NACRT ZAKONA O JAVNOM OKUPLJANJU - TEKST PROPISA

NACRTZAKONA O JAVNOM OKUPLJANJU

I OPŠTE ODREDBE

Predmet uređenja

Član 1.

Ovim zakonom se uređuje javno okupljanje građana u Republici Srbiji, način prijavljivanja javnog okupljanja, kao i njihovo organizovanje.

Pojam javnog okupljanja

Član 2.

Svako ima pravo da organizuje javno okupljanje i da u njemu učestvuje, u skladu sa zakonom.

Javnim okupljanjem, u smislu ovog zakona, smatra se okupljanje više od 20 lica radi izražavanja, ostvarivanja i promovisanja državnih, političkih, socijalnih i nacionalnih uverenja i ciljeva, različitosti.

Javnim okupljanjem, u smislu ovog zakona, smatraju se i drugi oblici okupljanja koji podrazumevaju okupljanja kojima je svrha ostvarivanje verskih, kulturnih, humanitarnih, sportskih, zabavnih i drugih interesa.

Ograničenje slobode okupljanja

Član 3.

Sloboda javnog okupljanja se ograničava ovim zakonom.

Javno okupljanje nije dozvoljeno:

kada nije prijavljeno,
kada postoji ugrožavanje bezbednosti ljudi i imovine, javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije, odnosno kada nastupi opasnost od nasilja, uništavanja imovine ili drugih oblika narušavanja javnog reda u većem obimu,
kada su ciljevi okupljanja usmereni na pozivanje i podsticanje na oružani sukob ili upotrebu nasilja, na kršenje ljudskih i manjinskih sloboda i prava drugih građana, na izazivanje ili podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti,
ako je održavanje skupa suprotno odredbama ovog zakona.

Mesto održavanja

Član 4.

Okupljanje nije dozvoljeno na opasnom mestu na kojem zbog specifičnih karakteristika samog mesta ili njegove posebne namene preti opasnost od nastupanja razloga iz člana 3. stav 2. tač) 2. ovog zakona.

Okupljanje nije dozvoljeno na mestima na kojima se održavanjem skupa krše ljudska i manjinska prava i slobode drugih građana, ugrožava moral ili na mestima koja su zatvorena za javnost.

Organ lokalne samouprave utvrđuje lokacije iz stava 1. ovog člana na kojima se ne organizuju javna okupljanja.

Član 5.

Javno okupljanje u zatvorenom prostoru ne podleže prijavljivanju.

Zatvoren prostor u smislu ovog zakona je prostor, objekat ili prostorija ograđena ili označena, u kojoj se vrši javno okupljanje i u koji se može ući ili izaći samo na za to određenom mestu.

Organizator okupljanja u zatvorenom prostoru će obavestiti nadležni organ Ministarstva unutrašnjih poslova o okupljanju kada održavanje okupljanja zahteva preduzimanje posebnih mera bezbednosti od strane policije ili kada organizator smatra to potrebnim.

Član 6.

Javno okupljanje se može prijaviti i odvijati i kao kretanje učesnika javnog okupljanja na određenom prostoru (u daljem tekstu: javno okupljanje u pokretu).

Javno okupljanje u pokretu može se odvijati samo neprekinutim kretanjem, osim na mestu polaska i završetka kretanja.

Vreme održavanja

Član 7.

Javna okupljanja održavaju se u periodu između 8 i 22 časa.

II POSEBNE ODREDBE

Organizator javnog okupljanja

Član 8.

Organizator javnog okupljanja je fizičko ili pravno lice koje, u skladu s odredbama ovoga zakona, priprema i organizuje javno okupljanje.

Organizator je dužan da odredi vođu okupljanja.

Član 9.

Organizator javnog okupljanja dužan je da:

osigura bezbedno održavanje javnog okupljanja,
da angažuje redarsku službu i obezbedi održavanje reda na javnom okupljanju na način da se onemogući izbijanje nasilja i nedolično ponašanje učesnika tokom trajanja okupljanja, kao i prilikom dolaska i odlaska učesnika skupa sa mesta okupljanja.

Organizator ili vođa okupljanja:

vodi i nadzire okupljanje i organizuje i usmerava rad redara;
omogućava nesmetan prolazak vozilima policije, hitne pomoći, vatrogasnim vozilima i vozilima javnog saobraćaja;
postupa po naređenjima nadležnog organa;
prekida javno okupljanje ako nastupi neposredna opasnost za bezbednost ljudi i imovine i o tome odmah obaveštava policiju;

Organizator, odnosno vođa okupljanja može nastaviti prekinuto okupljanje ako su u međuvremenu otklonjene okolnosti iz stava 2. tačka 4. ovog člana u vremenskom periodu u kome je okupljanje najavljeno.

Poslove zaštite bezbednosti ljudi i imovine, bezbednosti Republike Srbije zaštite prava drugih građana, zaštite javnog zdravlja, morala i druge poslove koji se odnose na obezbeđivanje javnog okupljanja obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova u saradnji sa nadležnim organima.

Komunalne usluge vezane za održavanje javnog okupljanja obezbeđuje nadležni organ lokalne samouprave.

Postupak prijavljivanja

Član 10.

Održavanje javnog okupljanja prijavljuje se nadležnom organu podnošenjem pisane prijave od strane organizatora javnog okupljanja.

Prijava za održavanje javnog okupljanja podnosi se lično, preporučenom pošiljkom ili elektronskim putem, organizacionoj jedinici Ministarstva unutrašnjih poslova nadležnoj po mestu održavanja okupljanja, odnosno po mestu početka okupljanja u pokretu (u daljem tekstu: nadležni organ).

Prijava se podnosi najkasnije 8 dana pre vremena određenog za početak održavanja okupljanja iz člana 2. ovog zakona, odnosno najkasnije 5 dana pre vremena početka okupljanja iz člana 6. ovog zakona.

Odredbe stava 3. ovog člana odnose se i na dopunu prijave.

Prijava

Član 11.

Prijava iz člana 10. ovog zakona sadrži:

1) ime, prezime i jedinstveni matični broj organizatora javnog okupljanja, a u slučaju kada je organizator pravno lice, naziv i sedište organizatora, ime, prezime, jedinstveni matični broj odgovornog lica u pravnom licu i kontakt telefon,

2) ime, prezime, jedinstveni matični broj i kontakt telefon vođe okupljanja i odgovornog lica redarske službe,

3) podatke o mestu javnog okupljanja, vremenu održavanja i očekivanom trajanju

4) program i cilj javnog okupljanja,

5) podatke o merama koje organizator preduzima iz člana 9. stav 2. ovog zakona,

6) procenu očekivanog broja učesnika,

7) podatke od interesa za bezbedno i nesmetano održavanje okupljanja,

8) prijava okupljanja u pokretu sadrži i trasu kretanja, mesto polaska i mesto završetka, mesta zadržavanja, kao i način kretanja učesnika (pešice, vozilima, kombinovano).

Javno okupljanje smatra se prijavljenim podnošenjem potpune i blagovremene prijave.

Ukoliko prijava ne sadrži podatke iz stava 1. ovog člana, nadležni organ određuje rok za dopunu prijave iz člana 10. stav 4. ovog zakona.

Ukoliko podnosilac prijave ne otkloni nedostatke u određenom roku, nepotpuna prijava se odbacuje i smatra se da okupljanje nije ni prijavljeno.

Rok za odbacivanje nepotpune prijave je 24 časa od isteka roka za dopunu prijave.

Član 12.

Ako Ministarstvo utvrdi postojanje razloga iz člana 3. stav 2. ovog zakona, donosi se rešenje kojim se ne dozvoljava održavanje javnog okupljanja.

Pravna zaštita

Član 13.

Protiv rešenja iz člana 12. stav 2. ovog zakona dozvoljena je žalba.

Žalba se podnosi nadležnom organu u roku od 24 časa od prijema rešenja.

Nadležni organ odlučuje po žalbi bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 časa od prijema žalbe.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana može se pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom.

Nadležni sud spor rešava po hitnom postupku,a najkasnije u roku od 48 sati.

Član 14.

Organizator je dužan da o zabrani okupljanja obavesti javnost.

Sprečavanje ili prekid okupljanja

Član 15.

Policijski službenici ovlašćeni su da spreče ili prekinu okupljanje ukoliko uoči održavanja javnog okupljanja ili u toku njegovog trajanja nastupe okolnosti iz člana 3. stav 2. ovog zakona ili dođe do uništavanja imovine ili drugih oblika narušavanja javnog reda u većem obimu.

Mere u slučaju prekida okupljanja

Član 16.

Nadležni organ će naređenje o prekidu okupljanja iz razloga navedenih u članu 15. ovog zakona saopštiti organizatoru ili vođi okupljanja, odnosno učesnicima.

Organizator ili vođa okupljanja je dužan da učesnicima okupljanja odmah saopšti da je okupljanje prekinuto i da zatraži da se okupljeni učesnici mirno raziđu.

Ako organizator, vođa okupljanja ili učesnici okupljanja ne postupe u skladu sa naređenjem iz stava 1. ovog člana, nadležni organ će preduzeti zakonske i proporcionalne mere radi razilaska učesnika okupljanja i uspostavljanja javnog reda.

Kaznene odredbe

Član 17.

Novčanom kaznom u iznosu od 70.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice kao organizator, odnosno vođa okupljanja, ako:

1) održi okupljanje na mestu i u vremenu koje nije navedeno u prijavi (član 11.stav 1. tač.2 i 8);

2) ne obavesti javnost o zabrani okupljanja (član 14);

3) organizator organizuje redarsku službu suprotno članu 9.stav 1. ovog zakona ili neosigura red tokom održavanja okupljanja, kao i prilikom dolaska i odlaska učesnika sa mesta okupljanja,

4) organizator vodi i nadzire okupljanje i organizuje i usmerava rad redara (član 9. stav 2. ovog zakona);

5) ne omogući nesmetan prolazak vozilima policije, hitne pomoći, vatrogasnim vozilima ili vozilima javnog saobraćaja ili ne postupa po naređenjima nadležnog organa (član 9. stav 2);

6) ne saopšti učesnicima da je okupljanje prekinuto i zatraži da se mirno raziđu (član 16. stav 2. ovog zakona);

7) ne prekine okupljanje ako nastupi neposredna opasnost za bezbednost ljudi i imovine (član 9. stav 2).

Za prekršaje iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom u iznosu do 1,000.000 do 1.500 000. dinara kazniće se organizator kao pravno lice, a novčanom kaznom u iznosu od 30.000 do 50.000 dinara kazniće se odgovorno lice u pravnom licu.

Član 18.

Novčanom kaznom u iznosu od 80.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice kao organizator, odnosno vođa okupljanja, ako:

1) pokuša ili održi okupljanje na opasnom mestu (član 4. st. 1. i 2.);

2) održi okupljanje bez prijave nadležnom organu (član 10. stav 1.);

3) održi okupljanje protivno rešenju kojim se ne dozvoljava održavanje javnog okupljanja (član 12).

Za prekršaje iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom u iznosu do 1,000,000 do 2.000.000 dinara kazniće se organizator kao pravno lice, a novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 100.000 dinara kazniće se odgovorno lice u pravnom licu.

Novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice, učesnik okupljanja ako ne postupi po nalozima organizatora ili vođe okupljanja ili po naređenju policije ne napusti mesto okupljanja (člana 16. stav 2).

Evidencije

Član 19.

Nadležni organ vodi evidencije po osnovu ovog zakona u skladu sa propisom kojim je uređene evidencije i obrada podataka u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Član 20.

Ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno primeniće se pravila opšteg upravnog postupka.

III PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 21.

