ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA: Za razliku od devedesetih godina prošlog veka kada je naplata dugova uglavnom obavljana silom i pretnjama, savremeni “zelenaši” su se zaštitili ugovorima, uz pomoć advokata i notara. Iz ovih ugovora se ne može ni zaključiti koliku je realnu sumu osoba pozajmila
Zbog novčanih pozajmica od “zelenaša” mnogi građani su dovedeni do prosjačkog štapa, a neki od dužnika su, nažalost, sebi oduzeli i život. Među njima je i mladić iz Kragujevca koji se ubio u januaru 2020. godine jer je, da bi pomogao prijatelju, od “zelenaša” uzeo novac koji kasnije nije mogao da vrati.
Iznos koji je mladić pozajmio pod kamatu nije bio veliki u početku. Pominje se 300 evra. Ali, zelenaš mu je kalemio kamatu na kamatu, tako da je “dug” ubrzo narastao na nekoliko hiljada evra, kada se mladić odlučio na ovaj tragičan korak.
Zelenašenje je pošast koja je rasprostranjena širom naše zemlje. Koliko se ova vrsta ilegalnog biznisa raširila u Srbiji svedoči i činjenica da savremeni zelenaši svoje pozajmice štite ugovorima, uz pomoć advokata i notara.
Milan Stefanović, koordinator projekta “Osnaženi, ohrabreni – stop zelenašenju” iz Centra za razvoj civilnog društva “Protekta”, sa sedištem u Nišu, apeluje na građane da ne potpisuju zelenaške ugovore jer ti dokumenti nisu napravljeni u korist građana već su u njima skrivene ambicije zelenaša.
“Zelenašenje je u sivoj zoni i teško je dokazivo na sudu. Za razliku od devedesetih godina prošlog veka kada je naplata uglavnom obavljana prinudom, silom i pretnjama, savremeni zelenaši su se zaštitili ugovorima. I to su ugovori koje sastavljaju advokati i overavaju notari, a iz kojih se ne može ni zaključiti koliku je realnu sumu osoba pozajmila. Ljudi u očaju rade svašta, pa često potpisuju i ugovore gde pod hipoteku stavljaju kuće, stanove, automobile. Na kraju, ostaju bez svega. Takvi ugovori se teško obaraju na sudu jer je osoba pod punom svešću potpisala dokument”, objašnjava Stefanović.
Građani koje su žrtve “zelenaša” neretko ostaju bez podrške zajednice, porodice, posla... Često su prinuđeni da promene i grad i zemlju jer moraju da pobegnu od svog duga.
“Protekta” već godinu i po dana pomaže žrtvama zelenašenja. Na osnovu istraživanja koje su uradili u Nišu, žrtve ovih krivičnih dela su podelili u tri grupe.
“Prva grupa su ljudi koji imaju socijalno-ekonomske probleme i uglavnom pozajmljuju novac kako bi platili račune, na primer da im ne bi isključili struju, ili kako bi kupili lek i platili iznenadno lečenje, a nemaju drugih mogućnosti da do novca dođu u kratkom vremenskom periodu.
Druga i najzastupljenija grupa, su oni koji imaju problema sa bolestima zavisnosti, najčešće kockari, ali i narkomani. Takođe, u ovu drugu grupu spadaju i građani koji boluju od ’modernih oboljenja’ poput kupoholičara itd. Ne shvatajući da imaju zdravstveni problem, kockari u početku novac pozajmljuju od rođaka, prijatelja, komšija, a kasnije i od zelenaša koje obično mogu da nađu i u kockarnicama.
Treća grupa, prema našem istraživanju, su poslovni ljudi koji žele da završe neki svoj posao, a nisu trenutno materijalno sposobni da uzmu kredit od banke. Uglavnom su to preduzetnici i oni najčešće pozajmljuju velike novčane iznose. Samim tim, dugovi su veći. Građani koji pripadaju trećoj grupi najčešće i izvršavaju samoubistva jer oni često ostaju bez celokupne imovine”, navodi Stefanović.
Istraživanje “Protekte” je pokazalo da građani od zelenaša pozajmljuju od 1.000 do 10.000 evra, a kada je reč o biznis sektoru to su i iznosi od 100.000 pa naviše.
“Zelenaše možemo podeliti u dve grupe. Prvoj pripadaju osobe iz kriminalnog miljea koje preko zelenašenja žele da umnože novac stečen kriminalnim aktivnostima. Druga grupa su oni koji imaju višak finansija i žele brzo da ih uvećaju i da na lak način dođu do zarade. Sa zelenašima iz druge grupe građani najčešće nemaju probleme fizičkog nasilja i pretnji. Ali, takvi zelenaši obično oko sebe imaju tim advokata i notara koji ih obezbeđuju putem ugovora. Problem je i u tome jer oni ne doživljavaju zelenašenje kao prekršaj. Misle da je to biznis kao i svaki drugi”, objašnjava on.
Nažalost, do javnosti i policije dođe mali broj žrtava zelenaša. Ljudi se stide, smatraju da je dug porodična sramota. Često roditelji vraćaju dugove svoje dece, a zabeležen je i slučaj da je deda prodao nekretninu kako bi vratio dug svog unuka kockara koji je trpeo maltretiranje zelenaša.
“Protekti” se često javljaju majke, očevi, supruge... jer se žrtve plaše da potraže pomoć smatrajući da možda time ugroze sebe i svoju porodicu i da će osveta biti drastična.
“Kada smo pre godinu i po dana kao jedina nevladina organizacija u Srbiji počeli da se bavimo borbom protiv zelenašenja, shvatili smo koliko je to veliki problem u našoj zemlji. Javljaju nam se građani od Sombora i Novog Sada do Vranja i Leskovca”, zaključuje Milan Stefanović.
Centar za razvoj civilnog društva “Protekta” pruža besplatnu pravnu pomoć u slučajevima zelenašenja a građani koji imaju ovaj problem mogu da se jave za savet ili zakazivanje sastanka na broj telefona 060 141 1180. U psihosocijalnom centru za besplatnu pomoć žrtvama zelenašenja radi psihijatar, a telefon za zakazivanje pomoći je 061 270 9102.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija