ZAKON O CIVILNOJ SLUŽBI("Sl. glasnik RS", br. 88/2009) |
Ovim zakonom uređuju se: ostvarivanje prava na prigovor savesti lica koja podležu vojnoj obavezi; izvršavanje vojne obaveze u civilnoj službi; prava i obaveze lica koja se upućuju u civilnu službu; prava i obaveze organa, organizacija, ustanova i jedinica u čijoj je nadležnosti sprovođenje civilne službe; vršenje civilne službe; obuka lica u civilnoj službi; kontrola vršenja civilne službe; rezervni sastav; naknade za vršenje civilne službe; evidencija, nadzor i finansiranje civilne službe; vrste i visina kazni za neizvršavanje obaveza u civilnoj službi, kao i druga pitanja od značaja za civilnu službu.
Osnovni pojmovi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeća značenja:
1) civilna služba je služba kojom vojni obveznik zamenjuje služenje vojnog roka sa oružjem ili bez oružja a koja se izvršava u državnim organima, organizacijama, ustanovama, jedinicama i pravnim licima određenim rešenjem ministra odbrane, kao i služba u rezervnom sastavu;
2) državni organi, organizacije, ustanove, jedinice i pravna lica u kojima se može vršiti civilna služba (u daljem tekstu: organizacija ili ustanova) su: ustanove, javna preduzeća i organizacije koje obavljaju naučnu, obrazovnu, vaspitnu, kulturnu, sportsku, socijalnu, zdravstvenu, humanitarnu i drugu delatnost od opšteg društvenog interesa; državni organi; organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave, kao i jedinice, službe i drugi organizacioni delovi sistema civilne zaštite formiranih u skladu sa zakonom, a koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije;
3) lice koje uloži prigovor savesti je vojni obveznik (regrut i lice u rezervnom sastavu) koji iz verskih, moralnih ili drugih opravdanih razloga savesti želi da služenje vojnog roka u Vojsci Srbije zameni civilnom službom, pod uslovima i na način propisan zakonom;
4) lice u civilnoj službi je lice koje vrši civilnu službu u organizaciji ili ustanovi, odnosno lice koje je izvršilo civilnu službu i prevedeno u rezervni sastav;
5) odgovorno lice je rukovodilac (načelnik, upravnik, direktor, sekretar i dr.) organizacije ili ustanove u kojoj se vrši civilna služba.
Regrutu koji iz verskih, moralnih ili drugih opravdanih razloga savesti želi da služenje vojnog roka sa oružjem zameni civilnom službom, omogućiće se vršenje civilne službe, pod uslovima i na način koji su propisani ovim zakonom.
Izvršavanje civilne službe obezbediće se regrutu koji je ocenjen sposobnim za rad.
Prigovor savesti može da izjavi i vojni obveznik u rezervnom sastavu Vojske Srbije, i to nakon isteka perioda od četiri godine od dana završetka služenja vojnog roka sa oružjem.
Izvršavanje civilne službe obezbeđuje Ministarstvo odbrane preko teritorijalnih organa obrazovanih za izvršavanje poslova vojne, radne i materijalne obaveze (u daljem tekstu: teritorijalni organ).
Za ostvarivanje prava i obaveza lica koje vrši civilnu službu odgovorna je organizacija ili ustanova u kojoj se vrši civilna služba u skladu sa ovim zakonom.
Teritorijalni organ je dužan da regrutu u pozivu za uvođenje u vojnu evidenciju, lekarske preglede i odsluženje vojnog roka, dostavi obaveštenje o njegovom pravu na prigovor savesti i postupak za ostvarivanje tog prava.
Pravo na prigovor savesti ne može ostvariti vojni obveznik (regrut i lice u rezervnom sastavu):
1) koji je posedovao ili poseduje dozvolu za nošenje ili držanje oružja;
2) koji je podnosio ili je podneo zahtev za nošenje ili držanje oružja;
3) koji je pravnosnažno osuđivan za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti kao i za krivično delo ili prekršaj sa elementima nasilja koji se gone po privatnoj tužbi;
4) koji se bavio ili se bavi prodajom ili popravkom oružja ili municije;
5) protiv koga je pokrenut ili se vodi krivični postupak za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti;
6) koji je prekršajno kažnjavan i osuđivan za izazivanje ili učestvovanje u neredima i tučama;
7) ako je registrovan kao vlasnik ili kolekcionar vatrenog ili trofejnog oružja;
8) ako je član lovačkog, streljačkog, streličarskog ili drugog kluba, društva ili udruženja koje u svojim aktivnostima ima upotrebu hladnog ili vatrenog oružja ili je to bio u periodu od godinu dana pre podnošenja zahteva;
9) ako se utvrdi da je u podnetom zahtevu za civilnu službu dao neistinite podatke.
II OSTVARIVANJE PRAVA NA PRIGOVOR SAVESTI
Regrut koji se poziva na prigovor savesti podnosi pisani zahtev za civilnu službu sa potrebnim dokazima, najkasnije u roku od osam dana od dana prijema poziva za odsluženje vojnog roka.
Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se teritorijalnom organu, u čijoj se evidenciji regrut vodi.
Lice u rezervnom sastavu koje uloži prigovor savesti i zahteva dalje izvršavanje vojne obaveze u civilnoj službi, zahtev sa potrebnim dokazima dostavlja teritorijalnom organu.
Zahtev za civilnu službu podnosi se na obrascu koji propisuje ministar odbrane.
Uz zahtev za civilnu službu, vojni obveznik prilaže:
1) dokaz o školskoj i drugoj stručnoj spremi i posebnim zanimanjima;
2) dokaze iz člana 5. ovog zakona;
3) lekarsko uverenje kojim se dokazuje da je sposoban za rad.
Ako se uz zahtev ne prilože svi propisani dokazi, teritorijalni organ Ministarstva odbrane je dužan da od podnosioca zahteva zatraži da u roku od osam dana dostavi potrebnu dopunu podataka.
Zahtev regruta, teritorijalni organ Ministarstva odbrane dostavlja Komisiji za civilnu službu u roku od tri dana od dana podnošenja.
U sastavu uže unutrašnje jedinice Ministarstva odbrane nadležne za poslove vojne, radne i materijalne obaveze obrazuje se Centar za civilnu službu.
Centar za civilnu službu obavlja poslove i zadatke vezane za planiranje, organizovanje, koordinaciju, kontrolu i izvršavanje civilne službe.
Odluku o obrazovanju Centra za civilnu službu donosi ministar odbrane.
Centar za civilnu službu obavlja poslove koji se odnose na:
1) pripremu i izradu predloga propisa i drugih akata kojima se bliže uređuje civilna služba;
2) prikupljanje i obradu podataka i izradu predloga rešenja o određivanju organizacija ili ustanova u kojima se vrši civilna služba;
3) izradu i donošenje planova popune organizacija ili ustanova u kojima se vrši civilna služba;
4) izradu i donošenje planova popune jedinica civilne zaštite i drugih snaga odbrane licima iz rezervnog sastava;
5) ostvarivanje prava i obaveza lica u civilnoj službi i organizacija ili ustanova u kojima se vrši civilna služba;
6) organizovanje i vršenje civilne službe;
7) postupak vođenja propisane evidencije lica u civilnoj službi i rezervnom sastavu;
8) kontrolu i nadzor planiranja, organizovanja i sprovođenja civilne službe;
9) i druge poslove određene ovim i posebnim zakonima.
U obavljanju poslova iz svog delokruga, Centar za civilnu službu sarađuje sa organima državne uprave, organima autonomnih pokrajina i organima jedinica lokalne samouprave u skladu sa njihovim delokrugom u oblasti odbrane, civilne zaštite, spasavanja, osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja, odnosno nadležnim komandama, jedinicama i ustanovama Vojske Srbije.
O zahtevu regruta koji je uložio prigovor savesti i zahteva izvršavanje vojne obaveze vršenjem civilne službe, odlučuje Komisija za civilnu službu.
Komisija za civilnu službu je radno telo koju imenuje ministar odbrane, odnosno lice koje on ovlasti.
Komisija za civilnu službu se obrazuje kao prvostepena komisija za civilnu službu i drugostepena komisija za civilnu službu u okviru teritorijalnog organa Ministarstva odbrane.
Prvostepena komisija za civilnu službu (u daljem tekstu: Prvostepena komisija) rešava zahteve lica koja ulažu prigovor savesti.
Prvostepenu komisiju čini pet članova: predsednik, zamenik predsednika i tri člana.
Prvostepenu komisiju imenuje i razrešava ministar odbrane, odnosno lice koje on ovlasti.
Tri člana komisije se imenuju iz sastava teritorijalnog organa, jedan član se imenuje iz organa jedinica lokalne samouprave iz oblasti rada i socijalne politike, a jedan član iz zdravstvene ustanove sa teritorije organa jedinica lokalne samouprave.
Prvostepena komisija se imenuje na period od tri godine.
Drugostepena komisija za civilnu službu (u daljem tekstu: Drugostepena komisija) rešava po žalbama na odluke Prvostepene komisije.
Drugostepenu komisiju čini pet članova: predsednik, zamenik predsednika i tri člana.
Predsednik drugostepene komisije se imenuje iz sastava Ministarstva odbrane.
Zamenik predsednika i članovi Drugostepene komisije se imenuju iz ministarstava nadležnih za socijalnu zaštitu, pravdu i zdravlje i organa jedinica lokalne samouprave, na predlog nadležnih ministarstava i organa jedinica lokalne samouprave.
Drugostepenu komisiju imenuje, odnosno razrešava ministar odbrane, odnosno lice koje on ovlasti, na period od tri godine.
Organizaciju, način i postupak odlučivanja, izbor predsednika i zamenika predsednika Prvostepene i Drugostepene komisije, kao i druga pitanja od značaja za rad i funkcionisanje komisija propisuje ministar odbrane.
Za angažovanje i rad članova Prvostepene i Drugostepene komisije imenovanih van sastava Ministarstva odbrane pripada naknada koju utvrđuje ministar odbrane.
Odlučivanje po zahtevu za civilnu službu
Prvostepena komisija odlučuje po zahtevu za civilnu službu vojnog obveznika rešenjem kojim se usvaja ili odbija zahtev u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.
Pozivanje radi vršenja civilne službe vrši teritorijalni organ Ministarstva odbrane pojedinačnim pozivom koji se dostavlja regrutu, najkasnije 15 dana pre dana javljanja u organizaciju ili ustanovu.
Lice kome je usvojen zahtev za civilnu službu ne može biti raspoređeno za vršenje civilne službe u organizaciji ili ustanovi u kojoj:
1) je zaposlen ili je ranije bio zaposlen;
2) je zaposlen član njegove uže porodice (bračni drug, brat, sestra ili roditelji);
3) se školuje, odnosno studira.
Odgovorno lice ne može rasporediti lice u civilnoj službi na poslove i radna mesta koja su nepopunjena po postojećoj sistematizaciji organizacije ili ustanove, kao i na poslove čijim bi obavljanjem došlo do otpuštanja zaposlenih radnika.
Protiv rešenja Prvostepene komisije, može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana prijema rešenja.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Žalba se izjavljuje Drugostepenoj komisiji, preko teritorijalnog organa kod kojeg se lice vodi u evidenciji, koja je dužna da donese rešenje po žalbi u roku od 30 dana od dana prijema žalbe.
Rešenje Drugostepene komisije je konačno u upravnom postupku.
Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana može se pokrenuti upravni spor.
Civilna služba traje devet meseci.
U dužinu trajanja vršenja civilne službe uračunavaju se i neradni dani.
Civilna služba u rezervnom sastavu se planira i izvršava u jedinicama civilne zaštite i drugim snagama odbrane.
U civilnu službu regrut se upućuje u kalendarskoj godini u kojoj navršava 19 godina, a najkasnije do kraja kalendarske godine u kojoj navršava 27 godina.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, regrut može biti pod posebnim uslovima upućen u civilnu službu, najkasnije do kraja kalendarske godine u kojoj navršava 30 godina.
Način i postupak vršenja civilne službe propisuje Vlada na predlog ministra odbrane.
Regrut je dužan da se javi u civilnu službu u kojoj je upućen aktom nadležnog organa na mesto i u vreme naznačeno u pozivu teritorijalnog organa u čijoj se evidenciji vodi.
Ako se regrut ne javi na mesto i u vreme naznačeno u pozivu, a svoj nedolazak ne opravda, smatraće se da je odustao od korišćenja prava na prigovor savesti.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, odgovorno lice organizacije ili ustanove odmah po isteku vremena za javljanje regruta, dužno je da obavesti teritorijalni organ o njegovom nejavljanju.