Organi lokalne samouprave će u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona odrediti prostor za održavanje okupljanja iz člana 4. stav 3. ovog zakona.

Član 22.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o okupljanju građana("Sl. glasnik RS", br. 51/92, 53/93, 67/93 i 48/94, "Sl. list SRJ", br. 21/2001 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon).

Član 23.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKON I OBJAŠNJENJA POJEDINAČNIHREŠENJA

Zakonom o javnom okupljanju uređuje se okupljanje građana u Republici Srbiji, u skladu sa članom 54. Ustava, kao i u skladu sa preporukama Venecijanske komisije za uređivanje slobode okupljanja u Republici Srbiji.

Ovim zakonom su definisani okupljanje, drugi oblici okupljanja, prostor za okupljanje, organizator okupljanja, a propisani su i obaveza prijavljivanja okupljanja, sadržaj prijave okupljanja, dužnosti organizatora, vođe vođe okupljanja, angažovanje redara i učesnika na okupljanju, mere obezbeđenja, sprečavanje ili prekid okupljanja, mere u slučaju prekida okupljanja, kaznene odredbe, kao i prelazne i završne odredbe.

III. OBJAŠNJENJA OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. Nacrta zakona propisano je da se ovim zakonom uređuje javno okupljanje građana u Republici Srbiji, i način organizovanja javnih i drugih okupljanja.

Odredbom člana 2. Nacrta zakona definisano je da svako ima pravo da organizuje mirno okupljanje i da istom prisustvuje, te da se sloboda okupljanja može ograničiti samo na osnovu ovog zakona i u meri kada je to potrebno radi zaštite prava i sloboda drugih lica, zdravlja ljudi, morala, bezbednosti ljudi i imovine.

Pod javnim okupljanjem u smislu ovog zakona smatra se svako mirno okupljanje više od 20 lica, koje se održava radi izražavanja, ostvarivanja i promovisanja političkih, socijalnih nacionalnih uverenja i ciljeva, različitosti, kao i drugi oblici okupljanja.

Članom 3. Nacrta zakona uređeno je zakonsko ograničenje slobode okupljanja, i ne dozvoljava se okupljanje kada nije prijavljeno, kada postoji ugrožavanje bezbednosti ljudi i imovine, javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije, odnosno kada nastupi opasnost od nasilja, uništavanja imovine ili drugih oblika narušavanja javnog reda u većem obimu, kada su ciljevi okupljanja usmereni na pozivanje i podsticanje na oružani sukob ili upotrebu nasilja, na kršenje ljudskih i manjinskih sloboda i prava drugih građana, na izazivanje ili podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti i ako je održavanje skupa suprotno odredbama ovog zakona.

Članom 4. Nacrta zakona definisano je mesto održavanja tako što se uređuje da okupljanje nije dozvoljeno na opasnom mestu na kojem zbog specifičnih karakteristika samog mesta ili njegove posebne namene preti opasnost od nastupanja razloga iz člana 3. stav 2. tač) 2. ovog zakona. Takođe, okupljanje nije dozvoljeno na mestima na kojima se održavanjem skupa krše ljudska i manjinska prava i slobode drugih građana, ugrožava moral ili na mestima koja su zatvorena za javnost.

Članom 5. Nacrta zakona propisano je da javna okupljanja, shodno Ustavnim odredbama, ne podeložu prijavljivanju, ni odobrenju i da se kao takva ne prijavljuju osim u slučajevima kada održavanje okupljanja u tim prostorima zahteva preduzimanje posebnih mera bezbednosti ili kada organizator smatra to potrebnim.

Članom 6. Nacrta zakona uređeno je pitanje održavanje okupljanja u pokretu.

Član 7. propisuje vreme održavanja javnog okupljanja.

