ZAKON O POTVRĐIVANJU SPORAZUMA O USTANOVLJENJU MEĐUNARODNE KLASIFIKACIJE FIGURATIVNIH ELEMENATA ŽIGOVA SAČINJENOG U BEČU, 12. JUNA 1973. GODINE, SA IZMENAMA OD 1. OKTOBRA 1985. GODINE("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 42/2009) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Sporazum o ustanovljenju Međunarodne klasifikacije figurativnih elemenata žigova sačinjen u Beču, 12. juna 1973. godine, sa izmenama od 1. oktobra 1985. godine, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Sporazuma o ustanovljenju Međunarodne klasifikacije figurativnih elemenata žigova sačinjenog u Beču, 12. juna 1973. godine, sa izmenama od 1. oktobra 1985. godine, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
SPORAZUM
O USTANOVLJENJU MEĐUNARODNE KLASIFIKACIJE FIGURATIVNIH ELEMENATA ŽIGOVA SAČINJEN U BEČU, 12. JUNA 1973. GODINE, SA IZMENAMA OD 1. OKTOBRA 1985. GODINE
Strane ugovornice,
Imajući u vidu član 19. Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine, od 20. marta 1883. godine, kao što je revidirana u Briselu, 14. decembra 1900. godine, u Vašingtonu, 2. juna 1911. godine, u Hagu, 6. novembra 1925. godine, u Londonu, 2. juna 1934. godine, u Lisabonu, 31. oktobra 1958. godine i u Stokholmu, 14. jula 1967. godine,
Dogovorile su se o sledećem:
Ustanovljenje Posebne unije; Usvajanje međunarodne klasifikacije
Zemlje na koje se ovaj sporazum primenjuje konstituišu Posebnu uniju i usvajaju zajedničku klasifikaciju za figurativne elemente žigova (u daljem tekstu: "Klasifikacija figurativnih elemenata").
Definicija i deponovanje Klasifikacije figurativnih elemenata
(1) Klasifikacija figurativnih elemenata obuhvata listu kategorija, odeljaka i sekcija u koje su figurativni elementi žigova klasifikovani, zajedno sa, kada je to moguće, objašnjenjima.
(2) Klasifikacija figurativnih elemenata sadržana je u jednom autentičnom primerku, na engleskom i francuskom jeziku, potpisanom od strane Generalnog direktora Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (u daljem tekstu: "Generalni direktor" i "Organizacija") i deponovanom kod njega u vreme kada je ovaj sporazum otvoren za potpisivanje.
(3) Izmene i dopune pomenute u članu 5(3)(i) takođe će biti sadržane u jednom autentičnom primerku, na engleskom i francuskom jeziku, potpisanom od strane Generalnog direktora i deponovanom kod njega.
Jezici Klasifikacije figurativnih elemenata
(1) Klasifikacija figurativnih elemenata biće ustanovljena na engleskom i francuskom jeziku, uz podjednaku autentičnost oba teksta.
(2) Međunarodni biro Organizacije (u daljem tekstu: "Međunarodni biro") će, u konsultaciji sa zainteresovanim vladama, ustanoviti zvanične tekstove klasifikacije figurativnih elemenata na jezicima koje Skupština pomenuta u članu 7. može označiti u skladu sa stavom (2)(a)(vi) tog člana.
Upotreba Klasifikacije figurativnih elemenata
(1) Pod uslovima propisanim ovim sporazumom, obim Klasifikacije figurativnih elemenata biće onaj koji joj pripiše svaka zemlja Posebne unije. Posebno, Klasifikacija figurativnih elemenata ne obavezuje zemlje Posebne unije u odnosu na postojanje obima zaštite pružene žigu.
(2) Nadležni Zavodi zemalja Posebne unije imaju pravo da koriste Klasifikaciju figurativnih elemenata ili kao glavni ili kao subsidijarni sistem.
(3) Nadležni Zavodi zemalja Posebne unije uključiće u zvanične dokumente i publikacije koje se odnose na registrovanje i obnavljanje žigova brojeve kategorija, odeljaka i sekcija u koje treba svrstati figurativne elemente tih žigova.
(4) Pomenutim brojevima moraju da prethode reči "Klasifikacija figurativnih elemenata" ili njihova skraćenica koju će odrediti komitet eksperata pomenut u članu 5.
(5) Svaka zemlja može, u vreme njenog potpisa, ili deponovanja njenog instrumenta ratifikacije ili pristupanja, da izjavi da neće uključivati brojeve svih ili nekih sekcija u zvaničnim dokumentima i publikacijama koje se odnose na registrovanje i obnavljanje žigova.
(6) Ako neka zemlja Posebne unije poveri registrovanje žigova međuvladinoj administraciji, mora da preduzme sve moguće mere da osigura da ta administracija koristi Klasifikaciju figurativnih elemenata u skladu sa ovim članom.
(1) Ustanoviće se Komitet eksperata u kome će biti zastupljena svaka zemlja Posebne unije.
(2)(a) Generalni direktor može, a ako zahteva Komitet eksperata, mora, da pozove zemlje koje nisu članice Posebne unije, ali jesu članice Organizacije ili su strana Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine da budu predstavljene posmatračima na sastancima Komiteta eksperata.
(b) Generalni direktor pozvaće međuvladine organizacije specijalizovane za žigove, od kojih najmanje jedna od zemalja članica je strana u ovom sporazumu, da budu predstavljene posmatračima na sastancima Komiteta eksperata.
(c) Generalni direktor može, a ako Komitet eksperata zahteva, mora, da pozove predstavnike drugih međuvladinih i međunarodnih nevladinih organizacija da učestvuju u diskusijama koje su od interesa za njih.
(3) Komitet eksperata:
(i) vrši izmene i dopune Klasifikacije figurativnih elemenata;
(ii) upućuje preporuke zemljama Posebne unije sa ciljem da se olakša korišćenje Klasifikacije figurativnih elemenata i promoviše njena ujednačena primena;
(iii) preduzima sve druge mere koje, bez finansijskih posledica za budžet Posebne unije ili Organizacije, doprinose unapređenju primene klasifikacije figurativnih elemenata od strane zemalja u razvoju;
(iv) ima pravo da ustanovi podkomitete i radne grupe.
(4) Komitet eksperata usvaja vlastiti poslovnik. Ovim poslovnikom mora da bude predviđena mogućnost učestvovanja na sastancima podkomiteta i radnih grupa Komiteta eksperata onih međuvladinih organizacija pomenutih u stavu (2)(b) koje mogu suštinski da doprinesu razvoju Klasifikacije figurativnih elemenata.
(5) Predloge za izmene ili dopune Klasifikacije figurativnih elemenata može da podnese nadležni Zavod svake zemlje Posebne unije, Međunarodni biro, svaka međuvladina organizacija predstavljena u Komitetu eksperata shodno stavu (2)(b) i svaka zemlja ili organizacija posebno pozvana od Komiteta eksperata da podnese takve predloge. Predlozi će biti dostavljeni Međunarodnom birou, koji će ih podneti članovima Komiteta eksperata i posmatračima ne kasnije od dva meseca pre početka zasedanja Komiteta eksperata na kome bi pomenuti predlozi trebalo da budu razmatrani.
(6)(a) Svaka zemlja članica Komiteta eksperata ima jedan glas.
(b) Odluke Komiteta eksperata zahtevaju prostu većinu predstavljenih zemalja koje su glasale.
(c) Svaka odluka, za koju jedna petina predstavljenih zemalja koje su glasale, smatra da povlači izmenu osnovne strukture Klasifikacije figurativnih elemenata ili da povlači za sobom suštinsko reklasifikovanje, zahteva u odlučivanju većinu od tri četvrtine predstavljenih zemalja koje su glasale.
(d) Uzdržavanje se ne smatra glasanjem.
Obaveštavanje, stupanje na snagu i objavljivanje izmena i dopuna i drugih odluka
(1) O svakoj odluci Komiteta eksperata koja se odnosi na usvajanje izmena i dopuna Klasifikacije figurativnih elemenata i preporuci Komiteta eksperata, Međunarodni biro će obavestiti nadležne Zavode zemalja Posebne unije. Izmene i dopune će stupiti na snagu šest meseci nakon datuma slanja obaveštenja.
(2) Međunarodni biro će inkorporisati u Klasifikaciju figurativnih elemenata izmene i dopune koje su stupile na snagu. Proglašavanje izmena i dopuna biće objavljeno u glasilima koje odredi Skupština pomenuta u članu 7.