Vlada, na predlog ministra odbrane, odlučuje o angažovanju lica koja vrše civilnu službu za učešće u sprečavanju nastajanja i otklanjanju posledica elementarnih nepogoda.
Predsednik Republike, na predlog Vlade, odlučuje o angažovanju rezervnog sastava civilne zaštite u uslovima proglašenog vanrednog stanja na delu ili celokupnoj teritoriji Republike Srbije u vremenskom periodu koje je potrebno za uklanjanje uzroka i posledica vanrednog stanja.
Odlaganje i prekid vršenja civilne službe
Regrutu kome je usvojen zahtev za civilnu službu, vršenje civilne službe, odlaže se:
1) ako, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita članova porodice lica na obaveznoj vojnoj službi, stekne svojstvo hranioca porodice (dok te okolnosti traju);
2) ako se drugi član njegovog domaćinstva nalazi na služenju vojnog roka (dok taj član ne odsluži vojni rok);
3) ako bi usled smrti ili teške bolesti u porodici ili usled elementarne nepogode porodica regruta bila dovedena u težak materijalni položaj njegovim upućivanjem u civilnu službu (dok ti razlozi postoje);
4) ako je zasnovao radni odnos u svojstvu pripravnika (do završetka pripravničkog staža);
5) ako je primljen u radni odnos na neodređeno vreme, a zbog upućivanja u civilnu službu ne bi bio u mogućnosti da se javi na rad u vreme koje mu je određeno, kao i regrutu koji je u radnom odnosu na određeno vreme, a ima dokaz da će posle isteka određenog vremena biti primljen u radni odnos na neodređeno vreme, a najduže do godinu dana;
6) ako u porodičnom domaćinstvu nema drugog člana sposobnog za privređivanje, a neophodno je da obavi neodložne poljoprivredne radove;
7) ako se iz inostranstva vratio u zemlju radi vršenja civilne službe, a nije u mogućnosti da porodicu zbrine do dana uputa u organizaciju ili ustanovu, a najduže do tri meseca.
Regrut iz stava 1. ovog člana podnosi zahtev teritorijalnom organu kod kojeg se vodi u evidenciji u roku od osam dana od dana prijema poziva za upućivanje u civilnu službu i dužan je da uz zahtev za odlaganje vršenja civilne službe priloži potrebne dokaze.
Teritorijalni organ rešenje po zahtevu iz stava 2. ovog člana donosi u roku od 15 dana.
Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba ministru odbrane ili licu koje on ovlasti u roku od osam dana od dana prijema rešenja.
Regrutu iz stava 1. ovog člana vršenje civilne službe može se odložiti najkasnije do kraja septembra kalendarske godine u kojoj navršava 27 godina.
Regrut koji po odredbama ovog člana koristi pravo na odlaganje civilne službe dužan je da obavesti teritorijalni organ kod kojeg se vodi u evidenciji o nastaloj promeni zbog koje mu to pravo prestaje, u roku od osam dana od dana nastanka promene.
Po zahtevu nadležnog ministarstva, civilna služba se odlaže regrutu:
1) naučnom radniku istraživaču, koji radi na naučnoistraživačkim i razvojnim projektima od posebnog značaja za Republiku Srbiju;
2) vrhunskom sportisti i članu reprezentacije Republike Srbije, zbog učešća na svetskim, olimpijskim i evropskim takmičenjima;
3) umetniku radi učešća na manifestacijama od značaja za Republiku Srbiju.
Civilna služba odlaže se regrutu iz stava 1. ovog člana do godinu dana, a najkasnije do kraja septembra kalendarske godine u kojoj navršava 27 godina.
Zahtev iz stava 1. ovog člana, uz dokaze da regrut ima status naučnog radnika istraživača, vrhunskog sportiste, člana reprezentacije Republike Srbije i umetnika, podnosi se Ministarstvu odbrane u roku od 15 dana od dana prijema poziva za civilnu službu.
Lice u civilnoj službi može u toku vršenja civilne službe podneti pisani zahtev za prekid civilne službe i zatražiti nastavak regulisanja vojne obaveze služenjem vojnog roka sa oružjem ili bez oružja.
Zahtev za prekid civilne službe može se podneti najranije 15 dana, a najkasnije 90 dana nakon stupanja u civilnu službu.
Zahtev iz stava 2. ovog člana podnosi se teritorijalnom organu, koji je dužan da u roku od osam dana donese rešenje o podnetom zahtevu i ako su ispunjeni propisani uslovi uputi lice na služenje vojnog roka sa oružjem ili bez oružja.
Teritorijalni organ pre upućivanja regruta na služenje vojnog roka sa oružjem ili bez oružja uputiće regruta na lekarske preglede i ispitivanja, ako lekarski pregledi nisu izvršeni u propisanom roku.
Ukoliko regrut bude oglašen sposobnim za vojnu službu, teritorijalni organ odrediće mu rod, službu i vojnoevidencionalnu specijalnost (VES) i uputiti ga u Vojsku Srbije u narednom uputnom roku.
Teritorijalni organ iz stava 3. ovog člana kod kojeg se lice vodi u evidenciji, odrediće dužinu trajanja vojnog roka, s tim da se dva dana provedena u civilnoj službi računaju kao jedan dan proveden u vojnoj službi.
Lice iz stava 1. ovog člana ne može se više pozvati na prigovor savesti.
Regrut kome je odobreno vršenje civilne službe, a koji je podneo zahtev za otpust iz državljanstva Republike Srbije i o tome obavestio teritorijalni organ, ne poziva se na izvršenje civilne službe dok se ne donese rešenje po tom zahtevu.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, na vršenje civilne službe poziva se regrut koji je podneo zahtev za otpust iz državljanstva Republike Srbije ukoliko u toj kalendarskoj godini navršava 27 godina.
Organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova nadležna za rešavanje o otpustu iz državljanstva Republike Srbije dužna je da za regruta iz stava 1. ovog člana koji je podneo zahtev u kalendarskoj godini u kojoj navršava 27 godina, zahtev rešava bez odlaganja i rešenje dostavi teritorijalnom organu kod kojeg se regrut vodi u evidenciji.
