PRAVILNIK O MALIM KOLIČINAMA PRIMARNIH PROIZVODA KOJE SLUŽE ZA SNABDEVANJE POTROŠAČA, PODRUČJU ZA OBAVLJANJE TIH DELATNOSTI KAO I ODSTUPANJA KOJA SE ODNOSE NA MALE SUBJEKTE U POSLOVANJU HRANOM ŽIVOTINJSKOG POREKLA: Od januara 2018. godine mali proizvođači uvode se u legalne tokove, hranu će moći da prodaju u gazdinstvima, na lokalnim pijacama ili da ih potrošačima šalju na kućnu adresu
Mali prodavci mleka, mesa, kobasica, jaja, ribe, od 1. januara 2018. godine će moći legalno da prodaju svoje proizvode, i to praktično sa kućnog praga.
Donošenjem novog Pravilnika o malim količinama primarnih proizvoda koje služe za snabdevanje potrošača, području za obavljanje tih delatnosti kao i odstupanja koja se odnose na male subjekte u poslovanju hranom životinjskog porekla ("Sl. glasnik RS", br. 111/2017), data im je šansa da izađu iz sive zone poslovanja i potrošačima, bez zaziranja od inspekcije, ponude tradicionalne proizvode. Robu će moći da prodaju u gazdinstvima, na lokalnim pijacama i u malim trgovinama. Ili da je direktno šalju na kućnu adresu potrošača.
Mali proizvođači su oni koji nedeljno prodaju maksimalno 200 litara mleka, 500 jaja ili 100 komada živine. U ovu grupu spadaju i oni koji za prodaju imaju do 100 kilograma mesnih prerađevina nedeljno. Dozvoljene količine mogu biti i veće, u slučaju da robu nude registrovane male mlekare, klanice ili prerađivači mesa. Hranu će moći da prodaju samo na teritoriji Srbije.
Prema propisima, proizvođači će biti direktno odgovorni za bezbednost i kvalitet hrane i moraće da ispune veterinarsko-sanitarne i opšte uslove higijene namirnica. Međutim, neće biti u obavezi da uvode sistem Hasap, odnosno princip analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka proizvodnje. Farmeri će biti dužni da najmanje dva puta godišnje kontrolišu uzorke namirnica. Proizvođači mleka će imati rigorozniji nadzor, jednom kvartalno očekuju ih ispitivanje sirovog mleka na ukupan broj bakterija. Živinari će jednom godišnje kontrolisati meso na prisustvo salmonele.
Po rečima Tamare Bošković iz Uprave za veterinu, na propisima je rađeno dve godine zajedno sa proizvođačima. Cilj Ministarstva poljoprivrede bio je da se tradicionalna proizvodnja u malim gazdinstvima standardizuje i proizvođačima olakša osvajanje tržišta. Kao i da se zadovolje sve veće potrebe kupaca za domaćom "prirodnom" hranom.
– Nikada i nije bilo zabranjeno prodati sirovo mleko sa kućnog praga. Znamo da se to i do sada dešavalo, ali je sada i propisima uređeno. Time su proizvođači dobili veću odgovornost. Namirnice moraju da budu zdravstveno ispravne, a dozvolu za prodaju će imati samo oni proizvođači koji imaju sopstvenu proizvodnju – objašnjava ona.
Mali proizvođači biće upisivani u poseban registar, ne samo zbog kontrole veterinarske inspekcije već i zbog toga što će imati olakšane uslove poslovanja. Koliko je ova vrsta prodaje bezbedna za potrošače? Bošković kaže da fleksibilnost ne znači nebezbednost i da su standardi jasno propisani.
– Higijena će morati da bude po zadatim standardima, a životinje zdrave. Taj proizvođač, recimo, možda neće imati aparat za sanitaciju noževa, ali oni moraju da budu čisti, kuvani u vreloj vodi – ističe Bošković.
U donošenju novih propisa korišćena su iskustva Austrije, Francuske i Mađarske. Pokazalo se da je to bio dobar podsticaj za male proizvođače da razvijaju tradicionalnu proizvodnju na svojim gazdinstvima. Do tada, oni uglavnom nisu uspevali da pariraju velikim proizvođačima zbog nedostatka kapitala da uvedu i ispoštuju rigorozne standarde proizvodnje u Evropskoj uniji.
Izvor: Vebsajt Politika, I. Albunović, J. Antelj, 17.12.2017.Naslov: Redakcija