Informacije o izmenama, dopunama, važenju, prethodnim verzijama ili napomenama propisa, kao i o drugim dokumentima koji su relacijski povezani sa propisom možete saznati na linku OVDE.

Email Print

POSLOVNIK
O RADU DRŽAVNOG VEĆA TUŽILACA

("Sl. glasnik RS", br. 55/2009, 43/2015 i 4/2016)

 

I UVODNE ODREDBE

Član 1

Poslovnik

Poslovnikom Državnog veća tužilaca (u daljem tekstu: Poslovnik) bliže se uređuje način rada i odlučivanja Državnog veća tužilaca Republike Srbije (u daljem tekstu: Veće).

Član 2

Značenje izraza

Upotrebljeni izrazi u ovom poslovniku imaju značenje:

1) Pod Zakonom podrazumeva se Zakon o Državnom veću tužilaca,

2) Pod Poslovnikom podrazumeva se Poslovnik o radu Državnog veća tužilaca,

3) Pod Većem podrazumeva se Državno veće tužilaca,

4) Pod Administrativnom kancelarijom podrazumeva se služba koja obavlja stručne, administrativno-tehničke, personalne i računovodstvene poslove za Veće,

5) Predsednikom se smatra predsednik Državnog veća tužilaca,

6) Zamenikom predsednika se smatra zamenik predsednika Veća,

7) Predsedavajućim se smatra član Veća koji predsedava sednicom,

8) Članom/članovima se smatra član ili članovi Veća,

9) Sekretarom se smatra sekretara administrativne kancelarija Veća,

10) Postupak izbora podrazumeva način oglašavanja i odlučivanja veća u postupku izbora zamenika javnih tužilaca i predlaganje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca koji se prvi put biraju na funkciju,

11) Pod izborom podrazumeva se izbor zamenika javnih tužilaca i predlaganje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca koji se prvi put biraju na funkciju.

Član 3

Posebna prava i dužnosti

Ovim poslovnikom posebno se uređuju:

1) prava i dužnosti predsednika i zamenika predsednika Veća,

2) postupak za utvrđivanje liste kandidata za Republičkog javnog tužioca i javnog tužioca koja se dostavlja Vladi i postavljanje vršioca dužnosti Republičkog javnog tužioca, izbora, razrešenja i prestanka funkcije zamenika javnih tužilaca,

3) postupak donošenja odluke o udaljenju Republičkog javnog tužioca i donošenje odluke po prigovoru na odluku o udaljenju javnog tužioca i zamenika javnog tužioca,

4) postupak imenovanja i razrešenja Disciplinskog tužioca i njegovih zamenika i članova i zamenike članova Disciplinske komisije iz reda javnih tužioca i zamenika javnih tužioca,

5) sazivanje sednica Veća i utvrđivanje dnevnog reda za zasedanje i

6) obavljanje stručnih, administrativnih, tehničkih i drugih poslova za potrebe Veća.

Član 4

Sedište Veća

Sedište Veća je u Beogradu.

Veće zaseda u Beogradu, a izuzetno može odlučiti da pojedine sednice održi na području nekog od viših javnih tužilaštava.

Predsednik Veća obezbeđuje sve potrebne uslove za održavanje sednica van sedišta Veća.

Član 5

Imunitet

Ako je protiv predsednika, zamenika predsednika ili člana Veća zahtevano pokretanje krivičnog postupka ili podnet predlog za lišenje slobode, Veće će bez odlaganja razmotriti zahtev ovlašćenog tužioca u krivičnom postupku za izdavanje odobrenja i svoje mišljenje neodložno dostaviti nadležnom odboru Narodne Skupštine.

Mišljenje iz stava 1. ovog člana Veće donosi većinom glasova svih članova.

U slučaju sprečenosti predsednika i zamenika predsednika sednicu za davanje mišljenja iz stava 1. može sazvati svaki član Veća, a sednici predsedava najstariji član Veća.

II ORGANIZACIJA I RAD VEĆA

Član 6

Predsednik Veća

Predsednik se stara o pravilnoj primeni ovog poslovnika, zastupa i predstavlja Veće i vrši druge poslove koje mu poveri Veće.

Predsednik Veća vrši i sledeće poslove:

1) saziva sednice Veća i njima predsedava i potpisuje pismene otpravke odluka i druge akte Veća,

2) sastavlja predlog dnevnog reda i obavlja druge radnje pripremanja sednice Veća,

3) nadzire, organizuje i usklađuje rad Veća,

4) preduzima mere za nesmetano odvijanje sednice,

5) stara se da rad Veća i njegovih članova bude u skladu sa Zakonom i Poslovnikom,

6) izdaje posebna zaduženja članovima Veća,

7) donosi odluke povodom primene ovog poslovnika,

8) nadzire administrativno i finansijsko poslovanje Veća i izdaje potrebna uputstva i dokumente koji se odnose na rad Veća,

9) nadzire vođenje evidencija, spisa i dokumenata Veća,

10) zastupa Veće pred domaćim i stranim organima i organizacijama,

11) pojedina ovlašćenja za zastupanje prenosi na članove Veća,

12) stara se o saradnji Veća sa medijima, Republičkim javnim tužilaštvom i drugim državnim organima,

13) podnosi zahteve za obezbeđenje sredstava za rad Veća i potpisuje predlog budžeta potrebnih sredstava za rad Veća,

14) brine se o zaštiti prava i ispunjavanju dužnosti članova Veća,

15) obavlja i druge dužnosti utvrđene Zakonom i Poslovnikom, i

16) izvršava odluke Veća i vrši druge poverene poslove.

Član 7

Zamenik predsednika Veća

Predsednik ima pravo da prenese svoje dužnosti i ovlašćenja na zamenika predsednika.

Zamenika predsednika bira Veće na obrazloženi predlog predsednika na prvoj sednici Veća u novom sazivu.

Predsednik može odrediti drugog člana Veća da obavlja dužnosti i ovlašćenja predsednika za vreme tokom kojeg ni predsednik ni zamenik predsednika ne mogu obavljati svoje dužnosti i ovlašćenja.

Član 8

Mandat zamenika predsednika

Mandat zamenika predsednika traje tri godine i može biti ponovo biran.

Zamenik predsednika pomaže u radu predsedniku i obavlja poslove iz njegovog delokruga u slučaju sprečenosti predsednika da obavlja svoje dužnosti i ovlašćenja.

Zamenik predsednika može biti razrešen pre isteka mandata na predlog predsednika.

Predlog za razrešenje iz stava 3. podnose najmanje tri člana Veća.

Odluku o razrešenju zamenika predsednika donosi Veće i na istoj sednici bira novog zamenika predsednika Veća.

Član 9

Prava i dužnosti člana Veća

Pri odlučivanju u stvarima iz svoje nadležnosti članovi Veća su dužni da postupaju na način da se izbegne pristrasnost ili diskriminacija po bilo kom osnovu ili da svojim postupcima stvore utisak da su pristrasni.

Član 10

Administrativna kancelarija

Administrativna kancelarija vodi evidenciju o datumima izbora i prestanka mandata za svakog člana Veća, uključujući i druge stručne, finansijske, personalne i administrativno-tehničke poslove Veća.

Administrativna kancelarija čuva i arhivira sve zapisnike, spise i drugu dokumentaciju u skladu sa posebnim pravilnikom.

Član 11

Stalna radna tela

Sastav stalnih radnih tela iz člana 15. Zakona o Državnom veću tužilaca, Veće bira na posebnoj sednici.

Prilikom izbora sastava Izborne komisije uzeće se u obzir predlozi kolegijuma javnih tužilaštava, a prilikom izbora sastava disciplinskih organa i predlozi strukovnih i stručnih udruženja.

Član 12

Povremena radna tela

Radi razmatranja pojedinih pitanja i davanja predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja, Veće obrazuje povremena radna tela.

Povremena radna tela imaju predsednika i četiri člana.

Povremena radna tela se obrazuju odlukom Veća, a prestaju sa radom usvajanjem izveštaja o radu na sednici Veća.

Član 12a

Etički odbor

Veće posebnom odlukom obrazuje Etički odbor kao povremeno radno telo radi praćenja primene Etičkog kodeksa Državnog veća tužilaca.

Sastav i rad Etičkog odbora Veće uređuje posebnim aktom.

Član 13

Sadržaj odluke o obrazovanju radnih tela

Odluke Veća kojom se obrazuje radna tela, pored ostalog, sadrže: zadatke, sastav i druga pitanja vezana za rad.

Veće na predlog predsednika ili člana Veća može imenovati privremenu zamenu za člana komisije kada je taj član sprečen da vrši svoje dužnost.

Sednice Veća

Član 14

Redovne i vanredne sednice

Raspored redovnih sednica Veća utvrđuje predsednik Veća.

Po potrebi i iz razloga hitnosti predsednik Veća može sazivati i vanredne sednice Veća.

Predsednik Veća dužan je da sazove vanrednu sednicu na zahtev najmanje tri člana Veća.

Ukoliko predsednik na zahtev iz stava 3. ovog člana ne sazove sednicu Veća u roku od tri dana, sednicu mogu da sazovu tri člana Veća.

U hitnim slučajevima a naročito kad postoji opasnost od odlaganja, Predsednik veća može održati sednicu telefonskim putem. U tom slučaju Predsednik je dužan da neposredno po održavanju sednice, obavesti članove Veća o rezultatima glasanja i koja je odluka usvojena.

Član 15

Utvrđivanje dnevnog reda sednice Veća

Predsednik Veća predlaže dnevni red sednice Veća uz poziv za održavanje sednice koji sadrži i datum, mesto i vreme održavanja sednice. Poziv se dostavlja svim članovima Veća u roku od najmanje pet dana od dana održavanja sednice.

U slučaju sazivanja vanredne sednice članovi se obaveštavaju o dnevnom redu istovremeno sa obaveštenjem o datumu, mestu i vremenu održavanja vanredne sednice.

U naročito hitnim slučajevima sednica se može sazvati telefonom i tada je predlagač dužan da usmeno saopšti razloge sazivanja sednice, kao i dnevni red koji predlaže.

Svaki član Veća ovlašćen je da predloži tačku dnevnog reda predsedniku Veća, što može učiniti na samoj sednici Veća. Za slučaj da se predlaže tačka dnevnog reda koja nije obuhvaćena predloženim dnevnim redom, član Veća je dužan da predlog tačke dnevnog reda dostavi predlagaču sednice u roku od tri dana po prijemu poziva i obaveštenja o dnevnom redu, a u slučaju sazivanja vanredne sednice odmah ili u roku od 24 sata od primljenog poziva i obaveštenja.

Ukoliko predsednik ne uvrsti predlog u dnevni red, predlagač može predlog ponoviti na sednici. O predlogu se odlučuje glasanjem svih prisutnih članova Veća. Predlog je usvojen kada je za njega glasala većina članova Veća. Kada se tačka dnevnog reda predloži na sednici Veća, o njoj takođe odlučuje Veće većinom glasova.

U prilogu poziva za sednicu dostavlja se potreban pismeni materijal, a u slučaju zakazivanja sednice putem telefona pismeni materijal dostavlja se neposredno pre početka sednice.

Član 16

Javnost sednice

Sednice Veća su javne.

Sednici mogu da prisustvuju zainteresovana lica i predstavnici sredstava javnog informisanja do broja raspoloživih mesta u prostoriji Veća, a prema redosledu prijavljivanja Administrativnoj kancelariji.

Veće može da odluči da radi u sednici zatvorenoj za javnost, u celini ili u delu, ako to nalažu interesi javnog reda, zaštita tajnosti podataka i privatnosti javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca ili lica o čijem statusu, pravu ili obavezi se odlučuje.

Veće odluku iz stava 3. ovog člana donosi na predlog predsednika Veća, člana Veća ili javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca o čijem statusu, pravu ili obavezi se odlučuje.

Po odobrenju predsednika Veća sednici mogu da prisustvuju zaposleni u Administrativnoj kancelariji ili druga lica.