Licu u civilnoj službi prekida se civilna služba:
1) ako se utvrdi postojanje okolnosti iz člana 5. ovog zakona;
2) ako je za vreme vršenja civilne službe ocenjen privremeno nesposobnim ili nesposobnim za rad;
3) ako neopravdano izostane iz civilne službe tri dana neprekidno ili pet dana sa prekidima;
4) zbog povrede radne dužnosti utvrđene konačnom odlukom odgovornog lica organizacije ili ustanove i po okončanom disciplinskom postupku pokrenutog radi utvrđivanja odgovornosti za neizvršenje radnih dužnosti u toku vršenja civilne službe;
5) ako je učinio radnju protivnu razlozima prigovora savesti ili je izazvao disciplinsku ili materijalnu povredu dužnosti (tuča, upotreba hladnog ili vatrenog oružja, konzumiranje alkohola i opojnih droga, uništavanje imovine i dr.).
Radi provere ocene sposobnosti za rad iz stava 1. tačka 2) ovog člana može se angažovati nadležna vojna zdravstvena ustanova.
Disciplinski postupak pokrenut protiv lica u civilnoj službi iz stava 1. tačka 4) ovog člana vodi komisija koju odredi odgovorno lice.
Rešenje o prekidu civilne službe iz stava 1. tač. 1) do 5) ovog člana donosi Prvostepena komisija i o tome obaveštava organizaciju ili ustanovu i teritorijalni organ u čijoj se evidenciji vodi lice u civilnoj službi.
Lice iz stava 1. tač. 1), 3), 4) i 5) ovog člana upućuje se na služenje vojnog roka bez oružja u jedinicu Vojske Srbije.
Po zahtevu ovlašćenog lica resornog ministarstva može se prekinuti vršenje civilne službe licu naučnom radniku istraživaču (radi učešća u naučnoistraživačkim i razvojnim projektima od posebnog značaja za Republiku Srbiju), vrhunskom sportisti i članu reprezentacije Republike Srbije (radi učešća na svetskim, olimpijskim i evropskim takmičenjima) i umetniku (radi učešća na manifestacijama od interesa za Republiku Srbiju), dok traju razlozi, a najkasnije do kraja juna kalendarske godine u kojoj regrut navršava 27 godina.
Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se Ministarstvu odbrane.
Civilna služba se prekida po zahtevu lica u civilnoj službi:
1) ako bude ocenjeno privremeno nesposobnim za rad;
2) zbog smrti ili teške bolesti člana porodice (supružnik, deca rođena u braku, vanbračnoj zajednici, usvojena ili uzeta na izdržavanje i srodnici u pravoj liniji pod uslovom da žive u zajedničkom domaćinstvu);
3) zbog elementarnih nepogoda i drugih nesreća kojim bi njegova porodica bila dovedena u težak položaj, usled njegovog odsustva;
4) ako traži da vojnu obavezu nastavi služenjem vojnog roka sa oružjem ili bez oružja.
Lice u civilnoj službi se može uputiti nadležnoj medicinskoj ustanovi radi ocene sposobnosti za vršenje civilne službe na lični zahtev, po nalogu odgovornog lica organizacije ili ustanove ili po zahtevu Prvostepene komisije.
Civilna služba prekida se rešenjem Prvostepene komisije iz razloga utvrđenog u stavu 1. tačke 1) ovog člana, kada je kod lica u civilnoj službi nastala promena zdravstvenog stanja koja utiče na njegovu sposobnost za civilnu službu, s tim da prekid može trajati najduže dve godine.
Ako je civilna služba prekinuta iz razloga utvrđenih u stavu 1. tačke 3) ovog člana, prekid civilne službe može trajati najduže do šest meseci od dana prekida službe.
Protiv rešenja o odlaganju i prekidu civilne službe, može se izjaviti žalba Drugostepenoj komisiji, u roku od osam dana od dana prijema rešenja.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Za vreme trajanja postupka po žalbi protiv rešenja o prekidu civilne službe, lice u civilnoj službi nastavlja da vrši civilnu službu.
Drugostepena komisija donosi rešenje po žalbi u roku od osam dana od dana prijema žalbe.
Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana može se pokrenuti upravni spor.
Premeštaj lica u civilnoj službi
Civilna služba se vrši u organizaciji ili ustanovi u mestu koje je određeno pozivom za izvršenje civilne službe.
Lice u civilnoj službi, u toku vršenja civilne službe, može se premestiti u drugu organizaciju ili ustanovu:
1) kada nadležna zdravstvena ustanova utvrdi da je mesto na kojem izvršava radne zadatke štetno po njegovo zdravlje;
2) ako u toku vršenja civilne službe promeni mesto prebivališta;
3) u slučaju raskida ugovora između Ministarstva odbrane i organizacije ili ustanove, odnosno kada organizacija ili ustanova prestanu sa radom;
4) ako organizacija ili ustanova izgubi status iz člana 2. stav 1. tačka 2) ovog zakona.
Rešenje o premeštaju donosi teritorijalni organ ministarstva odbrane.
IV PRAVA I OBAVEZE U CIVILNOJ SLUŽBI
Ministarstvo odbrane raspisuje javni poziv za učešće u postupku izbora organizacija ili ustanova u kojima će se vršiti civilna služba.
Organizacije ili ustanove iz člana 2. stav 1. tačka 2) ovog zakona podnose resornom ministarstvu zahtev za donošenje rešenja po osnovu kojeg se u njima vrši civilna služba.
U zahtevu se navode: podaci o organizaciji ili ustanovi; delatnosti i poslovi koje obavljaju; broj lica koja se mogu angažovati u civilnoj službi (na godišnjem nivou i po uputnim rokovima); opis poslova i zadataka na kojim bi se angažovala lica u civilnoj službi; poželjne kvalifikacije lica u civilnoj službi i drugi značajni podaci za obavljanje poslova u civilnoj službi.
Resorno ministarstvo zahtev sa potrebnim dokazima i mišljenjem o opravdanosti zahteva dostavlja Ministarstvu odbrane.
Ministar odbrane rešenjem određuje organizacije ili ustanove u kojima se vrši civilna služba.
Međusobna prava i obaveze organizacije ili ustanove u kojoj se vrši civilna služba i Ministarstva odbrane uređuju se ugovorom.
Prava i obaveze lica u civilnoj službi
Lice upućeno u civilnu službu ima pravo na redovno odsustvo u trajanju od 10 dana, računajući i neradne dane.
Za izuzetno zalaganje u radu i ostvarene rezultate, lice u civilnoj službi može se nagraditi odsustvom u ukupnom trajanju do sedam dana.
Lice upućeno u civilnu službu ima pravo na vanredno odsustvo zbog privatnih poslova u trajanju do pet dana i to u slučaju: sklapanja braka, rođenja deteta, smrti ili teže bolesti člana porodičnog domaćinstva, polaganja ispita, otklanjanja posledica elementarnih nepogoda u porodičnom domaćinstvu, kao i u drugim slučajevima za koje odgovorno lice oceni da su opravdani.
