Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU - Tekst propisa


Član 1.

U Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju ("Službeni glasnik RS", broj 55/13) u članu 3. stav 1. tačka 5), briše se tačka i dodaju se reči: "i invaliditetom.".

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Izuzetno, delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja obavlja i obrazovno-vaspitni centar kao ustanova u kojoj se osim osnovnog obrazovanja i vaspitanja, odnosno predškolskog i osnovnog obrazovanja i vaspitanja, ostvaruje i srednje obrazovanje i vaspitanje.".

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.

Član 2.

U članu 6. reč: "staratelj" zamenjuje se rečima: "drugi zakonski zastupnik".

Član 3.

U članu 8. reč: "staratelj" zamenjuje se rečima: "drugi zakonski zastupnik", a posle reči: "na daljinu", tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: "u skladu sa Zakonom.".

Član 4.

U članu 10. stav 1. menja se i glasi:

"Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, u smislu ovog zakona, jeste: dete sa intektualnim smetnjama, dete sa senzornim smetnjama, dete sa motoričkim smetnjama, dete sa teškoćama u učenju, dete sa govorno - jezičkim smetnjama, dete sa problemom u ponašanju, dete sa emocionalnim teškoćama, dete sa smetnjama u razvoju koje se manifestuju istovremeno u nekoliko oblasti, usled čega se dete suočava sa brojnim preprekama u zadovoljenju osnovnih potreba i potrebna mu je najkompleksnija podrška ili dete sa drugim smetnjama zbog kojih mu je potrebna podrška."

U stavu 2. posle reči: "za učenike sa smetnjama u razvoju ", dodaju se reči: "i invaliditetom".

Član 5.

U članu 11. stav 3. reč: "nastavnog" briše se, a posle reči "programa" dodaju se reči: "nastave i učenja".

Član 6.

Član 12. menja se i glasi:

"Član 12.

Obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na srpskom jeziku.

Za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se i na jeziku i pismu nacionalne manjine.

Za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad može da se izvodi i dvojezično na jeziku i pismu nacionalne manjine i na srpskom jeziku, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 učenika.

Škola može da ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično na jeziku i pismu nacionalne manjine i na srpskom jeziku i za manje od 15 učenika upisanih u prvi razred, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo), u skladu sa zakonom. Saglasnost za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada na jezicima nacionalnih manjina za manje od 15 učenika Ministarstvo daje po pribavljenom mišljenju odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine u skladu sa zakonom kojim se uređuje nadležnost nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Ako nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi mišljenje u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, smatra se da je mišljenje dato.

Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, za učenika pripadnika nacionalne manjine organizuje se nastava jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture kao izborni program.

Bliže uslove za ostvarivanje programa obrazovno-vaspitnog rada dvojezično na jeziku i pismu nacionalne manjine i na srpskom jeziku propisuje ministar nadležan za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: ministar).

Obrazovno-vaspitni rad može da se izvodi na stranom jeziku, odnosno dvojezično na stranom i srpskom jeziku ili na stranom jeziku i jeziku i pismu nacionalne manjine, uz saglasnost Ministarstva.

Bliže uslove za ostvarivanje programa obrazovno-vaspitnog rada na stranom jeziku, odnosno dvojezično iz stava 7. ovog člana propisuje ministar.

Kada se obrazovanje stiče na jeziku nacionalne manjine, stranom jeziku ili dvojezično, učenje srpskog jezika je obavezno.

Obrazovno-vaspitni rad za učenike koji koriste znakovni jezik, odnosno posebno pismo ili druga tehnička rešenja ostvaruje se u skladu sa Zakonom."

Član 7.

U članu 13. stav 2. reč: "nastavni" briše se, a posle reči: "program" dodaju se reči: "nastave i učenja."

Član 8.

U članu 17. stav 2. posle reči: "strano", dodaju se reči: "ili domaće".

Član 9.

U članu 18, u nazivu člana, posle reči: "u razvoju", dodaju se reči: "i invaliditetom".

U stavu 2. posle reči: "u razvoju", dodaju se reči: "i invaliditetom, kao i škola koja ima odeljenje za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom".

U stavu 3. posle reči: "učenika sa smetnjama u razvoju", dodaju se reči: "i invaliditetom".

Član 10.

Član 19. menja se i glasi:

"Član 19.

Škola može da ostvaruje i program posebne pedagoške orijentacije kada Ministarstvo utvrdi da realizacija tog programa obezbeđuje ostvarivanje standarda za završetak osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

Programi pedagoške orijentacije iz stava 1. ovog člana su: Montesori program, Dekroli program, Štajner program i slični programi, za koje škola koja ih ostvaruje poseduje sertifikat međunarodno priznatog udruženja škola iste pedagoške orijentacije."

Član 11.

Član 21. menja se i glasi:

"Član 21.

Osnovni ciljevi osnovnog obrazovanja i vaspitanja jesu:

1)         obezbeđivanje dobrobiti i podrška celovitom razvoju učenika;

2)         obezbeđivanje podsticajnog i bezbednog okruženja za celoviti razvoj učenika, razvijanje nenasilnog ponašanja i uspostavljanje nulte tolerancije prema nasilju ;

3)         sveobuhvatna uključenost učenika u sistem obrazovanja i vaspitanja;

4)         razvijanje i praktikovanje zdravih životnih stilova, svesti o važnosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti, potrebe negovanja i razvoja fizičkih sposobnosti;

5)         razvijanje svesti o značaju održivog razvoja, zaštite i očuvanja prirode i životne sredine i ekološke etike, zaštite i dobrobiti životinja;

6)         kontinuirano unapređivanje kvaliteta procesa i ishoda obrazovanja i vaspitanja zasnovanog na proverenim naučnim saznanjima i obrazovnoj praksi;

7)         razvijanje kompetencija za snalaženje i aktivno učešće u savremenom društvu koje se menja;

8)         pun intelektualni, emocionalni, socijalni, moralni i fizički razvoj svakog učenika, u skladu sa njegovim uzrastom, razvojnim potrebama i interesovanjima;

9)         razvijanje ključnih kompetencija za celoživotno učenje i međupredmetnih kompetencija u skladu sa razvojem savremene nauke i tehnologije;

10)       razvoj svesti o sebi, stvaralačkih sposobnosti, kritičkog mišljenja, motivacije za učenje, sposobnosti za timski rad, sposobnosti samovrednovanja, samoinicijative i izražavanja svog mišljenja;

11)       osposobljavanje za donošenje valjanih odluka o izboru daljeg obrazovanja i zanimanja, sopstvenog razvoja i budućeg života;

12)       razvijanje osećanja solidarnosti, razumevanja i konstruktivne saradnje sa drugima i negovanje drugarstva i prijateljstva;

13)       razvijanje pozitivnih ljudskih vrednosti;

14)       razvijanje kompentencija za razumevanje i poštovanje prava deteta, ljudskih prava, građanskih sloboda i sposobnosti za život u demokratski uređenom i pravednom društvu;

15)       razvoj i poštovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezičke, verske, rodne, polne i uzrasne ravnopravnosti, tolerancije i uvažavanje različitosti;

16)       razvijanje ličnog i nacionalnog identiteta, razvijanje svesti i osećanja pripadnosti Republici Srbiji, poštovanje i negovanje srpskog jezika i maternjeg jezika, tradicije i kulture srpskog naroda i nacionalnih manjina, razvijanje interkulturalnosti, poštovanje i očuvanje nacionalne i svetske kulturne baštine;

17)       povećanje efikasnosti upotrebe svih resursa obrazovanja i vaspitanja, završavanje obrazovanja i vaspitanja u predviđenom roku sa minimalnim produžetkom trajanja i smanjenim napuštanjem školovanja;

18)       povećanje efikasnosti obrazovanja i vaspitanja i unapređivanje obrazovnog nivoa stanovništva Republike Srbije kao države zasnovane na znanju."

Član 12.

