NACRT ZAKONA O ISTOPOLNIM ZAJEDNICAMA: Nacrt zakona ne podriva porodicu kao stub društva

Zakon o istopolnim zajednicama neće podrivati (tradicionalnu) porodicu kao stub društva. Veliku većinu porodica i dalje će činiti parovi različitog pola i njihova deca, kaže Robert Vintemute, ekspert Saveta Evrope, profesor na predmetu Ljudska prava na Kings koledžu u Londonu.

Upravo je Vintemute jedan od stručnjaka kroz čije je ruke u Savetu Evrope (SE) prošao naš Nacrt zakona o istopolnim zajednicama. Ovaj pravni akt podigao je buru u Srbiji i podelio javnost - jedni smatraju da ga treba usvojiti, dok drugi kritikuju da podriva tradicionalnu porodicu i da je korak ka tome da istopolni parovi usvajaju decu. Predsednik Srbije najavio je da ga neće potpisati jer je "dužan da štiti Ustav", a čekalo se i na mišljenja SE kako bi bio poslat na Vladu na glasanje. U međuvremenu je to mišljenje stiglo, i to pozitivno, ali je i dalje nepoznanica kada će ovaj pravni akt proći kroz Nemanjinu 11 i stići u Narodnu skupštinu Republike Srbije na usvajanje.

Kako ocenjujete Nacrt zakona o istopolnim zajednicama koji je dostavljen Savetu Evrope na mišljenje?

- Nacrt zakona je veliki korak za Srbiju u poštovanju evropskih standarda. U mišljenju Saveta Evrope ukazuje se na nekoliko oblasti u nacrtu koje iziskuju poboljšanja. U celini uzev, međutim, on zadovoljava minimalne standarde uspostavljene sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP).

Šta je osnovni cilj ovog zakona? Šta se njime postiže?

- Osnovni cilj zakona je da omogući parovima istog pola, koje vezuje ljubav i posvećenost, da svoj odnos ozvaniče i uživaju većinu istih onih prava i obaveza koje parovi različitog pola imaju u braku. Prvi zakon ove vrste usvojen je u Danskoj, 1989. godine. Jula 2015, Sud u Strazburu je u presudi u predmetu protiv Italije ustanovio da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda nalaže da države članice Saveta Evrope istopolnim parovima ponude "određeni pravni okvir kojim se priznaju i štite njihove istopolne zajednice". Usled postojanja ovog zakona, neće biti potrebe da Sud presuđuje u sličnom predmetu protiv Srbije.

Ima li prostora za poboljšanja u nacrtu? Koje su to oblasti gde uočavate potrebu za poboljšanjem?

- U svom mišljenju Savet Evrope predlaže izvesna poboljšanja u nacrtu. U njemu se, na primer, ne spominje nasleđivanje stanarskog prava u kući ili stanu nakon smrti jednog od partnera, ili obaveza finansijske podrške nakon raskida istopolne zajednice. Najjednostavniji način da se neko pravo ili obaveza ne izostavi jeste da se uključi jedna opšta odredba, koja propisuje da partneri u istopolnoj zajednici imaju ista prava i obaveze kao supružnici, uz navedene izuzetke. Danska je 1989. godine primenila taj metod.

Da li ovo pravno rešenje izjednačava istopolnu zajednicu s brakom osoba različitog pola?

- Ne sasvim. Izvesna prava koja se odnose na roditeljstvo namerno su izostavljena. Partnerima u istopolnoj zajednici neće biti dozvoljeno da zajedno usvajaju decu, ili da usvoje dete svog partnera, niti da se prijave za inseminaciju donorskom spermom (u slučaju lezbejskih parova).

Imate li komentar na izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da neće potpisati zakon ako ga Skupština usvoji, jer je dužan da "štiti Ustav", koji upućuje na "porodični zakon, koji brak definiše kao zakonom uređenu zajednicu muškarca i žene"?

- Ne razumem tu izjavu predsednika Srbije. "Istopolna zajednica" neće biti isto što i "brak" u domaćem pravu, tako da nema mogućeg sukoba sa članom 62 Ustava Republike Srbije("Sl. glasnik RS", br. 98/2006).

Deo javnosti u Srbiji tvrdi da je ovaj zakon zemlji nametnut i da podriva porodicu kao stub društva. Više od 200 ljudi potpisalo je apel da se spreči njegovo usvajanje. Kako biste prokomentarisali te kritike?

- Kao država članica Saveta Evrope i kandidat za članstvo u EU, Srbija mora da štiti ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava. To uključuje i poštovanje minimalnih standarda Evropskog suda za ljudska prava, što obuhvata i odnos prema istopolnim parovima. Zakon o istopolnim zajednicama neće "podrivati (tradicionalnu) porodicu kao stub društva". Veliku većinu porodica i dalje će činiti parovi različitog pola i njihova deca. Statistički podaci u Holandiji i Velikoj Britaniji sugerišu da istopolni parovi čine svega oko dva odsto registrovanih parova. Neophodno je naglasiti da su parovi koje čine osobe istog pola u značajnoj manjini, koja ne ugrožava veliku većinu parova različitog pola. Diskriminacija istopolnih parova ni na koji način im ne može biti od koristi. Zakon o istopolnim zajednicama samo olakšava život parovima istog pola.

Da li je ista regulativa bila sporna i u drugim državama članicama Saveta Evrope?

- Uvek postoji izvestan politički otpor odluci da se parovima istog pola omogući da svoju vezu ozvaniče. Većinom, ipak, vlasti u Evropi shvataju da je to minimalni preduslov demokratije 21. veka, kojim se manjine štite od diskriminacije. Osim primera Hrvatske, Crne Gore i Slovenije, najbolji primer za Narodnu skupštinu i predsednika Srbije jeste Italija, koja je svoj zakon o istopolnim građanskim zajednicama usvojila u maju 2016, svega deset meseci nakon presude Evropskog suda u predmetu Olijari i drugi protiv Italije iz jula 2015.

Koliko država Evropske unije (i članica Saveta Evrope) već ima ovakav zakon? Da li je naš nacrt zakona sličan zakonima koji već postoje u EU?

- Od 47 država članica Saveta Evrope, 30 nudi "određeni pravni okvir" parovima istog pola. U 17 država to je brak (uključujući Švajcarsku), dok su u 13 (uključujući Hrvatsku i Sloveniju) to građanske zajednice ili registrovana partnerstva. Nacrt zakona je sličan zakonima u tih 13 država, kao i Zakonu o životnom partnerstvu lica istog pola koji je Crna Gora (takođe kandidat za članstvo u EU) usvojila 2020.

Izvor: Vebsajt Blic, Danijela Luković, 28.06.2021.
Naslov: Redakcija