Vanredno odsustvo zbog privatnih poslova može biti više puta odobreno, s tim da se vreme provedeno na tim odsustvima dužim od pet dana računa kao vreme redovnog odsustva, osim ako je to odsustvo odobreno zbog smrti člana porodičnog domaćinstva.
Rešenje o korišćenju redovnog, nagradnog ili vanrednog odsustva donosi odgovorno lice organizacije ili ustanove, odnosno lice koje on ovlasti.
Redovno, nagradno i vanredno odsustvo ne mogu se koristiti na kraju vršenja civilne službe niti se po toj osnovi može skraćivati vreme vršenja civilne službe.
Licu u civilnoj službi za svako dobrovoljno davanje krvi pripada pravo na dva dana odsustva, izuzimajući dan davanja krvi.
Licu u civilnoj službi u toku vršenja službe, može se odobriti putovanje u inostranstvo za vreme redovnog ili nagradnog odsustva.
Zahtev sa potrebnim dokazima podnosi se Ministarstvu odbrane 30 dana pre dana putovanja u inostranstvo.
Uslove, način i postupak za putovanje u inostranstvo lica u civilnoj službi propisuje ministar odbrane.
Ako lice upućeno na civilnu službu smatra da se u vršenju civilne službe prema njemu postupa na nedostojan, nehuman ili ponižavajući način, može podneti pisani prigovor Prvostepenoj komisiji.
O upućivanju prigovora Prvostepenoj komisiji i razlozima za podnošenje prigovora, lice iz stava 1. ovog člana obaveštava odgovorno lice u organizaciji ili ustanovi.
Prvostepena komisija je dužna da u roku od 15 dana razmotri prigovor iz stava 1. ovog člana i preduzme odgovarajuće mere, radi utvrđivanja i prevazilaženja razloga prigovora.
Rešenje po prigovoru Prvostepena komisija dostavlja licu koje je uložilo prigovor i organizaciji ili ustanovi u kojoj vrši civilnu službu, u roku od osam dana od dana donošenja.
Protiv rešenja Prvostepene komisije može se izjaviti žalba Drugostepenoj komisiji u roku od osam dana od dana prijema rešenja.
Rešenje Drugostepene komisije je konačno u upravnom postupku.
Lice upućeno na civilnu službu za vreme vršenja civilne službe ima pravo na:
1) naknadu u visini od 50% novčanih primanja koja pripadaju vojniku koji se nalazi na odsluženju vojnog roka;
2) naknadu troškova prevoza od mesta stanovanja do organizacije ili ustanove prema propisima koji važe za ostala zaposlena lica;
3) ishranu ili naknadu troškova ishrane ako nije obezbeđena ishrana u organizaciji ili ustanovi (kao i za ostala lica u organizaciji ili ustanovi);
4) zaštitu bezbednosti i zdravlja na radu.
Lice u civilnoj službi ima pravo i na zdravstvenu zaštitu, zdravstveno osiguranje i prava usled povrede na radu.
Lice u civilnoj službi podleže disciplinskoj odgovornosti.
Pod povredama dužnosti i obaveza kao osnove za utvrđivanje disciplinske odgovornosti smatra se:
1) učestalo kašnjenje, raniji odlazak i napuštanje organizacije ili ustanove u toku radnog vremena bez odobrenja odgovornog lica;
2) neopravdan izostanak jedan dan;
3) neodgovorno i nesavesno obavljanje radnih zadataka;
4) nemaran i štetan odnos prema sredstvima za obavljanje radnih zadataka;
5) dolazak u organizaciju ili ustanovu u stanju alkoholisanosti ili pod dejstvom opijata i dovođenje u to stanje za vreme obavljanja radnih zadataka;
6) nepristojno i nasilničko ponašanje prema licima u organizaciji ili ustanovi, odnosno prema odgovornom licu.
Disciplinski postupak protiv lica u civilnoj službi pokreće odgovorno lice u organizaciji ili ustanovi. Disciplinski postupak protiv lica u civilnoj službi sprovodi komisija koju određuje odgovorno lice. Jedan član komisije mora biti iz sastava Prvostepene komisije koja je lice uputila u civilnu službu.
Ako lice u civilnoj službi izvrši samo jednu od povreda dužnosti i obaveza iz stava 2. tač. 1) do 6) ovog člana, odgovorno lice može mu izreći meru "opomena" kao upozorenje i o tome obavestiti Prvostepenu komisiju.
Licu u civilnoj službi za vreme vršenja civilne službe zabranjeno je organizovanje i učestvovanje u štrajku.
Svi podaci o organizaciji ili ustanovi, osim podataka koji su po propisima dostupni javnosti, smatraju se poslovnom, odnosno službenom tajnom.
Lice u civilnoj službi je dužno da podatke koji se čuvaju kao tajna, a koje je saznao, čuva u toku i nakon izvršenja civilne službe.
Licu u civilnoj službi za vreme vršenja civilne službe miruju prava i obaveze iz radnog odnosa i ne može biti zaposlen, niti obavljati poslove van radnog odnosa u skladu sa zakonom.
Lice upućeno u civilnu službu radi na poslovima i zadacima koje mu odredi odgovorno lice u skladu sa potrebama organizacije ili ustanove, pri čemu stručna sprema i zanimanje lica u civilnoj službi nisu obavezujući kriterijum.
Lice upućeno u civilnu službu obavlja radne zadatke u skladu sa radnim vremenom organizacije ili ustanove. Radno vreme lica u civilnoj službi je osam časova u radne dane, odnosno 40 časova sedmično.
Kada to zahteva priroda vršenja delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima, odgovorno lice može licu u civilnoj službi izvršiti preraspodelu radnog vremena u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, a u slučaju propisanom u članu 20. stav 1. ovog zakona, radno vreme se produžava do izvršenja zadataka i poslova, odnosno otklanjanja posledica elementarnih nepogoda.
Odgovorno lice obezbediće preraspodelom radnog vremena nadoknadu vremena angažovanja lica na sprečavanju nastajanja i otklanjanja posledica elementarnih nepogoda.
Prava i obaveze organizacije ili ustanove
Organizacija ili ustanova u kojoj se vrši civilna služba dužna je da licu u civilnoj službi obezbedi prava propisana u članu 34. ovog zakona.
Organizacija ili ustanova u kojoj se vrši civilna služba dužna je da licu u civilnoj službi obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, zaštitu ličnog integriteta, kao i druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktom organizacije ili ustanove.
Organizacija ili ustanova u kojoj se vrši civilna služba dužna je da po zahtevu teritorijalnog organa Ministarstva odbrane lice u civilnoj službi uputi na obuku za obavljanje poslova civilne zaštite.
Lice u civilnoj službi ne može obavljati poslove vozača i rukovaoca građevinskih i drugih mašina, niti poslove obezbeđenja u organizaciji ili ustanovi u kojoj vrši civilnu službu.
Odgovorno lice organizacije ili ustanove dužno je da o promeni statusa, delatnosti i drugim promenama u organizaciji ili ustanovi od značaja za civilnu službu, odmah obavesti Centar za civilnu službu.
Odgovorno lice organizacije ili ustanove, odnosno lice koje ono ovlasti dužno je da obezbedi vođenje evidencije o licu u civilnoj službi, koja sadrži dokumenta iz teritorijalnog organa Ministarstva odbrane i dokumenta koja se formiraju u organizaciji ili ustanovi.
Vođenje evidencije propisuje se uputstvom o vođenju evidencije koje donosi ministar odbrane.
Za vreme vršenja civilne službe, lice u civilnoj službi se obučava za obavljanje radnih zadataka koji su u delokrugu organizacije ili ustanove, kao i za obavljanje poslova civilne zaštite.
Obuka za obavljanje radnih zadataka u organizaciji ili ustanovi obuhvata stručno osposobljavanje za izvršenje poslova koje realizuje organizacija ili ustanova od interesa za odbranu zemlje.
Obuka za obavljanje poslova civilne zaštite obuhvata stručno osposobljavanje za izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i drugih dobara u slučaju prirodnih nesreća i elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških udesa, odnosno u slučaju ratnih dejstava i posledica tih dejstava.
Program, postupak i način organizovanja i izvođenja obuke za poslove civilne zaštite u trajanju od najmanje 14 dana, odnosno najmanje 84 nastavna časa, kao i druga pitanja od značaja za obuku, na predlog organa nadležnog za poslove civilne zaštite, propisuje ministar odbrane.
Obuka za obavljanje poslova civilne zaštite se po pravilu izvodi u mestu vršenja civilne službe. Ako u mestu vršenja civilne službe ne postoje uslovi za organizovanje i izvođenje obuke, lica u civilnoj službi se upućuju na teritoriju lokalne samouprave gde postoje uslovi za organizovanje i izvođenje obuke uz naknadu troškova prevoza ili obezbeđenja smeštaja i ishrane.
Lice u civilnoj službi koje se ne osposobi za poslove civilne zaštite upućuje se ponovo na obuku u prvom narednom terminu.
Kontrola vršenja civilne službe
Organizacija ili ustanova u kojoj se vrši civilna služba dužna je da odredi ovlašćeno lice za kontrolu rada i ponašanja lica u civilnoj službi i o tome obavesti Prvostepenu komisiju.
Odgovorno lice iz stava 1. ovog člana je dužno da jedanput mesečno izveštava Prvostepenu komisiju o ponašanju i zalaganju lica u civilnoj službi.
Centar za civilnu službu i komisije za civilnu službu su dužni da vrše kontrolu lica u civilnoj službi i kontrolu organizacija ili ustanova u kojima se vrši civilna služba.
U slučaju odstupanja od odredaba ovog zakona, Centar za civilnu službu preduzima mere iz svoje nadležnosti u skladu sa zakonom.
Lice koje je izvršilo civilnu službu, danom otpusta iz organizacije ili ustanove postaje lice u rezervnom sastavu i uvodi se u evidenciju rezervnog sastava.
Rezervni sastav obuhvata rezervni sastav civilne zaštite i rezervni sastav drugih snaga odbrane.
Rezervni sastav civilne zaštite i rezervni sastav drugih snaga odbrane čine lica koja su vojnu obavezu regulisala izvršenjem civilne službe i koja su ocenjena sposobnim za rad.
U rezervnom sastavu civilne zaštite i rezervnom sastavu drugih snaga odbrane su lica koja imaju raspored i neraspoređena lica.
Raspoređeni pripadnici rezervnog sastava su lica kojima je određen raspored u civilnoj zaštiti, odnosno drugim snagama odbrane.
O neraspoređenim pripadnicima rezervnog sastava vodi se propisana evidencija u teritorijalnom organu Ministarstva odbrane.
Obaveze lica u rezervnom sastavu nastaju od dana otpuštanja iz civilne službe, odnosno od dana kada je obaveza civilne službe regulisana na drugi način i traju do kraja kalendarske godine u kojoj lice (muškarac) navršava 60 godina.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, na vežbu se ne poziva samohrani roditelj ako ima dete mlađe od 15 godina.
U slučaju vanrednog ili ratnog stanja, predsednik Republike može odlučiti da se lice kome je istekla civilna služba po ovom zakonu neposredno po izvršenju civilne službe zadrži u civilnoj službi kao lice u rezervnom sastavu.
Lice u rezervnom sastavu može biti pozivano na obuku i vežbe civilne zaštite i drugih snaga odbrane (u daljem tekstu: vežbe).
Lice u rezervnom sastavu može biti angažovano na vežbi najviše do 90 dana u toku kalendarske godine.
Obaveza u rezervnom sastavu izvršava se i učešćem na vežbama, kursevima i drugim oblicima civilne obuke i izvršavanjem drugih dužnosti propisanih ovim i drugim zakonima, a u slučaju vanrednog ili ratnog stanja, odnosno vanredne situacije izazvane elementarnim nepogodama i drugim nesrećama stupanjem u jedinice civilne zaštite, anagažovanjem u civilnoj zaštiti i izvršavanjem određenih dužnosti i poslova u drugim snagama odbrane.
Izuzetno, za vreme vanrednog ili ratnog stanja, predsednik Republike može odlučiti da se angažuju:
1) lica u rezervnom sastavu koja su završila vežbu u trajanju propisanom odredbom stava 2. ovog člana;
2) lica u rezervnom sastavu koja su navršila godine života iz člana 45. stav 1. ovog zakona.