Posle člana 21. dodaje se član 21a koji glasi:

"Opšte međupredmetne kompetencije za kraj osnovnog obrazovanja i vaspitanja

Član 21a

Cilj orijentacije ka opštim međupredmetnim kompetencijama i ključnim kompetencijama je dinamičnije i angažovanije kombinovanje znanja, veština i stavova relevantnih za različite realne kontekste koji zahtevaju njihovu funkcionalnu primenu.

Opšte međupredmetne kompetencije zasnivaju se na ključnim kompetencijama. Razvijaju kroz nastavu svih predmeta, primenjive su u različitim situacijama i kontekstima pri rešavanju različitih problema i zadataka i neophodne svim učenicima za lično ostvarenje i razvoj, uključivanje u društvene tokove i zapošljavanje i čine osnovu za celoživotno učenje.

Opšte međupredmetne kompetencije za kraj osnovnog obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji su:

1)         kompetencija za učenje;

2)         odgovorno učešće u demokratskom društvu;

3)         estetička kompetencija;

4)         komunikacija;

5)         odgovoran odnos prema okolini;

6)         odgovoran odnos prema zdravlju;

7)         preduzimljivost i orijentacija ka preduzetništvu;

8)         rad sa podacima i informacijama;

9)         rešavanje problema;

10)       saradnja;

11)       digitalna kompetencija."

Član 13.

U članu 22. tačka 10) posle reči: "očuvanju", dodaju se zapeta i reči: "primenjivati usvojene zdravstvene navike neophodne za aktivan i zdrav životni stil;".

Član 14.

U članu 23. stav 1. posle reči: "rad", dodaju se reči: "u školi".

Posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4. koji glase:

"Izuzetno, škola može da ostvaruje i predškolski program, ukoliko nije moguće organizovanje predškolskog programa na nivou predškolske ustanove, uz saglasnost Ministarstva.

Škola za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ostvaruje obrazovno-vaspitni rad u skladu sa individualnim obrazovnim planom učenika."

Član 15.

Član 24. briše se.

Član 16.

Naziv člana 25. i član 25. menjaju se i glase:

"Obavezni predmeti, izborni programi i aktivnosti

Član 25.

U školi se izučavaju obavezni predmeti i izborni programi i aktivnosti propisani planom i programom nastave i učenja, prema školskom programu, u skladu sa Zakonom.

U privatnoj školi, umesto izbornih programa i aktivnosti propisanih planom i programom nastave i učenja, škola može da realizuje druge programe i aktivnosti prema školskom programu."

Član 17.

Član 26. menja se i glasi:

"Član 26.

Škola donosi razvojni plan u skladu sa Zakonom i ovim zakonom.

Razvojni plan škole sadrži prioritete u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada, plan i nosioce aktivnosti, kriterijume i merila za vrednovanje planiranih aktivnosti i druga pitanja od značaja za razvoj ustanove, i to:

1)         mere unapređivanja obrazovno-vaspitnog rada na osnovu analize rezultata učenika na završnom ispitu;

2)         mere za unapređivanje dostupnosti odgovarajućih oblika podrške i razumnih prilagođavanja i kvaliteta obrazovanja i vaspitanja za decu i učenike kojima je potrebna dodatna podrška;

3)         mere prevencije nasilja i povećanja saradnje među učenicima, nastavnicima i roditeljima;

4)         mere prevencije osipanja učenika;

5)         druge mere usmerene na dostizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja koji prevazilaze sadržaj pojedinih nastavnih predmeta;

6)         plan pripreme za završni ispit;

7)         plan uključivanja škole u nacionalne i međunarodne razvojne projekte;

8)         plan stručnog usavršavanja nastavnika, stručnih saradnika i direktora;

9)         mere za uvođenje inovativnih metoda nastave, učenja i ocenjivanja učenika;

10)       plan napredovanja i sticanja zvanja nastavnika i stručnih saradnika;

11)       plan uključivanja roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika u rad škole;

12)       plan saradnje i umrežavanja sa drugim školama i ustanovama;

13)       druga pitanja od značaja za razvoj škole.

Razvojni plan sadrži kriterijume i merila za praćenje ostvarivanja razvojnog plana i služi kao oslonac za izradu školskog programa i godišnjeg plana rada škole."

Član 18.

Posle člana 26. dodaje se član 26a koji glasi:

"Plan i program nastave i učenja osnovnog obrazovanja i vaspitanja

Član 26a

Plan nastave i učenja u osnovnom obrazovanju i vaspitanju sadrži:

1)         listu obaveznih predmeta i izbornih programa i aktivnosti po razredima;

2)         ukupan godišnji fond časova po predmetima, programima i aktivnostima;

3)         nedeljni fond časova po predmetima, programima i aktivnostima.

Program nastave i učenja u osnovnom obrazovanju i vaspitanju sadrži:

1)         ciljeve osnovnog obrazovanja i vapitanja;

2)         ciljeve učenja predmeta, izbornih programa i aktivnosti po razredima;

3)         opšte predmetne kompetencije;

4)         specifične predmetne kompetencije;

5)         ishode učenja;

6)         obrazovne standarde za osnovno obrazovanje i vaspitanje;

7)         ključne pojmove sadržaja svakog predmeta;

8)         uputstvo za didaktičko-metodičko ostvarivanje programa;

9)         uputstvo za formativno i sumativno ocenjivanje učenika;

10)       način prilagođavanja programa muzičkog i baletskog obrazovanja i vaspitanja, obrazovanje i vaspitanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, učenika sa izuzetnim sposobnostima, za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine i obrazovanje odraslih."

Član 19.

Član 27. menja se i glasi:

"Član 27.

Osnovno obrazovanje i vaspitanje ostvaruje se na osnovu školskog programa.

Školski program omogućava orijentaciju učenika i roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika u izboru škole, praćenje kvaliteta obrazovno-vaspitnog procesa i njegovih rezultata, kao i procenu individualnog rada i napredovanja svakog učenika.

Školski program se donosi u skladu sa Zakonom.

Pojedini delovi školskog programa inoviraju se u toku njegovog ostvarivanja.

Škola objavljuje školski program u skladu sa Zakonom i opštim aktom škole.

Školski program sadrži:

1)         ciljeve školskog programa;

2)         plan nastave i učenja osnovnog obrazovanja i vaspitanja;

3)         programe obaveznih predmeta po razredima, sa načinima i postupcima za njihovo ostvarivanje;

4)         izborne programe po razredima, sa načinima i postupcima za njihovo ostvarivanje;

5)         programe aktivnosti po razredima, sa načinima i postupcima za njihovo ostvarivanje;

6)         program dopunske i dodatne nastave;

7)         program kulturnih aktivnosti škole;

8)         program školskog sporta i sportsko-rekreativnih aktivnosti;

9)         program zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, program sprečavanja diskriminacije i programi prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja;

10)       program vannastavnih aktivnosti učenika;

11)       program profesionalne orijentacije;

12)       program zdravstvene zaštite;

13)       program socijalne zaštite;

14)       program zaštite životne sredine;

15)       program saradnje sa lokalnom samoupravom;

16)       program saradnje sa porodicom;

17)       program izleta, ekskurzija i nastave u prirodi;

18)       program rada školske biblioteke;

19)       način ostvarivanja drugih oblasti razvojnog plana škole koji utiču na obrazovno-vaspitni rad.

Individualni obrazovni planovi svih učenika koji se obrazuju po individualnom obrazovnom planu čine prilog školskog programa.

Školski program, naročito u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, sadrži i:

1)         način prilagođavanja rada i uslova u kojima se izvodi obrazovno-vaspitni rad;

2)         način prilagođavanja ciljeva i ishoda, kao i sadržaja obrazovno-vaspitnog rada i

3)         način ostvarivanja dodatne podrške za učenike škole.

Sastavni deo školskog programa je i program bezbednosti i zdravlja na radu koji obuhvata zajedničke aktivnosti škole, roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika i jedinice lokalne samouprave, usmerene na razvoj svesti za sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu.

Školski program za obrazovanje odraslih, školski program za muzičko obrazovanje i vaspitanje, školski program za baletsko obrazovanje i vaspitanje, pripremni predškolski program i izuzetno predškolski program deo su školskog programa kada ih škola ostvaruje.

U okviru školskog programa osnovna muzička, odnosno osnovna baletska škola može da ostvaruje i program muzičkog, odnosno baletskog vaspitanja i obrazovanja za decu predškolskog uzrasta u trajanju do jedne godine.

U okviru školskog programa, za decu i učenike koji ne poznaju srpski jezik, škola može da realizuje i program za sticanje elementarnih znanja iz srpskog jezika."

Član 20.

Član 29. menja se i glasi:

"Član 29.

Godišnjim planom rada škole utvrđuju se vreme, mesto, način, nosioci ostvarivanja školskog programa i druga pitanja od značaja za ostvarivanje školskog programa.

Godišnji plan rada škola donosi u skladu sa školskim kalendarom, razvojnim planom školskim programom, do 15. septembra.

Ukoliko u toku školske godine dođe do promene nekog dela godišnjeg plana rada, škola donosi izmenu godišnjeg plana rada u odgovarajućem delu."

Član 21.

U članu 30. st. 1, 4. i 5. reč: "nastavnim" briše se, a posle reči: "programom", dodaju se reči: "nastave i učenja".

Posle stava 8. dodaju se st. 9-11. koji glase:

"Učeniku koji je navršio 15 godina života prestaje obaveza pohađanja škole istekom te školske godine.

Škola je dužna da učeniku koji je navršio 15 godina života, a nije stekao osnovno obrazovanje i vaspitanje, omogući školovanje do navršenih 17 godina života, ako to zahteva učenik ili njegov roditelj, odnosno drugi zakonski zatupnik.

Učenik koji je navršio 15 godina života, a nije stekao osnovno obrazovanje i vaspitanje, može da nastavi sticanje obrazovanja po programu funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih."

Član 22.

Naziv člana 31. i član 31. menjaju se i glase:

"Organizacija obrazovno-vaspitnog rada

Član 31.

Obrazovno-vaspitni rad organizuje se u odeljenju, u grupi i individualno.

Odeljenje istog razreda može da ima do 30 učenika.

U jednom odeljenju mogu da budu do dva učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Broj učenika utvrđen u stavu 2. ovog člana umanjuje se za dva po učeniku koji osnovno obrazovanje i vaspitanje stiče ostvarivanjem individualnog obrazovnog plana sa prilagođavanjem načina rada, kao i uslova u kojima se izvodi obrazovno-vaspitni rad, odnosno sa učenjem jezika na kome se odvija obrazovno-vaspitni rad (IOP1), odnosno za tri po učeniku koji osnovno obrazovanje i vaspitanje stiče ostvarivanjem individualnog obrazovnog plana sa prilagođavanjem ciljeva, sadržaja i načina ostvarivanja programa nastave i učenja i ishoda obrazovno-vaspitnog rada (u daljem tekstu: IOP2).

Obrazovno-vaspitni rad od prvog do četvrtog razreda može da se organizuje i u kombinovanom odeljenju.

Kombinovano odeljenje sastavljeno od učenika dva razreda može da ima do 15 učenika, a odeljenje od tri ili četiri razreda do deset učenika.

Za predmete za koje je podela odeljenja na grupe predviđena planom i programom nastave i učenja organizuje se ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada u grupi.

Izuzetno, u grupi može da se organizuje i ostvarivanje nastave izbornih programa, ukoliko nije moguće organizovanje obrazovno-vaspitnog rada na nivou odeljenja.

Grupa iz stava 8. ovog člana, po pravilu, formira se na nivou razreda i ima najmanje 15, a najviše do 30 učenika. Obrazovno-vaspitni rad u grupi sa manje od 15 učenika organizuje se uz saglasnost ministra.

Odeljenje ili grupa u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom može da ima do deset učenika, a kada odeljenje čine učenici sa smetnjama koje se manifestuju istovremeno u nekoliko oblasti, usled čega se učenik suočava sa brojnim preprekama u zadovoljenju osnovnih potreba i potrebna im je najkompleksnija podrška, odeljenje istog razreda ima do šest učenika.

U muzičkoj i baletskoj školi obrazovno-vaspitni rad organizuje se u grupi, u klasi i individualno."

Član 23.

Član 32. menja se i glasi:

"Član 32.

Nastava je osnova obrazovno-vaspitnog procesa u školi.

Pored redovne nastave, koja može da se organizuje poludnevno i celodnevno, u školi se organizuje dopunska, dodatna i pripremna nastava.

Škola koja organizuje redovnu poludnevnu nastavu u dve smene stara se da svi učenici ravnomerno pohađaju nastavu u obe smene, smenjujući se u jednakim vremenskim intervalima, ne dužim od jednog meseca.

Izuzetno, ukoliko iz objektivnih razloga škola iz stava 3. ovog člana ne može da obezbedi ravnomernu promenu smena, nastavu organizuje i bez promene smena, u dogovoru sa Ministarstvom, odnosno nadležnom školskom upravom.

Za učenike kojima je potrebna pomoć u savladavanju programa i učenju, škola organizuje dopunsku nastavu.

Za učenike od četvrtog do osmog razreda sa posebnim sposobnostima, sklonostima i interesovanjima za pojedine predmete, škola organizuje dodatnu nastavu.

Za učenike upućene na razredni i popravni ispit, škola organizuje pripremnu nastavu.

Pripremna nastava se organizuje pre početka ispitnog roka, u trajanju od najmanje pet radnih dana sa po dva časa dnevno za svaki predmet.

Za učenika kome je zbog smetnji u razvoju i invliditeta, specifičnih teškoća u učenju, socijalne uskraćenosti i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, škola može da realizuje individualnu nastavu kroz programe podrške deci i učenicima sa smetnjama u razvoju.

Pripremu učenika za polaganje završnog ispita škola može da organizuje tokom drugog polugodišta osmog razreda, a dužna je da organizuje pripremu učenika za polaganje završnog ispita deset dana pre polaganja ispita u trajanju najmanje dva časa dnevno iz predmeta koji su obuhvaćeni polaganjem."

Član 24.

Član 34. menja se i glasi:

"Član 34.

Za učenike prvog ciklusa organizuje se razredna nastava, a za učenike drugog ciklusa predmetna nastava, a kada postoje uslovi i zajednička nastava više srodnih predmeta sa interdisciplinarnim sadržajem, u skladu sa školskim programom.

Izuzetno, za učenike prvog ciklusa može da se organizuje predmetna nastava iz stranog jezika i izbornih programa, u skladu sa zakonom i planom i programom nastave i učenja.

Izuzetno, u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, nastava u drugom ciklusu može da se organizuje kao razredna nastava, u skladu sa školskim programom.

Za pripadnike nacionalne manjine predmetna nastava može da se organizuje iz predmeta srpski jezik kao nematernji i izbornog programa jezik nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture od prvog razreda."

Član 25.

U članu 35. stav 2. reč: "nastavnog" briše se, a posle reči: "programa" dodaju se reči: "nastave i učenja".

Član 26.

U članu 37. st. 2. i 3. menjaju se i glase:

"Za učenike koji zbog većih zdravstvenih problema ili hroničnih bolesti ne mogu da pohađaju nastavu duže od tri nedelje, nastava se organizuje u kućnim uslovima, odnosno u zdravstvenoj ustanovi.

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik je dužan da o potrebi organizovanja nastave za učenika na dužem kućnom i bolničkom lečenju obavesti školu."

Član 27.

Naziv člana 38. i član 38. menjaju se i glase:

"Nastava kod kuće

Član 38.

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik ima pravo da svom detetu omogući sticanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja kod kuće, uz obezbeđivanje troškova obrazovanja i vaspitanja.

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik je dužan da do kraja nastavne godine pismeno obavesti školu u koju je učenik upisan o nameri da za svoje dete od sledeće školske godine organizuje nastavu kod kuće.

Škola iz stava 2. ovog člana dužna je da organizuje polaganje razrednih ispita iz svih predmeta u skladu sa planom i programom nastave i učenja.

Osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje kod kuće mora da obezbedi ostvarivanje propisanih ciljeva, ishoda i standarda postignuća.

Za učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom koji stiče obrazovanje kod kuće ostvarivanjem IOP-a 2, obrazovanje i vaspitanje kod kuće obezbeđuje ostvarivanje prilagođenih ciljeva i ishoda.

Škola vodi evidenciju o obrazovanju i vaspitanju učenika kod kuće.

Bliže uslove za ostvarivanje i način osiguranja kvaliteta i vrednovanja nastave kod kuće, propisuje ministar."

Član 28.

Posle člana 38. dodaje se član 38a koji glasi:

"Nastava na daljinu

Član 38a

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik može da se opredeli da njegovo dete osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje stiče nastavom na daljinu.

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik dužan je da podnese pisani zahtev za organizovanje nastave na daljinu školi u kojoj njegovo dete stiče osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje do kraja nastavne godine za sledeću školsku godinu.

Nastava na daljinu mora da obezbedi ostvarivanje propisanih ciljeva, ishoda i standarda postignuća.

Za učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom za koga je organizovana nastava na daljinu, a stiče osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje ostvarivanjem IOP-a 2, nastava na daljinu obezbeđuje ostvarivanje prilagođenih ciljeva i ishoda.

O obrazovanju na daljinu škola odlučuje na osnovu raspoloživih sredstava, potrebnih za ovaj vid obrazovanja i vaspitanja.

Škola vodi evidenciju o obrazovanju i vaspitanju učenika koji osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje stiče nastavom na daljinu.

Bliže uslove za ostvarivanje i način osiguranja kvaliteta i vrednovanja nastave na daljinu propisuje ministar."

Član 29.

U članu 39. stav 3. reč: "kulture", zamenjuje se rečima: "iz oblasti kulture i sporta".

Član 30.

U članu 40. naziv člana menja se i glasi:

"Program školskog sporta i sportsko-rekreativnih aktivnosti".

U stavu 2. reč: "zajedno", zamenjuje se rečima: "u saradnji".

Stav 3. menja se i glasi:

"Program nedelje školskog sporta obuhvata sportsko-rekreativne aktivnosti svih učenika, kao i kulturno-umetničke manifestacije na temu iz oblasti fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, u skladu sa planom i programom nastave i učenja."

Član 31.

U članu 41. naziv člana menja se i glasi:

"Program zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, program sprečavanja diskriminacije i programi prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja".

U stavu 1. posle reči: "zanemarivanja", stavlja se zapeta i dodaju se reči: "program sprečavanja diskriminacije".

U stavu 2. reč: "starateljima", zamenjuje se rečima: "drugim zakonskim zastupnicima".

U st. 3. i 4. posle reči: "zanemarivanja", stavlja se zapeta i dodaje se reč: "diskriminacije".

Član 32.

Naziv člana 42. i član 42. menjaju se i glase:

"Program vannastavnih aktivnosti učenika

Član 42.

Radi jačanja obrazovno-vaspitne delatnosti škole, podsticanja individualnih sklonosti i interesovanja, sadržajnog i celishodnog korišćenja slobodnog vremena, kao i radi bogaćenja društvenog života i razonode učenika, razvijanja i negovanja drugarstva i prijateljstva, škola je dužna da realizuje vannastavne aktivnosti učenika u oblasti nauke, tehnike, kulture, umetnosti, medija i sporta.

Škola posebnu pažnju posvećuje formiranju muzičke i dramske grupe učenika, školskog lista, folklora i sportskih sekcija.

Škola je obavezna da za učenike, u okviru svojih kapaciteta, besplatno organizuje sportske sekcije."

Član 33.

U članu 43. st. 1. i 2. reč: "starateljima", zamenjuje se rečima: "drugim zakonskim zastupnicima".

Član 34.

Član 44. menja se i glasi:

"Član 44.

Škola sarađuje sa zdravstvenim ustanovama u sprovođenju zdravstvene zaštite učenika, u skladu sa zakonom."

Član 35.

U članu 46. stav 3. i članu 48. reč: "staratelj" u određenom padežu, zamenjuje se rečima: "drugog zakonskog zastupnika" u odgovarajućem padežu.

Član 36.

U članu 49. stav 1. reč: "nastavnim" briše se, a posle reči: "programom" dodaju se reči: "nastave i učenja".

Stav 3. menja se i glasi:

"Škole koje imaju odgovarajuće uslove, kao i ustanove koje su specijalizovane za ostvarivanje kvalitetnih programa za decu i učenike u funkciji aktivnog slobodnog vremena, sa posebnim usmerenjem na sportsko-rekreativne aktivnosti i koje imaju odgovarajuće uslove, mogu da budu centri za realizaciju nastave u prirodi, kao i za realizaciju aktivnosti učenika više škola (Centar dečjih odmarališta, Pionirski grad i druge odgovarajuće ustanove namenjene deci i učenicima)."

Član 37.

U članu 50. stav 5. menja se i glasi:

"Škola je dužna da ima školsku biblioteku, u skladu sa zakonom. Muzička i baletska škola ima nototeku, a baletska škola i medijateku."

Član 38.

Član 51. menja se i glasi:

"Član 51.

Škola može da ima svoje organizacije dece i učenika, a može da se povezuje i sa organizacijama dece i učenika van škole (organizacija gorana, planinara, izviđača i sl.), u skladu sa zakonom."

Član 39.

Član 52. menja se i glasi:

"Član 52.

Škola je dužna da vodi letopis za svaku školsku godinu.

Letopis sadrži podatke o aktivnostima škole i realizaciji obrazovno-vaspitnog rada, kao i druge podatke od značaja za predstavljanje škole.

Škola letopis objavljuje na svojoj internet strani do 1. oktobra za prethodnu školsku godinu.

Škola je dužna da ima svoju internet stranu."

Član 40.

U članu 53. stav 1. menja se i glasi:

"U školi može da se osnuje učenička zadruga radi razvoja preduzetništva i pozitivnog odnosa učenika prema radu i povezivanja nastave sa svetom rada, kao i profesionalne orijentacije."

Stav 3. menja se i glasi:

"Škola može pružati usluge i prodavati proizvode nastale kao rezultat rada u učeničkoj zadruzi, kao i udžbenike, pribor i opremu koja je potrebna za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada."

Član 41.

Član 54. menja se i glasi:

"Član 54.

Za decu građana Republike Srbije u inostranstvu može da se organizuje nastava na srpskom jeziku po posebnom programu, u skladu sa Zakonom."

Član 42.

Član 55. menja se i glasi:

"Član 55.

Jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obaveštava školu i roditelje, odnosno druge zakonske zastupnike, o deci koja treba da se upišu u prvi razred osnovne škole najkasnije do kraja februara tekuće godine za narednu školsku godinu.

Upisom u prvi razred dete stiče svojstvo učenika.

U prvi razred osnovne škole upisuje se svako dete koje do početka školske godine ima najmanje šest i po, a najviše sedam i po godina.

Izuzetno, kada je to u najboljem interesu deteta, detetu se može odložiti upis za godinu dana od strane škole, a na osnovu mišljenja interresorne komisije, koje sadrži dokaze o potrebi odlaganja i predlog mera dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu u periodu do polaska u školu.

Uz dokumentaciju potrebnu za upis, roditelj dostavlja i dokaz o zdravstvenom pregledu deteta.

Deca iz osetljivih društvenih grupa mogu da se upišu u školu, bez dokaza o prebivalištu roditelja i potrebne dokumentacije, a sa dostavljenim dokazom o zdravstvenom pregledu deteta.

Ispitivanje deteta upisanog u školu vrše psiholog, odnosno pedagog škole na maternjem jeziku deteta, primenom standardnih postupaka i instrumenata, preporučenih od nadležnog zavoda, odnosno ovlašćene stručne organizacije. Ako ne postoji mogućnost da se ispitivanje deteta vrši na maternjem jeziku, škola angažuje prevodioca na predlog nacionalnog saveta nacionalne manjine.

Ispitivanje dece sa motoričkim i čulnim smetnjama vrši se uz primenu oblika ispitivanja na koji dete može optimalno da odgovori.

U postupku ispitivanja deteta upisanog u školu, škola može da utvrdi potrebu za donošenjem individualnog obrazovnog plana ili potrebu za pružanjem dodatne podrške u obrazovanju. Ako dodatna podrška zahteva finansijska sredstva, škola upućuje pisani zahtev osnivaču po pribavljenom mišljenju interresorne komisije.

Dete starosti od šest do šest i po godina upisuje se u prvi razred nakon provere spremnosti za polazak u školu. Škola je dužna da organizuje proveru spremnosti.

Proveru spremnosti deteta vrši psiholog, odnosno pedagog škole primenom standardnih postupaka i instrumenata, preporučenih od nadležnog zavoda, odnosno ovlašćene stručne organizacije.

U postupku provere spremnosti na osnovu mišljenja psihologa, odnosno pedagoga škola može da preporuči:

1)         upis deteta u prvi razred;

2)         upis deteta u školu nakon godinu dana, uz pohađanje pripremnog predškolskog programa.

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta, kome je preporučen upis deteta u školu nakon godinu dana, može da podnese zahtev komisiji škole za ponovno utvrđivanje spremnosti za upis u školu u roku od osam dana od dana dobijanja preporuke škole iz stava 12. ovog člana. Komisiju čine: psiholog, pedagog, nastavnik razredne nastave i pedijatar deteta.

Komisija škole, primenom standardnih postupaka i instrumenata, može da odobri upis deteta ili da potvrdi upis deteta u školu nakon godinu dana, o čemu odluku donosi u roku od 15 dana od dana prijema zahteva iz stava 13. ovog člana. Odluka komisije je konačna.

Ako dete starije od sedam i po godina zbog bolesti ili drugih razloga nije upisano u prvi razred, može da se upiše u prvi ili odgovarajući razred na osnovu prethodne provere znanja.

Prethodnu proveru znanja obavlja tim sastavljen od nastavnika razredne nastave, pedagoga i psihologa škole uvažavajući standarde postignuća i ceneći najbolji interes deteta.

Škola je dužna da upiše svako dete sa područja škole.

Škola može da upiše i dete sa područja druge škole, na zahtev roditelja, u skladu sa prostornim i kadrovskim mogućnostima škole.

Roditelj, odnosno drugim zakonski zastupnik može da izabere školu u koju će da upiše dete podnošenjem zahteva izabranoj školi najkasnije do 1. februara tekuće kalendarske godine u kojoj se vrši upis.

Škola je dužna da obavesti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika o odluci po njegovom zahtevu za upis deteta van područja škole do 30. aprila tekuće kalendarske godine u kojoj se vrši upis, nakon sagledavanja raspoloživih kapaciteta, a u skladu sa prostornim, kadrovskim i finansijskim mogućnostima škole."

Član 43.

U članu 56. naziv člana menja se i glasi: "Upis u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom", a reč: "staratelja" zamenjuje se rečima: "drugog zakonskog zastupnika."

Član 44.

U članu 57. stav 1. tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: "u skladu sa planom i programom nastave i učenja osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja i planom i programom nastave i učenja osnovnog baletskog obrazovanja i vaspitanja."

Član 45.

Član 58. menja se i glasi:

"Član 58.

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik odgovoran je za upis deteta u školu, za redovno pohađanje nastave i obavljanje drugih školskih obaveza.

Jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obaveštava školu i roditelje, odnosno druge zakonske zastupnike, o deci koja treba da se upišu u prvi razred najkasnije do kraja februara tekuće godine za narednu školsku godinu.

Škola je dužna da obavesti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i jedinicu lokalne samouprave o detetu koje nije upisano u prvi razred, najkasnije 15 dana pre početka školske godine.

Škola je dužna da obavesti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika o učeniku koji neredovno pohađa ili je prestao da pohađa nastavu, najkasnije dva dana od dana prestanka pohađanja nastave.

Ako roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik po prijemu obaveštenja iz stava 4. ovoga člana ne obezbedi da u roku od tri dana učenik nastavi redovno da pohađa nastavu, odnosno ne obavesti školu o razlozima izostajanja učenika, škola odmah obaveštava jedinicu lokalne samouprave i nadležnu ustanovu socijalne zaštite."

Član 46.

Naziv člana 59. i član 59. menjaju se i glase:

"Vreme provedeno u školi

Član 59.

Vreme provedeno u školi izraženo je u satima i obuhvata časove obaveznih predmeta, izbornih programa i vreme provedeno u aktivnostima, propisane zakonom i planom i programom nastave i učenja, koje su sadržane u školskom programu i u funkciji su razvoja sposobnosti, interesovanja i kreativnosti učenika.

Učenik u prvom ciklusu ima obavezne predmete, izborne programe i aktivnosti do 20 sati nedeljno.

Učenik u drugom ciklusu ima obavezne predmete, izborne programe i aktivnosti do 25 sati nedeljno.

Učenik u prvom ciklusu koji stiče osnovno obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine ima obavezne predmete, izborne programe i aktivnosti do 22 sata nedeljno, a u drugom ciklusu do 27 sati nedeljno.

U nedeljni broj sati iz st. 2-4. ovog člana ne uračunava se trajanje časova dopunske i dodatne nastave i časa odeljenjskog starešine."

Član 47.

Posle člana 59. dodaje se član 59a koji glasi:

"Raspored i trajanje časa

Član 59a

Škola u skladu sa planom i programom nastave i učenja vrši raspored obaveznih predmeta, izbornih programa i aktivnosti, odnosno utvrđuje raspored časova.

Raspored časova može da se menja u toku nastavne godine.

Čas nastave traje 45 minuta.

Izuzetno, čas nastave može da traje duže ili kraće od 45 minuta, u skladu sa planom i programom nastave i učenja.

Trajanje časa nastave može se prilagoditi posebnim uslovima u kojima se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad u određenom vremenskom periodu, uz saglasnost Ministarstva."

Član 48.

Član 60. menja se i glasi:

"Član 60.

Ocenjivanje je sastavni deo procesa nastave i učenja kojim se obezbeđuje stalno praćenje ostvarivanja propisanih ishoda i standarda postignuća i angažovanja učenika u toku savladavanja programa obaveznih predmeta.

Nastavnik je dužan da redovno ocenjuje učenike u skladu sa zakonom.

Praćenje razvoja, napredovanja i postignuća učenika obavlja se formativnim i sumativnim ocenjivanjem.

Učenik kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju ocenjuje se na osnovu angažovanja i stepena ostvarenosti ciljeva i standarda postignuća u toku savladavanja IOP-a 1, i to na način koji uzima u obzir njegove jezičke, motoričke i čulne mogućnosti.

Ukoliko učenik stiče obrazovanje i vaspitanje po IOP-u 2, ocenjuje se na osnovu angažovanja i stepena ostvarenosti prilagođenih ciljeva i ishoda, u skladu sa IOP-om 2.

Učenik sa izuzetnim sposobnostima koji stiče obrazovanje i vaspitanje na prilagođen i obogaćen način, primenom individualnog obrazovnog plana, ocenjuje se na osnovu praćenja ostvarivanja propisanih ishoda i standarda postignuća i angažovanja.

Učeniku se ne može umanjiti ocena iz obaveznog predmeta zbog neprimerenog ponašanja."

Član 49.

Član 61. menja se i glasi:

"Član 61.

Učenik se ocenjuje iz obaveznog predmeta i vladanja, opisnom i brojčanom ocenom, u skladu sa Zakonom.

Ocena je javna i saopštava se učeniku sa obrazloženjem.

U prvom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja učenik se iz obaveznog predmeta, izbornih programa i aktivnosti ocenjuje opisnom ocenom.

Od drugog do osmog razreda učenik se iz obaveznog predmeta, izbornih programa i aktivnosti ocenjuje opisno i brojčano.

Brojčana ocena iz obaveznog predmeta je: odličan (5), vrlodobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i nedovoljan (1). Ocena nedovoljan (1) je neprelazna.

Uspeh učenika iz izbornih programa i aktivnosti ocenjuje se opisno i to: ističe se, dobar i zadovoljava.

U toku polugodišta učenik mora biti ocenjen iz svakog obaveznog predmeta najmanje četiri puta.

Izuzetno, ukoliko je nedeljni fond obaveznog predmeta jedan čas, učenik se ocenjuje najmanje dva puta u polugodištu.

Zaključna ocena iz obaveznog predmeta utvrđuje se na kraju prvog i drugog polugodišta.

Zaključna ocena iz obaveznog predmeta za učenika prvog razreda je opisna i utvrđuje na osnovu opisnih ocena o razvoju i napredovanju učenika i iskazuje se kao mišljenje o razvoju i napredovanju učenika.

Mišljenje iz stava 10. ovog člana unosi se u đačku knjižicu i učenik prelazi u naredni razred.

Zaključna ocena iz obaveznog predmeta za učenika od drugog do osmog razreda je brojčana.

Zaključna ocena iz izbornih programa i aktivnosti je opisna i to: ističe se, dobar i zadovoljava i ne utiče na opšti uspeh učenika.

Zaključnu ocenu iz predmeta utvrđuje deo odeljenjskog veća koji čine nastavnici koji predaju učeniku na predlog predmetnog nastavnika, a ocenu iz vladanja na predlog odeljenjskog starešine.

U postupku predlaganja zaključne ocene nastavnik razredne nastave, odnosno predmetni nastavnik uzima u obzir celokupno zalaganje i postignuća učenika u toku obrazovno-vaspitnog rada i to: uspeh učenika postignut na takmičenjima, nagrade, pohvale i diplome, nastupe na kulturnim i sportskim manifestacijama u školi i van škole, radove učenika objavljene u školskom listu i drugim listovima i časopisima, radove na izložbama, konkursima i sl.

Učeniku koji nije ocenjen najmanje četiri puta iz obaveznog predmeta u toku polugodišta, odnosno dva puta u toku polugodišta ukoliko je nedeljni fond obaveznog predmeta jedan čas, ne može da se utvrdi zaključna ocena.

Učenika koji redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze, a nema propisani broj ocena u polugodištu, nastavnik je dužan da oceni na posebno organizovanom času u toku trajanja polugodišta uz prisustvo odeljenjskog starešine, pedagoga ili psihologa.

Ako nastavnik iz bilo kojih razloga nije u mogućnosti da organizuje čas iz stava 17. ovog člana, škola je dužna da obezbedi odgovarajuću stručnu zamenu.

Odeljenjski starešina je u obavezi da redovno prati ocenjivanje učenika i ukazuje nastavnicima na broj propisanih ocena koje učenik treba da ima u polugodištu radi utvrđivanja zaključne ocene.

Kada obavezni predmet sadrži module, zaključna ocena se izvodi na osnovu pozitivnih ocena svih modula u okviru predmeta."

Član 50.

U članu 62. stav 2. posle reči: "dovoljan", dodaju se reči: "i nedovoljan".

Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

"Učenik nije sa uspehom završio razred ukoliko ima više od dve nedovoljne ocene, osim ocene iz vladanja ili nije položio popravni ispit, osim učenika drugog i trećeg razreda osnovne škole koji se prevodi u naredni razred."

Član 51.

U članu 63. stav 6. reč: "nastavnih" zamenjuje se rečju: "obaveznog".

Član 52.

Član 64. menja se i glasi:

"Član 64.

Detetu i učeniku kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju, rizika od ranog napuštanja školovanja i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, škola obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka, prilagođavanje načina ostvarivanja školskog programa i izradu, donošenje i ostvarivanje individualnog obrazovnog plana.

Cilj dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju jeste postizanje optimalnog uključivanja učenika u redovan obrazovno-vaspitni rad, osamostaljivanje u vršnjačkom kolektivu i njegovo napredovanje.

Za ostvarivanje dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju, direktor škole, nastavnik, stručni saradnik, vaspitač, pedagoški asistent i roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik može da dobije posebnu stručnu pomoć u pogledu sprovođenja inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja.

Radi ostvarivanja dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju, škola ostvaruje saradnju sa organima jedinice lokalne samouprave, kao i sa školom za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, odnosno školom koja ima odeljenje za učenike sa smetnjama u razvoju, drugim organizacijama, ustanovama i institucijama na lokalnom i širem nivou.

Škola je u obavezi da uspostavi saradnju sa drugom školom u kojoj učenik koji ostvaruje pravo na dodatnu podršku nastavlja sticanje obrazovanja, a u cilju ostvarivanja kontinuiteta dodatne podrške.

Posebnu stručnu pomoć iz stava 3. ovog člana mogu da pružaju lica kompetentna u oblasti inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja i škole koje su svojim aktivnostima postale primeri dobre prakse u sprovođenju inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja.

Liste lica i škola iz stava 6. ovog člana utvrđuje ministar.

Liste iz stava 7. ovog člana objavljuju se na zvaničnoj internet strani Ministarstva."

Član 53.

Član 65. menja se i glasi:

"Član 65.

Učenik može biti privremeno ili za određenu školsku godinu oslobođen od praktičnog dela nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u celini ili delimično.

Direktor donosi odluku o oslobađanju učenika od praktičnog dela nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja na osnovu predloga izabranog lekara.

Učenik koji je oslobođen praktičnog dela nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja ocenjuje se na osnovu teorijskih znanja, u skladu sa programom predmeta.

Izuzetno, učenik može da bude oslobođen nastave stranog jezika za određenu školsku godinu i određeni razred na osnovu odgovarajućeg uverenja o položenom ispitu iz stranog jezika izdatom od strane škole, u skladu sa članom 73. ovog zakona."

Član 54.

U članu 69. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Učenik ima pravo na besplatan prevoz i u slučaju kada pohađa školu na teritoriji druge jedinice lokalne samouprave, ako je ta škola na udaljenosti većoj od četiri kilometra i najbliža je mestu prebivališta učenika."

Dosadašnji st. 2-6. postaju st. 3-7.

U dosadašnjim st. 2. i 6. koji postaju st. 3. i 7. reč: "staratelja" zamenjuje se rečima: "drugog zakonskog zastupnika".

Član 55.

U članu 70. stav 6. reč: "nastavnim" briše se, a posle reči: "programom" dodaju se reči: "nastave i učenja".

Član 56.

Član 72. menja se i glasi:

"Član 72.

Popravni ispit polaže učenik od četvrtog do osmog razreda koji na kraju drugog polugodišta imaju do dve nedovoljne zaključne brojčane ocene iz obaveznih predmeta.

Učenik od četvrtog do sedmog razreda polaže popravni ispit u avgustovskom ispitnom roku, a učenik osmog, odnosno završnog razreda u junskom i avgustovskom ispitnom roku.

Učenik koji polaže popravni ispit obavezan je da pohađa pripremnu nastavu, koju je škola dužna da organizuje neposredno pre polaganja popravnog ispita.

Učenik koji položi popravni ispit završava razred.

Učenik od četvrtog do sedmog razreda koji na kraju drugog polugodišta ima više od dve nedovoljne zaključne brojčane ocene i učenik koji ne položi popravni ispit ili ne pristupi polaganju popravnog ispita ponavlja razred.

Učenik osmog, odnosno završnog razreda koji ima više od dve nedovoljne zaključne brojčane ocene ili ne položi popravni ispit ne ponavlja razred, već završava započeto obrazovanje i vaspitanje u istoj školi polaganjem ispita iz predmeta iz kojeg ima nedovoljnu ocenu, u skladu sa Zakonom.

Učenik osmog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja koji položi popravni ispit, stiče pravo da polaže završni ispit u osnovnom obrazovanju i vaspitanju u propisanim rokovima."

Član 57.

Član 73. menja se i glasi:

"Član 73.

Učenik može da polaže ispit iz stranog jezika koji nije izučavao u školi.

Ispit iz stava 1. ovog člana polaže se po propisanom programu nastave i učenja za određeni razred.

Škola izdaje učeniku uverenje o položenom ispitu.

Ispit iz stranog jezika može da se polaže i u drugoj školi, koja ostvaruje program tog jezika.

Izuzetno, učeniku može da se prizna uverenje o položenom ispitu iz stranog jezika kao dokaz o savladanosti programa stranog jezika za određeni razred, ako je to u najboljem interesu učenika, ukoliko je učenik nastavio sticanje osnovnoškolskog obrazovanja u drugoj školi, u kojoj se izučava drugi strani jezik u odnosu na školu u kojoj je prethodno sticao osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje.

Ocena o položenom ispitu iz stranog jezika unosi se u propisanu evidenciju."

Član 58.

Član 74. menja se i glasi:

"Član 74.

Nakon završenog osmog razreda učenik polaže završni ispit pisanim putem - rešavanjem testova.

Programom završnog ispita određuju se nastavni predmeti iz kojih učenik polaže završni ispit.

Prilagođavanje završnog ispita za učenike kojima je potrebna dodatna podrška vrši se u skladu sa vrstom potrebne dodatne podrške.

Polaganjem završnog ispita učenik stiče pravo na upis u srednju školu, u skladu sa Zakonom i zakonom koji uređuje oblast srednjeg obrazovanja i vaspitanja.

Regularnost završnog ispita obezbeđuje direktor.

Rezultati završnog ispita služe školi za utvrđivanje kvaliteta rada nastavnika i škole, oslonac su za razvojno planiranje i unapređivanje sveukupnog rada škole i služe Ministarstvu za procenu stanja i napretka obrazovanja u Republici Srbiji.

Na osnovu rezultata završnog ispita ne vrši se rangiranje škola, ali uspešne škole koje pokažu izuzetnu pedagošku vrednost mogu da se nagrade, a neuspešne se upozoravaju na potrebu unapređivanja svog rada."

Član 59.

U članu 76, u nazivu člana i u st. 1, 2. i st. 4-6. reč: "nacionalno" u određenom padežu zamenjuje se rečju: "državno" u odgovarajućem padežu.

Član 60.

U članu 79. stav 2. posle reči: "saradnika", dodaju se reči: "i nastavnika u produženom boravku".

Član 61.

U članu 81. st. 4. i 6, članu 84. i članu 86. stav 1. reč: "staratelj" u određenom padežu zamenjuje se rečima: "drugi zakonski zastupnik" u odgovarajućem padežu.

Član 62.

U članu 90. posle stava 3. dodaju se novi st. 4. i 5. koji glase:

"Učenik prelazi iz jedne u drugu školu na osnovu prevodnice.

Škola učeniku prilikom ispisivanja izdaje prevodnicu.".

Dosadašnji st. 4-7. postaju st. 6-9.

Član 63.

U članu 97. st. 2. i 3. reč: "nastavni" briše se, a posle reči: "program" dodaju se reči: "nastave i učenja".

Posle stava 5. dodaju se st. 6. i 7. koji glase:

"Državljanin Republike Srbije, strani državljanin i lice bez državljanstva, koji nema odgovarajuću stranu školsku ispravu potrebnu za postupak priznavanja, može da se upiše u odgovarajući razred na osnovu prethodne provere znanja.

Prethodnu proveru znanja obavlja tim sastavljen od nastavnika razredne nastave, odnosno predmetne nastave, pedagoga i psihologa škole, uvažavajući standarde postignuća i ceneći najbolji interes učenika."

Član 64.

U članu 102. reči: "članom 12. stav 3." zamenjuju se rečima: "članom 12. stav 4.".

Član 65.

U članu 103. stav. 2. broj: "5.000,00" zamenjuje se brojem: "25.000,00".

Član 66.

Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjuju se propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 67.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

           

Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju ("Službeni glasnik RS", broj 55/13, u daljem tekstu: Zakon) donet je 2013. godine, kako bi se oblast osnovnog obrazovanja i vaspitanja uskladila sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine.

S obzirom da je donet novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", broj 88/17) kojim se osnove sistema predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja uređuju na drugačiji način nego što je to bilo propisano Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 - autentično tumačenje, 68/15 i 62/16 - US), ukazala se potreba da se u Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju izvrše odgovarajuće izmene i dopune.

Takođe, pojavila se potreba za poboljšanje pojedinih rešenja u Zakonu, čija je primena dovodila do problema u praksi.

Shodno navedenom, pripremljen je Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju (u daljem tekstu: Predlog zakona).

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Član 1. Predloga zakona - Član 3. Zakona terminološki se usklađuje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i precizira se ko može da obavlja delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

Član 2. Predloga zakona - Član 6. Zakona terminološki se usklađuje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 3. Predloga zakona - Član 8. Zakona terminološki se usklađuje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.                   

Član 4. Predloga zakona - U članu 10. Zakona preciznije se određuje pojam učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Član 5. Predloga zakona - Član 11. Zakona terminološki se usklađuje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 6. Predloga zakona - Član 12. kojim se uređuje jezik ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada menja se radi usklađivanja sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Istim članom Predloga precizira se da se dvojezična nastava ostvaruje na jeziku i pismu nacionalne manjine i srpskom jeziku, na srpskom jeziku i stranom jeziku i na jeziku nacionalne manjine i stranom jeziku.

Član 7. Predloga zakona - Član 13. Zakona terminološki se usklađuje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 8. Predloga zakona - U članu 17. Zakona preciznije se određuje ko može da osniva stranu školu.

Član 9. Predloga zakona - Član 18. Zakona terminološki se usklađuje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 10. Predloga zakona - Član 19. Zakona preformulisan je na način da omogućava da sve škole, i javne i privatne mogu da ostvaruju programe posebne pedagoške orijentacije (Montesori program, Dekroli program, Štajner program i sl.) kada Ministarstvo utvrdi da realizacija tog programa obezbeđuje ostvarivanje standarda za završetak osnovnog obrazovanja i vaspitanja.    

Član 11. Predloga Zakona - U članu 21. Zakona redefinisani su ciljevi osnovnog obrazovanja i vaspitanja, shodno novom Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 12. Predloga zakona - Posle člana 21. Zakona, dodaje se član 21a kojim su propisane opšte međupredmetne kompetencije za kraj osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

Član 13. Predloga zakona - U članu 22. Zakona u tački 10) izvršena je dopuna kojom se precizira utvrđen ishod tako da će učenici primenjivati usvojene zdravstvene navike neophodne za aktivan i zdrav životni stil.

Član 14. Predloga zakona - U članu 23. Zakona izvršeno je usklađivanje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u vezi sa ostvarivanjem predškolskog programa, tako da i škola izuzetno može da ostvaruje taj program, uz saglasnost Ministarstva.

Član 15. Predloga zakona - brisan je član 24. Zakona kojim je bio propisan model ustanove s obzirom na to da je ova materija regulisana novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 16. Predloga zakona - Član 25. Zakona terminološki se usklađuje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.     

Član 17. Predloga zakona - Član 26. Zakona terminološki se usklađuje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 18. Predloga zakona - Posle člana 26. Zakona, dodaje se član 26a kojim je detaljnije uređena sadržina plana i programa nastave i učenja osnovnog obrazovanja i vaspitanja, s obzirom na to da je novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, uredio samo zajedničke elemente planova i programa nastave i učenja osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja.

Član 19. Predloga zakona - U članu 27. Zakona detaljnije je uređen školski program, s obzirom na to da su u novom Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, propisani zajednički elementi školskog programa za osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje.

Član 20. Predloga zakona - U članu 29. Zakona preciznije se uređuje godišnji plan rada.

Član 21. Predloga zakona - U članu 30. Zakona utvrđen je prestanak obaveze učenika da pohađa školu kada navrši 15 godina života i izvršeno je terminološko usklađivanje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 22. Predloga zakona - U članu 31. Zakona detaljnije je uređena organizacija obrazovno-vaspitnog rada u školi.

Član 23. Predloga zakona - U članu 32. Zakona preciznije je uređena redovna nastava u školi, kao i dopunska, dodatna i pripremna nastava. Takođe, izvršeno je usklađivanje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 24. Predloga zakona - U članu 34. Zakona izvršeno je usklađivanje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Dodata je odredba kojom je omogućeno da izuzetno u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, u drugom ciklusu, može da se organizuje kao razredna nastava, u skladu sa školskim programom.

Navedeni stav je dodat iz razloga potrebe bolje organizacije rada u korist učenika u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Član 25. Predloga zakona - U članu 35. Zakona izvršeno je terminološko usklađivanje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 26. Predloga zakona - U članu 37. Zakona izvršeno je terminološko usklađivanje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u vezi sa ostvarivanjem nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju.

Čl. 27. i 28. Predloga zakona - Član 38. Zakona je izmenjen i sada se odnosi samo na nastavu kod kuće, dok je nastava na daljinu detaljnije definisana članom 38a.

Član 29. Predloga zakona - Član 39. stav 3. Zakona izmenjen je sa ciljem da se proslave školskih i državnih praznika, početka i kraja školske godine i završetka osnovnoškolskog obrazovanja i vaspitanja za učenike, pored škole, mogu organizovati i u ustanovama u oblasti kulture i sporta, u dogovoru sa jedinicom lokalne samouprave.

Član 30. Predloga zakona - Član 40. Zakona izmenjen je radi usklađivanja sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i detaljnije je uređen program nedelje školskog sporta.

Član 31. Predloga zakona - U članu 41. Zakona izvršeno je terminološko usklađivanje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 32. Predloga zakona - U članu 42. Zakona izvršeno je terminološko usklađivanje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 33. Predloga zakona - U članu 43. Zakona izvršeno je terminološko usklađivanje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 34. Predloga zakona - Član 44. Zakona, kojim se uređuje zdravstvena zaštita učenika u školi, izmenjen je kako bi se omogućila opširnija saradnja škole sa zdravstvenim ustanovama, bez stavljanja akcenta na vakcinisanje i lekarske i sistematske preglede.

Član 35. Predloga zakona - U članu 46. i članu 48. Zakona izvršeno je terminološko usklađivanje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 36. Predloga zakona - U članu 49. Zakona izvršeno je terminološko usklađivanje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Takođe, stav 3. navedenog člana Zakona izmenjen je kako bi se osim seoskih omogućilo i drugim školama da organizuju vannastavne aktivnosti ukoliko za to imaju uslove. Kao organizatori vannastavnih aktivnosti za učenike prepoznate su i ustanove specijalizovane za ostvarivanje programa za decu i učenike usmerenih ka funkciji aktivnog slobodnog vremena (Centar dečjih odmarališta, Pionirski grad i dr.).

Član 37. Predloga zakona - U članu 50. Zakona precizirano je da muzička i baletska škola imaju nototeku, a baletska škola i medijateku.

Član 38. Predloga zakona - U članu 51. Zakona izvršena je izmena radi preciziranja da organizacije dece i učenika škole mogu da se povezuju sa drugim organizacijama dece i učenika van škole.

Član 39. Predloga zakona - U članu 52. Zakona izmenjene su odredbe koje se odnose na sadržaj i objavljivanje letopisa i brisan je stav 3. koji se odnosi na publikaciju.

Član 40. Predloga zakona - U članu 53. Zakona proširena je uloga učeničke zadruge da kod učenika razvija preduzetništvo i povezuje nastavu sa svetom rada.

Stav 3. tog člana izmenjen je kako bi se omogućilo da škola učestvuje u nabavci udžbenika za svoje učenike, jer se u realizaciji projekta besplatni udžbenici to pokazalo kao najoptimalnije rešenje za roditelje.

Član 41. Predloga zakona - Član 54. Zakona, kojim se uređuje obrazovanje u inostranstvu, izmenjen je radi usklađivanja sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 42. Predloga zakona - Član 55. Zakona, kojim se uređuje upis učenika, izmenjen je radi usklađivanja sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 43. Predloga zakona - U članu 56. Zakona izvršeno je terminološko usklađivanje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 44. Predloga zakona - Član 57. stav 1. Zakona, menja se radi preciziranja načina upisa u muzičku, odnosno osnovnu baletsku školu.

Član 45. Predloga zakona - Član 58. Zakona kojim se uređuje odgovornost za upis i redovno pohađanje nastave izmenjen je radi usklađivanja sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 46. Predloga zakona - Član 59. Zakona kojim se uređuje opterećenje učenika i trajanje časa, zamenjen je novim članom koji uređuje nedeljno angažovanje učenika, kako bi se izvršilo usklađivanje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Vreme koje učenik provodi u školi izraženo je u satima, umesto u časovima kao što je u važećem zakonu.

Član 47. Predloga zakona - Posle člana 59. Zakona dodat je član 59a koji reguliše raspored i trajanje časa.

Član 48. Predloga zakona - Član 60. Zakona, kojim se uređuje ocenjivanje, menja se radi usklađivanja sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 49. Predloga zakona - Član 61. Zakona, kojim se uređuje uspeh učenika i ocena, menja se radi usklađivanja sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 50. Predloga zakona - Član 62. Zakona, kojim se uređuje opšti uspeh učenika, menja se radi usklađivanja sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 51. Predloga zakona - U članu 63. Zakona izvršeno je terminološko usklađivanje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 52. Predloga zakona - Član 64. Zakona, kojim se uređuje dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, menja se radi usklađivanja sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 53. Predloga zakona - Član 65. Zakona, kojim se uređuje oslobađanje od nastave, menja se radi usklađivanja sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 54. Predloga zakona - U članu 69. Zakona izvršeno je terminološko usklađivanje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i precizirano da učenik ima pravo na besplatan prevoz i u slučaju kada pohađa školu na teritoriji druge jedinice lokalne samouprave, ako je ta škola na udaljenosti većoj od četiri kilometra i najbliža je mestu prebivališta učenika.

Član 55. Predloga zakona - U članu 70. Zakona izvršeno je terminološko usklađivanje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 56. Predloga zakona - Član 72. Zakona, kojim se uređuje popravni ispit, preciziran je i izmenjen radi usklađivanja sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 57. Predloga zakona - U članu 73. Zakona izvršeno je terminološko usklađivanje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i preciziran je način polaganja ispita iz stranog jezika i evidentiranje ocene o položenom ispitu iz stranog jezika.

Član 58. Predloga zakona - Član 74. Zakona, kojim se uređuje završni ispit, izmenjen je radi usklađivanja sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 59. Predloga zakona - U članu 76. Zakona izvršeno je terminološko usklađivanje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 60. Predloga zakona - Član 79. stav 2. Zakona dopunjen je kako bi se ova odredba odnosila i na nastavnika u produženom boravku.

Član 61. Predloga zakona - U čl. 81, 84. i 86. Zakona izvršeno je terminološko usklađivanje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 62. Predloga zakona - U članu 90. Zakona, kojim su uređene javne isprave, precizirane su odredbe koje se odnose na prevodnicu.

Član 63. Predloga zakona - U članu 97. Zakona izvršeno je terminološko usklađivanje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i dodate su odredbe kojim je data mogućnost da lica koja nemaju odgovarajuću stranu školsku ispravu potrebnu za postupak priznavanja, mogu da se upišu u odgovarajući razred na osnovu prethodne provere znanja, koju obavlja tim sastavljen od nastavnika razredne nastave, odnosno predmetne nastave, pedagoga i psihologa škole, uvažavajući standarde postignuća i ceneći najbolji interes učenika.

Član 64. Predloga zakona - izvršeno je usklađivanje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 65. Predloga zakona - izvršeno je usklađivanje sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 66. Predloga zakona - propisuje rokove za donošenje podzakonskih akata i važenje podzakonskih akata donetih do stupanja na snagu ovog zakona.

Član 67. Predloga zakona - propisano je stupanje na snagu Zakona osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 10.10.2017.