Email Print


Redakcija časopisa Pravnik u privredi razgovara sa vršiocem dužnosti direktora Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimirom Marićem na temu rezultata Zavoda na čijem je čelu i planovima za naredni period. Razgovaramo i o značaju rada navedene institucije za privredu Republike Srbije, kao i o evropskim integracijama u kontekstu zaštite intelektualne svojine.

Kako vidite godinu koja je za nama, a u pogledu rezultata koje je ostvarila institucija na čijem ste čelu?

V.M: Mislim da su zaposleni u Zavodu za intelektualnu svojinu postigli neke značajne rezultate u prethodnoj 2016. godini. Stručnjaci Zavoda su napisali pregovaračku poziciju za Poglavlje 7 - intelektualna svojina koja je dobila zeleno svetlo od strane Evropske komisije. Radilo se na izradi zakona. U saradnji sa našim kolegama iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja napisali smo i u proceduru poslali tekstove izmena i dopuna više zakona: Zakona o autorskom i srodnim pravima, Zakona o patentima, Zakona o žigovima, Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda, Zakona o efikasnoj zaštiti prava intelektualne svojine. Napisali smo i u postupak poslali Strategiju intelektualne svojine za period 2015-2020. Posebno bih istakao da smo u maju 2016. godine po prvi put u istoriji ove institucije uveli elektronsko podnošenje prijava patenta, žigova i industrijskog dizajna. Naši IT stručnjaci napravili su bazu oznaka geografskog porekla i registrovanih ovlašćenih korisnika oznaka koja se nalazi na sajtu Zavoda. U prethodnoj godini uspeli smo da arhiviramo skoro 25.000 predmeta patenata i žigova. Prošle godine imamo i pozitivan trend kada je reč o smanjivanju zaliha predmeta žigova i patenata, što je, po mom mišljenju, veoma važno. To bi bilo ono najvažnije što bih istakao.

Koje novine, možemo očekivati u narednoj, 2017. godini kada je u pitanju zaštita intelektualne svojine?

V.M: Nadam se usvajanju zakona iz oblasti intelektualne svojine koje sam spomenuo u prethodnom odgovoru. Svi ti postupci uglavnom su privedeni kraju i trebalo bi da se već u toku januara, eventualno februara, nađu pred Vladom Republike Srbije. Takođe, nadam se i otvaranju Poglavlja 7 - intelektualna svojina. Na pregovaračkoj poziciji je mnogo i vredno rađeno u 2016. godini, verujem da je ovo godina kada će se taj rad isplatiti. To su, rekao bih, oni najvažniji rezultati koje priželjkujem i čije je ostvarenje realno.

Kada je reč o novinama u samom Zavodu za intelektualnu svojinu, naša je ambicija da uvedemo elektronsko vođenje predmeta žigova, patenata, industrijskog dizajna i oznaka geografskog porekla u 2017. godini. Sve tehnološke pretpostavke su ispunjene i sada je samo do nas u Zavodu i do naše rešenosti da taj posao isteramo do kraja. Da ne bih bio pogrešno shvaćen, Zavod za intelektualnu svojinu već duži niz godina administrira svoje predmete patenata, žigova i industrijskog dizajna preko IPAS sistema koji smo uveli u rad još 2006. godine u saradnji sa Svetskom organizacijom za intelektualnu svojinu. Međutim, mi još uvek ne skeniramo podneske stranaka i zbog toga ne možemo da kažemo da imamo kompletan sistem elektronskog vođenja predmeta. Uvođenje elektronskog vođenja predmeta je nadogradnja te dobre prakse koju su započeli moji prethodnici. Elektronsko vođenje predmeta znači da će Zavod ubuduće imati elektronske kopije svih predmeta iz oblasti žigova, patenata, industrijskog dizajna i geografskih oznaka porekla proizvoda, dakle, svi akti naših stranaka i svi naši akti u okviru nekog predmeta, imaće svoje elektronske kopije. To će doprineti efikasnijem i transparentnijem radu Zavoda.

Mi u Zavodu smo svesni da uvođenje novih tehnologija nije fraza i nije samo sebi svrha. Evo jednog primera. Naši IT stručnjaci napravili su softverski protokol koji omogućava da se svi podaci iz elektronske prijave žiga, patenta itd, automatski unose u naš sistem. Kada se prijava podnosi u papirnoj formi, potrebno je prepisati podatke iz prijave ili ih kroz postupak skeniranja prilagoditi našoj bazi podataka što takođe traži vreme, dok u slučaju elektronske prijave sve ide mnogo lakše, sve je automatizovano. Time štedimo vreme i otvaramo prostor da se ljudi u pisarnici angažuju na novim poslovima. Na sličan način u prethodnoj godini pojednostavili smo donošenje Glasnika intelektualne svojine koji od decembra prošle godine izlazi jednom mesečno, dok je ranije izlazio jednom u dva meseca.

U 2017. godini uvešćemo u rad i takozvani Madrid modul. To će omogućiti da službenici Zavoda jednim pritiskom na dugme pretražuju i nacionalnu bazu žigova i ROMARIN - bazu međunarodno registrovanih žigova. To će doprineti bržem i sigurnijem pretraživanju baza žigova pa time i boljem kvalitetu našeg rada.

Kada je reč o autorskom pravu, planirate li tu neke novine?

V.M: U 2017. godini radićemo na unapređenju našeg nadzora. U pripremi je metodologija nadzora nad radom organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava. Taj dokument ojačaće našu nadzornu funkciju i što je jako važno, doprineće većoj konzistentnosti i većoj tran sparentnosti našeg rada. U detalje ne mogu da ulazim, ali siguran sam da ćemo na taj način unaprediti naš nadzor i poboljšati čitav sistem kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava. U svakom slučaju, brzo ćemo je objaviti na našem sajtu.

Čeka nas i nekoliko važnih odluka povodom tarifa naknada. Tu moramo da budemo jako pažljivi. Ključna reč kada se radi o dobrom sistemu kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava je balans, ravnoteža. Naše odluke moraju da budu takve da ne derogiraju interese naših autora, ali ni takve da ekonomski devastiraju naše korisnike. Znanje i rad su uvek preduslov za dobro odlučivanje, ali ova oblast zahteva posebnu pažnju baš zbog velike osetljivosti koju nosi.

Planiramo da objavimo tarife nekih evropskih zemalja kako bi se stekla jasna slika o tome gde smo mi sa našim naknadama, da pokažemo da naši korisnici ne plaćaju ništa više nego naši susedi ili korisnici u drugim evropskim zemljama, već da su te naknade razumne i prihvatljive za svakoga. Mera je najvažnija, kako su govorili antički Grci.

Ne sme se gubiti iz vida jedna stvar: da se poštovanje intelektualne svojine, koja je i naša obaveza u pregovorima sa Evropskom unijom, na kraju svodi na to da neko nešto mora da plati. Pre svega, ljudi moraju da razumeju šta pla ćaju i zašto. Kao što se mora platiti porez, mora se platiti i korišćenje tuđe intelektualne svojine. Ako nigde nema besplatnog ručka, onda ne bi trebalo da ga bude ni u slučaju intelektualne svojine.

Najavljeno je usvajanje Strategije intelektualne svojine za period od 2016. do 2020. godine. Šta možemo očekivati od nove strategije, odnosno koje novine bi trebalo da donese?

V.M: Strategija ima dva stuba. Prvi je zakonodavni, tiče se donošenja novih propisa iz ove oblasti i o tome sam već nešto rekao. Drugi je sprovođenje prava intelektualne svojine. Mislim da je ključni segment strategije onaj koji se bavi boljom saradnjom između organa nadležnih za sprovođenje prava intelektualne svojine: MUPa, Carine, Tržišne inspekcije, Tužilaštva za visokotehnološki kriminal, njihove bolje koordinacije radi izbegavanja dupliranja poslova. Vlada Republike Srbije je 30. oktobra 2014. godine donela Odluku o obrazovanju Koordinacionog tela za efikasnu zaštitu prava intelektualne svojine u Republici Srbiji. Zadatak koordinacionog tela je da na polju zaštite prava intelektualne svojine u Republici Srbiji usmerava pojedine poslove organa državne uprave nadležnih za sprovođenje prava intelektualne svojine. U okviru tog tela obrazovane su radne grupe: za izradu Nacionalne strategije za razvoj intelektualne svojine; za razmenu podataka u oblasti sprovođenja prava intelektualne svojine; kao i za podizanje svesti o krivotvorenju i pirateriji. Sve to usmereno je na jedno: na suzbijanje piraterije i krivotvorenja.

Dosta nedoumica je izazvao deo strategije koji se odnosi na zaštitu prava intelektualne svojine na internetu. Nema razloga za bilo kakvu bojazan, sve će se u tom segmentu odvijati u skladu sa pozitivnim pravom Republike Srbije. Strategijom se ne može menjati pozitivno pravo Republike Srbije. Treba imati u vidu da se Predlogom strategije podstiče borba protiv kršenja prava intelektualne svojine, u realnom i virtuelnom svetu a da je naglasak na boljoj saradnji između organa nadležnih za sprovođenje prava intelektualne svojine. U svakom slučaju, pravila moraju da budu jednaka za sve. Pravo mora sve učesnike na tržištu jednako da tretira, ali isto tako, i svi učesnici u oglašavanju, kao i svi učesnici na tržištu, moraju da se ponašaju lojalno i u skladu sa dobrim poslovnim običajima. Država ne može i ne treba da ima isti tretman prema onima koji rade u skladu sa pozitivnim propisima Republike Srbije i onima koji krše njene norme, uključujući tu i norme intelektualne svojine.

Najavljeno je usvajanje Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine? Koje novine bi trebalo da donese novi zakon kada je u pitanju poslovanje privrednih subjekata u RS?

V.M: Zakon o posebnim ovlašćenjima ima veliki značaj za rad naših inspekcijskih organa. Novi zakon trebalo bi da nam donese nešto bolje formulisane pojmove iz oblasti intelektualne svojine i nešto jednostavniju proceduru rada inspekcijskih organa. Predlog zakona donosi i novu nadležnost Ministarstva poljoprivrede koje će vršiti inspekcijski nadzor nad proizvodnjom i umnožavanjem zaštićenih biljnih sorti. Zakon proširuje i nadležnost regulatora koji je do sada kontrolisao da li se emitovanjem i reemitovanjem medijskih sadržaja povređuju tuđa autorska i srodna prava, dok će sada kontrolisati da li se autorska prava poštuju i u slučaju interaktivnog činjenja autorskih dela dostupnim javnosti. Reč je o servisima za strimovanje i daunlodovanje muzike.

Najveći značaj ovaj zakon ima za tržišnu inspekciju jer su njene nadležnosti u ovoj oblasti najšire. Iskoristio bih priliku da kažem da je naša Tržišna inspekcija prošle godine imala najbolje rezultate u poslednjih nekoliko godina kada je reč o borbi protiv krivotvorenja. U prvih devet meseci 2016. godine, Tržišna inspekcija je iz prometa povukla 472,906 krivotvorenih artikala, što je tri puta više nego što je uklonjeno u celoj 2015. godini (125,927), a četiri puta više nego u 2013. godini. Slično je i sa Upravom carina - prošle godine su imali 671 slučaj zadržavanja robe, ukupno - 401.000 krivotvorenih artikala. Taj broj je veći za 50.000 artikala od ukupnog broja zadržanih komada robe u prethodnoj godini. Po mom mišljenju, to je jako dobar trend.

Da li očekujete otvaranje Poglavlja 7 u dogledno vreme i šta je potrebno preduzeti zarad ispunjenja svih uslova? Zašto je ovo poglavlje bitno za domaću privredu?

V.M: Nije zahvalno predviđati, ali se nadam da ćemo otvoriti Poglavlje 7 već u prvoj četvrtini 2017. godine. Mi smo, naravno, dužni da prilagodimo naše propise u oblasti intelektualne svojine evropskom pravnom sistemu, ali to ipak, po mom mišljenju, ne treba da bude krajnji cilj ovoga što mi radimo. Evropske vrednosti, bar kada je reč o intelektualnoj svojini, za nas imaju smisla samo donde dok koriste i našim nacionalnim interesima. Doslednom i odlučnom zaštitom intelektualne svojine stvaramo bolje uslove za jačanje naše ekonomije i bolji standard naših građana. To je cilj koji treba imati u vidu kada razmišljamo o Poglavlju 7.

Studija pod nazivom “Doprinos delatnosti zasnovanih na autorskom pravu privredi Srbije” pokazuje da u Srbiji, kao i u svim drugim zemljama, postoje čitavi privredni sektori koji počivaju na iskorišćavanju autorskih dela i predmeta srodnih prava. Ukupno učešće svih kreativnih industrija u stvaranju bruto društvenog proizvoda Republike Srbije je 4.61%. Kreativne industrije stvaraju više bruto društvenog proizvoda nego rudarstvo ili usluge smeštaja i ishrane, i približno jednako kao finansijske delatnosti, osiguranje ili snabdevanje električnom energijom.

U ukupnoj zaposlenosti u Republici Srbiji, kreativne industrije učestvuju sa 4%. Ukupno, u kreativnim industrijama u Republici Srbiji radi 90,503 radnika, najveći broj, 25.584 radnika, zaposlen je u štampi i izdavačkim delatnostima, a na drugom mestu su zaposleni u proizvodnji softvera i baza podataka, gde radi 5.868 radnika.

Nova usluga Zavoda za intelektualnu svojinu sistem e-Prijava omogućava podnošenje prijava žigova, patenata i industrijskog dizajna elektronskim putem. Koji je ovog sistema za privredu i građane? Koliko prijava do sada je primljeno u Zavodu za intelektualnu svojinu?

V.M: Prvu elektronsku prijavu za žig dobili smo 5.5.2016. godine. Do 31.12.2016. godine imali smo ukupno 261 prijavu patenata, malih patenta, evropskih patenata i žigova. U ovih nekoliko radnih dana u 2017. godini, primera radi, imali smo ukupno 22 podnete prijave evropskih patenata od čega je devet podneto elektronskim putem. Dakle, gotovo polovina. Od 29 prijava žigova, šest je podneto elektronskim putem. Smatram da je strankama lakše da od svojih kuća, na svojim računarima, sačine prijave žigova i patenata i pošalju ih Zavodu. Nema potrebe da se čeka na zavodskom šalteru, nema potrebe da se troši papir, nema potrebe da se taksa plaća u pošti, sve može da se uradi i kod kuće. Pored toga, elektronska prijava je snabdevena i različitim alatkama koje pomažu ljudima da lakše sačine tu prijavu. Ne radi se samo o uputstvima već i o alatima kao što su Goods and Service Manager koji, primera radi, pomaže stranci da u prijavi žiga sačini pravilan spisak roba i usluga.

Iskreno verujem da nema stvarnog napretka bez uvođenja novih tehnologija. Naš rad mora da bude posvećen čoveku, našim strankama mora da bude lakše, stranke moraju da se osećaju sigurnije i bolje kada je reč o zaštiti njihovih interesa. Po mom mišljenju, i to je jedan primer poboljšanja životnog standarda ljudi. Što manje gubiti energije i vremena na državnu upravu, osmisliti sistem tako da ljudima olakša život koliko je god to moguće.

Kompanija Paragraf sprovodi obuke studentima o korišćenju Pravne baze tako da će i oni čitati ovaj intervju, da li imate nešto da im poručite i šta mislite koliko je korišćenje elektronskih pravnih baza uticalo na unapređenje i osavremenjivanje pravničkih profesija?

V.M: Mislim da su internet i digitalne tehnologije donele nezapamćen progres u svim sferama čovekovog života i rada, pa tako i u pravu. To nije ništa novo. Savremeni pravnik, bilo da se bavi pravnom praksom bilo pravnom teorijom ne može više da napreduje ako ne koristi elektronske pravne baze. Poznavao sam jednog advokata, u jednoj evropskoj zemlji, čiji je radni dan počinjao tako što mu je najpre stizao mejl sa najznačajnijim odlukama ili stavovima Evropskog suda pravde i još nekih sudova. Međutim, ako me pitate šta bih poručio našim studentima povodom korišćenja pravničkih baza podataka, ukazao bih radije na jedan fenomen. Danas, po mom mišljenju, ima mnogo izvora znanja, a vrlo malo znanja. Ne znam zašto je to tako. Čitao sam skoro, tražeći odgovor na jedno pitanje, Pravni leksikon koji je izdala Savremena administracija, 1964. godine. Počev od besprekornog stila i jezika, jasnoće izražavanja, prave mere u dužini obrade pravnih pojmova, pa sve do dobro argumentovanih i obrazloženih pravnih stavova, ta knjiga je primer dobrog pravničkog teksta. Isto važi i za neke sudske odluke iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, koje su po mom mišljenju izvanredne. Pisali su je naši staripravnici, sudije, profesori univerziteta, viđeniji državni službenici iz svih delova bivše SFRJ. Oni nisu imali ni internet ni baze podataka. Do informacija su dolazili mnogo teže nego mi danas. Internet ne može da zameni knjigu. Potrebno je čitati, mnogo i u svakoj prilici, pravničku literaturu i beletristiku. Samo pravnik koji mnogo i posvećeno čita može da pretenduje da bude dobar u svojoj struci. Internet i baze podataka su tu da pomognu, da naša komunikacija bude lakša i brža, ali knjiga ipak ostaje temelj znanja i napretka.



Email Print