Na zahtev lica u rezervnom sastavu vežba se odlaže odnosno prekida:
1) ako je bolesno (do narednog pozivanja po njegovom ozdravljenju);
2) ako je iz njegovog domaćinstva u isto vreme pozivan drugi član domaćinstva ili se već nalazi na služenju vojnog roka (dok se on ne vrati);
3) ako u vreme vežbe polaže ispite i ako bi odlaskom na vežbu bilo sprečeno da završi školsku godinu (dok takav razlog postoji);
4) ako se u vreme vežbe nalazi na pripremama radi učešća na evropskim i svetskim sportskim takmičenjima i olimpijskim igrama;
5) ako učestvuje u međunarodnim naučnim, istraživačkim i umetničkim manifestacijama ili treba da obavlja poslove koji su od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju (dok manifestacije i poslovi traju);
6) ako bi usled smrti ili teške bolesti u domaćinstvu, odnosno usled elementarne nepogode, domaćinstvo bilo dovedeno u težak materijalni ili socijalni položaj njegovim odlaskom na vežbu (dok takvo stanje u domaćinstvu traje);
7) ako je neposredno pred odlazak ili u vreme odlaska na vežbu nastupila smrt u domaćinstvu ili u porodici (do narednog pozivanja na vežbu);
8) i iz drugih opravdanih razloga, u skladu sa ovim zakonom.
Ako u mestu u kojem boravi lice u rezervnom sastavu vlada zarazna bolest, vežba se tom licu odlaže dok zarazna bolest traje.
Izuzetno, licu u rezervnom sastavu vežba se može odložiti zbog neodložnih potreba službe ako to zatraži nadležni državni organ, privredno društvo, drugo pravno lice i preduzetnik kod kojeg je to lice zaposleno (dok takva potreba postoji).
Registrovanom poljoprivredniku i drugom licu koje samostalno obavlja privrednu delatnost, vežba koja traje duže od tri dana može se odložiti zbog neodložnih radova, ako u njegovom domaćinstvu nema drugog člana sposobnog za privređivanje.
Zahtev za odlaganje vežbe podnosi se teritorijalnom organu kod kojeg se lice u rezervnom sastavu vodi u evidenciji.
Ako se odlaganje ili prekid zatraži zbog razloga navedenih u stavu 1. tač. 1), 4), 5) i 6) ovog člana, zahtev se može podneti i kada nastane razlog za odlaganje vežbe.
Licima u rezervnom sastavu saopštava se raspored u rezervnom sastavu, u sistemu civilne zaštite i drugim snagama odbrane.
Podaci o rasporedu u rezervnom sastavu se posebno štite kao tajni podaci, u skladu sa zakonom.
Pozivanje lica u rezervnom sastavu vrši se na osnovu Plana obučavanja i Plana izvođenja vežbi, a izuzetno i po neodložnoj potrebi.
Radi izvođenja vežbi i osposobljavanja u jedinicama civilne zaštite i drugim snagama odbrane, lica u rezervnom sastavu se pozivaju na osnovu propisa o civilnoj zaštiti i zahteva nadležnog organa civilne zaštite, odnosno nadležnog organa.
Jedinica, odnosno organ civilne zaštite, zahtev za pozivanje lica u rezervnom sastavu dostavlja teritorijalnom organu Ministarstva odbrane kod kojeg se lice vodi u evidenciji, najkasnije 60 dana pre dana određenog za javljanje tih lica u jedinicu, odnosno službu civilne zaštite.
Teritorijalni organ Ministarstva odbrane kod kojeg se lice u rezervnom sastavu vodi u evidenciji, poziv dostavlja najkasnije 30 dana pre utvrđenog dana javljanja za vežbu.
U uslovima vanrednog ili ratnog stanja, elementarnih nepogoda i tehničko-tehnoloških nesreća, pozivanje lica u rezervnom sastavu vrši se bez vremenskog ograničenja.
Lice u rezervnom sastavu, zahtev za odlaganje vežbe podnosi teritorijalnom organu, u roku od osam dana od dana prijema poziva.
Ako odlaganje vežbe zbog neodložnih potreba službe traži državni organ, privredno društvo, drugo pravno lice i preduzetnik kod koga je zaposleno pozvano lice u rezervnom sastavu, uz zahtev za odlaganje vežbe prilaže dokaz o neophodnosti angažovanja lica.
Ako odlaganje vežbe traži poljoprivrednik zbog neodložnih poljoprivrednih radova, uz zahtev prilaže dokaz da je registrovan poljoprivrednik i potvrdu nadležnog organa jedinice lokalne samouprave da u njegovom domaćinstvu nema drugog člana sposobnog za obavljanje tih poljoprivrednih radova u vreme trajanja vežbe na koju je pozvan.
Rešenje o odlaganju vežbe donosi teritorijalni organ i primerak rešenja dostavlja organu civilne zaštite ili organu gde podnosilac zahteva ima raspored.
Obaveza u rezervnom sastavu prestaje licu u rezervnom sastavu:
1) po isteku kalendarske godine, u kojoj je navršio 60 godina;
2) ako je ocenjen nesposobnim za rad;
3) ako mu prestane državljanstvo Republike Srbije;
4) njegovom smrću.
Naknade za vršenje službe u rezervnom sastavu
Lice u rezervnom sastavu koje je pozvano u vezi sa vršenjem službe u rezervnom sastavu ima pravo na naknadu troškova za prevoz sredstvima javnog saobraćaja od mesta prebivališta do mesta javljanja za izvršenje službe u rezervnom sastavu.
Licu u rezervnom sastavu koje je u radnom odnosu, a pozvano je u vezi sa vršenjem službe u rezervnom sastavu, za vreme vršenja te obaveze pripada naknada u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca pre pozivanja, osim ako to posebnim zakonom nije drugačije određeno.
Licu u rezervnom sastavu koje samostalno obavlja registrovanu privrednu ili drugu profesionalnu delatnost za vreme vršenja službe u rezervnom sastavu pripada naknada u visini osnovice od koje plaća doprinos za obavezno sopstveno socijalno osiguranje.
Licu u rezervnom sastavu koje nije zaposleno ili koje samostalno ne obavlja registrovanu privrednu ili drugu profesionalnu delatnost, registrovanom poljoprivredniku, kao i licu u rezervnom sastavu koje prima penziju ili novčanu naknadu zbog privremene nezaposlenosti, za vreme vršenja službe u rezervnom sastavu radi koje je pozvano, pripada novčana naknada u iznosu koji propiše Vlada.
Naknade predviđene odredbama čl. 52. i 53. ovog zakona isplaćuju se licima pozvanim radi vežbe civilne zaštite na teret sredstava kojima raspolaže nadležni organ civilne zaštite.
