ZAKON O PLANSKOM SISTEMU REPUBLIKE SRBIJE("Sl. glasnik RS", br. 30/2018) |
Ovim zakonom se uređuje planski sistem Republike Srbije, odnosno upravljanje sistemom javnih politika i srednjoročno planiranje, vrste i sadržina planskih dokumenata koje u skladu sa svojim nadležnostima predlažu, usvajaju i sprovode svi učesnici u planskom sistemu, međusobna usklađenost planskih dokumenata, postupak utvrđivanja i sprovođenja javnih politika i obaveza izveštavanja o sprovođenju planskih dokumenata, kao i shodna primena obaveze sprovođenja analize efekata na propise i na vrednovanje učinaka tih propisa.
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) Javne politike jesu pravci delovanja Republike Srbije i pravci delovanja autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: lokalna vlast), u određenim oblastima, radi postizanja željenih ciljeva na nivou društva;
2) Planski sistem jeste skup elemenata planiranja, koji čine:
- planska dokumenta;
- učesnici u planskom sistemu;
- proces upravljanja sistemom javnih politika;
- proces usaglašavanja sadržaja planskih dokumenata sa sadržajem drugih planskih dokumenata i propisa;
- povezivanje procesa usvajanja i sprovođenja javnih politika sa procesom srednjoročnog planiranja;
3) Učesnici u planskom sistemu koji utvrđuju javne politike usvajanjem dokumenata javnih politika jesu Narodna skupština, Vlada i organi lokalne vlasti u skladu sa svojom nadležnošću;
4) Ostali učesnici u planskom sistemu jesu organi državne uprave i službe Vlade, kao i organi i službe lokalne vlasti koji u skladu sa svojim nadležnostima učestvuju u sistemu upravljanja javnim politikama a ne utvrđuju ih;
5) Upravljanje sistemom javnih politika jeste proces planiranja javnih politika, analize efekata, pripreme i usvajanja planskih dokumenata, koordinacije, sprovođenja javnih politika, praćenja sprovođenja tih politika, vrednovanja učinaka javnih politika u cilju njihovog preispitivanja i unapređenja, njihovog unapređenja na osnovu nalaza vrednovanja učinaka, kao i izveštavanja o postignutim učincima javnih politika;
6) Koordinacija javnih politika jeste proces kojim učesnici u planskom sistemu iz stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana usmeravaju rad u vezi sa utvrđivanjem i sprovođenjem javnih politika, vodeći računa o međusobnoj usklađenosti javnih politika koje usvajaju i sprovode i njihovoj prioritizaciji;
7) Analiza efekata jeste analitički proces koji se sprovodi tokom procesa planiranja, formulisanja i usvajanja javnih politika i propisa, u cilju sagledavanja promene koju treba postići, njenih elemenata i uzročno-posledičnih veza između njih i izbora optimalnih mera za postizanje ciljeva javnih politika (ex-ante analiza efekata), kao i tokom i nakon sprovođenja već usvojenih javnih politika i propisa, u cilju vrednovanja učinaka, preispitivanja i unapređenja tih javnih politika, odnosno propisa (ex-post analiza efekata);
8) Praćenje sprovođenja javnih politika jeste prikupljanje i analiza podataka tokom sprovođenja javnih politika, odnosno njihovih mera, kako bi se utvrdilo da li se ostvaruju utvrđeni ciljevi, kao i da li se predviđene mere i aktivnosti sprovode po planu i efikasno;
9) Vrednovanje učinaka javnih politika jeste ocenjivanje efikasnosti i efektivnosti javne politike koja se sprovodi, odnosno koja je sprovedena, njenih učinaka na osnovu relevantnih podataka i analiza, kao i rezultata praćenja sprovođenja, u cilju njenog preispitivanja i unapređenja, odnosno kako bi se utvrdilo da li je potrebno uvesti određene izmene;
10) Izveštavanje o realizaciji i postignutim učincima javnih politika jeste objektivno, potpuno, proverljivo i blagovremeno obaveštavanje zainteresovanih strana i ciljnih grupa o sprovođenju usvojenih planskih dokumenata i postignutim učincima javnih politika;
11) Opšti cilj javne politike jeste dugoročan cilj kojim se definiše željeno stanje na nivou društva, u oblasti u kojoj ta politika deluje;
12) Poseban cilj javne politike jeste cilj definisan u odnosu na određene subjekte i/ili odnose u oblasti u kojoj ta politika deluje, čijim se ostvarenjem stvaraju preduslovi za ostvarivanje opšteg cilja;
13) Efekat javne politike jeste dugoročni uticaj na nivou društva u oblasti na koju ta politika deluje;
14) Pokazatelji učinka jesu kvantitativni i/ili kvalitativni parametri koji se definišu radi praćenja stepena postizanja opštih ili posebnih ciljeva javne politike, u odnosu na početne vrednosti tih parametara.
Pokazatelji učinka mogu biti: pokazatelji efekata (na nivou opšteg cilja), pokazatelji ishoda (na nivou posebnih ciljeva) i pokazatelji rezultata (na nivou mera javnih politika);
15) Zainteresovane strane jesu organi i organizacije, fizička i pravna lica koje imaju interes u vezi sa merama javnih politika;
16) Ciljna grupa jeste grupa fizičkih i/ili pravnih lica, odnosno drugih zainteresovanih strana koja je pod uticajem mera javnih politika;
17) Projekat u smislu ovog zakona je vremenski ograničen skup aktivnosti koje se odnose na jednu ili više mera za sprovođenje javne politike, povezanih jasno određenim zajedničkim ciljem, odnosno promenom koja se želi postići, budžetom i drugim resursima za njegovo sprovođenje i upravljačkom strukturom.
Ostali izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, a koji su definisani zakonom koji uređuje budžetski sistem, imaju značenje kako je definisano tim zakonom.
Svi termini u ovom zakonu upotrebljeni u muškom rodu podrazumevaju se i u ženskom rodu i obrnuto.
Načela upravljanja sistemom javnih politika
U procesu upravljanja sistemom javnih politika, prilikom izrade i sprovođenja planskih dokumenata poštuju se sledeća načela:
1) načelo ekonomičnosti, koje podrazumeva da se prilikom izbora mera javne politike vodi računa da koristi od istih opravdavaju troškove koje prouzrokuju;
2) načelo finansijske održivosti, koje podrazumeva da se prilikom izrade i sprovođenja planskih dokumenata poštuju uspostavljena fiskalna ograničenja rashoda i izdataka, kao i da se imaju u vidu efekti sprovođenja javnih politika na rast bruto domaćeg proizvoda i investicije, prihode i primanja, održavanje i servisiranje dugova;
3) načelo realističnosti, koje podrazumeva uvažavanje finansijskih, ekonomskih, društvenih, kulturnih, prostornih, ekoloških, regionalnih, administrativnih i drugih mogućnosti i ograničenja prilikom planiranja;
4) načelo relevantnosti i pouzdanosti, koje podrazumeva da se podaci na osnovu kojih se planira, analiziraju efekti i prati sprovođenje planskih dokumenata, prikupljaju iz različitih relevantnih i pouzdanih izvora, kao i da su sprovedene odgovarajuće analize očekivanih učinaka sprovođenja planskih dokumenata;
5) načelo konzistentnosti i usklađenosti, koje podrazumeva međusobnu usklađenost javnih politika, usklađenost planskih dokumenata po formi, sadržaju i terminologiji, usklađenost hijerarhijski nižih planskih dokumenata sa hijerarhijski višim planskim dokumentima, usklađenost planskih dokumenata sa preuzetim međunarodnim obavezama, kao i usklađenost propisa sa usvojenim planskim dokumentima;
6) načelo kontinuiteta planiranja, koje podrazumeva cikličnost procesa planiranja, praćenja sprovođenja i vrednovanja učinaka, kao i zasnovanost novog planskog dokumenta na planskim dokumentima koji su mu prethodili i nalazima vrednovanja postignutih učinaka već sprovedenih javnih politika;
7) načelo proporcionalnosti, koje podrazumeva da su obuhvat i metode analize efekata javnih politika, kako ex-ante tako i ex-post, srazmerne značaju i obimu procenjenih efekata;
8) načelo prevencije i predostrožnosti, koje podrazumeva da se javne politike utvrđuju i sprovode tako da se spreče ili svedu na najmanju moguću meru potencijalni negativni efekti;
9) načelo jednakosti i nediskriminacije, koje podrazumeva da se prilikom izrade i sprovođenja planskih dokumenata poštuju ljudska i manjinska prava i slobode garantovane Ustavom i zakonom;
10) načelo koordinacije i saradnje, koje podrazumeva da se planiranje vrši uz uvažavanje interesa ostalih učesnika u planskom sistemu, a naročito uz uvažavanje prioritetnih ciljeva Vlade, kao i inicijativa, potreba i prioritetnih ciljeva lokalne vlasti;
11) načelo javnosti i partnerstva, koje podrazumeva da se javne politike utvrđuju u okviru transparentnog i konsultativnog procesa, odnosno da se tokom izrade i sprovođenja planskih dokumenata, kao i analize efekata i vrednovanja učinaka javnih politika, sprovodi transparentan proces konsultacija sa svim zainteresovanim stranama i ciljnim grupama, uključujući i udruženja i druge organizacije civilnog društva, naučno-istraživačke i druge organizacije, vodeći računa da se omogući ostvarivanje pojedinačnih pravnih i drugih interesa svih zainteresovanih strana i ciljnih grupa, uz istovremenu zaštitu javnog interesa;
12) načelo odgovornosti, koje podrazumeva jasno određivanje odgovornih institucija za sprovođenje mera i aktivnosti javne politike;
13) načelo vremenske određenosti, koje podrazumeva vremenski ograničen period primene dokumenta javne politike i jasno određene rokove za izvršenje mera i aktivnosti predviđenih dokumentom javne politike;
14) načelo integralnosti i održivog rasta i razvoja, koje podrazumeva da se prilikom izrade i sprovođenja planskih dokumenata uzimaju u obzir zahtevi zaštite životne sredine, borbe protiv klimatskih promena, ublažavanje efekata klimatskih promena i prilagođavanja klimatskim promenama, sprečavanja prekomernog korišćenja prirodnih resursa, povećanja energetske efikasnosti i iskorišćavanja obnovljivih izvora energije i smanjenja emisija gasova sa efektom "staklene bašte", njihovi efekti na društvo, posebno na lokalne zajednice, njihov razvoj i posebnosti, osetljive kategorije stanovništva, rodnu ravnopravnost, kao i borbe protiv siromaštva.
Pojam i vrste planskih dokumenata
Planski dokument jeste akt kojim učesnik u planskom sistemu postavlja ciljeve, utvrđuje prioritete javnih politika, odnosno planira mere i aktivnosti za njihovo dostizanje, u okvirima svojih nadležnosti i u vezi sa svojim funkcionisanjem.
Vrste planskih dokumenata su:
1) dokumenti razvojnog planiranja;
2) dokumenti javnih politika, i
3) ostali planski dokumenti.
1. Dokumenti razvojnog planiranja
Dokumenti razvojnog planiranja
Dokumenti razvojnog planiranja jesu planski dokumenti najšireg obuhvata i najvišeg značaja za donosioca.
Dokumenti razvojnog planiranja su:
1) Plan razvoja;
2) Investicioni plan;
3) Prostorni plan Republike Srbije i drugi prostorni planovi, generalni urbanistički plan, i
4) plan razvoja autonomne pokrajine i plan razvoja jedinice lokalne samouprave.
Planski dokumenti iz stava 2. tačka 3) ovog člana definisani su zakonom kojim se uređuje prostorno i urbanističko planiranje.
Plan razvoja
Plan razvoja jeste hijerarhijski najviši, dugoročni dokument razvojnog planiranja Republike Srbije, koji za period od najmanje 10 godina usvaja Narodna skupština.
Plan razvoja sadrži viziju, odnosno prioritetne ciljeve razvoja Republike Srbije i regiona, kao i smernice za njihovo ostvarenje.
Nacrt plana razvoja priprema organ državne uprave nadležan za koordinaciju javnih politika, u saradnji sa drugim nadležnim organima državne uprave i službama Vlade i dostavlja ga Vladi radi utvrđivanja predloga.
Prilikom izrade Plana razvoja, vodi se računa o njegovoj usklađenosti sa smernicama, ciljevima i zadacima koji proističu iz preuzetih međunarodnih obaveza, uključujući obaveze preuzete u procesu pristupanja Evropskoj uniji, a uzimaju se u obzir i postojeći planovi, uključujući i prostorne planove i planove razvoja lokalnih vlasti, a za prve tri godine važenja Plana razvoja uzimaju se u obzir i smernice srednjoročne ekonomske i fiskalne politike koje je usvojila Vlada.
Prilikom izrade plana razvoja uzima se u obzir specifičnost procesa planiranja, programiranja i korišćenja sredstava Evropske unije i međunarodne razvojne pomoći shodno prioritetima i pravilima koja se odnose na tu pomoć.
Prilikom izrade Plana razvoja obavezno se sprovodi analiza razvojnih potencijala Republike Srbije, međunarodnih ekonomskih i društvenih trendova i mogućnosti Republike Srbije da u odnosu na razvojne potencijale iskoristi šanse u tim trendovima. O sprovedenoj analizi sačinjava se izveštaj, koji je sastavni je deo Plana razvoja.
Planom razvoja utvrđuje se i politika održivog regionalnog razvoja.
Po isteku svake treće kalendarske godine od donošenja Plana razvoja, organ državne uprave nadležan za koordinaciju javnih politika, u saradnji sa drugim nadležnim organima državne uprave i službama Vlade, priprema izveštaj o učincima sprovođenja Plana razvoja i dostavlja ga Vladi na usvajanje, najkasnije u roku od šest meseci od isteka tog roka.
Nakon usvajanja izveštaja o učincima iz stava 7. ovog člana, Vlada može utvrditi potrebu da se sprovede revizija Plana razvoja, na osnovu čega se pristupa izradi predloga izmena i dopuna Plana razvoja.
Plan razvoja menja se i dopunjuje u proceduri propisanoj za njegovo usvajanje.
Vlada podnosi izveštaj iz stava 7. ovog člana Narodnoj skupštini radi informisanja i objavljuje ga na svojoj internet stranici, najkasnije 15 dana od dana usvajanja.
Narodna skupština može ustanoviti potrebu da se izvrše izmene i dopune Plana razvoja i podneti inicijativu Vladi, radi pripreme odgovarajućeg akta.
Postupak pripreme Plana razvoja propisuje Vlada, na predlog organa državne uprave nadležnog za koordinaciju javnih politika.
Sadržinu Plana razvoja bliže uređuje Narodna skupština, na predlog Vlade.
Investicioni plan
Investicioni plan jeste dokument razvojnog planiranja, koji Vlada usvaja za period od najmanje sedam godina, a kojim se, u skladu sa prioritetnim ciljevima razvoja postavljenim Planom razvoja, planiraju javne investicije u oblastima od javnog interesa, uzimajući u obzir smernice srednjoročne ekonomske i fiskalne politike koje je usvojila Vlada za prve tri godine važenja tog plana.
Investicionim planom se dalje razrađuju prioritetni ciljevi razvoja koji su postavljeni Planom razvoja.
Investicioni plan je osnov za izradu srednjoročnih prioriteta javnih investicija i obuhvata investicione programe i projekte javnih investicija koje treba sprovesti u periodu za koji se planira.
Predlog investicionog plana priprema ministarstvo nadležno za poslove finansija, u saradnji sa organom državne uprave nadležnim za koordinaciju javnih politika i drugim nadležnim organima državne uprave i službama Vlade i dostavlja ga Vladi na usvajanje.
Prilikom izrade Investicionog plana treba imati u vidu sadržaj važećih dokumenata razvojnog planiranja, uključujući prostorne planove i planove razvoja lokalnih vlasti.
Po isteku svake kalendarske godine, ministarstvo nadležno za poslove finansija, u saradnji sa organom državne uprave nadležnim za koordinaciju javnih politika i drugim nadležnim organima državne uprave i službama Vlade, priprema godišnji izveštaj o sprovođenju Investicionog plana i dostavlja ga Vladi na usvajanje, najkasnije u roku od 90 dana od isteka tog roka.
Po isteku svake treće kalendarske godine od donošenja Investicionog plana, ministarstvo nadležno za poslove finansija, u saradnji sa organom državne uprave nadležnim za koordinaciju javnih politika i drugim nadležnim organima državne uprave i službama Vlade, priprema izveštaj o učincima sprovođenja Investicionog plana i dostavlja ga Vladi na usvajanje, najkasnije u roku od šest meseci od isteka tog roka.
Nakon usvajanja izveštaja iz stava 7. ovog člana, Vlada može utvrditi potrebu da se sprovode revizija Investicionog plana, na osnovu čega se pristupa izradi predloga izmena i dopuna Investicionog plana.
Investicioni plan se menja i dopunjuje u proceduri propisanoj za njegovo usvajanje.
Vlada podnosi izveštaj iz stava 7. ovog člana Narodnoj skupštini radi informisanja.
Vlada objavljuje izveštaje iz st. 6. i 7. ovog člana na svojoj internet stranici, najkasnije 15 dana od dana usvajanja.
Postupak pripreme i bližu sadržinu Investicionog plana propisuje Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija.
Plan razvoja autonomne pokrajine
Plan razvoja autonomne pokrajine jeste dugoročni dokument razvojnog planiranja, koji za period od najmanje sedam godina usvaja skupština autonomne pokrajine.
Plan razvoja iz stava 1. ovog člana sadrži pregled i analizu postojećeg stanja, viziju, odnosno željeno stanje, prioritetne ciljeve razvoja koji se žele postići, kao i pregled i kratak opis odgovarajućih mera koje se dalje razrađuju dokumentima javnih politika.