Član 17

Tok sednice

Pre otvaranja sednice predsednik utvrđuje broj prisutnih članova Veća. Pošto utvrdi da je prisutan dovoljan broj članova za održavanje sednice, predsednik otvara sednicu.

Po otvaranju sednice predsednik predlaže dnevni red i poziva članove da predlože izmene i dopune predloženog dnevnog reda i o njihovim predlozima posebno se glasa.

Po utvrđivanju konačnog predloga dnevnog reda, Veće donosi odluku o usvajanju dnevnog reda, a potom predsednik otvara raspravu po svakoj tački dnevnog reda posebno.

Svi članovi Veća imaju pravo da učestvuju u raspravi. Obavezni su da u svojim diskusijama, koje treba da su što kraće i jasnije, po pravilu, raspravljaju samo o pitanjima koja su od neposrednog značaja za donošenje odluke po tački dnevnog reda o kojoj se raspravlja.

Svaki član može da govori o povredi Poslovnika, da izrazi svoje mišljenje, stav ili uverenje ali je obavezan da to učini u pristojnom obliku.

Predsednik daje i oduzima reč učesnicima u raspravi vodeći računa o redosledu prijavljivanja, a po završenoj raspravi predlaže donošenje odluke po toj tački.

Član 18

Održavanje reda na sednici

Predsednik se stara o održavanju reda na sednici. Predsednik će opomenuti člana ili drugo prisutno lice koje ometa rad Veća na sednici.

Ako opomenuto lice i dalje nastavlja da ometa rad Veća na sednici, na predlog predsednika, zamenika predsednika ili člana, Veće će doneti odluku o njegovom udaljenju sa sednice.

Lice protiv koga je doneta odluka iz stava 2. ovog člana obavezno je da odmah po izricanju mere udaljenja napusti prostoriju u kojoj se sednica održava.

Mera udaljenja odnosi se samo na sednicu Veća na kojoj je izrečena.

Član 19

Prekid i odlaganje sednice

Predsednik će doneti odluku da se sednica prekine ako se merama iz Poslovnika ne može održati red na sednici ili ako u toku sednice prestane da postoji neki drugi uslov neophodan za njeno održavanje i utvrditi vreme njenog nastavka.

Ukoliko sednici ne prisustvuje potreban broj članova ili ostala pozvana lica čije je prisustvo neophodno ili ako nije ispunjen neki drugi uslov za njeno održavanje, predsednik donosi odluku da se sednica odloži i istovremeno utvrđuje datum i čas kada će se održati sednica vodeći računa o rokovima za donošenje odluke po tačkama iz predloženog dnevnog reda.

Član 20

Zapisnik sa sednice

Na sednicama Veća vodi se zapisnik koji sadrži:

1) mesto, datum i vreme održavanja sednice;

2) broj prisutnih članova, njihova imena kao i imena i funkcije drugih prisutnih lica;

3) imena članova koji su opravdali izostanak;

4) konstataciju da je prisutan broj članova potreban za odlučivanje i da je sednica otvorena odnosno da nije prisutan potreban broj članova za odlučivanje i da se sednica odlaže;

5) dnevni red sednice;

6) kratku sadržinu rasprave po svakoj tački dnevnog reda;

7) podatke o merama izrečenim radi održavanja reda na sednici i o licima kojima su mere izrečene;

8) ishod glasanja po svim pitanjima i tačkama dnevnog reda povodom kojih se donosi odluka Veća;

9) izdvojena mišljenja članova povodom odluka po pojedinim tačkama dnevnog reda;

10) podatke o prekidu i odlaganju sednice;

11) podatke o času završetka sednice i

12) druge podatke sa sednice za koje se oceni da su od značaja.

Zapisničar je lice zaposleno u Administrativnoj kancelariji.

Zapisnik potpisuju predsednik i zapisničar.

Po završetku sednice zapisnik se dostavlja svim članovima Veća.

Zapisnik sa prethodne sednice usvaja se na narednoj sednici Veća većinom glasova.

Odluka kojom se usvaja zapisnik sa prethodne sednice može sadržavati ispravke i dopune zapisnika.

Odlukom Veća zapisnik može biti učinjen dostupnim javnosti.

Član 21

Odluke Veća

Veće donosi odluke, pravilnike, rešenja, zaključke i mišljenja.

Nacrt odluka, pravilnika, rešenja, zaključaka i mišljenja sa obrazloženjem za svaku tačku dnevnog reda priprema Administrativna kancelarija.

Odluke Veća moraju biti obrazložene.

Odluke i druga opšta akta Veća objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet strani Veća.

Član 22

Postupanje u vezi sa poverljivim informacijama

Informacije o radu Veća dostupne su javnosti.

Izuzetno, Veće može da uskrati pristup informacijama koje nose oznaku službena tajna a sadržane su u spisima, dosijeima, zapisnicima o razgovorima sa kandidatima, toku sednice na kojoj se odlučuje o izborima, kao i na druge informacije koje su sadržane u dokumentima pod oznakom službena tajna.

Svako ko učestvuje u radu Veća dužan je da čuva kao službenu tajnu sve podatke do kojih dođe povodom svojih aktivnosti u radu Veća. Ta obaveza postoji i nakon što toj osobi prestane dužnost ili okonča aktivnosti u Veću.

Član 23

Odnos sa javnošću

Kontakte sa javnošću ostvaruje predsednik Veća ili portparol Administrativne kancelarije po njegovim uputstvima.

Član 23a

Godišnji izveštaj Veća

Veće podnosi Narodnoj skupštini redovan godišnji izveštaj o radu u prethodnoj godini.

Veće razmatra i usvaja godišnji izveštaj o radu najkasnije do 1. marta tekuće godine.

Godišnji izveštaj o radu se dostavlja Narodnoj skupštini najkasnije do 15. marta tekuće godine i objavljuje se na internet stranici Veća.

Član 24

Izuzeće

Članovi su dužni da obaveste predsednika o mogućem sukobu interesa koji može nastati u toku njihovog rada.

Predsednik i član Veća moraju se sami izuzeti u razmatranju pitanja i odlučivanju koja se tiču njih samih, krvnih srodnika u pravoj liniji do bilo koga stepena srodstva, krvnih srodnika u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, srodnika po tazbini do drugog stepena, bračnog druga ili vanbračnog druga , duhovnog srodstva (kumstvo), usvojioca i usvojenika, kao i kada postoje druge okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost.

Sednici Veća ne prisustvuje član koji je inicirao ili učestvovao u donošenju odluke ili davanju mišljenja, ili na bilo koji način učestvovao u postupku koji je prethodio odlučivanju Veća o tim pitanjima.

Član koji podnese predlog za svoje izuzeće ili izuzeće drugog člana Veća mora u pismenoj formi navesti sve razloge za izuzeće ili to učiniti usmeno u zapisnik na sednici Veća.

Veće donosi odluku o izuzeću.

Svaki član koji smatra da bi drugi član trebao biti izuzet od učešća u postupku predlaže Veću da donese odluku o izuzeću tog drugog člana i dužan je da u pismenoj formi ili u zapisnik na sednici Veća iznese obrazložene razloge za takav predlog.

Član Veća o čijem se izuzeću raspravlja može učestvovati u raspravi ali ne i da glasa.

Član koji je izuzet ne može učestvovati u postupku ili raspravi koja se odnosi na pitanje zbog kojeg je izuzet.

III POSTUPAK IZBORA

Član 25

Oglašavanje izbora

Veće donosi odluku o oglašavanju izbora za javne tužioce najkasnije šest meseci pre isteka funkcije javnog tužioca, a tri meseca od dana kada je mesto zamenika javnog tužioca postalo slobodno ili upražnjeno, u zavisnosti od potreba.

Oglas se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i drugom sredstvu javnog obaveštavanja koje pokriva teritoriju cele Republike Srbije, kao i na internet stranici Veća.

Član 26

Forma i sadržina oglasa

Oglas se objavljuje u formi koju je utvrdilo Veće.

Oglas koji se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" sadrži:

1) broj i naziv slobodnih mesta;

2) opšte i posebne zakonske uslove za prijavu za slobodna mesta;

3) postupak prijave na slobodna mesta i

4) rok za podnošenje prijave.

Član 27

Postupak podnošenja prijava na oglas

Prijave se podnose Veću u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Uz prijavu na oglas kandidat dostavlja ličnu i radnu biografiju i dokaze o ispunjenosti uslova za izbor.

Dokazi o ispunjenosti uslova za izbor su:

1) overena kopija diplome o završenom pravnom fakultetu, kao i završenim specijalističkim, magistarskim ili doktorskim studijama;

2) overena kopija uverenja o položenom pravosudnom ispitu;

3) uverenje o državljanstvu Republike Srbije;

4) uverenje da se protiv podnosioca prijave ne vodi krivični postupak;

5) uverenje o zdravstvenoj sposobnosti;

6) izjava podnosioca o tome da li mu je izricana disciplinska mera i da li je osuđivan za bilo koje krivično delo, pa ako jeste kada i zbog čega;

7) pisane stručne radove iz oblasti pravne struke;

8) potvrda o radnom iskustvu u pravnoj struci;

9) druge podatke koji su od značaja za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata.

Davanje neistinitih podataka ima za posledicu isključivanje kandidata iz razmatranja ili pokretanje disciplinskog postupka.

Kandidat koji je nosilac javnotužilačke funkcije ne podnosi dokaze o ispunjenosti uslova za izbor.

Član 28

Provera urednosti prijava

Veće odlukom obrazuje komisiju od tri člana, koja utvrđuje blagovremenost i potpunost podnetih prijava.

Neblagovremene i nepotpune prijave komisija odbacuje zaključkom. Na zaključak je dozvoljen prigovor Veću u roku od tri dana od dana dostavljanja.

Blagovremene i potpune prijave komisija dostavlja Veću na dalji postupak.

Član 29

Utvrđivanje stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata

Po prijemu blagovremene i potpune prijave sprovodi se ocenjivanje stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u skladu sa Pravilnikom o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja i izbora nosilaca javnotužilačke funkcije (u daljem tekstu: Pravilnik).

Član 30

Obavljanje razgovora sa kandidatima

Kada je po zakonu Veće dužno da obavi razgovor sa kandidatom, Veće blagovremeno pismenim pozivom obaveštava kandidata o vremenu i mestu obavljanja razgovora.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, Veće može obrazovati radna tela od po tri člana Veća za obavljanje razgovora sa kandidatima.

Član 31

Prigovor na rang listu

Na rang listu kandidata koju je sastavilo Veće, kandidat može izjaviti prigovor, koji se podnosi Veću u roku od tri dana od dana objavljivanja rang liste.

Član 32

Odluke Veća po prigovoru na rang listu

Veće odbacuje prigovor na rang listu ukoliko je nedozvoljen i neblagovremen.

Veće odbija prigovor na rang listu ukoliko je neosnovan.

Veće usvaja prigovor na rang listu ukoliko je osnovan i menja rang listu u skladu sa usvojenim prigovorom.

Odluka po prigovoru na rang listu mora biti obrazložena.

Posle odlučivanja po prigovoru utvrđuje se konačna rang lista.

Član 33

Odluka o izboru zamenika javnog tužioca

Veće donosi odluku o izboru zamenika javnog tužioca na osnovu konačne rang liste.

Odluka o izboru ima uvod, dispozit i obrazloženje i sadrži datum kada će izabrani kandidat stupiti na dužnost.

Odluka o izboru zamenika javnog tužioca objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet prezentaciji Veća.

Odluka Veća o izboru kandidata za zamenika javnog tužioca je konačna.

Protiv konačne odluke Veća može se pokrenuti upravni spor.

Član 34

Odluka o predlogu kandidata za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira

Veće donosi odluku o predlogu za izbor zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira, na osnovu konačne rang liste.

Odluka iz stava 1. ovog člana mora biti obrazložena i objavljuje se na internet prezentaciji Veća.

Član 35

Odluka o predlogu kandidata za javnog tužioca

Veće donosi odluku o predlogu za izbor javnog tužioca, na osnovu konačne rang liste.