Licu u rezervnom sastavu koje je pozvano na vežbu pripadaju i besplatna ishrana i smeštaj ako vežba traje duže od osam časova.
VI EVIDENCIJA, NADZOR I FINANSIRANJE CIVILNE SLUŽBE
Evidenciju o licima u civilnoj službi i rezervnom sastavu vodi Ministarstvo odbrane.
Lice u civilnoj službi i rezervnom sastavu vodi se u evidenciji prema mestu prebivališta.
Evidenciju lica u rezervnom sastavu koje boravi u inostranstvu duže od jedne godine vodi i diplomatsko-konzularno predstavništvo.
Način vođenja evidencije o civilnoj službi i obrazac knjižice za civilnu službu propisuje ministar odbrane.
Državni organi, organi autonomnih pokrajina, organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici, dužni su da na zahtev teritorijalnog organa dostave tražene podatke u vezi sa izvršavanjem civilne službe i odgovorni su za tačnost i ažurnost datih podataka.
Licu u civilnoj službi se izdaje knjižica za civilnu službu kojom lice dokazuje izvršenje civilne službe i svoj identitet u toku vršenja službe.
Licu raspoređenom u jedinicu civilne zaštite ili u druge snage odbrane izdaje se posebna legitimacija u skladu sa propisima o civilnoj zaštiti.
Lice u civilnoj službi i lice u rezervnom sastavu dužno je da u roku od osam dana od dana nastale promene teritorijalnom organu kod kojeg se vodi u evidenciji prijavi:
1) povratak sa izvršenja civilne službe;
2) promenu stanovanja (novu adresu);
3) promenu prebivališta;
4) svaku promenu zdravstvenog stanja značajnu za sposobnost za rad;
5) vrstu i mesto obavljanja registrovane samostalne ili preduzetničke delatnosti, odnosno druge profesionalne delatnosti;
6) gubitak knjižice za civilnu službu;
7) upis ili obnovu školske godine;
8) i druge podatke od značaja za izvršavanje civilne službe.
Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona vrši Inspektorat odbrane u skladu sa Zakonom o odbrani i propisima koji se odnose na inspekcijski nadzor.
Plaćanje takse na podneske u vezi sa vršenjem civilne službe reguliše se u skladu sa zakonom.
Sredstva za finansiranje civilne službe se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije i organizaciji ili ustanovi u kojoj se vrši civilna služba.
Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj regrut, lice u civilnoj službi i lice u rezervnom sastavu ako se, suprotno ovom zakonu, bez opravdanog razloga ne odazove pozivu teritorijalnog organa u vreme i mesto koji su naznačeni u pojedinačnom pozivu – za civilnu službu, lekarske i druge preglede, kao i za vežbu ili drugu obuku u rezervnom sastavu koja se priznaje kao izvršenje civilne vežbe.
Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj lice u civilnoj službi ako, suprotno ovom zakonu, bez opravdanog razloga napusti civilnu službu, obuku i vežbu za vreme njenog trajanja ili ako otkrije poslovnu, odnosno službenu tajnu.
Novčanom kaznom od 10.000 do 40.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj regrut, lice u civilnoj službi i lice u rezervnom sastavu:
1) ako namerno ili krajnjom nepažnjom načini materijalnu štetu organizaciji ili ustanovi u kojoj vrši civilnu službu nemarnim i štetnim odnosom prema sredstvima za obavljanje radnih zadataka (član 35. stav 2. tačka 4) ovog zakona);
2) ako se neodgovorno i nasilnički ponaša prema odgovornom licu ili zaposlenima u organizaciji ili ustanovi (član 35. stav 2. tačka 6) ovog zakona);
3) ako organizuje, priprema i učestvuje u štrajku (član 36. stav 1. ovog zakona);
4) ako u propisanom roku ne prijavi teritorijalnom organu kod kojeg se vodi u vojnoj evidenciji nastale promene iz člana 58. ovog zakona;
Novčanom kaznom od 45.000 do 450.000 dinara kazniće se organizacija ili ustanova kada se utvrdi da za vreme trajanja civilne službe nije obezbedila uslove za izvršenje civilne službe ili nije obezbedila prava koja pripadaju licu za vreme vršenja civilne službe (član 38. st. 1. i 2. ovog zakona).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u organizaciji ili ustanovi novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.
Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se organizacija ili ustanova kada se utvrdi da se za vreme trajanja civilne službe, suprotno ovom zakonu, prema licu u civilnoj službi postupalo na nedostojanstven, nehuman ili ponižavajući način.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u organizaciji ili ustanovi novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.
VIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Lice koje se nalazi u civilnoj službi danom stupanja na snagu ovog zakona, nastavlja da vrši civilnu službu u skladu sa odredbama propisa po kojima je upućeno.
Postupak po izjavljenom prigovoru savesti koji nije okončan, okončaće se po odredbama ovog zakona.
Regrut koji je podneo zahtev za civilnu službu, a regrutna komisija ga je ocenila sposobnim ili ograničeno sposobnim za vojnu službu, upućuje se u civilnu službu kao sposoban za rad.
Lice koje je izvršilo civilnu službu u organizaciji ili ustanovi pre stupanja na snagu ovog zakona uvodi se u evidenciju rezervnog sastava civilne zaštite i drugih snaga odbrane u teritorijalnom organu Ministarstva odbrane.
Propisi za izvršenje ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Pojedinačne akte potrebne za sprovođenje ovog zakona doneće ministar odbrane, odnosno lice koje on ovlasti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja posebnog zakona, Ministarstvo odbrane finansiraće troškove lica u civilnoj službi koji obavezu izvršavaju u jedinicama i službama civilne zaštite, spasavanja, osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja.
Ugovori između Ministarstva odbrane i organizacija ili ustanova u kojima se vrši civilna služba ostaju na snazi do sklapanja novih ugovora u skladu sa odredbama ovog zakona.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe: odredbe Zakona o Vojsci Jugoslavije ("Službeni list SRJ", br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02, "Službeni list SCG", br. 7/05 i 44/05 i "Službeni glasnik RS", broj 116/07) i Uredbe o vršenju vojne obaveze ("Službeni list SRJ", br. 36/94 i 7/98, "Službeni list SCG", br. 37/03 i 4/05 i "Službeni glasnik RS", br. 6/07 i 86/07), u delu koji se odnosi na civilnu službu.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".