ZAKON O JAVNOM OKUPLJANJU("Sl. glasnik RS", br. 6/2016) |
Ovim zakonom uređuju se javna okupljanja (u daljem tekstu: okupljanja) u Republici Srbiji.
Mirno okupljanje je slobodno.
Svako ima pravo da organizuje okupljanje i da u njemu učestvuje, u skladu sa ovim zakonom.
Okupljanjem, u smislu ovog zakona, smatra se okupljanje više od 20 lica radi izražavanja, ostvarivanja i promovisanja državnih, političkih, socijalnih i nacionalnih uverenja i ciljeva, drugih sloboda i prava u demokratskom društvu.
Okupljanjem, u smislu ovog zakona, smatraju se i drugi oblici okupljanja kojima je svrha ostvarivanje verskih, kulturnih, humanitarnih, sportskih, zabavnih i drugih interesa.
Mesto okupljanja, u smislu ovog zakona, jeste svaki prostor koji je bez uslova ili pod istim uslovima, dostupan individualno neodređenom broju lica.
Zatvoreni prostor, u smislu ovog zakona, jeste prostor, objekat ili prostorija ograđena ili označena, u kojoj se vrši okupljanje i u koju se može ući ili iz nje izaći samo na za to određenom mestu.
Okupljanje se može prijaviti i odvijati i kao kretanje učesnika okupljanja na određenom prostoru (u daljem tekstu: okupljanje u pokretu).
Okupljanje u pokretu može se odvijati kretanjem i zaustavljanjem kretanja na određenim mestima između mesta polaska i mesta završetka kretanja.
Okupljanje nije dozvoljeno na mestu na kojem, zbog karakteristika samog mesta ili njegove posebne namene, preti opasnost od nastupanja ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine, javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije.
Pod mestom iz stava 1. ovog člana, u smislu ovog zakona, smatra se prostor ispred zdravstvene ustanove, škole, predškolske ustanove, kao i prostor ispred objekata od strateškog i posebnog značaja za odbranu i bezbednost Republike Srbije.
Okupljanje nije dozvoljeno na mestima na kojima se održavanjem okupljanja krše ljudska i manjinska prava i slobode drugih, ugrožava moral ili na mestima koja su zatvorena za javnost.
Javna okupljanja mogu se održavati, po pravilu, u vremenu između 6 i 24 časa.
Ograničenje slobode okupljanja
Okupljanje nije dozvoljeno:
1) kada postoji ugrožavanje bezbednosti ljudi i imovine, javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije;
2) kada su ciljevi okupljanja usmereni na pozivanje i podsticanje na oružani sukob ili upotrebu nasilja, na kršenje ljudskih i manjinskih sloboda i prava drugih, odnosno na izazivanje ili podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti;
3) kada nastupi opasnost od nasilja, uništavanja imovine ili drugih oblika narušavanja javnog reda u većem obimu;
4) ako je održavanje okupljanja suprotno odredbama ovog zakona.
Poslove zaštite bezbednosti ljudi i imovine, bezbednosti Republike Srbije, zaštite javnog zdravlja, morala, zaštite prava drugih i druge poslove koji se odnose na održavanje okupljanja obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova i drugi nadležni organi.
Komunalne usluge vezane za održavanje javnog okupljanja obezbeđuje nadležni organ lokalne samouprave.
Organizator okupljanja je fizičko ili pravno lice koje, u skladu s odredbama ovoga zakona, poziva na okupljanje, priprema i organizuje okupljanje.
Organizator može da odredi vođu okupljanja.
Organizator okupljanja dužan je da:
1) angažuje redarsku službu i obezbedi održavanje mirnog okupljanja na način da se onemogući izbijanje nasilja i nedolično ponašanje učesnika tokom trajanja okupljanja, kao i prilikom dolaska i odlaska učesnika skupa sa mesta okupljanja;
2) vodi i nadzire okupljanje i organizuje i usmerava rad redara;
3) omogući nesmetan prolazak vozilima hitne pomoći, policije i vatrogasnim vozilima;
4) postupi po naređenjima nadležnog organa;
5) prekine okupljanje ako nastupi neposredna opasnost za bezbednost ljudi i imovine i o tome odmah obavesti policiju.
Ukoliko organizator imenuje vođu okupljanja, vođa okupljanja dužan je da postupa po odredbama stava 1, tač. 2), 3), 4) i 5) ovog člana.
Organizator, odnosno vođa okupljanja može nastaviti prekinuto okupljanje kada se otklone okolnosti iz stava 1. tačka 5) ovog člana u vremenskom periodu u kome je okupljanje prijavljeno.
Okupljanja na otvorenom prostoru prijavljuju se Ministarstvu unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: nadležni organ) - organizacionoj jedinici nadležnoj po mestu okupljanja, odnosno po mestu početka okupljanja u pokretu.
Održavanje okupljanja prijavljuje se podnošenjem pisane prijave od strane organizatora okupljanja, lično, preporučenom pošiljkom ili elektronskim putem.
Prijava se podnosi najkasnije pet dana pre vremena određenog za početak održavanja okupljanja.
U skladu sa ovim zakonom ne prijavljuju se:
1) okupljanja u zatvorenom prostoru;
2) verska okupljanja u verskim objektima i druga tradicionalna narodna okupljanja, vašari, sabori, svadbe, pogrebi;
3) državne svečanosti, jubileji i druga okupljanja koja organizuju državni organi;
4) spontana mirna okupljanja, bez organizatora, kao neposredna reakcija na određeni događaj, nakon tog događaja, koji se održavaju na otvorenom ili u zatvorenom prostoru, radi izražavanja mišljenja i stavova povodom nastalog događaja.
Na skupove iz stava 1. tačka 4) ovog člana, ne primenjuje se odredba člana 7. ovog zakona.
Spontanim mirnim okupljanjem iz stava 1. tačka 4) ovog člana ne smatra se okupljanje na koje poziva fizičko ili pravno lice koje je, u skladu sa odredbama ovog zakona, organizator okupljanja.
Organizator okupljanja iz stava 1. tač. 1), 2) i 3) ovog člana, obavestiće nadležni organ o okupljanju kada smatra da održavanje okupljanja zahteva preduzimanje mera bezbednosti od strane policije.
Prijava iz člana 12. ovog zakona sadrži:
1) ime, prezime, broj lične karte, putne isprave ili drugog identifikacionog dokumenta organizatora javnog okupljanja, a u slučaju kada je organizator pravno lice, naziv i sedište organizatora, ime, prezime, broj lične karte, putne isprave ili drugog identifikacionog dokumenta odgovornog lica u pravnom licu i kontakt telefon;
2) ime, prezime, broj lične karte, putne isprave ili drugog identifikacionog dokumenta i kontakt telefon vođe okupljanja i odgovornog lica redarske službe;
3) podatke o mestu i vremenu održavanja javnog okupljanja;
4) program i cilj javnog okupljanja;
5) podatke o merama koje organizator preduzima iz člana 11. ovog zakona;
6) podatke od interesa za bezbedno i nesmetano održavanje okupljanja;
7) trasu kretanja, mesto polaska i mesto završetka, kao i način kretanja učesnika (pešice, vozilima, kombinovano) - za okupljanje u pokretu.
Okupljanje se smatra prijavljenim podnošenjem potpune i blagovremene prijave.
Ako prijava ne sadrži podatke iz stava 1. ovog člana, nadležni organ određuje rok od 12 časova za dopunu prijave.
Ako podnosilac prijave ne otkloni nedostatke u određenom roku, smatra se da okupljanje nije ni prijavljeno.
Ako nadležni organ utvrdi postojanje razloga iz člana 8. ovog zakona, donosi se rešenje kojim se ne dozvoljava održavanje okupljanja.
Rok za donošenje rešenja iz stava 1. ovog člana je najkasnije 96 časova pre prijavljenog vremena za početak skupa.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana dozvoljena je žalba.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Žalba se podnosi Ministarstvu unutrašnjih poslova u roku od 24 časa od prijema rešenja.
Nadležni organ iz stava 1. ovog člana, odlučuje po žalbi bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 časa od prijema žalbe.
Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može se pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom.
Organizator, odnosno vođa okupljanja, dužan je da o zabrani okupljanja obavesti javnost.
Sprečavanje ili prekid okupljanja
Policijski službenici ovlašćeni su da spreče ili prekinu okupljanje ukoliko uoči održavanja okupljanja ili u toku njegovog trajanja nastupe okolnosti iz člana 8. ovog zakona.
Mere u slučaju prekida okupljanja
Nadležni organ će naređenje o prekidu okupljanja iz razloga navedenih u članu 8. ovog zakona usmeno saopštiti organizatoru ili vođi okupljanja, odnosno učesnicima.
Pisana naredba o prekidu okupljanja dostavlja se organizatoru najkasnije 12 sati od trenutka usmenog saopštavanja.
Organizator ili vođa okupljanja dužan je da učesnicima okupljanja odmah saopšti da je okupljanje prekinuto i da zatraži da se okupljeni učesnici mirno raziđu.
Ako organizator, vođa okupljanja ili učesnici okupljanja ne postupe u skladu sa naređenjem iz stava 1. ovog člana, nadležni organ će preduzeti zakonske i proporcionalne mere radi razilaska učesnika okupljanja i uspostavljanja javnog reda.
Novčanom kaznom u iznosu do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice, učesnik okupljanja ako ne postupi po nalozima organizatora ili vođe okupljanja i ne napusti mesto okupljanja (član 19. stav 3. ovog zakona).
Novčanom kaznom u iznosu od 70.000 do 120.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice kao organizator, ako ne:
1) održi okupljanje na mestu i u vremenu koje je navedeno u prijavi (član 14. stav 1. tačka 3. ovog zakona);
2) obavesti javnost o zabrani okupljanja (član 17. ovog zakona);
3) angažuje redarsku službu ili ne obezbedi red tokom održavanja okupljanja, kao i prilikom dolaska i odlaska učesnika sa mesta okupljanja (član 11. stav 1. tačka 1. ovog zakona);
4) vodi i ne nadzire okupljanje (član 11. stav 1. tačka 2. ovog zakona);
5) omogući nesmetan prolazak vozilima hitne pomoći, policije i vatrogasnim vozilima (član 11. stav 1. tačka 3. ovog zakona);
6) postupa po naređenjima nadležnog organa (član 11. stav 1. tačka 4. ovog zakona);
7) prekine okupljanje kada nastupi neposredna opasnost za bezbednost ljudi i imovine i o tome ne obavesti policiju (član 11. stav 1. tačka 5. ovog zakona).
Za prekršaje iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom u iznosu od 1.000.000 do 1.500.000 dinara kazniće se organizator kao pravno lice, a novčanom kaznom u iznosu od 70.000 do 120.000 dinara kazniće se odgovorno lice u pravnom licu.
Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice vođa okupljanja, ako ne:
1) vodi i ne nadzire okupljanje (član 11. stav 1. tačka 2. ovog zakona);
2) omogući nesmetan prolazak vozilima hitne pomoći, policije i vatrogasnim vozilima (član 11. stav 1. tačka 3. ovog zakona);
3) postupa po naređenjima nadležnog organa (član 11. stav 1. tačka 4. ovog zakona);
4) prekine okupljanje kada nastupi neposredna opasnost za bezbednost ljudi i imovine i o tome ne obavesti policiju (član 11. stav 1. tačka 5. ovog zakona).
Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice kao organizator ako:
1) pokuša ili održi okupljanje na mestu na kom okupljanje nije dozvoljeno (član 6. ovog zakona);
2) održi okupljanje bez prijave nadležnom organu (član 12. stav 1. ovog zakona);
3) pokuša ili održi okupljanje protivno rešenju kojim se ne dozvoljava održavanje javnog okupljanja (član 15. stav 1. ovog zakona).
Za prekršaje iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom u iznosu od 1.000.000 do 2.000.000 dinara kazniće se organizator kao pravno lice, a novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 150.000 dinara kazniće se odgovorno lice u pravnom licu.
Ako ovim zakonom nije drugačije određeno primeniće se pravila opšteg upravnog postupka.
III PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Skupština grada, odnosno opštine će u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona odrediti prostor na kojem nije dozvoljeno okupljanje iz člana 6. stav 1. ovog zakona.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".