenog suda časti, ili prvostepenog suda časti u celini identična je proceduri za opoziv predsednika, zamenika predsednika, člana Vrhovnog suda časti ili Vrhovnog suda časti u celini.
Inicijativu za opoziv može podneti najmanje jedna petina članova skupštine regionalne komore ili Vrhovni sud časti.
Inicijativa se podnosi Komisiji za izbor i imenovanje regionalne komore, a odluku o podnetoj inicijativi donosi skupština regionalne komore, sa glasovima više od polovine prisutnih članova skupštine RLK.
U slučaju opoziva predsednika prvostepenog suda časti, do izbora novog, a u skladu sa pravilima o radu prvostepenog suda časti, funkciju predsednika obavlja zamenik predsednika ili najstariji član prvostepenog suda časti.
Pravila o izboru i opozivu u ovoj glavi primenjivaće se do donošenja posebnih Pravila koja reguliše ovu materiju, a od strane Skupštine Lekarske komore Srbije.
Formiranje i sastav Etičkog odbora uređuju se posebnom Glavom Statuta: pravilima o obrazovanju i radu Etičkog odbora Skupštine Lekarske komore Srbije.
Komisiju za posredovanje čine tri člana (predsednik i dva člana) i istu bira Skupština svake regionalne lekarske komore.
Poslove iz svoje nadležnosti članovi Komisije obavljaju na osnovu Pravila o radu Komisije za posredovanje koji donosi Skupština Lekarske komore Srbije, kao deo ovog statuta.
21. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Direktor, članovi Upravnog i Nadzornog odbora ne mogu biti lica izabrana, postavljena ili imenovana na funkciju u državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, lica izabrana u organe upravljanja odnosno poslovanja visokoškolskih ustanova, Srpskog lekarskog društva, Društva lekara Vojvodine, Društva lekara Kosova i Metohije, udruženja zdravstvenih ustanova i drugih stručnih udruženja zdravstvenih radnika.
Rukovodeća funkcija u organima Komore nije spojiva sa funkcijama u političkim partijama, o čemu kandidat za rukovodeću funkciju u organima Komore prilaže pisanu izjavu.
Članovi saziva Skupštine Lekarske komore Srbije koji budu izabrani na rukovodeće funkcije u Komori imaju rok od 90 dana da podnesu ostavke na funkcije navedene u članovima 176. i 177. ovog statuta i o tome pismeno obaveste Skupštinu Komore.
Ukoliko pomenuti članovi Skupštine ne postupe u skladu sa stavom 1. ovog člana, automatski će biti opozvani sa svojih funkcija u Komori zbog kršenja odredbi Zakona o komorama zdravstvenih radnika, Statuta Lekarske komore Srbije, odnosno ovih pravila.
Sastavni deo ovih pravila čini Odluka o utvrđenim izbornim jedinicama za izbore članova Skupštine i drugih organa Lekarske komore Srbije i članova skupštine i drugih organa regionalnih lekarskih komora u njenom sastavu.
XV PRAVILA O RADU KOMISIJE ZA POSREDOVANJE
Pravila o radu Komisije za posredovanje utvrđuje se način rada, nadležnost, sastav i ovlašćenja Komisije za posredovanje na ogranku Lekarske komore Srbije, kao i pravila postupka posredovanja u spornim odnosima.
U disciplinskim postupcima, pokrenutim pred Sudovima časti LKS, po službenoj dužnosti, postupak posredovanja (medijacije) može se voditi radi rešavanja spornog odnosa između članova Komore, kao i između članova Komore i pacijenta, nezavisno od vođenja disciplinskog postupka pred sudovima časti, u delu koji se odnosi na njihov sporni odnos.
Radi vansudskog rešavanja sporova između članova Komore, kao i između člana Komore i pacijenta, u vezi sa obavljanjem zdravstvene delatnosti vrši se posredovanje od strane Komisije za posredovanje i Centra za medijaciju, a u skladu sa odredbama Zakona o medijaciji.
Strane u sporu mogu sporazumno birati posrednike - medijatore sa jedinstvene liste medijatora Centra za medijaciju.
Svaki ogranak ima svoju Komisiju za posredovanje.
Stranke u postupku za posredovanje mogu biti članovi Komore i korisnici zdravstvenih usluga.
Stranke mogu svoje sporove rešavati pred Komisijom za posredovanje ogranka Komore i LKS, kao i pred Centrom za medijaciju ukoliko se prethodno o tome saglase i o podnesu sporazumni zahtev u pisanom obliku, pre pokretanja postupka pred sudovima časti i za vreme postupka pred sudovima časti, sve do donošenja konačne odluke pred sudovima časti. Saglasnost mora sadržati i saglasnost oko izbora posrednika.
Članovi Komore su obavezni da prihvate sporazumno rešavanje nastalog spornog odnosa.
Strane se mogu saglasiti da u postupku posredovanja pored medijatora učestvuje i komedijator, kao stručnjak iz određene oblasti posredovanja.
2. Način rada Komisije za posredovanje
Komisija za posredovanje ogranka Komore i Lekarske komore Srbije može posredovati samo o pitanju koje pred nju iznesu stranke spora.
Sporazum koji stranke potpišu pred Komisijom za posredovanje ogranka Komore i Lekarske komore Srbije ima prema strankama karakter vansudskog poravnanja, te stranke ne mogu po istom pitanju pokretati postupak pred sudom časti i redovnim sudovima, izuzev ukoliko obe ili jedna od strana koja je potpisala sporazum u postupku posredovanja ne poštuje potpisani sporazum, u roku koji je definisan sporazumom.
Sedišta komisija za posredovanje ogranka nalaze se u sedištima ogranaka Komore.
3. Sastav Komisija za posredovanje
Komisije za posredovanje Komore sastoji se od predsednika i dva člana, s tim da ukoliko je čine članovi Komore isti ne mogu biti članovi organa Komore, izuzev članova Skupštine Lekarske komore Srbije.
Mandat članova Komisije za posredovanje LKS je četiri godine i može biti ponovljen više puta.
Izvršni odbor ogranka Komore i Upravni odbor Lekarske komore Srbije može odrediti i diplomiranog pravnika sa položenim pravosudnim ispitom za pružanje pravno - tehničke pomoći Komisiji za posredovanje ogranka Komore i Lekarske komore Srbije, odnosno poslove iz domena stručne službe Komisije za posredovanje ogranka Komore i Lekarske komore Srbije može preneti u nadležnost svojih stručnih službi.
4. Pokretanje postupka posredovanja
Postupak posredovanja pokreće se podnošenjem sporazumnog ili pojedinačnog zahteva za pokretanje postupka posredovanja Komisiji za posredovanje ogranka Komore ili Komisiji za posredovanje Lekarske komore Srbije ili Centru za medijaciju.
U zahtevu se navode sledeći podaci:
- imena stranaka spora;
- podaci o međusobnom sporu.
Ukoliko zahtev iz stava 1. ovog člana nisu podnele strane sporazumno, stručna služba ogranka Komore će uputiti primljeni zahtev drugoj strani u sporu uz upozorenje da može u roku od 8 dana od dana prijema zahteva obavestiti Komisiju za posredovanje ogranka Komore da prihvata rešavanje spora pred njom, i tada se smatra da je podnet sporazumni zahtev, a ukoliko u navedenom roku strana u sporu ne odgovori na upućen zahtev smatra se da je predlog za posredovanje odbijen.
Strane u sporu mogu da se sporazumeju o načinu sprovođenja postupka, a ako ne Komisija za posredovanje će sprovesti postupak posredovanja na način koji smatra da je odgovarajući, imajući u vidu okolnosti spornog odnosa, interese koje strane žele da ostvare, uz poštovanje načela hitnosti.
Komisija za posredovanje može da vodi zajedničke ili odvojene razgovore sa stranama, kao i da uz saglasnost jedne strane drugoj prenese i predoči predloge i stavove o pojedinim pitanjima.
Ukoliko stranke prihvate predlog, sastavlja se sporazum koji stranke potpisuju i ovakav sporazum stranaka ima karakter poravnanja u vansudskom postupku.
Članovi Komisije za posredovanje su dužni da u postupku posredovanja postupaju neutralno, bez ikakvih predrasuda u pogledu strana u sporu i predmeta spora, bez nametanja rešenja.
Ukoliko strane u sporu po spornom pitanju ne postignu sporazum, postupak posredovanja se okončava konstatovanjem da posredovanje nije uspelo, zaključkom.
Uz saglasnost strana u sporu postupak posredovanja u ime Komisije za posredovanje iz člana 181. ovog statuta može vršiti Centar za medijaciju pri Ministarstvu pravde, uz odgovarajuću naknadu koju plaćaju strane u postupku u jednakim iznosima.
Postupak posredovanja se okončava pred Komisijom za posredovanje ili pred Centrom za medijaciju, u roku od 90 dana od dana podnošenja zahteva.
Postupak posredovanja se okončava:
1) zaključivanjem sporazuma,
2) odlukom da se postupak obustavlja, jer dalji postupak nije opravdan,
3) izjavom strane o odustajanju od daljeg postupka.
Sporazum između stranaka ne sme biti protivan javnom poretku, dobrim običajima i moralu.
U postupku pred Komisijom za posredovanje ogranka komore primenjuju se uglavnom načela Zakona o posredovanju - medijaciji, kao što su načelo dobrovoljnosti, načelo jednakosti i ravnopravnosti strana, načelo poverljivosti i načelo hitnosti, ukoliko ovim statutom nije drugačije određeno.
7. Zastarelost pokretanja postupka pred Komisijom za posredovanje
Pokretanje postupka posredovanja pred Komisijom za posredovanje zastareva istekom jedne godine od učinjene povrede.
Pokretanjem postupka posredovanja pred Komisijom za posredovanje ili Centrom za medijaciju zastarelost se prekida pred sudovima časti.
Odredbe ovih Pravila primenjuju se na povrede učinjene od dana donošenja Zakona o komorama zdravstvenih radnika.
8. Troškovi postupka posredovanja
Svaka strana u postupku snosi svoje troškove pred Komisijom za posredovanje, ili pred Centrom za medijaciju, ukoliko se strane Sporazumom drugačije ne dogovore, u skladu sa troškovnikom Centra za medijaciju."
XVI PRAVILA O RADU SUDOVA ČASTI
Pravilima o radu Sudova časti (u daljem tekstu: Pravila) utvrđuje se organizacija, način rada, nadležnost, tok postupka pred Sudovima časti prvog i drugog stepena Lekarske komore Srbije (u daljem tekstu: Komora), mere koje se izriču za disciplinske povrede utvrđene Zakonom o komorama zdravstvenih radnika i Statutom Lekarske komore Srbije, kao i pravni lekovi.
Sudovi časti Lekarske komore Srbije su organi Lekarske komore Srbije koji vrše svoje funkcije utvrđene Zakonom i Statutom Lekarske komore Srbije, tj. ovim pravilima.
Sudovi časti su u vršenju svoje funkcije samostalni i nezavisni i sude na osnovu Zakona, Statuta LKS, Kodeksa profesionalne etike LKS i ovih pravila.
Sudovi časti se obrazuju kao:
1. Sudovi časti pri Regionalnim lekarskim komorama, kao sudovi časti prvog stepena i
2. Vrhovni sud časti na nivou Lekarske komore Srbije, kao sud časti drugog stepena.
Sud časti prvog stepena, ima sedište u sedištu ogranka Komore, odnosno u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Kosovskoj Mitrovici.
Vrhovni sud časti, kao Sud časti drugog stepena, ima sedište u sedištu Komore, odnosno u Beogradu.
Sud časti iz člana 193. Statuta utvrđuje povredu profesionalne dužnosti i/ili ugleda člana Komore, na osnovu sprovedenog postupka za utvrđivanje disciplinske odgovornosti člana Lekarske komore Srbije.
Povrede profesionalne dužnosti i/ili ugleda člana Komore postoje ako član Komore svojim činjenjem ili nečinjenjem:
1. postupa u suprotnosti sa odredbama zakona kojim se uređuje zdravstvena zaštita i zakona kojim se uređuje zdravstveno osiguranje u pružanju zdravstvene zaštite pacijentima;
2. povredi etički kodeks LKS;
3. obavlja zdravstvenu delatnost nestručno, odnosno u suprotnosti sa savremenim dostignućima medicinske nauke i prakse, ili ako načini stručnu grešku;
4. svojim ponašanjem prema pacijentima, drugim članovima komore ili trećim licima povredi ugled profesije;
5. u obavljanju zdravstvene delatnosti zloupotrebi sredstva zdravstvenog osiguranja;
6. ne ispunjava obaveze člana komore utvrđene zakonom, statutom i drugim opštim aktima komore.
Krivična ili prekršajna odgovornost, odnosno odgovornost člana komore iz radnog odnosa kod poslodavca, ne isključuje disciplinsku odgovornost člana komore po ovom statutu te se svi ovi postupci mogu paralelno voditi.
Povrede profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore Sudovi časti klasifikuju se kao: lake i teške povrede i kvalifikuju se srazmerno težini učinjene povrede profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore i težini nastale posledice u svakom konkretnom slučaju.
Pred Sudom časti može da odgovara samo član Lekarske Komore Srbije, koji je upisan u Imenik članova Lekarske komore Srbije, a koji se vodi u evidenciji Regionalne lekarske komore na čijoj teritoriji ima prebivalište.
U postupku pred Sudom časti primenjuju se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku (u daljem tekstu: ZUP) u pogledu usmene rasprave, dokazivanja, dostavljanja zapisnika, isključenja javnosti kao i načela ZUP-a, kao što su načelo zakonitosti, načelo istine, načelo ocene dokaza, načelo samostalnosti u rešavanju, ukoliko Statutom, tj. ovim pravilima nije drugačije određeno.
Svi učesnici u postupku pred Sudom časti kao i članovi Komore, organi, tela i organizacioni oblici Komore su dužni da Sudovima časti dostavljaju akte, spise, podatke i obaveštenja koji su potrebni u postupku odlučivanja pred Sudom časti.
Članovi Komore su dužni, po zahtevu Suda, da dostave na uvid potrebna dokumenta za potrebe postupka.
Za potrebe vođenja postupka i utvrđivanja dokaza, Sudovi časti su ovlašćeni da od redovnih sudova, državnih organa, privrednih društava, ustanova, i svih pravnih i fizičkih lica traže, akte, spise, podatke i obaveštenja.
O svom radu Sudovi časti izveštavaju Skupštinu Komore i podnose joj godišnji izveštaj.
Materijalne i druge uslove za rad prvostepenog Suda časti obezbeđuju Regionalne lekarske komore pred kojima se postupak vodi, a uslove za rad Vrhovnog suda časti, obezbeđuje Lekarska komora Srbije.
3. Granice rasprave pred Sudom časti
Sud časti vrši raspravu na osnovu priloženih dokaza, u granicama zahteva za pokretanje disciplinskog postupka, pazeći po službenoj dužnosti na nadležnost, dopuštenost i blagovremenost.
Kada Sud časti utvrdi da nije mesno nadležan da vodi postupak po odredbama ovih pravila, oglasiće se nenadležnim i predmet proslediti Sudu časti mesno nadležnom za vođenje postupka.
Kad Sud časti utvrdi da je predlog za pokretanje postupka podnet od neovlašćenog lica ili da predlog nije dopušten, jer nije predmet rasprave pred Sudom časti ili kada je neblagovremeno podnet predlog za pokretanje postupka, ili je zahtevani dokumenat koji ima snagu dokaza stigao Sudu po isteku roka, rešenjem će obustaviti postupak.
Na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana dozvoljena je žalba predsedniku Vrhovnog suda časti u roku od 8 dana od dana prijema rešenja.
Usmena rasprava je po pravilu javna.
Predsednik Suda časti može svojim obrazloženim zaključkom, po službenoj dužnosti, isključiti javnost sa cele rasprave, ili samo jednog dela ako to zahtevaju razlozi morala ili javne bezbednosti kao i radi zaštite državne, vojne, službene, poslovne, profesionalne ili naučne tajne.
Zahtev za isključenje javnosti sa cele rasprave ili jednog njenog dela može podneti i podnosilac predloga ili član Komore protiv koga se postupak pred Sudom časti vodi. Zahtev se podnosi predsedniku Suda časti pre početka javne rasprave.
Protiv rešenja predsednika Suda časti kojim isključuje javnost sa rasprave pred Sudom časti ili zahtev za isključenje javnosti odbija nije dozvoljena žalba.
U postupku pred Sudom časti u kome je isključena javnost, učesnici u postupku dužni su da čuvaju kao tajnu sve ono što doznaju kao učesnici u ovom postupku pred Sudom časti.
U postupku pred Sudom časti uvek će biti isključena javnost zbog interesa dece i maloletnih lica i u tom slučaju javnost će biti isključena po službenoj dužnosti.
Na sve što nije predviđeno u pogledu isključenja javnosti sa javne rasprave Statutom tj. ovim pravilima, shodno se primenjuju odredbe čl. 140. i 141. ZUP-a.
5. Nadležnost i sastav Suda časti
U postupku pred Sudom časti nadležan Sud prvog stepena je Sud časti prema mestu učlanjenja člana Komore, odnosno prema prebivalištu člana Komore.
U slučajevima kada kada se ne može formirati Veće pred prvostepenim sudom časti za procesuiranje u konkretnom slučaju, jer postoje razlozi za izuzeće sudija toga suda časti ili postoje objektivni razlozi koji onemogućavaju tom sudu časti da započne ili nastavi postupak, na zahtev predsednika odnosnog prvostepenog suda časti ili kada se postupak ne može započeti iz opravdanih, objektivnih razloga, na predlog Etičkog odbora Lekarske komore Srbije, predsednik Vrhovnog suda časti, može ovakav predmet proslediti drugom prvostepenom sudu časti na dalju nadležnost ili može i sam rešenjem odrediti sudiju istražitelja iz drugog prvostepenog suda časti, odnosno formirati Veće za vođenje postupka u tom predmetu, a koje je sastavljeno od sudija prvostepenih sudova časti drugih regionalnih lekarskih komora.
Ukoliko se jedna prijava odnosi na više članova Komore koji su upisani u Imenik Lekarske komore Srbije, ali u evidencijama koje se vode kod različitih RLK, predsednik Vrhovnog Suda časti Lekarske komore Srbije rešenjem može odrediti vođenje objedinjenog postupka pred samo jednim prvostepenim Sudom.
Sud časti prvog stepena sudi u tročlanom Veću koje čine predsednik Veća i dvoje sudija, koje određuje predsednik Suda svojim rešenjem.
Sud časti prvog stepena ima predsednika, zamenika predsednika i 10 članova.
Za potrebe prvostepenog Suda časti formira se stručna služba Suda časti, koja ispituje ispunjenost formalnih uslova predloga za pokretanje postupka pred prvostepenim Sudom časti i pruža pravnu, tehničku i administrativnu pomoć predsedniku Suda i sudijama - članovima Veća.
Predsednik prvostepenog Suda časti određuje iz redova prvostepenog Suda časti sudiju koji sprovodi istražne radnje i utvrđuje postojanje osnovanosti sumnje za pokretanje postupka pred prvostepenim sudom časti i koji prisustvuje sednicama Veća, kako na glavnoj raspravi, tako i na nejavnim sednicama Veća.
Predsednik Suda časti može, kada se za to ukaže potreba, da prisustvuje sednicama Veća tog Suda, a može i pozvati na razgovor stranke u postupku radi neposrednijeg uvida u činjenično stanje predmeta.
