PRAVILNIK O KVALITETU SIROVE KAFE, PROIZVODA OD KAFE, ZAMENA ZA KAFU, KAO I SRODNIH PROIZVODA: Pravilnikom su definisani sastojci koje se mogu dodavati tokom pravljenja proizvoda od kafe, utvrđena su dodatna zajednička pravila o pakovanju i deklarisanju, kao i nazivi koji se mogu koristiti za neke od ovih proizvoda. Pravilnik se odnosi ne samo na proizvođače na domaćem tržištu već i na uvoznike
Od 31. maja kafa može biti samo kafa koja ne sadrži nikakve dodatke. Tada je, naime, na snagu stupio novi Pravilnik o kvalitetu sirove kafe, proizvoda od kafe, zamena za kafu, kao i srodnih proizvoda ("Sl. glasnik RS", br. 159/2020 – dalje: Pravilnik), koji je usvojen još u decembru 2020. godine, ali je njegova primena odložena do kraja maja ove godine kako bi proizvođači imali vremena da usaglase proizvodnju s novim propisima. Do sada su potrošači u ponudi imali kafu različitog kvaliteta i sadržaja, s dodacima ječma, leblebija, graška… a često su bili u zabludi da kupuju kvalitetan proizvod. Drugačije deklarisanje i Pravilnik će sigurno uvesti više reda na tržište. Među proizvođačima vlada poprilična panika jer mnogi kao da nisu verovali da će Pravilnik početi da se primenjuje onda kada je najavljeno. Posebno se to odnosi na pržionice koje su stavljale surogate u kafu. Nova pravila njima drastično menjaju poslovanje, posebno zbog toga što moraju da menjaju ambalažu, zbog čega već sada traže način da dobiju dodatno vreme za prilagođavanje.
Nikola Srbinovski, vlasnik “Mileks kafe”, preduzeća koje se bavi uvozom i prodajom kafe, kaže da su ovi propisi vrlo važni, te da se nada da će uvesti više reda na tržište.
– Potrošač ima pravo da bude jasno i transparentno informisan o proizvodu koji kupuje i shodno tome da donese odluku o kupovini. Prikrivanje informacija o proizvodu obmanjuje ga i navodi na selektivnu odluku o kupovini. S druge strane, proizvođač nema pravo da pribavlja ekonomsku korist tako što stavlja drugačije sastojke u proizvod od onih koji su navedeni na deklaraciji. Deklaracija mora da odgovara sadržaju proizvoda, i to je jedini način da kupac odluči šta kupuje –čistu kafu ili kafu sa surogatom – kaže Srbinovski.
Ministarstvo poljoprivrede je, da podsetimo, Pravilnik donelo još krajem 2020. godine i, kako je tada saopšteno, izmena propisa je namenjena boljem regulisanju ove oblasti, a tiče se kvaliteta sirove kafe, kao i zamena za kafu. Prema informacijama iz tog ministarstva, ovim Pravilnikom nastavljeno je dalje usklađivanje sa evropskim propisima o ekstraktima kafe i cikorije, a određene odredbe usvojene su u nameri da se zaštite potrošači i spreči nepoštena poslovna praksa koja bi ih dovela u zabludu. Pravilnikom su takođe definisani sastojci koje se mogu dodavati tokom pravljenja proizvoda od kafe, utvrđena su dodatna zajednička pravila o pakovanju i deklarisanju, kao i nazivi koji se mogu koristiti za neke od ovih proizvoda. Ti propisi odnose se ne samo na proizvođače na domaćem tržištu već i na uvoznike.
Među najvažnijim novinama su one koje definišu botaničke vrste koje se mogu stavljati u promet. Takođe, prema novim propisima, pržena kafa ne sme da sadrži skrob, a definisana je nova kategorija proizvoda – napitak od hladno ekstrahovane kafe. U delu o zamenama za kafu utvrđena su dodatna pravila o pakovanju i deklarisanju. Ubuduće ovi proizvodi neće moći da budu deklarisani i prodavani pod nazivom surogati kafe ili zamene za kafu, već će se koristiti samo naziv sirovina koje se koriste za proizvodnju zamene, kao i podatak o postupku prerade. Pravilnikom je takođe uređeno da ovi podaci moraju da budu istaknuti na vidnom polju proizvoda. Definisane su sirovine za proizvodnju zamene za kafu, a to su žitarice, proklijale žitarice, cikorija, slanutak (naut) ili grašak, žir i soja.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija