IZMENE ZAKONA O POLITIČKIM STRANKAMA: Cilj je izmeniti odredbe koje je faktički nemoguće primeniti u praksi, usklaživanje sa odlukama Ustavnog suda i smanjenje zloupotrebe pri registraciji manjinskih stranaka
Kako bi se uskladio sa postojećim zakonima, a i smanjila zloupotreba prilikom registracije manjinskih stranaka, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave planira da do kraja godine razmotri izmene Zakona o političkim strankama ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 61/2015 - odluka US).
Kako kaže državni sekretar u ovom ministarstvu Zoran Kasalović, namera je da se do kraja godine formira radna grupa i izdradi nacrt izmena i dopuna Zakona o političkim strankama koje su, kaže, neophodne i zbog nemogućnosti primene pojedinih odredbi.
- Kod osnivanja političkih stranaka biće razmotrene sve opcije u vezi sa obaveznim prisustvom delegata na osnivačkim skupštinama. Dešavalo se da politička stranka podnese 10.000 potpisa osnivača, što je predviđeno zakonom, ali da se osnivačka skupština održi uz prisustvo deset delegata - rekao je on.
Kako je naveo, od ukupno 113 aktivnih političkih stranaka u Srbiji, 69 je manjinskih partija, a izmenama zakona bi trebalo da omogućiti transparentniji način registrovanja manjinskih partija.
Kaže da su se u praksi dešavale zloupotrebe, i da je bilo slučajeva da se u poslednjih nekoliko godina u izbornim ciklusima registruju manjinske političke stranke samo zato što je za njihovo osnivanje potrebno 1.000 osnivača. Ali, ističe Kasalović, kada se preciznije i bliže pogleda program tih političkih partija, vidi se da one nemaju plan da se bave manjinskim temama i problemima, već nečim drugim.
- U ovoj situaciji mi smo od njih zahtevali da svoje programe usklade. Oni koji su uskladili su registrovani - rekao je Kasalović, i dodao da 2012. godine tri zahteva za registrovanje manjinskih patija nisu usvojena, a ove godine jedan.
Podsetio je na odluku Ustavnog suda Srbije da određeni članovi Zakona o političkim partijama nisu u skladu sa Ustavom, pre svega odredbe da se one političke partije koje u roku od osam godina nemaju narodne poslanike brišu iz registra, odnosno da moraju ponovo da podnesu zahtev za registraciju.
- Te odredbe koje je Ustavni sud ocenio kao neustavne potrebno je brisati - dodao je Kasalović.
Kada je reč o Zakonu o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016), navodi Kasalović, taj propis se već faktički primenjuje kada je u pitanju osnivanje političkih partija.
Objasnio je da je Zakon o opštem upravnom postupku doneo revolucionarnu promenu u smislu postupanja uprave, te da u ovom trenutku prilikom osnivanja političkih partija nije potrebno dostaviti potvrdu o upisu osnivača u jedinstveni birački spisak jer, po službenoj dužnosti, uprava ima te podatke.
- Dakle, potrebna je samo izjava, 10.000 osnivača za političke partije, a za manjinske partije 1.000 i to je već velika ušteda u troškovima za osnivače i za buduće političke partije, ali ušteda i u samom vremenu prilikom osnivanja političkih partija - rekao je Kasalović.
Izvor: Blic, 16.08.2017.Naslov: Redakcija