Po isteku svake treće kalendarske godine od donošenja plana razvoja iz stava 1. ovog člana, nadležni organ autonomne pokrajine usvaja izveštaj o učincima sprovođenja istog, najkasnije u roku od šest meseci od isteka tog roka i objavljuje ga na svojoj internet stranici, najkasnije 15 dana od dana usvajanja.
Nakon usvajanja izveštaja o učincima iz stava 3. ovog člana, nadležni organ autonomne pokrajine može utvrditi potrebu da se sprovede revizija plana razvoja, na osnovu čega se pristupa izradi predloga izmena i dopuna plana razvoja.
Postupak pripreme i bližu sadržinu plana razvoja iz stava 1. ovog člana utvrđuje nadležni organ pokrajine, u skladu sa propisom Vlade kojim se utvrđuju obavezni elementi plana razvoja autonomne pokrajine.
Plan razvoja jedinice lokalne samouprave
Plan razvoja jedinice lokalne samouprave jeste dugoročni dokument razvojnog planiranja, koji za period od najmanje sedam godina usvaja skupština jedinice lokalne samouprave, na predlog nadležnog izvršnog organa jedinice lokalne samouprave.
Plan razvoja iz stava 1. ovog člana sadrži pregled i analizu postojećeg stanja, viziju odnosno željeno stanje, prioritetne ciljeve razvoja koji se žele postići, kao i pregled i kratak opis odgovarajućih mera koje se dalje razrađuju dokumentima javnih politika i srednjoročnim planom jedinice lokalne samouprave.
Godišnji izveštaj o sprovođenju plana razvoja jedinice lokalne samouprave priprema se u postupku propisanom za izradu izveštaja o sprovođenju srednjoročnog plana.
Istekom svake treće kalendarske godine od donošenja, opštinsko odnosno gradsko veće jedinice lokalne samouprave utvrđuje predlog izveštaja o učincima sprovođenja plana razvoja, koji podnosi na usvajanje skupštini jedinice lokalne samouprave, najkasnije u roku od šest meseci od isteka tog roka.
Godišnji izveštaj o sprovođenju plana razvoja jedinice lokalne samouprave i izveštaj o učincima sprovođenja tog plana, objavljuje se na internet stranici jedinice lokalne samouprave, najkasnije 15 dana od dana usvajanja.
Nakon usvajanja izveštaja o učincima iz stava 4. ovog člana, opštinsko odnosno gradsko veće jedinice lokalne samouprave, kao i skupština jedinice lokalne samouprave mogu utvrditi potrebu da se sprovede revizija plana razvoja jedinice lokalne samouprave, na osnovu čega se pristupa izradi predloga izmena i dopuna plana razvoja.
Plan razvoja jedinice lokalne samouprave menja se i dopunjuje u proceduri propisanoj za njegovo usvajanje.
Postupak pripreme i bližu sadržinu plana razvoja jedinice lokalne samouprave propisuje skupština jedinice lokalne samouprave, u skladu sa propisom Vlade kojim se utvrđuju obavezni elementi plana razvoja jedinica lokalne samouprave.
Pojam i vrste dokumenata javnih politika
Dokument javnih politika jeste planski dokument kojim učesnici u planskom sistemu, u skladu sa svojim nadležnostima, utvrđuju ili razrađuju već utvrđene javne politike.
Vrste dokumenata javnih politika jesu:
1) strategija;
2) program;
3) koncept politike, i
4) akcioni plan.
Pojam strategije
Strategija jeste osnovni dokument javne politike, kojim se na celovit način utvrđuju strateški pravac delovanja i javne politike u konkretnoj oblasti planiranja i sprovođenja javnih politika utvrđenih propisom Vlade.
Ako je potrebno preduzimati širok spektar povezanih aktivnosti u dužem vremenskom periodu radi postizanja dugoročnih ciljeva, strategijom se može utvrditi celovit strateški pravac delovanja i javne politike u više srodnih oblasti planiranja i sprovođenja javnih politika utvrđenih propisom Vlade.
Strategija se po pravilu usvaja za period od pet do sedam godina, a ostvarivanje njenih ciljeva planira se i prati posredstvom akcionog plana za sprovođenje strategije.
Strategija prestaje da se primenjuje istekom vremena za koje je usvojena ili donošenjem odluke o prestanku njene primene.
Vrste strategija
Strategija po obuhvatu može biti:
1) sektorska, ako se njom utvrđuju javne politike za celokupnu oblast planiranja i sprovođenja javnih politika utvrđenih propisom Vlade;
2) međusektorska, ako se njom utvrđuju javne politike za više oblasti planiranja i sprovođenja javnih politika utvrđenih propisom Vlade.
Strategija po prostornom obuhvatu može biti:
1) nacionalna, ako pokriva celu teritoriju Republike Srbije;
2) subnacionalna, ako pokriva deo teritorije Republike Srbije, odnosno administrativno povezanu celinu na teritoriji Republike Srbije ili područja koja nisu geografski odnosno administrativno povezana, ali se u odnosu na njih usvaja zajednička strategija, zbog određenih istovetnih svojstava tih područja.
Strategija koja je po svom prostornom obuhvatu nadnacionalna, odnosno ako pokriva teritoriju Republike Srbije ili deo njene teritorije i područja ili delove teritorije drugih zemalja, nije predmet uređivanja ovog zakona, osim u pogledu obaveze izveštavanja u skladu sa ovim zakonom.
Sadržina strategije
Strategija obavezno sadrži sledeće elemente:
1) viziju, odnosno željeno stanje čijem dostizanju doprinosi postizanje opštih i posebnih ciljeva;
2) pregled i analizu postojećeg stanja, uključujući i ocenu nivoa ostvarenosti ciljeva sprovođenja javnih politika u konkretnoj oblasti planiranja i sprovođenja javnih politika na osnovu pokazatelja učinaka u toj oblasti;
3) opšte i posebne ciljeve javne politike koji se žele postići, utvrđene tom strategijom ili drugim planskim dokumentom u skladu sa kojim se usvaja (Planom razvoja, konceptom politike i dr.);
4) mere za postizanje opštih i posebnih ciljeva, uzročno-posledične veze između opštih i posebnih ciljeva i mera koje doprinose ostvarenju tih ciljeva i analizu efekata tih mera na fizička i pravna lica i budžet;
5) ključne pokazatelje učinaka na nivou opštih i posebnih ciljeva i mera, kojima se meri efikasnost i efektivnost sprovođenja javnih politika koje su tim dokumentom utvrđene;
6) institucionalni okvir i plan za praćenje sprovođenja, vrednovanje učinaka i izveštavanje o sprovedenim merama, postignutim ciljevima i učincima javnih politika koje se utvrđuju ili razrađuju strategijom, uz navođenje institucije odgovorne za praćenje sprovođenja strategije;
7) druge elemente propisane podzakonskim aktom Vlade.
Strategija po pravilu ima jedan opšti cilj i do pet posebnih ciljeva koji doprinose ostvarenju tog opšteg cilja.
Opšti i posebni ciljevi moraju biti jasno određeni, merljivi, prihvatljivi, realni i vremenski određeni.
Pojam programa
Program, u smislu ovog zakona, jeste dokument javne politike, užeg obuhvata od strategije koji, po pravilu, razrađuje poseban cilj strategije ili nekog drugog planskog dokumenta u skladu sa kojim se donosi (Plan razvoja, Program Vlade, plan razvoja lokalne vlasti, koncept politike).
Program predstavlja grupu nezavisnih ali tesno povezanih mera i/ili srodnih (kompatibilnih) projekata, kojima se upravlja i koordinira kako bi se ostvarili ciljevi koji se ne mogu ostvariti upravljanjem svakim od elemenata programa pojedinačno, odnosno nezavisno.
Program se usvaja po pravilu za period do tri godine, a ostvarivanje ciljeva programa planira se i prati posredstvom akcionog plana za sprovođenje programa.
Ako se programom razrađuju aktivnosti koje se sprovode u okviru predviđenih mera, uz takav program se po pravilu ne usvaja akcioni plan, kao poseban dokument.
Program koji ima za cilj hitno rešavanje problema, odnosno poremećaja u društvu odnosno privredi, a koji mogu izazvati negativne posledice većih razmera ako se rešavanju ne pristupi u kratkom roku, nije predmet uređenja ovog zakona.
Program prestaje da se primenjuje istekom vremena za koje je usvojen ili donošenjem odluke o prestanku njegove primene.
Sadržina programa
Program sadrži iste elemente kao i strategija, a naročito razrađene mere za postizanje posebnog cilja, odnosno ciljeva koje definiše ili preuzima iz strategije ili nekog drugog planskog dokumenta u skladu sa kojim se usvaja.
Program ima po pravilu do tri posebna cilja koji neposredno doprinose ostvarenju opšteg cilja.
Pojam koncepta politike
Koncept politike jeste polazni dokument javne politike kojim se usvajaju principi i/ili smernice po kojima će se sprovoditi sistemska reforma u određenoj oblasti.
Konceptom politike mogu se davati i smernice za izradu strategije ili programa i usvajati principi reforme u određenoj oblasti.
Koncept politike se po pravilu usvaja ako ima više međusobno isključivih opcija (pravaca) za sprovođenje željene promene, koje mogu značajno uticati na različite zainteresovane strane i ciljne grupe, kao i u slučaju potrebe definisanja javnih politika sa visokim troškovima sprovođenja.
Usvajanje koncepta politike obavezno je ako ex-ante analiza efekata različitih pravaca delovanja, prilikom planiranja, odnosno izrade strategije, programa, sistemskog zakona ili drugog akta, ukaže na postojanje međusobno isključivih opcija, koje imaju značajan uticaj na različite zainteresovane strane i ciljne grupe.
Konceptom politike se donosi odluka o konkretnoj opciji.
Ako se konceptom politike zauzima pravac delovanja u odnosu na usko formulisanu promenu, obavezno se vrši detaljna ex-ante analize efekata.
Pregovaračke pozicije u procesu pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji smatraju se posebnom vrstom koncepta politike i izrađuju se u skladu sa pravnim okvirom o vođenju pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, pa mogu sadržati elemente koji nisu propisani ovim zakonom.
Uslove kada postoji značajan uticaj javnih politika na različite zainteresovane strane i ciljne grupe koji zahteva izradu koncepta politike iz stava 4. ovog zakona, propisuje Vlada.
Koncept politike prestaje da se primenjuje njegovom realizacijom ili donošenjem odluke o prestanku njegove primene.
Sadržina koncepta politike
Koncept politike obavezno sadrži sledeće elemente:
1) pregled i analizu postojećeg stanja;
2) opis željene promene koju treba postići, njenih elemenata i njihovih uzročno-posledičnih veza;
3) opšte i posebne ciljeve javne politike koji se žele postići;
4) koncepte/razradu mogućih grupa mera javne politike koje predstavljaju međusobno isključive opcije za postizanje posebnih ciljeva koncepta politike;
5) rezultate sprovedene analize efekata za svaku od razmatranih opcija;
6) rezultate procesa sprovedenih konsultacija i dodatnih analiza efekata razmatranih opcija na osnovu sprovedenih konsultacija;
7) predlog i obrazloženje izabrane opcije i način njenog ostvarivanja, uključujući pregled mogućih mera predloženih kao najsvrsishodniji način za rešavanje uočenih problema i postizanje željene promene;
8) druge elemente propisane podzakonskim aktom Vlade.
Pojam akcionog plana
Akcioni plan jeste dokument javne politike najvišeg nivoa detaljnosti, kojim se razrađuju strategija ili program, u cilju upravljanja dinamikom sprovođenja mera javnih politika koje doprinose ostvarivanju posebnih ciljeva strategije, odnosno programa.
Akcioni plan je sastavni deo strategije i programa i po pravilu se usvaja istovremeno sa tim dokumentima javnih politika.
U slučaju odstupanja od pravila propisanog stavom 2. ovog člana, u strategiji, odnosno programu se određuje rok za usvajanje akcionog plana, koji ne može biti duži od 90 dana od dana usvajanja te strategije, odnosno programa.
Akcioni plan se revidira po potrebi, u skladu sa rezultatima praćenja sprovođenja i rezultatima ex-post analize efekata javne politike, odnosno, u slučaju da se utvrdi potreba, pristupa se pripremi njegovih izmena i dopuna.
Revizijom akcionog plana menjaju se pojedinačni elementi sadržaja akcionog plana, kao što su aktivnosti, rokovi i institucije odgovorne za sprovođenje aktivnosti.
Akcioni plan se, po pravilu, usvaja za period primene strategije, odnosno programa koji razrađuje.
Izuzetno od stava 6. ovog člana, zbog potreba planiranja, akcioni plan se može usvojiti na kraći period, koji ne može biti kraći od godinu dana, u kom slučaju je donosilac obavezan da blagovremeno usvoji akcioni plan za naredni period primene te strategije, odnosno programa.
Sadržina akcionog plana
Akcioni plan obavezno sadrži sledeće elemente:
1) opšte i posebne ciljeve preuzete iz strategije, odnosno programa koji razrađuje;
2) mere i aktivnosti za postizanje opštih i posebnih ciljeva strategije, odnosno programa, uz navođenje projekata ako se mere i/ili aktivnosti sprovode kroz projekte;
3) institucije partnere odgovorne za sprovođenje mera i aktivnosti, kao i instituciju nosioca koja je odgovorna za praćenje sprovođenja i izveštavanje o sprovođenju strategije, odnosno programa koji akcioni plan razrađuje;
4) rok za završetak predviđenih mera i aktivnosti;
5) potrebna sredstva za sprovođenje mera, uz navođenje izvora finansiranja za obezbeđena sredstva;
6) pokazatelje učinaka na nivou mera javnih politika, a po potrebi i na nivou aktivnosti;
7) informacije o propisima koje bi trebalo doneti odnosno izmeniti kako bi se realizovale mere javne politike;
8) druge elemente propisane podzakonskim aktom Vlade.
Sadržinu i formu akcionog plana bliže uređuje Vlada.
Ostali planski dokumenti koje donose učesnici planskog sistema
Narodna skupština, prilikom izbora Vlade, usvaja i Program Vlade, u skladu sa članom 127. stav 3. Ustava Republike Srbije, a Vlada usvaja i Akcioni plan za sprovođenje programa Vlade, Godišnji plan rada Vlade i Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.
Učesnici u planskom sistemu, pored dokumenata javnih politika, usvajaju i druga planska dokumenta u skladu sa zakonom, u koje spadaju i srednjoročni planovi i finansijski planovi.
Autonomna pokrajina preko svojih nadležnih organa usvaja i druga planska dokumenta, u skladu sa Ustavom, ovim zakonom i podzakonskim aktima za njegovo sprovođenje, kao i drugim zakonima koji utvrđuju nadležnost autonomne pokrajine, statutom i opštim aktima autonomne pokrajine.
Jedinica lokalne samouprave donosi i druga planska dokumenta u skladu sa ovim zakonom i statutom jedinice lokalne samouprave.
Akcioni plan za sprovođenje programa Vlade
Vlada usvaja Akcioni plan za sprovođenje programa Vlade (u daljem tekstu: Akcioni plan Vlade) kojim, razrađuje svoje prioritetne ciljeve, mere učesnika u planskom sistemu grupisane prema prioritetima Vlade, kojima neposredno ili posredno doprinose, rokove za njihovo ostvarivanje i očekivane rezultate.
Akcioni plan Vlade usvaja se najkasnije u roku od tri meseca od dana njenog izbora u Narodnoj skupštini, i to za period od četiri godine odnosno za vreme trajanja mandata Vlade, s tim što se ažurira na godišnjem nivou.
Predlog akcionog plana Vlade, kao i njegovih izmena u cilju ažuriranja, priprema organ državne uprave nadležan za koordinaciju javnih politika, u saradnji sa nadležnim organima državne uprave, i dostavlja ga Vladi na usvajanje.
Organ državne uprave nadležan za koordinaciju javnih politika izdaje uputstvo za pripremu i bliže uređuje strukturu i sadržaj Akcionog plana Vlade.
Vlada objavljuje Akcioni plan Vlade na svojoj internet stranici, najkasnije sedmog radnog dana od dana usvajanja.
Godišnji plan rada Vlade
Godišnji plan rada Vlade izrađuje se na osnovu srednjoročnih planova direktnih korisnika budžetskih sredstava, prioritetnih ciljeva Vlade sadržanih u Akcionom planu za sprovođenje programa Vlade i Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.
Godišnji plan rada Vlade naročito sadrži pregled normativnih aktivnosti potrebnih za realizaciju mera utvrđenih javnim politikama čije se sprovođenje planira za narednu budžetsku godinu.
Godišnji plan rada Vlade izrađuje se tako da obezbeđuje efikasno, delotvorno i blagovremeno planiranje i koordinaciju sednica odbora i sednica Vlade.
Godišnji plan rada Vlade izrađuje Generalni sekretarijat Vlade na osnovu predloga organa državne uprave, a u saradnji sa organom državne uprave nadležnim za koordinaciju javnih politika.
Vlada usvaja Godišnji plan rada najkasnije do kraja decembra tekuće godine za narednu kalendarsku godinu, u proceduri koju propisuje Vlada.
Vlada objavljuje Godišnji plan rada Vlade na svojoj internet stranice najkasnije sedmog radnog dana od dana usvajanja.
4. Usklađenost planskih dokumenata
Usklađenost planskih dokumenata
Prilikom izrade i usvajanja planskih dokumenata vodi se računa o njihovoj usklađenosti sa Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorima, zakonom i obavezama preuzetim u procesu EU integracija.