(1) (a) Posebna unija ima Skupštinu koja se sastoji od zemalja Posebne unije.
(b) Vladu svake zemlje Posebne unije predstavlja jedan delegat, kome mogu da pomažu zamenici delegata, savetnici i eksperti.
(c) Svaku međuvladinu organizaciju pomenutu u članu (5)(2)(b) može da predstavlja posmatrač na sastancima Skupštine, i, ako Skupština tako odluči, u onim komitetima ili radnim grupama koji mogu biti ustanovljeni od strane Skupštine.
(d) Troškove svake delegacije snosi vlada koja ju je imenovala.
(2)(a) Pod uslovima iz odredbe člana 5. Skupština:
(i) se bavi svim pitanjima koja se odnose na održavanje i razvoj Posebne unije i izvršavanje ovog sporazuma;
(ii) daje Međunarodnom birou uputstva koja se odnose na pripremu konferencija za reviziju;
(iii) pregleda i odobrava izveštaje i aktivnosti Generalnog direktora koji se odnose na Posebnu uniju, i daje mu sve neophodne instrukcije koje se odnose na pitanja u nadležnosti Posebne unije;
(iv) određuje program i usvaja dvogodišnji budžet Posebne unije, i odobrava njegov završni račun;
(v) usvaja finansijska pravila Posebne unije;
(vi) odlučuje o ustanovljenju zvaničnih tekstova Klasifikacije figurativnih elemenata na drugim jezicima osim engleskog i francuskog;
(vii) ustanovljava komitete i radne grupe koje smatra odgovarajućim za postizanje ciljeva Posebne unije;
(viii) određuje, pod uslovima stava (1)(c), koje zemlje koje nisu članice Posebne unije i koje međuvladine i međunarodne nevladine organizacije će biti prihvaćene kao posmatrači na njenim sastancima, i u svakom od komiteta ili radnih grupa koje je ustanovila;
(ix) preduzima svaku drugu odgovarajuću akciju projektovanu da unapredi ciljeve Posebne unije;
(x) obavlja sve druge zadatke koji su odgovarajući na osnovu ovog sporazuma.
(b) U odnosu na pitanja koja su od interesa i za druge unije kojima administrira Organizacija, Skupština svoju odluku donosi nakon saslušanja saveta Koordinacionog komiteta Organizacije.
(3) (a) Svaka zemlja članica Skupštine ima jedan glas.
(b) Jedna polovina zemalja članica Skupštine čine kvorum.
(c) U odsustvu kvoruma, Skupština može da donosi odluke, ali, sa izuzetkom odluka koje se odnose na vlastitu proceduru, sve takve odluke postaju izvršne samo ako se ispune uslovi navedeni u daljem tekstu. Međunarodni biro će dostaviti pomenute odluke zemljama članicama Skupštine koje nisu bile predstavljene i pozvaće ih da pismeno izraze svoj glas ili uzdržavanje u periodu od tri meseca od datuma dostavljanja. Ako, nakon isteka tog roka, broj zemalja koje su tako izrazile svoj glas ili uzdržavanje dostigne broj zemalja koji je nedostajao za postizanje kvoruma na samom zasedanju, takve odluke postaće izvršne pod uslovom da se u isto vreme održi zahtevana većina.
(d) Pod uslovima odredbi člana 11(2), odluke Skupštine zahtevaju dve trećine izraženih glasova.
(e) Uzdržavanje se ne smatra glasanjem.
(f) Delegat može da predstavlja i da glasa samo u ime jedne zemlje.
(4) (a) Skupština se sastaje jednom u svake dve kalendarske godine na redovno zasedanje, na poziv Generalanog direktora i, u odsustvu izuzetnih okolnosti, u toku istog perioda i na istom mestu kao i Generalna skupština Organizacije.
(b) Skupština se sastaje na vanredno zasedanje po pozivu Generalnog direktora, a na traženje jedne četvrtine zemalja članica Skupštine.
(c) Dnevni red svakog zasedanja priprema Generalni direktor.
(5) Skupština usvaja vlastiti poslovnik.
(1) (a) Administrativne poslove koji se odnose na Posebnu uniju obavlja Međunarodni biro.
(b) Posebno, Međunarodni biro priprema sastanke i obezbeđuje sekretarijat Skupštine, Komitet eksperata i druge komitete ili radne grupe koje može da ustanovi Skupština ili Komitet eksperata.
(c) Generalni direktor je glavni izvršni službenik Posebne unije i predstavlja Posebnu uniju.
(2) Generalni direktor i svaki službenik koga on odredi, učestvovaće bez prava glasa, na svim sastancima Skupštine, Komiteta eksperata i drugih komiteta ili radnih grupa koje može da ustanovi Skupština ili Komitet eksperata. Generalni direktor, ili službenik koga on odredi, biće po službenoj dužnosti sekretari tih tela.
(3) (a) Međunarodni biro, u skladu sa uputstvima Skupštine, vrši pripreme za konferencije za reviziju.
(b) U odnosu na pripreme konferencija za reviziju Međunarodni biro može da se konsultuje sa međuvladinim i međunarodnim nevladinim organizacijama.
(c) Generalni direktor i osobe koje on odredi učestvuju, bez prava glasa, u diskusijama na konferencijama za reviziju.
(d) Međunarodni biro obavlja i sve druge poslove koji su mu preneti.
(1) (a) Posebna unija ima budžet.
(b) Budžet Posebne unije uključuje prihode i troškove svojstvene Posebnoj uniji, njen doprinos budžetu troškova zajedničkih unijama kojima administrira Organizacija i, gde se može primeniti, iznose učinjene dostupnim budžetu Konferencije Organizacije.
(c) Troškovi koji se ne mogu isključivo pripisati Posebnoj uniji već takođe i jednoj ili više drugih unija kojima administrira Organizacija smatraju se kao troškovi zajednički unijama. Udeo Posebne unije u takvim zajedničkim troškovima biće u srazmeri sa interesom koji Posebna unija ima u njima.
(2) Budžet Posebne unije biće ustanovljen sa dužnom pažnjom prema zahtevima za koordinaciju sa budžetima drugih unija kojima administrira Organizacija.
(3) Budžet Posebne unije finansiraće se iz sledećih izvora:
(i) doprinosa zemalja Posebne unije;
(ii) taksi i troškova naplaćenih za usluge koje je pružio Međunarodni biro, vezanih za Posebnu uniju;
(iii) prodaje publikacija Međunarodnog biroa koje se odnose na Posebnu uniju, i autorskih prava na tim publikacijama;
(iv) poklona, zaveštanja i subvencija;
(v) zakupnina, kamata i drugih različitih prihoda.
(4) (a) U cilju ustanovljenja njenih doprinosa pomenutih u stavu (3)(i), svaka zemlja Posebne unije pripada istoj klasi kojoj pripada u Pariskoj uniji za zaštitu industrijske svojine, i plaća svoj godišnji doprinos na osnovu istog broja jedinica kao što je određen za tu klasu u toj uniji.
(b) Godišnji doprinos svake zemlje Posebne unije biće iznos u istoj srazmeri prema ukupnoj sumi doprinosa budžetu Posebne unije svih zemalja, kao što je broj njenih jedinica prema zbiru jedinica svih zemalja koje daju doprinos.
(c) Doprinosi dospevaju prvog januara svake godine.
(d) Zemlja koja je u docnji sa plaćanjem svojih doprinosa ne može da koristi svoje pravo da glasa u bilo kom organu Posebne unije ako iznos dospelih neplaćenih obaveza premašuje iznos njenih doprinosa u prethodne dve pune godine. Međutim, svaki organ Posebne unije može da dozvoli takvoj zemlji da koristi svoje pravo na glasanje u tom organu ako, i sve dok, prihvata da je kašnjenje u plaćanju rezultat izuzetnih i neizbežnih okolnosti.
(e) Ako budžet nije usvojen pre početka novog finansijskog perioda, biće na istom nivou kao budžet za prethodnu godinu, kako je predviđeno u finansijskim pravilima.
(5) Generalni direktor ustanovljava i obaveštava Skupštinu o iznosu taksi i troškova za usluge koje Međunarodni biro pruža u vezi sa Posebnom unijom.
(6)(a) Posebna unija ima fond obrtnog kapitala koji se konstituiše jednom uplatom svake zemlje Posebne unije. Ako fond postane nedovoljan, Skupština će odlučiti da ga poveća.
(b) Iznos početne uplate za svaku zemlju u pomenuti fond, ili njenog učešća u njegovom povećanju, biće srazmeran doprinosu te zemlje za godinu u kojoj je fond ustanovljen, ili u kojoj je doneta odluka o njegovom povećanju.