O žalbi protiv odluke Suda časti prvog stepena rešava Vrhovni sud časti Lekarske komore Srbije.
Vrhovni sud časti, kao Sud časti drugog stepena čine predsednik, zamenik predsednika koji zamenjuje predsednika Suda u slučaju njegove sprečenosti i odsutnosti i 15 članova, uvažavajući ravnopravnu zastupljenost regionalnih komora i državne i privatne prakse.
Vrhovni sud časti Lekarske komore Srbije sudi u Veću od petoro sudija Vrhovnog suda časti, od kojih je jedan predsednik Veća i koje bira predsednik Vrhovnog suda časti Lekarske komore Srbije.
Predsednik Vrhovnog suda časti Lekarske komore Srbije iz sastava sudija Vrhovnog suda časti rešenjem određuje sudiju izvestioca koji, pored ispitivanja ispunjenosti formalnih uslova za vođenje postupka, stručno analizira spise predmeta i priprema predlog za razmatranje i odlučivanje pred Većem Vrhovnog suda časti.
Vrhovni sud časti formira stručnu službu Vrhovnog suda časti koja mu pruža pravnu, tehničku i administrativnu pomoć.
Predsednici, zamenici predsednika, sudije Sudova časti biraju se na 5 godina, od momenta davanja svečane izjave.
Po izvršenom izboru, predsednici, zamenici predsednika i članovi - sudije daju svečanu izjavu pred direktorom Lekarske komore Srbije i Skupštinom Lekarske komore Srbije.
Tekst svečane izjave glasi:
"Izjavljujem da ću se u svom radu pridržavati Ustava, Zakona i akata Lekarske komore Srbije i da ću poverenu funkciju vršiti savesno i nepristrasno."
Predsednici, zamenici i sudije Sudova časti ne mogu biti predsednici, potpredsednici i članovi: Upravnog odbora LKS, Etičkog odbora LKS, Nadzornih odbora LKS i RLK, Komisija za posredovanje, direktor i pomoćnici direktora LKS i predsednici i potpredsednici Regionalnih lekarskih komora.
6. Izuzeće sudija Sudova časti
Predsednik Suda časti, zamenik predsednika ili sudija Suda časti ne može vršiti dužnost, odnosno suditi u Veću pred Sudom časti:
1. ako je oštećen radnjom člana Komore protiv koga se vodi postupak;
2. ako mu je član Komore iz tačke 1. ovog člana, ili njegov punomoćnik bračni drug ili bivši bračni drug ili srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, a po tazbini do drugog stepena;
3. ako je sa članom Komore iz tačke 1. ovog člana ili njegovim punomoćnikom u odnosu staraoca, staranika, usvojioca, usvojenika, hranioca ili hranjenika;
4. ako je u istom predmetu saslušan kao svedok ili veštak;
5. ako je sproveo istražne radnje, ili je odlučivao u prvom stepenu;
6. ako je zaposlen u istom pravnom licu kao i član Komore protiv koga se vodi postupak;
7. ako postoje druge okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost.
Predsednik suda časti, odnosno sudija čim sazna da postoji razlog za izuzeće, ili obrazloženi zahtev za izuzeće podnese lice koje podnelo predlog za pokretanje postupka ili član Komore protiv koga se postupak vodi, uz navođenje okolnosti zbog kojih se smatra da postoji neki od osnova za izuzeće, dužan je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika Skupštine Komore odnosno predsednika Suda.
Predsednik Suda časti rešava o zahtevu za izuzeće zamenika predsednika Suda časti i sudija Suda časti, a predsednik Skupštine Lekarske komore Srbije rešava o zahtevu za izuzeće predsednika Sudova časti.
Protiv odluke kojom se zahtev za izuzeće usvaja ili odbija nije dozvoljena žalba.
Odredbe o izuzeću sudija primenjuju se i na veštake i zapisničare.
Pokretanje postupka
Sudija koji je sprovodio istražne radnje može pokrenuti disciplinski postupak pred Sudovima časti na predlog pacijenta, odnosno oštećenog lica ili po službenoj dužnosti, na predlog Skupštine Komore, Upravnog odbora Komore, Nadzornog odbora Komore, direktora Komore i Etičkog odbora Komore.
Postupak pred Sudovima časti po službenoj dužnosti će biti pokrenut ako se na osnovu činjenica do kojih Komora dođe iz pritužbi građana ili iz drugih okolnosti posumnja da je lekar - član Komore izvršio povredu profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore, a shodno odredbama ovog statuta.
Predlog za pokretanje postupka pred Sudom časti stranka može podneti Sudu časti, u pismenom obliku i takav predlog mora da sadrži: naziv organa pred kojim se vodi postupak; ime i prezima lekara protiv koga se vodi postupak; podatke o zaposlenju lekara; vreme i mesto izvršenja povrede; činjenice i okolnosti neophodne da se povreda odredi i kvalifikuje; dokaze kojima se potkrepljuju navodi iz prijave, kao i predloge koje dokaze treba izvesti pred Sudom časti; kao i predlog da se lekar proglasi odgovornim.
8. Pokušaj mirnog rešenja spornog odnosa
U slučajevima kada je dostavljen predlog za pokretanje postupka pred Sudom časti, stručna služba Regionalne lekarske komore ili Lekarske komore Srbije ili stručne službe pri Sudovima časti uputiće strane u ovom postupku na mogućnost rešavanja spornog odnosa pred Komisijom za posredovanje ili pred Centrom za medijaciju, a u skladu sa Pravilnikom o radu Komisije za posredovanje Lekarske komore Srbije.
Predlog za pokretanje postupka dostavlja se predsedniku Suda časti RLK, a stručna služba Suda časti ispituje ispunjenost formalnih uslova za vođenje postupka pred Sudom časti i ukoliko utvrdi da predlog za pokretanje postupka ne sadrži sve potrebno da bi se na osnovu njega postupalo, može tražiti od podnosioca predloga da dopuni ili ispravi predlog u roku od 8 dana, te da ukoliko isti ne postupi u ostavljenom roku ima se smatrati da je od predloga odustao o čemu će predsednik Suda časti RLK doneti rešenje.
Ako je predlog podnela neovlašćena osoba ili osoba koja nema pravni interes za vođenje postupka ili je predlog nedopušten, jer nije predmet rasprave pred Sudom časti ili je predlog neblagovremen, rešenjem će predsednik Suda časti RLK odbaciti podneti predlog.
Predsednik Suda časti RLK, kome je dostavljen predlog za pokretanje postupka dužan je u roku od 30 dana da donese rešenje kojim se ili konstatuje da su ispunjeni formalni uslovi za vođenje postupka pred Sudom časti ili rešenje kojim se predlog za vođenje postupka pred sudom časti odbacuje, ukoliko nisu ispunjeni formalni uslovi za vođenje postupka.
Protiv rešenja za postojanje ili nepostojanje formalnih uslova za pokretanje postupka nije dozvoljena žalba i isto se smatra konačnim.
Osnovanost sumnje
Osnovanost sumnje za postojanje povrede profesionalne dužnosti i/ili ugleda člana Komore i pokretanje postupka pred Sudom časti utvrđuje jedan od sudija Suda časti RLK, koji je od strane predsednika prvostepenog Suda časti određen i koji je dužan da sprovede istražne radnje koje proizilaze iz pritužbi građana iz podnetog predloga ili drugih okolnosti i činjenica u vezi sa svakim slučajem ponaosob, kako bi utvrdio opravdanost predloga, odnosno opravdanost pokretanja disciplinskog postupka pred Sudom časti, koji će u slučaju osnovanosti isti formulisati kao "zahtev za pokretanje disciplinskog postupka" i koji će taj zahtev zastupati na glavnoj raspravi.
Po dobijanju predloga, za koji je sudija koji je sproveo istražne radnje, uz pomoć stručne službe Suda časti konstatovao ispunjenje formalnih uslova za vođenje postupka, ovaj sudija određen da sprovede istražne radnje dužan je da oceni da li postoji osnov predloga i da li su obezbeđeni materijalni dokazi.
Sudija, koji sprovodi istražne radnje, mora proveriti sve činjenice, navode i dokaze i u tom smislu tražiti pismenu izjavu od lekara - člana Komore protiv koga je podnet predlog za vođenje postupka pred Sudom časti, od poslodavca gde je ovaj član Komore zaposlen, kao i drugih lica za koje se pretpostavlja da imaju saznanja u vezi sa predmetom prijave.
Članu Komore protiv koga je podnet predlog za vođenje postupka pred Sudom časti, dostavlja se primerak predloga za vođenje postupka pred Sudom časti, sa pozivom da se u roku od 8 dana na isti pismenim putem izjasni, sa upozorenjem da će se postupak sprovesti i bez njegove pismene izjave.
U roku od 30 dana, od dana prijema predloga Sudija, koji je sproveo istražne radnje i ispitao osnovanost podnetog predloga, doneće:
1. obrazloženo rešenje kojim konstatuje da je predlog za pokretanje postupka pred Sudom časti opravdan i predlog proslediti Sudu časti, koji se ima smatrati zahtevom ili
2. obrazloženo rešenje da je predlog za pokretanje postupka pred sudom časti neosnovan.
Protiv rešenja iz prethodnog stava ovog člana donetog od strane sudije određenog za sprovođenje istražnih radnji, a o osnovanosti ili neosnovanosti podnetog predloga, može se podneti žalba predsedniku Vrhovnog suda časti Lekarske komore Srbije u roku od 8 dana, od dana prijema rešenja.
Žalbu mogu podneti: podnosilac predloga za pokretanje postupka ili lekar - član Komore protiv koga je podnet predlog za pokretanje postupka.
Predsednik Vrhovnog suda časti Lekarske komore Srbije dužan je da rešenjem po žalbi iz prethodnog stava ovog člana odluči u roku od 8 dana od dana prijema žalbe i njegova odluka je konačna bilo da žalbu usvoji, odbije ili odbaci.
Postupak se smatra započetim dostavljanjem predsedniku Suda časti, pismenog zahteva za pokretanje postupka pred Sudom časti od strane sudije koji je sproveo istražne radnje i koji je utvrdio osnovanost podnetog predloga.
Dostavljanje
Dostavljanje pismena (odluka suda, poziva i dr.) člana Komore protiv koga se vodi postupak vrši se pismenim putem preporučenom poštom na adresu prebivališta ili zaposlenja člana Komore ili punomoćniku člana Komore protiv koga se vodi postupak.
U slučaju neuspelog dostavljanja, pismeno se ima smatrati dostavljenim istekom roka od 8 dana od dana isticanja na oglasnoj tabli Regionalne lekarske komore, pred čijim Sudom se postupak vodi.
Član Komore protiv koga je pokrenut disciplinski postupak mora biti pismeno obavešten o datumu i mestu održavanja rasprave pred Sudom časti i naznačenjem člana zakona, Statuta, odnosno Pravila o radu sudova časti i Kodeksa profesionalne etike i na osnovu kojeg se tereti za povredu profesionalne dužnosti i/ili ugleda člana Komore.
Poziv za održavanje rasprave pred Sudom časti mora biti uručen strankama u postupku najmanje 8 dana pre održavanja rasprave pred Sudom časti. Poziv članu Komore protiv koga je postupak pokrenut mora da sadrži i: pouku o njegovom pravu da u postupku ima branioca, kao i da se rasprava može održati i bez njegove prisutnosti.
U pripremi rasprave pred Sudom časti predsednik ovog Suda časti će po službenoj dužnosti rešenjem obustaviti disciplinski postupak ukoliko:
1. je podnosilac zahteva odustao od zahteva za pokretanje disciplinskog postupka, pre nego što je rasprava počela;
2. ako je postupak vođen bez zahteva ovlašćenog podnosioca zahteva;
3. ako je član Komore protiv koga je podnet zahtev za isto delo već konačnom odlukom suda časti proglašen odgovornim, oslobođen od odgovornosti ili je postupak protiv njega konačno obustavljen;
4. ako su stranke u postupku postigle sporazum u postupku pred Komisijom za posredovanje. U ovom slučaju disciplinski postupak se može voditi po službenoj dužnosti.
Na rešenje predsednika Suda časti o obustavi postupka dozvoljena je posebna žalba predsedniku Vrhovnog Suda časti Lekarske komore Srbije, a u roku od 8 dana od dana prijema rešenja o obustavi postupka.
Raspravi prisustvuju lica koja su pozvana: Sudija koji je sprovodio istražne radnje, lice koje je podnelo prijavu (u svojstvu oštećenog), lekar - član Komore protiv koga se vodi postupak, branilac ukoliko ga ima, lica koja su pozvana u svojstvu svedoka, veštaka i dr. kao i druga lica koja žele da prisustvuju raspravi, ukoliko u postupku nije isključena javnost i u onoj meri koliko uslovi suda to dozvoljavaju.