U delu Posebne odredbe (čl.8-9) propisuju se obaveze organizatora skupa i vrši se njihovo preciziranje, naročito članom 9. Nacrta zakona koji podleže sankcionisanju. Organizator je dužan da osigura bezbedno održavanje javnog okupljanja, da angažuje redarsku službu i obezbedi održavanje reda na javnom okupljanju na način da se onemogući izbijanje nasilja i nedolično ponašanje učesnika tokom trajanja okupljanja, kao i prilikom dolaska i odlaska učesnika skupa sa mesta okupljanja. Takođe, organizator ili vođa okupljanja su dužni da vode i nadziru okupljanje i organizuje i usmeravaju rad redara; omogućavaju nesmetan prolazak vozilima policije, hitne pomoći, vatrogasnim vozilima i vozilima javnog saobraćaja; postupaju po naređenjima nadležnog organa i da prekinu javno okupljanje ako nastupi neposredna opasnost za bezbednost ljudi i imovine i o tome odmah obaveste policiju.

Članom 10. i 11. Nacrta zakona uređuje se obaveza prijavljivanja javnog okupljanja nadležnoj organizacionoj jedinici Ministarstva unutrašnjih poslova po mestu održavanja javnog okupljanja i da se prijava podnosi najkasnije 8, odnosno 5 dana pre vremena održavanja okupljanja, u zavisnosti od toga da li je skup u pokretu ili ne.

Takođe je uređeno da se prijava verskih, kulturnih, humanitarnih, sportskih i zabavnih okupljanja može izvršiti najkasnije u roku od 72 sata pre početka okupljanja.

Članom 11. Nacrta zakona uređeno je šta sadrži prijava za okupljanje građana te mogućnost da nadležni organ može zahtevati dopunu te prijave i da ukoliko je ne dobije može odbaciti prijavu.

Član 12. daje osnov da nadležni organ, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova ne dozvoli održavanje javnog okupljanja donošenjem rešenja, a na osnovu nepotpune, neblagovremene prijave ili iz razloga koji su navedeni u članu 3. Nacrta zakona.

Članom 13. Nacrta zakona propisana je pravna zaštita po hitnom postupku i mogućnost ulaganja žalbe na prvostepena rešenja, kao ipokretanje upravnog spora.

Članom 14. Nacrta zakona uređena je dužnost organizatora da o zabrani okupljanja obavesti javnost.

Članom 15. Nacrta zakona uređeni su razlozi zbog kojih se može sprečiti ili prekinuti okupljanje i to u slučajevima da se učesnici pozivaju ili podstiču na oružani sukob ili nasilje, kršenje zagarantovanih prava i sloboda čoveka, nacionalnu, rasnu, versku netrpeljivost ili mržnju, ako nastupi neposredna opasnost po život ili zdravlje ljudi, ako nastupi opasnost od nasilja, uništavanja imovine ili drugih oblika narušavanja javnog reda ili mira u većem obimu i ako se okupljanje održava na opasnim mestima na kojima može doći do ugrožavanja života ljudi i oštećenja imovine ili mestima zatvorenim za javnost.

Članom 15. Nacrta zakona uređeno je da će naređenje o prekidu okupljanja učesnicima saopštiti organizator ili vođa i da će ih pozvati da se mirno raziđu. Ukoliko organizator ili vođa okupljanja odbiju da pozovu okupljene da se raziđu, nadležni organ će sam pozvati okupljene da se raziđu a ukoliko oni to ne učine može preduzimati zakonom predviđene mere.

Članom 17. i 18. Nacrta zakona uređene su kaznene odredbe.

Članom 19. Nacrta zakona predviđeno je vođenje evidencija o prijavljenim, održanim i zabranjenim okupljanjima, i događajima u vezi okupljanja.

Članom 20. Nacrta zakona uređeno je da će se na postupak ukoliko nije drugačije uređeno ovim zakonom primeniti pravilo iz opšteg upravnog postupka.

U poglavlju 3. Prelazne i završne odredbe uređeno je da će gradovi i opštine u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona odrediti prostor koji se smatra opasnim za održavanjnje javnih okupljanja.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Izvor: Vebsajt Ministartsvo unutrašnjih poslova, 19.10.2015.