Plan razvoja i Prostorni plan Republike Srbije moraju biti međusobno usklađeni.
Prilikom izrade svih drugih planskih dokumenata vodi se računa o njihovoj usklađenosti sa Planom razvoja, Prostornim planom Republike Srbije, Investicionim planom i drugim planskim dokumentima višeg i jednakog značaja.
Prilikom izrade planskih dokumenata autonomne pokrajine vodi se računa i o njihovoj usklađenosti sa planskim dokumentima usvojenim na republičkom nivou, vodeći računa o izvornim nadležnostima autonomne pokrajine u domenu planiranja, propisanih Ustavom i zakonom.
Prilikom izrade planskih dokumenata jedinice lokalne samouprave vodi se računa i o njihovoj usklađenosti sa planskim dokumentima donetim na republičkom nivou i nivou autonomne pokrajine na čijoj se teritoriji nalaze, vodeći računa o izvornim nadležnostima jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine u domenu planiranja, propisanih Ustavom i zakonom.
Planska dokumenta po pravilu se usklađuju tako što se posebni ciljevi preuzimaju iz planskih dokumenata u skladu sa kojim se donose i postaju opšti ciljevi. Gde je to moguće preuzimaju se i rokovi utvrđeni za postizanje tih ciljeva.
Pojam i vrste mera javnih politika
Mera javne politike jeste skup ključnih i povezanih aktivnosti koje se preduzimaju radi postizanja opšteg ili posebnog cilja, odnosno željenog učinka javne politike.
Mere javnih politika mogu biti:
1) regulatorne, kojima se uspostavljaju standardi i pravila kojima se uređuju odnosi u društvu;
2) podsticajne, u koje spadaju: fiskalne mere (subvencije, porezi i drugo) i druge finansijske i nefinansijske mere;
3) informativno edukativne (informacione i obrazovne kampanje i drugo);
4) institucionalno upravljačko organizacione (formiranje novih i ukidanje postojećih institucija, promena organizacione strukture određenih subjekata, promena broja i kompetencija zaposlenih i dr.), i
5) obezbeđenje dobara i pružanje usluga od strane učesnika u planskom sistemu, uključujući i javne investicije (kapitalni i infrastrukturni projekti, investicije i dr.).
U regulatorne mere iz stava 1. ovog člana ne spadaju propisi kojima se uređuje sprovođenje mera.
Srednjoročni plan jeste sveobuhvatan planski dokument koji se donosi za period od tri godine i koji omogućava povezivanje javnih politika sa srednjoročnim okvirom rashoda.
Srednjoročni plan se izrađuje na osnovu važećih dokumenata javnih politika, uz uvažavanje prioritetnih ciljeva Vlade, raspoloživih kapaciteta i resursa, kao i promena faktičke situacije u odnosu na vreme kada su ti dokumenti javnih politika doneti.
Obaveza izrade i donošenja srednjoročnog plana
Srednjoročni plan izrađuju i donose:
- organi državne uprave;
- organizacije za obavezno socijalno osiguranje;
- ostali korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, koje Vlada na predlog organa državne uprave nadležnog za koordinaciju javnih politika, odnosno ministarstva nadležnog za poslove finansija obaveže da izrađuju srednjoročni plan u skladu sa ovim zakonom;
- ostali korisnici javnih sredstava nad čijim radom nadzor vrši Vlada, koje na to obaveže Vlada;
- korisnici budžetskih sredstava autonomne pokrajine, koje nadležni organ autonomne pokrajine obaveže da izrađuju srednjoročni plan u skladu sa ovim zakonom;
- jedinice lokalne samouprave;
- korisnici budžetskih sredstava jedinica lokalne samouprave, koje nadležni organ jedinice lokalne samouprave obaveže da izrađuju srednjoroči plan u skladu sa ovim zakonom;
- ostali korisnici javnih sredstava nad čijim radom nadzor vrši autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, koje na to obaveže nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Srednjoročni plan organa uprave u sastavu ministarstva obuhvaćen je srednjoročnim planom tog ministarstva.
Obveznici srednjoročnog planiranja iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: obveznici srednjoročnog planiranja) svoj srednjoročni plan objavljuju najkasnije do 31. januara za tekuću godinu na svojoj internet stranici, vodeći računa o zaštiti tajnih podataka.
Obveznik srednjoročnog planiranja srednjoročnim planom upravlja internim procesima rada i sprovodi mere javnih politika, u okviru svoje nadležnosti.
Srednjoročni planovi se donose u proceduri koju bliže uređuje Vlada.
Srednjoročni plan sadrži:
1) opšte i posebne ciljeve;
2) pregled mera za ostvarenje utvrđenih ciljeva za sve vreme važenja tog plana, povezanih sa budžetskim programima, kao i programskim aktivnostima i projektima, u okviru kojih su planirana sredstva za njihovo sprovođenje;
3) referisanje mera iz tačke 2) ovog stava u odnosu na prioritetne ciljeve iz Plana razvoja i Programa Vlade, odnosno Akcionog plana za sprovođenje programa Vlade, a u slučaju obveznika iz člana 26. stav 1. alineja peta do osma ovog zakona, mere se referišu i u odnosu na prioritetne ciljeve iz plana razvoja autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave;
4) referisanje mera iz tačke 2) ovog stava, na mere iz dokumenta javnih politika iz kojih su preuzete;
5) podatke o sredstvima potrebnim za sprovođenje svake od mera iz tačke 2) ovog stava, koja su planirana u okviru programskog budžeta (budžetski programi, programske aktivnosti i projekti);
6) detaljan pregled aktivnosti, uključujući i normativne aktivnosti, koje se sprovode u okviru određene mere za prvu godinu važenja tog plana;
7) pokazatelje učinka za praćenje stepena postignutosti opštih i posebnih ciljeva iz tačke 1) ovog stava i sprovođenja mera iz tačke 2) ovog stava, sa početnim i ciljanim godišnjim vrednostima za svaku godinu srednjoročnog plana;
8) rizike i preduslove za ostvarenje mera, ako postoje;
9) druge elemente propisane podzakonskim aktom Vlade.
Sadržinu i formu srednjoročnog plana bliže uređuje Vlada.
Srednjoročno planiranje u skladu sa procesom izrade budžeta
Obveznici srednjoročnog planiranja izrađuju srednjoročni plan u skladu sa procesom izrade budžeta i uspostavljenim elementima budžeta (budžetski programi, programske aktivnosti i projekti), imajući u vidu ograničenja utvrđena srednjoročnim okvirom rashoda, u proceduri propisanoj podzakonskim aktom koji donosi Vlada.
IV POSTUPAK UTVRĐIVANJA I SPROVOĐENJA JAVNIH POLITIKA
Nadležnost za izradu dokumenata javnih politika
Učesnik u planskom sistemu koji je nadležan za izradu dokumenta javnih politika (u daljem tekstu: nadležni predlagač) taj dokument izrađuje u okviru svog zakonskog delokruga i podnosi ga na usvajanje učesniku u planskom sistemu koji je nadležan za usvajanje dokumenta javnih politika (u daljem tekstu: nadležni donosilac).
Ako planski dokument obuhvata ciljeve i mere koje su u nadležnosti različitih predlagača, izradom planskog dokumenta koordinira i planski dokument predlaže učesnik u planskom sistemu u čijoj se nadležnosti nalazi pretežni deo mera obuhvaćenih tim planskim dokumentom.
Inicijativa za utvrđivanje javne politike
Inicijativu za izmenu, izradu i usvajanje dokumenta javnih politika nadležnom predlagaču mogu da podnesu državni organi i organizacije, organi i organizacije lokalnih vlasti, građani, privredni subjekti, udruženja građana i druge organizacije civilnog društva, naučno-istraživačke i druge organizacije u odnosu na koje se sprovodi ta javna politika.
Inicijativa iz stava 1. ovog člana sadrži kratak opis promene koju treba postići izradom, usvajanjem i sprovođenjem dokumenta javnih politika, njenih elemenata i njihovih uzročno-posledičnih veza i ciljeva koje treba postići.
Ako nadležni predlagač proceni da je inicijativa iz stava 1. ovog člana opravdana, dužan je da je objavi na svojoj internet stranici u integralnom obliku najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema i da ažurno obaveštava javnost o postupanju u skladu sa istom.
Ako nadležni predlagač proceni da inicijativa nije opravdana, obaveštava o tome podnosioca inicijative u roku propisanom u stavu 3. ovog člana.
Inicijativa iz stava 1. ovog člana se Vladi, odnosno nadležnom organu državne uprave može podneti i preko organa državne uprave nadležnog za koordinaciju javnih politika, koji tu inicijativu obrađuje i prosleđuje nadležnom organu državne uprave na dalje postupanje, uz obavezu obaveštenja podnosioca inicijative o postupanju po inicijativi, u roku iz stava 3. ovog člana.
Obaveza sprovođenja ex-ante analize efekata
Dokumenti javnih politika izrađuju se u skladu sa rezultatima ex-ante analize efekata i ex-post analize efekata važećih dokumenata javnih politika i propisa u toj oblasti.
Ex-ante analiza efekata obavezno se sprovodi pre donošenja odluke o izradi dokumenta javne politike i sastoji se iz sledećih koraka:
1) sagledavanje postojećeg stanja;
2) identifikovanje promene koja treba da se postigne sprovođenjem mera javne politike, njenih elemenata i njihovih uzročno-posledičnih veza;
3) utvrđivanje opštih i posebnih ciljeva javne politike, kao i pokazatelja učinaka na osnovu kojih će se meriti ostvarenje ciljeva;
4) identifikovanje opcija - mogućih mera ili grupa mera za postizanje ciljeva;
5) analiza efekata tih opcija - mogućih mera ili grupa mera i rizik za sprovođenje svake od tih opcija;
6) izbor optimalne opcije ili optimalne kombinacije razmatranih opcija;
7) identifikovanje resursa za sprovođenje mera javne politike, praćenje sprovođenja i vrednovanje učinaka javne politike, kao i potencijalnih rizika u sprovođenju javne politike.
Predlagači dokumenata javnih politika tokom ex-ante analize efekata javnih politika sprovode konsultacije sa zainteresovanim stranama i ciljnim grupama i prikupljaju i obrađuju podatke, u cilju predlaganja optimalne opcije ili optimalne kombinacije razmatranih opcija.
Vlada bliže uređuje obim, proces i kontrolu sprovođenja analize efekata prilikom izrade dokumenata javnih politika i propisuje za koja dokumenta javnih politika se ta analiza ne mora sprovoditi.
Obaveza objave otpočinjanja rada na dokumentu javne politike
Nadležni predlagač je dužan da obavesti javnost o početku izrade dokumenta javne politike objavljivanjem obaveštenja na svojoj internet stranici, a ako je nadležni predlagač organ državne uprave to obaveštenje se objavljuje i na portalu e-Uprava, sedam radnih dana od dana početka izrade tog dokumenta.
Obaveza predstavljanja nalaza sprovedene analize efekata
Nadležni predlagač predstavlja nalaze i podatke o obimu i metodama sprovedene ex-ante analize efekata javne politike i rezultatima ex-post analize efekata već sprovedenih javnih politika u okviru samog dokumenta javne politike, kako bi nadležni donosilac imao relevantne podatke za donošenje odluke po tom pitanju i kako bi javnost bila upoznata sa razlozima donošenja tog dokumenta.
Nadležni predlagač je dužan da nalaze sprovedene analize efekata, zajedno sa predlogom dokumenta javne politike, objavi na svojoj internet stranici u integralnom obliku najkasnije na dan otpočinjanja javne rasprave.
Posle završetka javne rasprave, nadležni predlagač je dužan da ažurira dokument javne politike i nalaze sprovedene analize efekata u skladu sa rezultatima te rasprave i da ažuriranu verziju tog dokumenta i nalaza objavi na svojoj internet stranici, a ako je nadležni predlagač organ državne uprave taj dokument i nalaz objavljuje i na portalu e-Uprava, najkasnije sedmog radnog dana pre podnošenja nadležnom donosiocu na razmatranje i usvajanje.
Obaveza sprovođenja konsultacija u svim fazama izrade dokumenta javnih politika
Nadležni predlagač je dužan da omogući učešće svih zainteresovanih strana i ciljnih grupa u procesu konsultacija, koje sprovodi tokom izrade dokumenta javnih politika. U zavisnosti od obuhvata dokumenta javne politike u proces konsultacija se uključuju zainteresovane strane i ciljne grupe iz reda građana i privrednih subjekata, udruženja građana ili privrednih subjekata i drugih organizacija civilnog društva, naučno-istraživačkih, strukovnih i drugih organizacija, kao i predstavnici državnih organa, lokalnih vlasti i ostalih učesnika u planskom sistemu koji sprovode ili u odnosu na koje se sprovodi ta politika.
Nadležni predlagač razmatra sugestije koje tokom konsultacija iznose zainteresovane strane i ciljne grupe.
Nadležni predlagač informiše učesnike konsultacija o rezultatima sprovedenih konsultacija, a posebno o razlozima zbog kojih određene sugestije nisu uključene u dokument javne politike.
Informacije o rezultatima sprovedenih konsultacija, koji naročito obuhvataju podatke o konsultovanim stranama, obimu i metodima konsultacija, pitanjima o kojima se raspravljalo tokom konsultacija, zatim primedbama, sugestijama i komentarima koji su uzeti u razmatranje i onima koji nisu uvaženi, kao i o razlozima za njihovo neprihvatanje, nadležni predlagač predstavlja u okviru dokumenta javne politike.
Ako se prilikom izrade dokumenta javnih politika ne sprovodi analiza efekata, informacije o rezultatima sprovedenih konsultacija prilažu se uz predlog dokumenta javne politike, kao poseban prilog.
Nadležni predlagač je dužan da informacije o rezultatima sprovedenih konsultacija objavi na svojoj internet stranici najkasnije u roku od 15 dana od dana završetka konsultacija.
Nadležni predlagač može, imajući u vidu rezultate konsultacija koje sprovodi tokom izrade dokumenta javnih politika, doneti odluku da u radnu grupu za izradu tog dokumenta uključi reprezentativne predstavnike zainteresovanih strana i ciljnih grupa.
Vlada bliže uređuje detaljan postupak i metode sprovođenja konsultacija.
Specifičnosti konsultacija koje sprovodi organ državne uprave
Organ državne uprave nadležan za koordinaciju javnih politika može da predloži organu državne uprave koji je nadležni predlagač da tokom konsultacija primeni određeni metod konsultacija, kao i da u radnu grupu za izradu dokumenta javne politike uključi određene zainteresovane strane i ciljne grupe.
Inicijativu za podnošenje predloga iz stava 1. ovog člana organu državne uprave nadležnom za koordinaciju javnih politika može podneti bilo koja zainteresovana strana ili ciljna grupa.
Ako se radi o dokumentu javnih politika koji se donosi u vezi sa procesom pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, organ državne uprave konsultacije sprovodi u skladu sa pravnim okvirom o vođenju pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji.
Nadležni predlagač je dužan da pre podnošenja na razmatranje i usvajanje dokumenta javne politike, sprovede javnu raspravu o tom dokumentu i da pripremi izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi.
U izveštaju iz stava 1. ovog člana naročito se navodi koje su zainteresovane strane i ciljne grupe učestvovale u javnoj raspravi, koje sugestije su iznete tokom javne rasprave, da li su i na koji način te sugestije ugrađene u predlog dokumenta javne politike i ako nisu, iz kojih razloga to nije učinjeno.
Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi prilaže se uz predlog dokumenta javne politike.
Nadležni predlagač objavljuje izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi na svojoj internet stranici, a ako je nadležni predlagač organ državne uprave taj izveštaj objavljuje i na portalu e-Uprava najkasnije u roku od 15 dana od dana završetka javne rasprave.
Vlada bliže uređuje način sprovođenja javne rasprave o dokumentima javnih politika, njeno trajanje i u kojim slučajevima se javna rasprava ne sprovodi, kao i obrazac izveštaja o sprovedenoj javnoj raspravi.
Kontrola sprovođenja ex-ante analize efekata za organe državne uprave
Nadležni predlagač koji je organ državne uprave dužan je da, u okviru predloga dokumenta javne politike koji dostavlja Vladi na usvajanje, dostavi nalaze sprovedene analize efekata dokumenta javne politike, kao i mišljenje organa državne uprave nadležnog za koordinaciju javnih politika o potpunosti i kvalitetu sprovedene analize efekata, u rokovima utvrđenim poslovnikom Vlade.
Organ državne uprave je dužan da uz predlog dokumenta javne politike dostavi i procenu finansijskih efekata na budžet, u skladu sa zakonom koji uređuje budžetski sistem.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, nadležni predlagač može dostaviti Vladi predlog dokumenta javne politike i bez sprovedene analize efekata, uz obrazloženje ako smatra da takva analiza nije potrebna i obavezno dostavljanje prethodno pribavljenog mišljenja organa državne uprave nadležnog za koordinaciju javnih politika da takvu analizu nije bilo potrebno sprovesti.
Usvajanje dokumenata javnih politika
Dokument javnih politika na republičkom nivou, usvaja Vlada, osim ako je drugačije propisano posebnim zakonom.
Dokument javnih politika autonomne pokrajine usvaja nadležni organ autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, statutom i drugim opštim aktima autonomne pokrajine.
Dokument javnih politika jedinice lokalne samouprave usvaja skupština jedinice lokalne samouprave, osim ako je drugačije propisano posebnim zakonom.
Donosilac dokumenta javne politike, objavljuje taj dokument na svojoj internet stranici, a ako je donosilac Vlada taj dokument se objavljuje i na portalu e-Uprava i internet stranici predlagača, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.
Donosilac dokumenta javne politike odlučuje o objavljivanju dokumenta javne politike u službenom glasilu u postupku njegovog usvajanja, osim ako je drugačije propisano posebnim zakonom.
Javne politike sprovode se kroz sprovođenje mera i aktivnosti utvrđenih dokumentima javnih politika i drugim planskim dokumentima.
Subjekt koji je dokumentom javne politike zadužen za sprovođenje konkretne mere, odnosno aktivnosti, tu meru, odnosno aktivnost detaljno razrađuje kroz svoj srednjoročni i finansijski plan.
Praćenje sprovođenja, ex-post analiza i vrednovanje učinaka javnih politika
Sprovođenje mera i aktivnosti prati se u skladu sa mehanizmom koji je određen samim dokumentom javne politike ili drugim planskim dokumentom koji je predmet praćenja.
Praćenje sprovođenja konkretnih mera i aktivnosti vrši se preko kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja za merenje učinaka javnih politika, definisanih odgovarajućim dokumentom javne politike, odnosno akcionim planom donetim uz taj dokument ili drugim planskim dokumentom.
Nadležni predlagač sprovodi ex-post analizu efekata javne politike.
Na osnovu nalaza dobijenih ex-post analizom, nadležni predlagač iz stava 3. ovog člana vrednuje učinke javnih politika, odnosno ocenjuje relevantnost, efikasnost, efektivnost i održivost javne politike, u cilju njenog preispitivanja i unapređenja, odnosno revizije i daljeg planiranja.
Praćenje sprovođenja i vrednovanje učinaka javnih politika sprovodi se uz uzimanje u obzir podataka i informacija dobijenih od svih organa i organizacija koje su odgovorne za sprovođenje mera odnosno aktivnosti javnih politika, kao i podataka i informacija koje su pribavljene iz drugih izvora, a koje se odnose na učinke tih javnih politika.
Vlada bliže uređuje način praćenja sprovođenja, ex-post analizu i vrednovanje učinaka javnih politika.
Shodna primena obaveze sprovođenja analize efekata na propise
Organi državne uprave su dužni da prilikom izrade propisa:
1) sprovode ex-ante analizu efekata, uz shodnu primenu člana 31. ovog zakona;
2) predstave nalaz sprovedene analize efekata propisa iz tačke 1) ovog stava, na svojoj internet stranici;
3) sprovedu konsultacije.
Organi državne uprave su dužni da tokom primene propisa sprovode ex-post analizu efekata propisa, uz shodnu primenu člana 40. ovog zakona.
Na organe državne uprave shodno se primenjuje član 37. ovog zakona u pogledu kontrole sprovođenja analize efekata propisa pre njihovog usvajanja od strane Vlade, za sve zakone i druge propise kojima se bitno menja način ostvarivanja prava, obaveza i pravnih interesa fizičkih i pravnih lica.
Organi državne uprave objavljuju početak rada na propisu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje državna uprava.
Kada je u skladu sa zakonom kojim se uređuje državna uprava organ državne uprave u obavezi da izradi polazne osnove za pripremu nacrta zakona, polazne osnove sadrže analizu efekata zakona, u smislu ovog zakona.
Vlada bliže propisuje način sprovođenja analize efekata propisa, detaljan postupak i metode sprovođenja konsultacija prilikom izrade i tokom sprovođenja propisa, kao i to na koje propise se primenjuje obaveza kontrole sprovođenja analize efekata propisa u skladu sa stavom 3. ovog člana i način sprovođenja te kontrole, kao i kontrolu sprovođenja ex-post analize efekata propisa.
V IZVEŠTAVANJE I OBJAVLJIVANJE
Izveštavanje o sprovođenju srednjoročnih planova
Obveznici srednjoročnog planiranja izrađuju izveštaj o sprovođenju svojih srednjoročnih planova za prethodnu fiskalnu godinu do 15. marta tekuće godine.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana sadrži informacije i podatke o rezultatima sprovođenja aktivnosti i mera iz srednjoročnog plana, referisano na pojedinačne dokumente javnih politika u periodu za koji se izveštava.
Sadržaj izveštaja iz stava 1. ovog člana bliže uređuje Vlada.
Izveštavanje o rezultatima sprovođenja dokumenata javnih politika
Ako je predlagač dokumenta javne politike organ državne uprave, taj organ izveštava Vladu, preko organa državne uprave nadležnog za koordinaciju javnih politika, o rezultatima sprovođenja tog dokumenta, odnosno o ex-post analizi efekata javne politike utvrđene tim dokumentom i to, u slučaju:
- strategije, najkasnije u roku od 120 dana po isteku svake treće kalendarske godine od dana usvajanja, kao i finalnim izveštajem koji se podnosi najkasnije šest meseci nakon isteka primene tog dokumenta, odnosno zajedno sa dokumentom javne politike kojim se zamenjuje taj dokument, ako se podnosi Vladi na usvajanje pre isteka tog roka;
- programa, najkasnije u roku od 120 dana po isteku svake kalendarske godine od dana usvajanja, kao i finalnim izveštajem koji se podnosi najkasnije šest meseci nakon isteka primene tog dokumenta, osim ako je uz program donet akcioni plan po kome se vrši izveštavanje, u kom slučaju se izveštavanje o sprovođenju programa vrši najkasnije šest meseci nakon isteka primene, kao i po isteku treće kalendarske godine od usvajanja ako je program donet za period duži od tri godine;
- akcionog plana, najkasnije u roku od 120 dana po isteku svake kalendarske godine od dana usvajanja, i
- koncepta politike, najkasnije 60 dana nakon isteka roka za njegovu realizaciju.
Po potrebi, a na zahtev Vlade, organ državne uprave dužan je da izveštava Vladu o rezultatima sprovođenja dokumenta javne politike, preko organa državne uprave nadležnog za koordinaciju javnih politika, i van rokova propisanih u stavu 1. ovog člana.
Ako su odstupanja od rokova predviđenih akcionim planom značajna ili se ustanovi da neke od mera i/ili aktivnosti nisu pravilno definisane, organ državne uprave je dužan da navede i obrazloži razloge zbog kojih su nastala odstupanja u vezi sa sprovođenjem tog dokumenta i ako oceni da postoji potreba za tim, predloži izmene i dopune akcionog plana.
Sadržaj izveštaja iz stava 1. ovog člana, kao i način njegovog podnošenja bliže uređuje Vlada.
Organ državne uprave nadležan za koordinaciju javnih politika, na zahtev Vlade, vrednuje učinke sprovođenja pojedinih dokumenata javnih politika na osnovu informacija i podataka prikupljenih od organa državne uprave i iz drugih relevantnih izvora.
Organ državne uprave nadležan za koordinaciju javnih politika ovlašćen je da izvesti Vladu ako se određeni dokumenti javnih politika ne sprovode ili postoji međusobna neusklađenost dokumenata javnih politika.
Subjekt koji je dokumentom javne politike zadužen za sprovođenje konkretne mere dužan je da na zahtev predlagača tog dokumenta ili organa državne uprave zaduženog za koordinaciju javnih politika izvesti taj organ o rezultatima sprovođenja konkretnih mera ili aktivnosti.
Godišnji izveštaj o rezultatima sprovođenja Akcionog plana za sprovođenje Programa Vlade
Godišnji izveštaj o rezultatima sprovođenja Akcionog plana za sprovođenje Programa Vlade predstavlja sveobuhvatan izveštaj o rezultatima sprovođenja prioritetnih ciljeva Vlade.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana priprema organ državne uprave nadležan za koordinaciju javnih politika, na osnovu izveštaja organa državne uprave o realizaciji Akcionog plana za sprovođenje Programa Vlade, izveštaja o sprovođenju dokumenata javnih politika iz člana 43. ovog zakona, izveštaja o sprovođenju srednjoročnih planova iz člana 42. ovog zakona, kao i podataka prikupljenih iz drugih relevantnih izvora.
Organ državne uprave nadležan za koordinaciju javnih politika podnosi Vladi na usvajanje izveštaj iz stava 1. ovog člana najkasnije do 1. aprila tekuće godine za prethodnu fiskalnu godinu.
Vlada objavljuje izveštaj iz stava 1. ovog člana na svojoj internet stranici najkasnije 15 dana od dana usvajanja.
Izveštaj o radu Vlade jeste izveštaj o rezultatima sprovođenja Godišnjeg plana rada Vlade, koji Vlada usvaja najkasnije do 1. maja tekuće za prethodnu godinu i dostavlja ga Narodnoj skupštini.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana izrađuje Generalni sekretarijat Vlade na osnovu izveštaja organa državne uprave.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana priprema se u proceduri koju propisuje Vlada.
Vlada objavljuje izveštaj iz stava 1. ovog člana na svojoj internet stranici najkasnije 15 dana od dana usvajanja.
Način dostavljanja i objavljivanja izveštaja
Izveštaji iz čl. 42. do 45. ovog zakona dostavljaju se, odnosno objavljuju preko Informacionog sistema za planiranje, praćenje sprovođenja i izveštavanje, na način koji bliže uređuje Vlada.
Jedinstveni informacioni sistem
Informacioni sistem za planiranje, praćenje sprovođenja, koordinaciju javnih politika i izveštavanje jeste jedinstveni elektronski sistem u koji učesnici u planskom sistemu unose sadržaj svojih dokumenata javnih politika i srednjoročne planove i vrše izveštavanje u skladu sa ovim zakonom (u daljem tekstu: Jedinstveni informacioni sistem).
Jedinstveni informacioni sistem vodi Vlada preko organa državne uprave nadležnog za koordinaciju javnih politika.
Jedinstveni informacioni sistem se vodi tako da se obezbedi veza između sadržaja javnih politika, srednjoročnih planova korisnika budžetskih sredstava nadležnih za sprovođenje mera javnih politika i njihovih finansijskih planova.
Kroz Jedinstveni informacioni sistem obezbeđuje se blagovremeno izveštavanje o ostvarenim ciljevima i praćenje ostvarenih vrednosti pokazatelja učinka.
Sadržina i način vođenja i održavanja Jedinstvenog informacionog sistema za planiranje, način unosa podataka i digitalni format dokumenata koji se dostavljaju kroz taj sistem, kao i pristup tim podacima bliže uređuje Vlada.
Objavljivanje na internet stranicama i portalu e-Uprave u skladu sa ovim zakonom vrši se u otvorenom digitalnom formatu, pogodnom za preuzimanje i dalje korišćenje.
VI PLANSKI I PROGRAMSKI DOKUMENTI U PROCESU PRISTUPANJA EVROPSKOJ UNIJI I KORIŠĆENJA SREDSTAVA MEĐUNARODNE RAZVOJNE POMOĆI
Planski dokumenti koji se pripremaju i usvajaju u procesu pristupanja Evropskoj uniji, pripremaju se u formi, sa sadržajem, po proceduri i u rokovima predviđenim metodološkim preporukama Evropske komisije, odnosno metodološkim uputstvima Vlade, u skladu sa potrebama koje proizlaze iz procesa pristupanja.
Prilikom pripreme dokumenata iz stava 1. ovog člana, vodi se računa o usklađenosti međunarodnih obaveza sa nacionalnim prioritetnim ciljevima razvoja, te izbegavanju dupliranja utvrđivanja javnih politika koje su sadržane u različitim planskim dokumentima.
Planski i programski dokumenti u vezi sa korišćenjem sredstava Evropske unije i sredstava međunarodne razvojne pomoći pripremaju se u skladu sa utvrđenim javnim politikama, u skladu sa uputstvom koje donosi rukovodilac institucije nadležne za koordinaciju planiranja i programiranja tih sredstava.
Na programe, projekte i aktivnosti koji se finansiraju ili sufinansiraju iz raspoloživih sredstava Evropske unije i drugih sredstava međunarodne razvojne pomoći, primenjuju se pravila koja važe za ta sredstva.
Akcioni planovi koje usvaja Vlada u procesu pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, izrađuju se u skladu sa pravnim okvirom o vođenju pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji.
VII IZUZETAK OD PRIMENE ZAKONA
Ako je posebnim zakonima kojima se uređuje budžetski sistem, prostorno i urbanističko planiranje, odbrana, bezbednost, odnosno tajnost podataka propisano ili je potvrđenim međunarodnim ugovorom predviđeno da se određeni planski dokument izrađuje, usvaja ili da se njegovo sprovođenje prati u drugačijem postupku ili da ima drugačiji naziv, obuhvat ili sadržaj, kojim se odstupa od pravila koja su utvrđena ovim zakonom i podzakonskim aktima za njegovo sprovođenje, od pravila iz ovog zakona i podzakonskih akata za njegovo sprovođenje se odstupa u meri u kojoj je neophodno da bi taj dokument bio usklađen sa posebnim zakonom, odnosno međunarodnim ugovorom.
VIII OVLAŠĆENJE ZA DONOŠENJE PODZAKONSKIH AKATA
Vlada na predlog organa državne uprave nadležnog za koordinaciju javnih politika, bliže propisuje:
1) metodologiju upravljanja javnim politikama, a naročito obim, proces i kontrolu sprovođenja analize efekata prilikom izrade dokumenata javnih politika i propisa, kao i analize efekata nakon njihovog usvajanja, uključujući i način sprovođenja konsultacija za dokumente javnih politika i propise i javne rasprave za dokumente javnih politika, vrste mera javnih politika i sadržinu i formu dokumenata javnih politika, formu i sadržinu izveštaja o sprovedenoj analizi efekata, koji sadrži i podatke o sprovedenim konsultacijama i javnoj raspravi, formu i sadržinu izjave o usklađenosti sa mišljenjem državnog organa nadležnog za koordinaciju javnih politika, za koja dokumenta javnih politika i propise sprovođenje analize efekata nije obavezno, elemente analize efekata usvojenih dokumenata javne politike i propisa, način izveštavanja o rezultatima sprovođenja javnih politika, način vrednovanja učinaka javne politike i propisa, kao i oblasti planiranja i sprovođenja javnih politika;
2) postupak pripreme predloga Plana razvoja i obavezne elemente plana razvoja autonomne pokrajine i jedinice lokane samouprave;
3) metodologiju srednjoročnog planiranja, formu i sadržinu srednjoročnog plana, proces njegove izrade i donošenja, kao i način i rok njegovog objavljivanja, njegovo sprovođenje, praćenje sprovođenja, vrednovanje i izveštavanje o sprovođenju tog plana, kao i formu i sadržinu izveštaja o sprovođenju srednjoročnog plana za prethodnu fiskalnu godinu;
4) sadržinu i način vođenja i održavanja Jedinstvenog informacionog sistema, kao i digitalni format u kome se unose dokumenta u taj sistemu.
Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, bliže propisuje postupak pripreme i sadržaj Investicionog plana.
Rok za donošenje podzakonskih akata za sprovođenje ovog zakona
Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona biće doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Rokovi za početak primene pojedinih odredbi zakona
Predlog Plana razvoja Vlada će podneti Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje najkasnije do 1. januara 2020. godine.
Planovi razvoja lokalne vlasti doneće se najkasnije do 1. januara 2021. godine.
Obveznici srednjoročnog planiranja dužni su da počnu izradu srednjoročnog plana u skladu sa ovim zakonom počev od srednjoročnog plana za 2020. godinu, a izveštaja iz člana 43. ovog zakona počev od 15. marta 2021. godine.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, lokalna vlast donosi srednjoročne planove najkasnije počev od srednjoročnog plana za 2021. godinu, a izveštaje iz člana 43. ovog zakona najkasnije počev od 1. marta 2022. godine.
Do uspostavljanja Jedinstvenog informacionog sistema iz člana 47. ovog zakona dostava iz člana 46. ovog zakona se vrši preko pisarnice, a objavljivanje iz istog člana se vrši na internet stranici organa koji je sastavio izveštaj.
Do uspostavljanja Jedinstvenog informacionog sistema iz člana 47. ovog zakona, za izradu Godišnjeg plana rada Vlade i Godišnjeg izveštaja o radu Vlade, nastavlja se sa korišćenjem softverske aplikacije za planiranje i izveštavanje o radu Vlade.
Lokalna vlast dužna je da otpočne sa unošenjem planskih dokumenata i izveštaja u skladu sa ovim zakonom u Jedinstveni informacioni sistem iz člana 47. ovog zakona najkasnije počev od 1. januara 2021. godine.
Usklađivanje drugih zakona i podzakonskih akata sa ovim zakonom
Zakoni i podzakonski akti koji uređuju postupak donošenja propisa uskladiće se sa odredbama ovog zakona u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Zakoni i podzakonski akti koji uređuju postupak donošenja dokumenata javnih politika, uskladiće se sa odredbama ovog zakona u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
U slučaju neusklađenosti pojedinih odredbi zakona i podzakonskih akata iz st. 1. i 2. ovog člana sa ovim zakonom, do sprovođenja obaveze u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana primenjivaće se odredbe zakona i podzakonskih akata iz st. 1. i 2. ovog člana.
Obaveza usklađivanja važećih dokumenata javnih politika
Važeći dokumenti javnih politika uskladiće se sa ovim zakonom prilikom prvih izmena i dopuna tih dokumenata.
Obaveza iz stava 1. ovog člana odnosi se i na lokalne vlasti.
Prestanak važenja pojedinih odredaba drugih zakona
Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe:
1) član 45. stav 1. Zakona o Vladi i naziv iznad tog člana u delu koji glasi: "Strategija razvoja." ("Službeni glasnik RS", br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 - US, 72/12, 7/14 - US i 44/14);
2) član 63. Zakona o državnoj upravi ("Službeni glasnik RS", br. 79/05, 101/07, 95/10 i 99/14).
Stupanje na snagu i početak primene
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a počinje da se primenjuje istekom roka od šest meseci od dana stupanja na snagu.