(c) Srazmeru i uslove plaćanja odrediće Skupština na predlog generalnog direktora i nakon što je saslušala savet Koordinacionog odbora Organizacije.
(7)(a) U sporazumu o sedištu zaključenom sa zemljom na čijoj teritoriji Organizacija ima svoje sedište biće predviđeno, da kada god fond obrtnog kapitala nije dovoljan, takva zemlja odobri avanse. Iznos tih avansa i uslovi pod kojima se oni odobravaju biće predmet posebnog sporazuma, u svakom slučaju, između takve zemlje i Organizacije.
(b) Zemlja pomenuta u tački (a) i Organizacija imaju pravo da svaka od njih otkaže obavezu da odobri avanse, pismenim obaveštenjem. Otkazivanje postaje izvršno tri godine nakon isteka godine u kojoj je o njemu obavešteno.
(8) Reviziju računa vršiće jedna ili više zemalja Posebne unije ili spoljni revizori, kako je predviđeno finansijskim pravilima. Njih će, uz njihovu saglasnost, odrediti Skupština.
(1) Ovaj sporazum može biti revidiran s vremena na vreme posebnim konferencijama zemalja Posebne unije.
(2) O sazivanju svake konferencije za reviziju odlučiće Skupština.
(3) Čl. 7, 8, 9. i 11. mogu da budu izmenjeni ili na konferenciji za reviziju ili u skladu sa odredbama člana 11.
Izmene određenih odredbi u sporazumu
(1) Predloge za izmene čl. 7, 8, 9. i ovog člana može da inicira svaka zemlja Posebne unije ili Generalni direktor. Takve predloge Generalni direktor će da dostavi zemljama Posebne unije najkasnije 6 meseci pre njihovog razmatranja od strane Skupštine.
(2) Izmene članova pomenutih u stavu (1) usvaja Skupština. Za usvajanje je potrebna tročetvrtinska većina izraženih glasova, uz uslov da svaka izmena člana 7. i ovog stava zahteva četiri petine izraženih glasova.
(3)(a) Svaka izmena članova pomenutih u stavu (1) stupiće na snagu jedan mesec nakon što je Generalni direktor primio pismeno obaveštenje o prihvatanju od tri četvrtine zemalja članica Posebne unije u vreme kada je izmena usvojena, izvršenom u skladu sa njihovim odgovarajućim ustavnim postupkom.
(b) Svaka izmena pomenutih članova, tako prihvaćena, obavezaće sve zemlje koje su članice Posebne unije u vreme kada izmena stupi na snagu, uz uslov da svaka izmena koja povećava finansijske obaveze zemalja Posebne unije obavezuje samo one zemlje koje su obavestile o svom prihvatanju takve izmene.
(c) Svaka izmena prihvaćena u skladu sa odredbama tačke (a) obavezaće sve zemlje u kojima je izmena stupila na snagu u skladu sa odredbama tačke (a).
(1) Svaka zemlja koja je strana Pariske konvencije o zaštiti intelektualne svojine može da postane strana u ovom sporazumu:
(i) potpisivanjem, praćenim deponovanjem instrumenata ratifikacije, ili
(ii) deponovanjem instrumenata pristupanja.
(2) Instrument ratifikacije ili pristupanja deponuje se kod Generalnog direktora.
(3) Na ovaj sporazum primenjivaće se odredbe člana 24. Stokholmskog akta Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine.
(4) Stav (3) ne sme da bude shvaćen tako da podrazumeva priznanje ili prećutno prihvatanje od strane zemlje Posebne unije faktičke situacije koja se odnosi na teritoriju na kojoj je ovaj sporazum učinjen primenljivim od strane druge zemlje, u smislu pomenutog stava.
(1) U odnosu na prvih pet zemalja koje su deponovale svoje instrumente ratifikacije ili pristupanja, ovaj sporazum stupiće na snagu tri meseca nakon deponovanja petog instrumenta ratifikacije ili pristupanja.
(2) U odnosu na svaku drugu zemlju, osim onih za koje je ovaj sporazum stupio na snagu u skladu sa stavom (1), stupiće na snagu tri meseca nakon datuma kada je Generalni direktor obavestio o njenoj ratifikaciji ili pristupanju, osim ako naknadni datum nije označen u instrumentu ratifikacije ili pristupanja. U potonjem slučaju ovaj sporazum stupiće na snagu u odnosu na tu zemlju datuma koji je tako označen.
(3) Ratifikacija ili pristupanje će automatski značiti prihvatanje svih članova i pristup svim prednostima ovog sporazuma.
Ovaj sporazum ima isto trajanje kao i Pariska konvencija o zaštiti industrijske svojine.
(1) Svaka zemlja Posebne unije može da otkaže ovaj sporazum obaveštenjem upućenim Generalnom direktoru.
(2) Otkazivanje postaje izvršno jednu godinu nakon dana od kojeg je Generalni direktor primio obaveštenje.
(3) Ni jedna zemlja ne može da koristi pravo na otkazivanje predviđeno u ovom članu pre nego što protekne pet godina od datuma kada je postala član Posebne unije.
(1) Svaki spor između dve ili više zemalja Posebne unije koji se odnosi na interpretaciju ili primenu ovog sporazuma, a koji nije rešen pregovorima, može, od strane svake od tih zemalja, da bude iznet pred Međunarodni sud pravde prijavom u skladu sa statutom suda, osim ako se zemlje u pitanju ne dogovore o nekom drugom metodu rešavanja. Zemlja koja iznosi spor pred sud mora da obavesti Međunarodni biro; Međunarodni biro će na to skrenuti pažnju drugih zemalja Posebne unije.
(2) Svaka zemlja može, u vreme kada potpiše ovaj sporazum ili deponuje svoje instrumente ratifikacije ili pristupanja, da izjavi da se ne smatra obaveznom odredbama stava (1). U odnosu na sudski spor između svake zemlje koja je dala takvu izjavu i svake druge zemlje Posebne unije, odredbe stava (1) neće se primenjivati.
(3) Svaka zemlja koja je dala izjavu u skladu sa odredbama stava (2) može, u svako vreme, da povuče svoju izjavu obaveštenjem upućenim Generalnom direktoru.
Potpisivanje, jezici, funkcije deponovanja, obaveštenje
(1) (a) Ovaj sporazum biće potpisan u jednom originalnom primerku na engleskom i francuskom jeziku, uz podjednaku autentičnost oba teksta.
(b) Ovaj sporazum biće otvoren za potpisivanje u Beču do 31. decembra 1973. godine.
(c) Original ovog sporazuma, kada više ne bude otvoren za potpisivanje, biće deponovan kod Generalnog direktora.
(2) Nakon konsultacija sa zainteresovanim vladama, Generalni direktor će ustanoviti zvanične tekstove, na drugim jezicima koje Skupština označi.
(3) (a) Generalni direktor će proslediti dva primerka, koja je overio, potpisanog teksta ovog Sporazuma vladama zemalja koje su ga potpisale, i na zahtev, vladi svake druge zemlje.
(b) Generalni direktor će proslediti dva primerka, koja je overio, svake izmene ovog sporazuma vladama svih zemalja Posebne unije, i na zahtev, vladi svake druge zemlje.
(c) Generalni direktor će, na zahtev, snabdeti vladu svake zemlje koja je potpisala ovaj sporazum, ili mu je pristupila, sa dva primerka klasifikacije figurativnih elemenata, koje je overio, na engleskom ili francuskom jeziku.
(4) Generalni direktor će registrovati ovaj sporazum kod Sekretarijata Ujedinjenih nacija.
(5) Generalni direktor će obavestiti vlade svih zemalja strana Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine o:
(i) potpisivanju na osnovu stava (1);
(ii) deponovanju instrumenata ratifikacije ili pristupanja na osnovu člana 12(2);
(iii) datumu stupanja na snagu ovog sporazuma na osnovu člana 13(1);
(iv) izjavama danima na osnovu člana 4(5);
(v) izjavama i obaveštenjima učinjenim u skladu sa članom 12(3);
(vi) izjavama datim na osnovu člana 16(2);
(vii) povlačenjima svake izjave, o kojima je obavešten na osnovu člana 16(3);
(viii) prihvatanjima izmena ovog sporazuma na osnovu člana 11(3);
(ix) datumima na koje su takve izmene stupile na snagu;
(x) otkazivanjima primljenim na osnovu člana 15.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".