Odluka iz stava 1. ovog člana sadrži predlog jednog ili više kandidata za izbor javnog tužioca.

Odluka iz stava 1. ovog člana mora biti obrazložena i objavljuje se na internet prezentaciji Veća.

Član 36

(Brisano)

Član 37

Dostavljanje odluke o izboru

Veće može odlučiti da se odluka o izboru zamenika javnog tužioca dostavi preko organa ili organizacije u kojoj kandidat radi.

Član 38

Evidencija o izboru

Administrativna kancelarija Veća vodi evidenciju o svim izborima, datumima isteka mandata izabranih kandidata, zahtevima za razrešenje i razrešenjima od funkcije javnog tužioca i zamenika javnog tužioca.

Veće na obrazloženi zahtev potražioca ove informacije može dati na uvid javnosti.

IV POSTUPAK ZA PRESTANAK FUNKCIJE

Član 39

Odluka o prestanku funkcije

Veće utvrđuje postojanje razloga za prestanak funkcije i za razrešenje javnog tužioca i zamenika javnog tužioca i o tome donosi posebnu odluku koju u slučaju kada utvrdi postojanje razloga za razrešenje javnog tužioca dostavlja Vladi.

Odluka o prestanku funkcije i razrešenju zamenika javnog tužioca sadrži uvod, dispozitiv, obrazloženje i pouku o pravnom leku. Odluka kojom se utvrđuju razlozi za razrešenje javnog tužioca sadrži uvod, dispozitiv i obrazloženje.

Odluka o prestanku funkcije na lični zahtev ima samo uvod i dispozitiv.

Uvod sadrži naziv organa koji donosi odluku, propis na kojem se zasniva nadležnost i poslovni broj zahteva za razrešenje.

Izrekom se odlučuje o zahtevu ili predlogu za razrešenje i navodi datum prestanka obavljanja javnotužilačke funkcije.

U obrazloženju se iznose razlozi za razrešenje uz ocenu dokaza i činjenica koji su pribavljeni u postupku razrešenja.

Član 40

Postupak udaljenja sa funkcije Republičkog javnog tužioca

Odluku o udaljenju sa funkcije Republičkog javnog tužioca donosi Veće većinom glasova svih članova Veća.

Odluka o udaljenju sa funkcije mora se odmah ukinuti ako prestanu razlozi za udaljenje.

Odluka o udaljenju sa funkcije primenjuje se od dana donošenja.

Član 41

Postavljenje vršioca dužnosti Republičkog javnog tužioca

Odluku o postavljenju vršioca dužnosti Republičkog javnog tužioca Veće donosi većinom glasova svih članova Veća.

Veće za vršioca dužnosti Republičkog javnog tužioca može postaviti lice iz reda nosilaca javnotužilačke funkcije koji ispunjava uslove koji se traže za izbor Republičkog javnog tužioca.

V PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 42

Službena legitimacija

Članovi Veća imaju službenu legitimaciju čiji oblik i sadržaj utvrđuje Veće svojom odlukom na predlog predsednika Veća.

Član 43

Pečat i memorandum

Veće ima pečat i memorandum.

Pečat je u obliku kruga prečnika 38 mm u čijoj je sredini grb Republike Srbije oko koga je u koncentričnim krugovima na Srpskom jeziku ćiriličnim pismom ispisan tekst: "Republika Srbija - Državno veće tužilaca - Beograd".

Tekst memoranduma identičan je tekstu pečata.

Član 44

Usvajanje Poslovnika i donošenje izmena i dopuna

Odluku o usvajanju Poslovnika donosi Veće na sednici.

Pismeni predlog za izmene i dopune Poslovnika može podneti svaki član Veća.

Predlog se podnosi Predsedniku Veća koji je dužan da podneti predlog dostavi svim članovima Veća najmanje deset dana pre održavanja sednice.

Član 45

Stupanje na snagu

Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

  

Samostalni član Poslovnikа o izmenama
Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca

("Sl. glasnik RS", br. 43/2015)

Član 13

Ovaj poslovnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Samostalni član Odluke o izmenama i dopunama
Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca

("Sl. glasnik RS", br. 4/2016)

Član 5

Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".