Predsednik raspravnog Veća može izuzetno odložiti ročište:
1. kada nisu pristupile pozvane stranke, a predsednik Veća oceni da je njihovo prisustvo potrebno;
2. ako je potrebno izvesti nove dokaze, a stanje iz spisa nije dovoljno razjašnjeno.
Nije dozvoljena žalba protiv odluke o odlaganju rasprave.
Rasprava se može održati u odsustvu lekara - člana Komore, tj. lica protiv koga se postupak vodi, (pod uslovom da je uredno pozvano, a nije opravdalo svoj izostanak), a ukoliko sa rasprave odsustvuje uredno pozvan podnosilac prijave, a svoje odsustvo ne opravda, predsednik Veća će rešenjem obustaviti postupak.
Protiv napred navedenog rešenja dozvoljena je posebna žalba predsedniku Vrhovnog suda časti Lekarske komore Srbije, u roku od 8 dana od dana prijema.
Raspravom pred sudom časti rukovodi predsednik Veća.
Predsednik veća utvrđuje da li su došle sve pozvane osobe, da li su im pozivi uredno uručeni i odlučuje da li rasprava može da se održi u odsustvu nekih od uredno pozvanih lica.
Rasprava počinje saopštavanjem sastava Veća Suda časti od strane predsednika Veća, konstatovanjem ko je od pozvanih lica prisutan, ko je od odsutnih, a pozvanih lica svoj izostanak opravdao i čitanjem zahteva za pokretanje postupka.
Predsednik Veća brine o održavanju reda u toku rasprave.
Ukoliko neko od prisutnih lice narušava red na sednici, predsednik Veća ga može opomenuti, što se unosi u zapisnik sa glavne rasprave, a nakon toga, ukoliko lice i dalje nastavi sa narušavanjem reda, predsednik Veća ga udaljava iz prostorije u kojoj se održava rasprava, što će takođe biti uneto u ovaj zapisnik.
Predsednik Veća u postupku prvo uzima izjavu od lekara - člana Komore protiv koga se postupak vodi, a nakon njegovog izlaganja može mu postavljati pitanja, a zatim je dužan da dozvoli ostalim članovima Veća, disciplinskom tužiocu, podnosiocu prijave i braniocu lekara - člana Komore protiv koga se postupak vodi (ukoliko ga ima) da postavljaju pitanja lekaru - članu Komore protiv koga se vodi postupak.
Lekar - član Komore protiv koga se postupak vodi, može da se izjašnjava o svim okolnostima koje ga terete i iznosi sve činjenice koje mu idu u korist i predlaže izvođenje dokaza koji mu služe za odbranu ili može da se brani ćutanjem, a što ne može predstavljati otežavajuću okolnost.
Dokazni postupak
Stranke u postupku su dužne izneti sve činjenice i predložiti dokaze na kojima se zasniva njihov zahtev, ili kojima se pobijaju navodi iz zahteva.
O predlozima stranaka za izvođenje dokaza predsednik Veća odlučuje rešenjem, protiv koga nije dozvoljena posebna žalba.
I samo Veće Suda časti po službenoj dužnosti može odrediti izvođenje dokaza koje stranke nisu predložile.
Sudije Veća Suda časti su ovlašćene da izvrše uviđaj ukoliko smatraju da je za utvrđivanje ili razjašnjenje činjeničnog stanja u postupku neophodno neposredno opažanje.
Stranke u postupku mogu prisustvovati uviđaju. O sprovedenom uviđaju vodi se poseban zapisnik.
Sudije sudećeg Veća Suda časti su ovlašćene da odrede veštačenje kada je to neophodno za utvrđivanje ili ocenu neke činjenice, pribaviti nalaz i mišljenje od osobe koja raspolaže stručnim znanjem.
Sudije sudećeg Veća Suda časti po službenoj dužnosti ili na predlog stranke mogu da određuju izvođenje dokaza veštačenjem jednog ili više veštaka.
Veštaci medicinske struke u postupku pred Sudovima časti su veštaci sa liste Nadzornika, koji obavljaju stručni nadzor, a koje bira Skupština Lekarske komore Srbije, na predlog Regionalnih lekarskih komora.
U slučajevima kada je kada je nalaz i mišljenje veštaka nejasno ili nepotpuno i kada se nalaz i mišljenje dva ili više veštaka bitno razlikuju ili se pojavi sumnja u tačnost njihovih mišljenja, sudeće Veće Suda časti može zatražiti mišljenje i veštačenje od naučne ili stručne organizacije, koja raspolaže stručnjacima, a koji su eksperti u oblastima u kojima se veštačenje zahteva.
U sprovođenju dokaznog postupka sudeće Veće Suda časti može pozivati svedoke, za koje se pretpostavlja da mogu da daju obaveštenja na osnovu svog neposrednog ili posrednog opažanja u vezi sa učinjenom povredom lekara - člana Komore protiv koga se postupak vodi i svim drugim okolnostima u vezi sa donošenjem odluke u postupku pred Sudom časti.
Veštacima i svedocima nakon ispitivanja od strane predsednika i članova Veća, pitanja mogu postavljati i podnosilac prijave, Sudija koji je sprovodio istražne radnje, lekar - član Komore protiv koga se postupak vodi i njegov branilac, kada im predsednik Veća da reč.
Predsednik Veća će na samoj raspravi odlučiti da li će suočiti svedoke, veštake i druga lica, koja učestvuju ili su pozvana na glavnu raspravu.
Na svedoke i veštake se primenjuju odredbe iz članova 163 - 182. Zakona o opštem upravnom postupku.
Nakon sprovedenog dokaznog postupka, predsednik Veća daje reč učesnicima u postupku i to prvo Sudiji koji je sproveo istražne radnje, podnosiocu prijave, braniocu i na kraju, lekaru - članu Komore protiv koga se postupak vodi.
Nakon sprovedenog dokaznog postupka, predsednik Veća će objaviti da je rasprava završena.
12. Donošenje odluke i zapisnik
Kada oceni da su razlozi za vođenje usmene javne rasprave iscrpljeni, sudeće Veće Suda časti će istu zaključiti.
Veće će nakon toga pristupiti nejavnoj sednici Veća, gde će celokupne spise predmeta i sve izvedene dokaze u predmetu ponovo razmotriti i doneti odluku.
Donošenje Odluke sudeće Veće Suda časti vrši većinom glasova članova Veća Suda časti.
O donošenju Odluke iz stava 2. ovog člana vodi se poseban zapisnik, koji se čuva odvojeno od spisa predmeta.
Vodi se poseban Zapisnik o većanju i glasanju, koji potpisuju predsednik Veća Suda časti, zapisničar i članovi Veća Suda časti, kao i poseban Zapisnik o usmenoj raspravi i izvođenju dokaza koje potpisuju predsednik i članovi Veća Suda časti, zapisničar, stranke, kao i ostali učesnici u postupku.
Po izvršenom većanju i glasanju o donošenju Odluke, sudeće Veće Suda časti može objaviti Odluku odmah ili izvršiti objavljivanje Odluke dostavljanjem pismenog otpravka strankama u postupku, a u roku od 15 dana od dana zaključenja glavne rasprave.
13. Sadržaj odluke o izrečenoj disciplinskoj meri i vrste mera
Pismena odluka o izricanju disciplinske mere sadrži kratak uvod sa pozivom na pravni osnov za donošenje Odluke, izreku i obrazloženje Odluke i pouku o pravnom leku.
Odluku kojom se zahtev za pokretanje postupka odbija Veće će izreći:
1. ako je postupak pred Sudom časti vođen bez zahteva osobe ovlašćene za vođenje postupka;
2. ako podnosilac prijave odustane od prijave do zaključenja rasprave;
3. ako je već ranijom konačnom odlukom Suda časti Komore odlučeno o odgovornosti lekara, a radi se o istom činjeničnom stanju;
4. ako je nastupila zastarelost pokretanja ili vođenja postupka;
5. ako je postignut sporazum pred Komisijom za posredovanje ili pred Centrom za medijaciju, do momenta konačnosti Odluke Suda časti, a postupak pred Sudom časti nije vođen po službenoj dužnosti.
Odluku kojom se lekar oslobađa odgovornosti Veće će izreći:
1. ako je delo za koje se lekar tereti ne predstavlja povredu profesionalne dužnosti ili ugleda člana komore iz člana 65. ovih pravila;
2. ako nije dokazano da je lekar - član Komore počinio delo za koje se tereti.
U odluci kojom se lekar oglašava odgovornim Veće će izreći:
1. za koje se delo oglašava odgovornim;
2. kakva se disciplinska mera izriče;
3. odluku o troškovima postupka;
4. pouku o pravnom leku.
Za povrede profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore iz člana 195. ovog statuta, Sud časti može izreći jednu od sledećih disciplinskih mera:
1. javnu opomenu;
2. novčanu kaznu u visini do 20% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, u mesecu koji prethodi mesecu u kome se kazna izriče, po podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
3. privremenu zabranu samostalnog rada u obavljanju određenih poslova zdravstvene delatnosti;
4. privremenu zabranu samostalnog rada u obavljanju zdravstvene delatnosti.
Disciplinske mere iz ovog člana tač. 1) i 2) ovog statuta izriču se za lakše povrede profesionalne dužnosti i ugleda člana komore.
Disciplinska mera iz ovog člana tačka 2 ovog statuta može se izreći u trajanju od jednog do šest meseci.
Disciplinske mere iz ovog člana tač. 3) i 4) ovog statuta izriču se za težu povredu profesionalne dužnosti i ugleda člana komore.
Disciplinske mere iz ovog člana tač. 3) i 4) ovog statuta ne mogu trajati kraće od šest meseci, ni duže od jedne godine, a u izuzetnim slučajevima mogu trajati do pet godina.
Naplata novčanih kazni uplaćuje se na račun Regionalne lekarske komore pred čijim Sudom časti je postupak vođen i na račun LKS, ukoliko je postupak vođen pred Vrhovnim sudom časti Lekarske komore Srbije, a što će biti regulisano posebnim Pravilima.
Pri određivanju disciplinske mere, sudeće Veće Suda časti mora uzeti u obzir težinu i posledice učinjene povrede, okolnosti pod kojima je do učinjene povrede došlo, stepen krivice učinioca i njegovo držanje nakon učinjene povrede i druge olakšavajuće ili otežavajuće činjenice i okolnosti koje su imale uticaj na donošenje disciplinske mere.
Protiv odluke sudećeg Veća Suda časti lekar - član Komore protiv koga se vodi postupak, odnosno njegov branilac i podnosilac predloga, mogu podneti žalbu Vrhovnom sudu časti u roku od 15 dana, od dana prijema odluke, a preko prvostepenog Suda časti.
Odluka se može pobijati u celini ili delimično, a može se pobijati i samo zbog dela odluke o izrečenoj meri, kao i zbog dela Odluke o troškovima postupka. U delu u kom odluka nije pobijana žalbom, ista postaje konačna i izvršna.
Žalba mora da sadrži:
- označenje odluke protiv koje se izjavljuje žalba;
- izjavu da li se odluka pobija u celini ili u određenom delu;
- razloge žalbe;
- potpis podnosioca žalbe.
Odluka Suda časti se može pobijati:
1. Zbog bitne povrede odredaba postupka definisanih ovim statutom, odnosno Pravilima o radu suda časti;
2. Zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja;
3. Zbog pogrešne primene materijalnog prava;
4. Zbog Odluke o izrečenoj disciplinskoj meri.
Bitna povreda postupka postoji:
- ako je sud nije bio propisno sastavljen, ako je sudio sudija koji je morao biti izuzet, ako je u donošenju odluke učestvovao sudija koji nije učestvovao na glavnoj raspravi;
- ako je odlučeno o zahtevu koji ne spada u nadležnost Suda časti;
- ako stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja nije data mogućnost da raspravlja pred sudom;
- ako je u postupku kao podnosilac zahteva učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku, ako punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje postupka pred Sudom časti ili za pojedine radnje u postupku, ako se ovi nedostaci odnose na stranku koja je izjavila žalbu;
- ako je odlučeno o zahtevu po kome je već doneta konačna odluka ili o zahtevu po kome već teče postupak;
- ako Odluka suda časti ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, a naročito ako je izreka Odluke nerazumljiva, ako protivreči sama sebi ili razlozima odluke ili ako odluka nema uopšte razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama ili su ti razlozi nejasni ili protivrečni ili ako o bitnim činjenicama postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima odluke navodi o sadržini isprava, zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika ili izvedenim dokazima.
Pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje postoji kad je Sud neku bitnu činjenicu pogrešno utvrdio, odnosno kad je nije utvrdio.
Pogrešna primena materijalnog prava postoji kada Sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kad takvu odredbu nije pravilno primenio.
Sudiju izvestioca Vrhovnog suda časti Lekarske komore Srbije, za svaki predmet ponaosob određuje predsednik Vrhovnog suda časti LKS.
Sudija izvestilac koji je određen rešenjem predsednika Vrhovnog suda časti LKS dužan je da ispituje ispunjenost formalnih uslova za rešavanje pred Vrhovnim sudom časti LKS, kao i da analizira spise predmeta i priprema predmet za razmatranje na sednici Veća Vrhovnog suda časti, koje bude raspravljalo i odlučivalo po predmetnoj žalbi.
Ukoliko sudija izvestilac Vrhovnog suda časti LKS utvrdi da žalba ima formalnih nedostataka, uputiće je podnosiocu da je dopuni ili uredi u roku od 8 dana, te ukoliko isti ne postupi u ostavljenom roku ima se smatrati da je od žalbe odustao, o čemu će predsednik Vrhovnog suda časti Lekarske komore Srbije doneti rešenje.
Vrhovni sud časti odlučuje na sednici Veća, koje čini pet sudija Vrhovnog suda časti.
Članove Veća imenuje predsednik Vrhovnog suda časti svojim rešenjem.
Vrhovni sud časti Lekarske komore Srbije mora odlučiti o žalbi u roku od 60 dana od dana prijema žalbe i kompletnih spisa predmeta od prvostepenog Suda časti, preko kojeg je predmetna žalba i uložena.
Vrhovni sud časti može doneti sledeće odluke:
1. ODBACITI žalbu kao neblagovremenu ili kao nedopuštenu;
2. ODBITI žalbu kao neosnovanu i POTVRDITI odluku Suda časti prvog stepena;
3. UVAŽITI žalbu, UKINUTI prvostepenu odluku Suda časti i VRATITI Sudu časti predmet na ponovno raspravljanje i odlučivanje;
4. UVAŽITI žalbu i PREINAČITI odluku Suda časti.
Odluka Vrhovnog suda časti Lekarske komore Srbije se u pismenom obliku dostavlja lekaru - članu Komore protiv koga je vođen postupak pred Sudom časti, ili njegovom braniocu ukoliko ga ima, kao i podnosiocu predloga za pokretanje postupka i Sudiji koji je sproveo istražne radnje.
Odluka Vrhovnog suda časti Lekarske komore Srbije je konačna i protiv nje se može voditi upravni spor.
Disciplinske mere i kazne izvršavaju se kad odluka Suda časti postane pravosnažna, a najkasnije u roku od 6 meseci od dana pravosnažnosti.
Javna opomena objavljuje se u glasilu Komore.
Konačna Odluka kojom je lekar oslobođen odgovornosti objavljuje se na WEB sajtu Komore i štampanim medijima.
Novčanu kaznu lekar je dužan uplatiti na račun Komore, u roku od 30 dana od dana prijema odluke.
Neplaćanje novčane kazne predstavlja osobito tešku povredu profesionalne dužnosti i/ili ugleda člana Komore.
O izrečenim disciplinskim merama Službe Komore i Regionalnih lekarskih komora vode evidenciju.
Primerak odluke o izrečenoj meri odlaže se u Imenik izrečenih disciplinskih mera članovima Komore, a o konačnoj odluci o privremenom ili trajnom oduzimanju licence obaveštava se Ministarstvo zdravlja u roku od 8 dana od dana konačnosti Odluke.
Izrečena mera briše se iz evidencije po isteku od 3 godine od pravosnažnosti odluke, ukoliko lekar nije počinio novu povredu od pravosnažnosti odluke.
Pokretanje disciplinskog postupka zastareva istekom jedne godine od dana učinjene povrede profesionalne dužnosti i/ili ugleda člana Komore iz člana 195. ovog statuta.
Zastarelost izvršenja mere definisane ovim pravilima nastupa po isteku šest meseci od dana pravosnažnosti odluke o izrečenoj meri.
Zastarelost se prekida pokretanjem postupka posredovanja pred Komisijom za posredovanje ili Centrom za medijaciju i svakom radnjom koja se preduzima radi pokretanja postupka pred pred Sudom časti ili izvršenja mere.
Posle svakog prekida, rok zastarelosti počinje ponovo da teče, s tim da zastarelost nastupa u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko je po odredbama ovog Statuta potrebno za zastarelost pokretanja postupka, odnosno izvršenja izrečene mere, izuzev kada se radi o slučajevima iz stava 5. i stava 6. ovog člana.
Ako se zbog povrede protiv lekara - člana Komore vodi postupak pred Sudom časti, a istovremeno je pokrenut ili se vodi prekršajni ili krivični postupak za isti događaj, Sud časti može zastati sa postupkom pred Sudom časti do okončanja predmetnog krivičnog, odnosno prekršajnog postupka.
U slučaju iz prethodnog stava ovog člana, zastarelost pred Sudom časti ne teče, odnosno nastavlja da teče od dana dostavljanja Sudu časti pravosnažne odluke u predmetnom krivičnom, odnosno prekršajnom postupku.
19. Opšta akta o radu Sudova časti
U roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovih Izmena i dopuna Statuta Lekarske komore Srbije, Vrhovni sud časti Lekarske komore Srbije će doneti Poslovnik o radu prvostepenih sudova časti i Vrhovnog suda časti Lekarske komore Srbije.
XVII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE STATUTA LKS
Statut se objavljuje u glasilu Komore.
Statut stupa na snagu osmog dana nakon objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a objavljuje se nakon pribavljanja saglasnosti na član 10. ovog statuta koji se odnosi na javna ovlašćenja, od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije.
Izmene i dopune Statuta Komore objavljuju se na Sajtu Komore.
Izmene i dopune Statuta Komore objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja.
Izmene i dopune Statuta Komore primenjuju se na sve organe Komore i organe regionalnih komora danom stupanja na snagu.
Odredbe iz člana 59. Izmena i dopuna Statuta primenjivaće se počev od 1. jula 2012. godine.
Izmene i dopune Statuta Komore odnose se na sve organe Komore i organe regionalnih komore u pogledu sastava i u pogledu trajanja mandata i primenjuju se od dana isteka postojećeg mandata.
Izmene i dopune Statuta Komore u pogledu sastava i u pogledu trajanja mandata odnose se na sudije prvostepenih sudova časti i drugostepenog suda časti Komore i primenjuju se danom stupanja na snagu.
Samostalni član Odluke o izmeni i dopuni
Statuta Lekarske komore Srbije
("Sl. glasnik RS", br. 68/2008)
Član 3
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS".
Samostalni član Odluke o izmenama i dopunama
Statuta Lekarske komore Srbije
("Sl. glasnik RS", br. 63/2022)
Član 7
Sve ostale odredbe Statuta LKS ostaju na snazi.
Izmene i dopune Statuta objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a objavljuju se nakon dobijanja saglasnosti na član 10. ovog statuta koji se odnosi na javna ovlašćenja, od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije.